Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

1. dan rada

29.04.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik, poslaničke grupe JS, narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospodo ministri, gospođo Gojković, Atanacković, gospodine Udovičiću, zajedno sa svim vašim saradnicima, ovo danas lepo izgleda, kao da su već počela pitanja Vladi, ovde imamo tri ministra danas ispred nas.

Na početku vašeg izlaganja gospođo Gojković, vi ste pokušali da nađete šta je to zajedničko kao jedan iskusan poslanik, naš bivši poslanik, naša koleginica, da nađete šta je to što spaja kulturu, sport i privredu. Ja sam vas pažljivo pratio i vi ste rekli da je to hrabrost. Slažem se sa vama, a ja sam pokušao da to pogledam iz jednog drugog ugla, naravno, ne vezujući za sva vaša ministarstva.

Suprotno od kulture je nekultura. Da li je to nekultura politike, ili nekultura života. Suprotno od sporta i dopinga u sportu je politički doping, to je doping lažima. Suprotno od akreditacije, mogu da kažem da je to nekakva kvalifikacija ili neki cenzus. Ja sada kada tražim na političkoj sceni ko je nekulturan u politici, kad tražim ko to u politici koristi doping lažima, a ko je taj ko ne može da pređe nijednu kvalifikaciju ili najprostije rečeno cenzus, meni u toj slagalici se pojavi ime Marinike Čobanu Tepić.

I da vam kažem jednu stvar. Ovih dana sam se bavio presklipingom i tim šta Marinika radi. I ono što sam zaključio je sledeće. Sve koje je do sada napadala, davalo joj je vreme i prostor u medijima. Ovog puta je udarila na jedan vrlo nekorektan način na veliku ciljnu grupu.

Naravno, kao i uvek sa lažnim optužbama, kako bi pripremila teren za ono što sledi. Medijima, najviše tabloidima odgovara svaki naslov kada za nekoga kažete da je pedofil, da je uradio neku sličnu stvar i tu dolazimo na jedan vrlo klizav teren.

Sadašnji predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić definitivno uživa najveću popularnost. To se meri njegovim delima i to nije sporno. Sva istraživanja to pokazuju. I bivši predsednik Boris Tadić, je u trenutku kada je bio predsednik isto uživao veliku popularnost.

Kada sam gledao istraživanja tada i sada uvek u vrhu popularnosti za njih je bilo ime Dragan Marković Palma. I ta istraživanja nismo radili mi, to su radile nezavisne istraživačke agencije.

Zašto se ovo sa lažnim prijavama dešava? Zato što se bliže izbori. Zato što jedan lobi grupa ili organizacija, ne znam ni ja kako da ih nazovem ima želju da u narednom periodu traži određene izmene zakona koji se tiču porodice, insistiraju na tome da dva muškarca mogu da usvoje dete.

Mi iz Jedinstvene Srbije, šta god da nam rade, kako god da nas napadaju na to nećemo da pristanemo. Budite sigurni. Zašto nas još napadaju? Zato što nikada nećemo da glasamo za nezavisno Kosovo i Metohiju. Znači, u našem Statutu stranke piše, kao i u ovom našem Ustavu da je Srbija jedinstvena.

I znate šta, uvek smo pozivali na jedinstvo. Ja i danas ovde, sve i one koji su aktivni u politici i oni koji nisu aktivni u politici, pozivam na jedinstvo. Mnogo mi problema imamo kao država, od svih različitih uticaja sa strane i trebalo bi, ako ništa i najmanje da budemo jedinstveni. To jedinstvo nekom smeta.

Vi morate da znate, da ono što sam malopre pričao, ideja oko koje nas je okupila Jedinstvena Srbija i njen predsednik Dragan Marković Palma su, ponavljam to, da je porodica svetinja. Znači, dva muškarca po nama ne mogu da usvoje decu. Teritorija Jedinstvene Srbije, tj. naše Srbije mora da ostane ovakva kakva je i danas, znači, u istim granicama. To što trenutno imamo okupiran jedan deo teritorije, to će vreme istorije da ispravi.

E, onda je Marinika čobanov Tepić rešila sa svojim poslodavcima da proba da jednim udarcem, jednom grozotom, da uništi sve ovo o čemu sam vam pričao . znate kako kažu – neće da može. Taj film nećete da gledate.

Što se tiče Jedinstvene Srbije više smo nego ikada bili jedinstveni i verujte mi, svaki udarac na nas, to je kao ono SSSS – Samo sloga Srbina spašava.

Znate šta, kada god je neka teška situacija mi smo svi zajedno. Pre svega, zato što znamo da branimo istinu, da smo napadnuti lažima. To ljude može da podigne, a kada pričam o Mariniki Tepić, krivo mi je što i posle 10 dana od tih sramnih izjava nije našla za shodno da se izvini bar svim ženama koje je uvredila, a uvredila je mnoge žene u Jagodini.

Mnoge porodice je podrmala i uzdrmala u temelju. I najmanje što treba da uradi kao žena je da se upravo tim ženama izvini. Ona će svoje političke prljave napade i dalje da usmerava ka Draganu Markoviću Palmi. To nije problem. Mi kažemo institucije neka rade svoj posao.

Gospodin Marković ode pa se prijavi. Ona kaže – ali, ne može taj sud, jel može neki drugi? Onda državni organi izmeste taj sud. Ona kaže – pa ne može i taj on tamo ima svoje ljude.

Šta znači ima svoje ljude? Ima svoje članove stranke u Kraljevu. Pa imamo ih u celoj Srbiji. Pa naopake su stranke koje se bave politikom, a nemaju članstvo u svim gradovima Srbije.

Zašto ona ne napravi stranku pa da krene istim oružjem da se bori protiv nas? Nema mogućnost, nema snagu, jer teško da bi je ko pratio. Na njenom mestu ja bih pričao o tome šta je uradila dok se bavila politikom. Tri stranke je promenila. To je veliko iskustvo.

Možete da kažete – uradili smo za narod to, uradili smo za državu to, imamo dobar program rada, glasajte za nas u budućnosti. Šta je njihov programa rada – hajde da se bavimo gnusnim lažima.

Ja kažem malopre, za sve žene koje su u Jagodini uvređene i povređene, isto tako je uvređena i povređena sa ovakvim lažima i porodica Dragana Markovića Palme. Ni jednog trenutka se neko ne okrene da kaže – šta je sa tim ljudima?

Ja sam pričao prošli put, politika, kako je rekla, pre neki dan, ministarka jedna ovde, je plemenita stvar. I baviti se politikom, pomažete drugima i to treba da bude interes svih nas.

Opet moram da se vratim na Dragana Markovića Palmu, stranka koja traje već 17 godina, o tome pričamo, kako je svima pomagao.

Kada kažem da je i politika sa jedne strane i prljava, pričam iz svog ličnog iskustva. Meni su zbog politike, ne ulazim u detalje, upalili kola i mogla je da mi izgori kuća, ali ja sam rekao i prošli put, gospodo, to sa poređenjem da vam neko kaže da ste pedofil, apsolutno nije za merenje.

Znači, najveća uvreda koju su mogli da urade je upravo ta rečenica i jedna takva lažna optužba. Ja sam od onih koji veruju u ovu državu, od onih koji veruju u sisteme ove države, i možete vi da premeštate iz koga god grada hoćete predmet, ali činjenica je da je istina samo jedna i da istina ne može da bude drugačija.

Zato sam siguran da kada prođe određeno vreme i kada sve ispliva na površinu, da će Dragan Marković Palma iz svega ovoga da izađe onakav kakav je i ušao u sve ovo, častan, pošten i čovek koji je, pre svega podređen narodu.

Isto tako insistiram da svako ko je ugrozio sve žene o kojima sam pričao i sve porodice, mora da snosi posledice, jer u ovoj Srbiji ako nastavimo ovako, da se optužujemo sa lažima, i sa gnusnim prevarama i sa lažnim svedocima, pazite, traže da svedoci zbog njihove bezbednosti, da im se garantuje bezbednost.

Gospodin Marković, kaže, uradite sve, zagarantujte šta god, a jel mogu oni onlajn da se uključe i da budu nevidljivi i šta to znači? Ako je neko kriv, a Dragan Marković je prvi to rekao, pogotovu za ovakvo delo, to se sudi po kratkom postupku, ja sam otac i imam ćerku i imam sina, i za takvo delo, meni ne treba zakon, da me ne shvatite pogrešno, ali ovo biste isto svi potvrdili koji imate porodicu.

Prema tome, za ovakve optužbe neko mora da odgovara.

Gospođo Gojković, toliko o ovoj slagalici koju ste pomenuli.

Kada su u pitanju zakoni koji su danas na dnevnom redu, ono što je za vas, ministre, najbitnije je to da će poslanička grupa JS da ih podrži.

Ja ću, ne po važnosti, ali ne baš kako je stiglo u dnevnom redu, da ih komentarišem. Prvi zakon je zakon o kulturi.

Gospođo Gojković, ovo što ste sada rekli, pre par minuta je da možda jeste zrelo da dobijemo jedan novi zakon o kulturi. Ono koliko ste mogli da uradite sa postojećim, ja vidim da ste uradili, ali je činjenica da ako hoćete izmene o kakvim ste vi pričali, i o predlozima koje ste vi dali, morate da napravite jedan apsolutno nov zakon.

Jeste specifičan teren i jeste bilo dosta polemike, da li ovako ili onako, i vi ste malopre rekli, biti ministar, to sa jedne strane jeste hrabrost, i odradili ste jedan častan i korektan posao, i ja smatram da i danas u diskusijama, sa drugim kolegama, mi nećemo mnogo da odstupamo od ovoga što se do sada čulo, jer to i jeste istina.

Dali ste maksimum od onoga što vam je na raspolaganju. Ono što ja želim da kažem kada je u pitanju kultura, da je evidentno da ste, kada je u pitanju pre svega infrastruktura kulture, uradili dosta. U velikom broju opština i gradova, se renoviraju kulturni centri i pozorišta i to je dobra stvar. Vi prvo, morate da stvorite uslove za kulturu, oni su na žalost u jednom nizu godina, mogu slobodno da kažem stavljeni u neki drugi plan, a vi ste ih ubacili u fokus i ono što ja mogu da pohvalim kada je u pitanju i moja Vrnjačka Banja, odakle, dolazim, da smo se i mi našli na spisku gde ćemo da renoviramo zamak kulture u Vrnjačkoj Banji i da konačno završimo i renoviranje biblioteke u Vrnjačkoj Banji.

Pošto sam malopre pričao o Jagodini, isto tako država je učestvovala sa nekih 10% radova na rekonstrukciji pozorišta u Jagodini, Kulturnog centra, dobićemo jedan ozbiljni kulturan centar sa preko 2.800 kvadrata, sa 650 sedećih mesta itd.

Znači, kada je u pitanju Zakon o kulturi, svakako će kolega detaljnije da priča, obzirom da ovo vreme brzo prolazi.

Sada ću da kratko nešto kažem i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji. Iskren da budem, malo i najčudniji zakon danas. Kad smo mi između nas razgovarali, kolege, teško da smo se svi oko toga usaglasili, ali eto, kada smo sve materijale izanalizirali itd. nesporno je da ovo moramo da uradimo, pre svega, zbog te standardizacije sa EU i sa većom kontrolom koje će Ministarstvo privrede da ima nad svim onim subjektima koji mogu da rade akreditacije.

Obzirom da vi, ministarka dolazite iz Trstenika, dole smo i komšije, deli nas nekih desetak kilometara i što se tiče vas, kao neko ko je u privredi, čuo sam stvarno sve najbolje, ja onda moram da spomenem i tu našu „Prvu petoletku“, koja, nažalost nije onakva kakva je nekada bila, kao i masa preduzeća koja su uništena u onim nehumanim privatizacijama, ali dole je jedan broj radnika uspeo da sačuva jedan deo firme i to je dobar model kako može da se izbori.

Činjenica da je „petoletka“ imala 15.700 radnika, to je bio veliki broj inženjera, mašinskih inženjera, tu je bio veliki broj dobrih majstora, pre svega, na glodalicama i na alatima, koji se tiču mašinskih obrada i ono što se dešavalo vremenom, a to je da su ti ljudi otvarali svoje male privatne firme.

Ovo je dobro kada pričamo o akreditacijama. Oni su naučeni u jednom ozbiljnom sistemu kako se poštuju standardi i kako se poštuju sve te akreditacije da biste mogli da izvozite robu. Mi smo tada radili za velike ozbiljne avio-kompanije širom sveta, e ti ljudi su upravo napravili male firme, porodične biznise koji i Vrnjačku Banju, verujte mi, u dobrom delu budžeta Vrnjačke Banje imaju svoj uticaj.

Svakako ta akreditacija može da ima samo pozitivne efekte na našu privredu, nikako negativne, zato što i ako hoćemo da se bavimo izvozom mi moramo da zadovoljimo neke standarde koje će, pre svega, evropske zemlje od nas da traži.

Nije to samo u privredi ili takvu situaciju imate i u poljoprivredi gde je, recimo, ako nemate Global G.A.P. vi vašu robu ne možete da prodate na neka tržišta iako im roba treba. Znači, što se tiče standardizacije i svega ovoga što se upodobili u ovom zakonu, poslanička grupa Jedinstvene Srbije daje podršku.

Kada je u pitanju Predlog zakona o predmetima od dragocenih metala, mislim on je kompatibilan sa ovim zakonom i tu, opet nemam šta da vam kažem, ali ono što je interesantno, eto, kao neku najbitniju stvar možemo da kažemo, da će ovo zakonsko rešenje uticati na efikasniji rad, a neće proizvesti nikakve nove troškove za korisnike, što je za ljude u privredi vrlo bitno.

Ono što može da se izdvoji, naravno, a to je jedan isto od razloga za donošenje i usklađivanje sa zakonima o inspekcijskom nadzoru i upravnom postupku, znači, ovo je bila obaveza, ovo ste i morali da uradite.

Ali, uvek kada pričamo o dragocenostima nekako svima odmah se upali lampica za zlato i ono što danas mislim da treba da se kaže i što građani Srbije trebaju da znaju, a to je, da je prema podacima Narodne banke Srbije od 2013. godine, zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, odnosno, one su i više negu udvostručene, a vrednost koja se procenjuje za to uvećanje je 1,1 milijarda, samo su u poslednje dve godine rezerve uvećane za 12 tona zlata, 9 tona je kupljeno u oktobru 2019. godine, a 3 tone su kupljene u novembru 2020. godine.

Zašto je to bitno da građani znaju i otkud ova stabilnost kada je u pitanju privreda i kada je u pitanju i kurs i sve ostalo, pa ako hoćete i sve ove vakcine i svi trendovi koji su trenutno aktuelni i pomoć građanima? To je upravo zbog tih rezervi prema podacima Narodne banke Srbije. Učešće zlata u deviznim rezervama trenutno iznosi 12% od ukupnih rezervi. Što se tiče i ovog Zakona o dragocenim metalima, mi ćemo ga svakako podržati.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, gospodin Udovičić je danas napravio uvod. Jasno je objasnio i dao smernicu u kom pravcu trebamo da idemo, mislim on, pre svega, kao sportista u tome ima najviše prava da priča, zato ja neću u ime moje poslaničke grupe najviše da pričam o sportu zato što je moja koleginica, potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić, i državni prvak, i evropski prvak, i svetski prvak, i ako neko treba da priča o sportu, o sportu bez dopinga, to je svakako Marija.

Ono, ministre, što sam ovih dana video u medijima, a to je jedan dobar predlog, Željko Obradović, naš najtrofejniji trener je u nekim medijima, ne mogu sad da propratim tačno gde je to bilo, ali dao je jedan dobar predlog, a to je da u svim opštinama i gradovima preko sportskih saveza trebamo da se izborimo da deca ne plaćaju članarine da bi se bavila sportom, nego do nekog perioda, da li je to peti razred ili osmi razred, mi kao opštine, gradovi, mi kao država trebamo da preuzmemo na sebe neku vrstu, hajde da kažem, obavezu, da im omogućimo takve uslove u sportu.

Činjenice kao i u kulturi da se dosta uradilo na sportskoj infrastrukturi, ja vam čestitam na tome, vi ste već drugi mandat vezano ministar sporta, efekti su očigledni, nažalost ova pandemija i korona su nas u mnogim stvarima usporile, pa nemamo taj intenzitet takmičenja kao što smo imali ranije, ali svi verujemo da će ovo brzo da se završi.

Gospodo ministri, kad je u pitanju poslanička grupa Jedinstvene Srbije i zakoni koji su danas na dnevnom redu očekujte od nas punu podršku.

Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica narodne skupštine Elvira Kovač.
Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Uvaženo predsedništvo, potpredsednice i članovi Vlade, kao što sam naglasila u ovom obraćanju ću kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM ovom prilikom da se baziram na izmene i dopune zakona o kulturi.

Naime, nakon 12 godina, koliko je na snazi trenutno aktuelni Zakon o kulturi, zaista se ukazala potreba da se jedan deo odredbi upodobi sa realnim životnim problemima i da se izmenama i dopunama Zakona o kulturi pojednostave određene procedure kako bi se one učinile efikasnijim.

Predložene izmene i dopune zakona o kulturi imaju za cilj jačanje saradnje, kao što smo to čuli, različitih aktera kulturnih politika i unapređenje efikasnosti, kontrole i procedura. Međutim, poslanička grupa SVM, kao suštinu predloženih izmena koje se danas nalaze pred nama vidi razvijanje demokratske političke kulture, koja zaista promoviše različitost, poverenje, međusobno poverenje, jača osećaje zajedništva. Poverenje i zajedništvo predstavljaju temelj društvene integracije.

Poslanička grupa SVM je stava da u procesu društvene integracije spomenuti Nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da imaju ključnu i izuzetno značajnu ulogu budući da su na osnovu nadležnosti utvrđenih zakonom, sad bih citirala definiciju – Nacionalni saveti nacionalnih manjina su posvećeni očuvanju, unapređenju i razvoju kulturne posebnosti i očuvanju nacionalnog identiteta nacionalne manjine.

Mi ga zovemo kolokvijalno krovnim zakonom, ali Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina određuje nacionalnu manjinu kao po brojnosti dovoljno reprezentativnu grupu koja je u trajnoj ili u čvrstoj vezi sa teritorijom države i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna i etnička pripadnost, poreklo i veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva i čiji pripadnici se odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.

Upravo zbog toga je zadatak nacionalnih saveta nacionalnih manjina da se staraju o sprovođenju prava na kulturnu autonomiju i da kroz, kako kroz društveni dijalog, tako i kroz konsultacije sa predstavnicima Vlasti, kako na nacionalnom, tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou, jednostavno nacionalni saveti i svi mi zajedno pronalazimo najbolja moguća rešenja i modele integracije kako bi se zakonom garantovana prava nacionalnim manjinama zaista i ispoštovala i primenjivala, jer uvek čujemo od svih da je zakonodavni okvir od Ustava preko raznih zakona dobar, što se tiče prava nacionalnih manjina, a da nekad treba još da radimo na implementaciji iliti primeni tih zakona.

Stav je poslaničke grupe SVM da je jedan broj predloženih izmena i dopuna Zakona o kulturi koji se nalaze pred nama ide za tim da se pronađu bolja rešenja kako bi se zaista i ostvarila uloga nacionalnih saveta u delu koji se tiče promocije demokratske političke kulture.

Kao što sam spomenula poverenja i zajedništva, to su odredbe koje se tiču, kao što smo to čuli od uvažene ministarke, efikasnosti upravo Nacionalnog saveta za kulturu, unapređenju saradnje osnivača i upravnih odbora ustanova kulture u proceduri raspisivanja i sprovođenja javnih konkursa za izbor direktora, na primer, kao i ujednačavanje efikasnosti funkcionisanja ovde spomenutih upravnih i nadzornih odbora ustanova kulture.

Upravo preciziranjem uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u navedenim oblastima institucionalizuje se manjinska politička kultura, povezuju se kulture većinske zajednice i gradi zajednička kulturna baština.

Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja, ja bih se sada ovde zvanično zahvalila na razumevanju potpredsednici i ministarki što se nije menjala odredba o sastavu Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije u delu koji se odnosi upravo na broj članova koji predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Ostaju dva člana. Mi smo sigurni da će, odnosno nadamo se, ali sa druge strane smo i sigurni da će aktivnosti predstavnika nacionalnih manjina doprineti izgradnji integrativnih kulturnih politika.

Takođe, ono o čemu je govorila i uvažena ministarka u uvodnom izlaganju i što je činjenica da smo pokušali, pa smo zajedno i rešili pitanje broja članova upravnih odbora u svetlu realnih problema koji su se javljali na relaciji upravni odbor i osnivač. Pokušaću to da objasnim, jer zapravo su dve dimenzije problema.

S jedne strane, imamo Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i na osnovu tog zakona nacionalni savet predlaže kako Republici, tako može i AP ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču utvrđivanje statusa ustanove od posebnog značaja javnih ustanova kulture. Znači, postoji ta mogućnost koja je ostala u samom zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, bez obzira što je on delimično menjan i što su određene odredbe tog zakona proglašene protivustavnim.

Problem sa kojim se suočavamo u praksi vidljiv je na primer u određenim slučajevima. Ja bih spomenula možda Gradski muzej „Subotica“, Gradski muzej „Senta“ ili lokalne samouprave veće koje su u Vojvodini, na primer, i bogatije nacionalnim manjinama. U tim slučajevima može da se desi i dešava se da više nacionalnih manjina, recimo, mađarska, bunjevačka, hrvatska, romska, itd. proglase tu lokalnu ustanovu od posebnog značaja i kada bi ostali na tome, kao što je bilo u prvobitnom predlogu, da limitiramo članove upravnog odbora na pet, a po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina svi ti nacionalni saveti mogu da predlažu člana upravnog odbora, onda bi ispalo da od pet članova upravnog odbora, recimo, četiri budu predstavnici nacionalnih manjina, što nije realno i zbog toga je dobar, posle ću citirati, i ovaj na kraju amandman Vlade koji će postati sastavni deo ovog zakona.

Učešće pripadnika nacionalnih manjina u upravljanju javnih ustanova je osnovni preduslov za delotvorno učešće manjina u vođenju kulturne politike određene teritorije. Nije sporno da se kultura manjina vodi prvenstveno na nivou lokalnih javnih ustanova kulture, dakle ne pričamo mi o nekim velikim ustanovama, već o više njih u određenim lokalima gde su te manjine prisutne. To omogućava jednu jaču vezu sa važnim ustanovama kulture, jer su pripadnici nacionalnih manjina kroz svoje predstavnike u organima upravljanja pravovremeno, dakle na vreme, obavešteni o svemu, o svim projektima, mogućnostima, problemima prilikama, te mogu punopravno iskazati svoj stav u postupku odlučivanja, o svim bitnim pitanjima rada i razvoja ustanove.

S druge strane, ako dalje gledamo Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nacionalni savet može da inicira, odnosno predloži ponovo Republici, AP ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču ustanove, koja u skladu sa ovim zakonom, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ustanovljena kao ustanova od posebnog značaja za određenu nacionalnu manjinu, može da predloži, da inicira i delimični prenos osnivački prava.

Preuzimajući osnivačka prava neophodno je, naravno, da se pojača kako uloga, tako i odgovornost samih nacionalnih saveta i to, pre svega, kroz stvaranje pravnog osnova za bližu saradnju upravnih odbora i samih osnivača. Zbog toga naša poslanička grupa SVM svakako pozdravlja odluku Vlade da konačna verzija ovog člana 11. Predloga zakona se potpuno prilagodi realnosti, onome što može da se desi u određenim lokalnim samoupravama i da se precizira, to što smo čuli od potpredsednice Vlade, da upravni odbor ustanove ima pet članova, znači inicijalno, kao što je planirano, da se ograniči, da ne bude više od pet članova, izuzev ovih slučajeva koje sam spomenula, kod kojih će se broj članova upravnog odbora povećavati za po jednog predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina za koje je ta ustanova od posebnog značaja proglasila tu ustanovu od posebnog značaja i bitno je da se spomene i mogućnost više njih za toliko koliko njih ima.

Smatramo da je na ovaj način Vlada Republike Srbije potvrdila da radi na sprovođenju integrativnih kulturnih politika, ističe uvažavanje kako nacionalne, tako i regionalne raznolikosti, uz istovremeno negovanje zajedničkog kulturnog nasleđa, jer očuvanje kulturne posebnosti građana Republike Srbije, pripadnika nacionalnih manjina, podsetila bih sve nas, čini i predmet nekoliko bilateralnih sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina najpre sa Mađarskom, Hrvatskom, Rumunijom, ali imamo takav bilateralni sporazum i sa Severnom Makedonijom.

Međutim, da ostvarivanje Ustavom i zakonima zajamčenih prava u dobroj meri zavisi ne samo od države, već i od samih pripadnika nacionalnih manjina i od samih nacionalnih saveta, kojih u Srbiji trenutno imamo 23, možemo videti ako pogledamo, na primer, izveštaj Zaštitnika građana, posebni izveštaj – analiza o stanju u oblasti vršenja javnih ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina za period od 2014. do 2018. godine, iz kojeg zapravo proizilazi da su nacionalni saveti nacionalnih manjina svoju mrežu ustanova od posebnog značaja neke su ustanovili kasnije, a neki su ustanovili u periodu od 2010. do 2014. godine, što je u potpunosti logično, jer se Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina doneo ovde u avgustu 2009. godine i tada im je prvi put data mogućnost da ustanove ustanove od posebnog značaja. Najpre je mađarski nacionalni savet to uradio u periodu od 2010. do 2014. godine, a kasnije od 2014. do 2018. godine, recimo, tri nacionalna saveti – bošnjački, bunjevački i vlaški.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je proglasio ukupno 24 ustanove kulture ustanovama od posebnog značaja, Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine jedan, rusinski dva, albanski tri, slovačke deset, dok češki jednu ustanovu i sve to u periodu do 2014. godine.

Sličan trend se uočava kada pogledamo i status kulturnih dobara od posebnog značaja za nacionalnu manjinu u cilju zaštite kako materijalnog, tako i nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Jedan broj nacionalnih saveta je ustanovio kulturna dobra od posebnog značaja čim se ukazala zakonska prilika za to. Kao što smo rekla, od druge polovine 2009. godine, zapravo u periodu od 2010. godine, kako su se formirali i 2014. godine ti procesi su se kod mnogih, na primer u slučaju mađarskog, okončali 2014. godine, te su u periodu od 2014. do 2018. godine ovi nacionalni saveti vršili svoja zakonska ovlašćenja vezana u pogledu ovih kulturnih dobara.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je tako, na primer, 2012. godine doneo odluku kojom je utvrdio 140 materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara od posebnog značaja za mađarsku nacionalnu manjinu, dok je, recimo, Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine, takođe, uživao ova svoja prava data zakonom i 2013. godine doneo odluku o utvrđivanju pokretnih i nepokretnih materijalnih dobara i listu nematerijalno kulturnog nasleđa od posebnog značaja za bošnjačku nacionalnu manjinu.

Verujemo da je važan deo Strategija razvoja kulture. Očekujemo da će Strategija razvoja kulture biti posvećena stvaralaštvu i kulturi manjinskih zajednica, jer je to pitanje značajno za međusobno razumevanje, poštovanje. Razumećemo jedni druge, razumećemo se ako se poznajemo.

Podsetila bih sve nas da je, na primer, u osnovnim školama u Finskoj obavezno učenje Švedskog jezika, da bi jednostavno upoznali bolje švedsku nacionalnu manjinu, koje ima 5% u društvu.

Donošenje ove spomenute Strategije razvoja u Republici Srbiji je jedna od naših obaveza iz Posebnog akcionog plana za manjine i zapravo bi bilo ispunjenje naših obaveza iz poglavlja 23. i sigurni smo da će se u postupak izrade ove strategije uključiti i predstavnici manjinskih zajednica.

Kada sam već kod evropskih integracija, da spomenem i Poglavlje 23 – obrazovanje i kultura. Kao što znamo, to je jedno od poglavlja koje je privremeno zatvoreno. Pokazuje da je kultura zbog svoje specifičnosti nerazdvojni deo brojnih oblasti i stoga zahteva istovremeno praćenje više od 10 pregovaračkih poglavlja.

Tako i na taj način, znači, pošto je kultura vezivno tkivo, vezano za sve i treba pratiti desetak tema, treba ih sve uskladiti, zbog toga smatramo da je isto tako potrebno i značajno što i ovaj zakon, iako su samo izmene i dopune, ali usklađujemo sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Kada pričamo o zajedničkoj kulturnoj baštini, pred nama je još uvek puno posla, jer složićete se da institucionalno kultura manjinskih zajednica je uglavnom prepuštena samim manjinama, samim manjinskim institucijama ili sporadično se inkorporira u pojedine tematske izložbe koje se na primer priređuju u nekim većim muzejima, kao što su Muzej Vojvodine, Narodni muzej u Zrenjaninu, Narodni muzej u Beogradu.

Delimično je učinjen pokušaj predstavljanja zajedničkog suživota različitih manjinskih zajednica sa većinskim stanovništvom određenim izložbama npr. u Vojvodini, kroz studijske izložbe Muzeja Vojvodine, davno, bilo je 2006, 2013. godine takvih izložbi, pod krovnim nazivom „Živeti zajedno“.

Podsećam da su se sedamdesetih godina, sad već prošlog, dvadesetog veka u Vojvodini pojedine sredine izdvojile kao centri očuvanja i širenja kulturnih tradicija. Tako je na primer opštepoznato da je Senta kao centar očuvanja kulture Mađara, Uzdin za kulturu Rumuna, Subotica za kulturu Bunjevaca, Bački Petrovac – kultura Slovaka, Ruski Krstur za kulturu Rusina, Bela Crkva za kulturu Nemaca i Čeha.

To su tradicije koje sve nas, jednostavno, povezuju sa srednjom Evropom. Svi mi znamo živeti zajedno u Vojvodini, vidimo da su nam slični običaji, kultura, verovanja, reči u svakodnevnoj upotrebi, poslovice, pesme, kuhinja i arhitektura.

Spomenula bih nekoliko zanimljivih projekata u okviru evro regiona Dunav-Kriš-Moriš-Tisa koji povezuje više od pet miliona, 5,3 miliona ljudi. Jedan od projekata koji su u županijama Rumunije i Mađarske i naravno AP Vojvodine, jedan od projekata koji realizovala dva muzeja, Muzej Banat iz Rešica i Muzej iz Vršca, je bilo populisanje zajedničkog istorijskog i kulturnog nasleđa rumunskog i srpskog stanovništva koje živi u dolini Karaša i Nere, a najvažniji rezultat je objavljivanje dvojezičnog izdanja rumunsko-sprskog i rumunsko-engleskog u kojem se nalaze brojni rezultati arhitektonskih, etnografskih, etnoloških istraživanja.

Krajem 2013. godine je takođe urađen sličan, mislim ovo je IPA projekat koji je rađen, s jedne strane, Muzej u Subotici, a s druge strane Muzej Skiškuhalaša iz Mađarske. Reč je o putevima kulture koji obuhvataju 45 naselja a projekat prikazuje kulturne vrednosti od baroka do modernizma važne za turizam i povezivanje naselja.

Zaštita autentičnog graditeljskog nasleđa gradova i manje naseljenih mesta u Vojvodini predstavlja izuzetno značajan deo programa Saveza vojvođanskih Mađara. Za nas je očuvanje tradicije i zaštita autentičnog graditeljskog nasleđa bitno, jer tradicionalna vojvođanska arhitektura za nas predstavlja riznicu kolektivne memorije.

Pošto vidim da mi vreme prilično curi, pokušaću vrlo kratko još da spomenem nekoliko stvari. Značajno je da razumemo suosnivače kao nacionalne savete nacionalnih manjina i u slučaju nekih pokrajinskih institucija, recimo Zavoda za kulturu nacionalnih manjina, ali lokalnih institucija.

Da spomenem šta je to nas još obogaćuje i kakve su mogućnosti, šta je to što još imamo. Na nivou lokalnih samouprava lokalne institucije su suosnivači pozorišta, galerija, muzeja zajedno sa nacionalnim savetima. Mađari, samo da izaberem jednu ili dve nacionalne manjine, Mađari u Vojvodini danas imaju tri profesionalna pozorišta – Novosadsko pozorište, Pozorište Kostolanji u Subotici, Senćansko mađarsko kamerno pozorište. Profesionalne scene na mađarskom jeziku su Narodno pozorište Subotica sa dramom na mađarskom, Subotičko dečije pozorište i Narodno pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina koje ima lutkarske predstave za decu na mađarskom.

Izdavačkom delatnošću na mađarskom jeziku bavi se osam izdavačkih kuća, kako u Novom Sadu, tako u Subotici i Senti i objavljuje se 10 časopisa za kulturu na mađarskom jeziku i organizuju brojne kulturne manifestacije.

Da pokušam da sumiram. Još jednom bih želela da se zahvalim i pohvalim odgovornost i otvorenost Vlade Republike Srbije, same potpredsednice Vlade i ministarke za kulturu, pa i predsednice Vlade koja je takođe razumela apel, ne samo SVM i nas, već nacionalnih saveta, jer kao što znamo postoji koordinacija svih naših nacionalnih saveta i oni su na sednici nacionalnog saveta, kojima je predsedavala predsednica Vlade Ana Brnabić, izneli pismeno svoje primedbe i jako su srećni i zahvalni što su one ušle u ovaj konačan, odnosno postaće sastavni deo ovog zakona.

Stoga, što se tiče izmena i dopuna Zakona za kulturu, izuzetno značajna usklađenost sa Zakonom o nacionalnim savetima. Mi to svakako podržavamo i glasaćemo za.

Ja sam sa ugla evropskih integracija pohvalila i Zakon o akreditaciji i ostale predloge. O dopingu, o sportu je trebao da priča malo kasnije kolega, ali zbog sednice na kojoj ćemo postavljati pitanja, nisam sigurna da ćemo stići na red, ali u svakom slučaju podržavamo predložene izmene i dopune zakona. Zahvaljujem na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Sandra Božić.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zaista danas imamo jednu kvalitetnu raspravu i zahvalila bih se i predstavnici Vlade, odnosno ministrima koji su nam detaljno obrazložili izmene i dopune zakone i neopravdajući baš preostala dva predloga zakona, odnosno izmene i dopune, ne razgovaramo u parlamentu danas, ja ću ipak početi sa Zakonom o sportu, a svakako da ću se i kao predsednik Odbora za kulturu nadovezati na svoje prethodno izlaganje.

Dosta toga su kolege o kulturi i rekle, ali svakako da je jedan od zakona koji nam je dobrodošao u pravom momentu i možemo se složiti da je možda čak i vreme za jedan potpuno nov, ali kada se budu stekli svi uslovi za ovaj zakon.

Što se tiče suštinskih izmena i dopuna Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, samo bih napomenula neke najosnovnije, suštinske izmene koje se tiču sledećih pitanja, a to je pre svega zbog javnosti koja prati sednice Narodne skupštine, a koje na ovaj način najpreciznije možemo upoznati sa onim što su prava, što su obaveze i, na kraju krajeva, šta je to što se menja u okviru zakonskih rešenja.

Dakle, ja bih se tu osvrnula na definisanje povrede antidoping pravila na način koji je utvrđen Svetskim antidoping kodeksom. Mislim da su ove izmene i dopune zakona, čini mi se, bez obzira što je tu potreba da se usklade sa evropskom regulativom radi nastavka poštovanja procedura u čijoj obavezi jeste i Republika Srbija, ali svakako da je od izuzetnog značaja i to da moramo obavezati sve učesnike u sportu na ove zakone, odnosno na poštovanje.

Dakle, jasnije utvrđivanje obaveza nadležnih nacionalnih sportskih saveza i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na sprečavanje dopinga je nešto što mora produbiti praktičnu svest javnosti o tome kakve su opasnosti od dopinga i koji su načini i vrste kontrole.

Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona preciziraju se nadležnosti i ovlašćenja Antidoping agencije Republike Srbije na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, kako sam maločas i rekla, u okviru jednog opšteg usaglašavanja obaveza koje mi svakako kao neko ko poštuje Svetski antidoping kodeks i pripadamo.

Još jedna izmena koja je vrlo važna, a obezbeđuje nezavisnost Antidoping odbora, a vi ste ministre to obrazložili u svom izlaganju. Takođe je, iako ne toliko popularno, ali svakako da je važno proširivanje težeg oblika krivičnog dela omogućavanje upotrebe doping sredstava za sva maloletna lica, a za razliku od važećeg rešenja kojima su obuhvaćena samo maloletna lica od 14 do 18 godina.

Dakle, to je još jedna odredba iako ne volimo da se bavimo kažnjavanjem i ako ne volimo da te restriktivne odredbe budu centar onoga što će naterati na poštovanje zakona, smatram da je od izuzetne važnosti upravo napomenuti da i te kako vodimo računa o tome da propagiramo zdrav sport, odnosno učešće naših sportista na velikim manifestacijama, zahteva, i svesni smo toga, određene kontrole, ali isto tako je važno raditi i sa ovim grupama mlađih sportista koji, bez obzira na svoje godine, ušli su u svet vrlo ozbiljnog sporta i ozbiljnih manipulacija koje se u okviru sporta i nalaze.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o akreditaciji, u cilju daljeg unapređenja mislim da je suštinski najvažnije jačanje transparentnosti rada akreditacionog tela, ali i definisanje rokova za završetak postupka akreditacije koji se svakako nalazi u interesu privrede kako bismo taj postupak skratili i kako bismo omogućili privredi da normalno i nesmetano funkcioniše i da ne bude opterećena predugačkim rokovima i verovatno nekim izgovorima kada je u pitanju izvršavanje obaveza iz ovog domena.

Zakon o kulturi na koji ću preći, svakako da smo iscrpno već evo u vrlo kratkom vremenskom periodu uspeli da sagledamo. Ono što ste vi gospođo Gojković rekli, ja se slažem sa tim, da je Republika Srbija prepoznala značaj Ministarstva kulture, kulture uopšte samim tim što su ministra kulture odredili za potpredsednika Vlade. Takođe bih dodala na tu vašu konstataciju da je i budžet ono što je definisalo značaj kulture u budućim svim strategijama razvoja Republike Srbije.

Budžet koji je opredeljen za resor Ministarstva kulture i informisanja je svakako najveći do sada. Došli smo do značajne stavke koja definiše standard i postojanje ozbiljnosti u bavljenju kulturom, da ne zaboravimo uvek i ovaj drugi deo koji se tiče informisanja koji definiše jednu razvijenu zemlju, a to je taj jedan procenat BDP koji definiše visinu onoga koliko ste spremni da uložite u kulturu.

Takođe, zakon koji smo imali pre ovog, izmena i dopuna zapravo, od 2009. godine je bio i jeste zakon koji nije omogućavao da se neki delovi kulture, odnosno Zakon o kulturi poštuje na način na koji je to zakonodavac imao nameru da čini.

S toga, smatram da je izuzetno važno ovo što ste gospođo Gojković i sami komentarisali, a vezano je za javne konkurse u oblasti kulture. To sve definiše da prethodnim stvaraocima ovog zakona, znamo koji je to kontekst 2009. godine i ko je bio zadužen za stvaranje ovog zakona, nije bilo važno da se ti konkursi kvalitetno sprovedu i da mi dođemo do najboljeg rešenja koje će nam dati i najbolji mogući rezultat tog konkursa, već je bilo bitno, verovatno kako god ga završiti, a gde su pare sa tog konkursa išle i na koji način su se trošile, mislim da je to apsolutno onome koji je ovaj zakon pisao 2009. godine slabo bilo od interesa i važno.

Smatram da ste, pre svega, ovom odrednicom da se da 60 dana za raspisivanje javnih konkursa želeli da uozbiljite ovu temu. Pre svega, to niste mogli da učinite, niste mogli da se oslonite na jedan rok koji sama Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija jeste propisalo samo sebi po difoltu, a to je da se Zakon o budžetu donosi krajem godine, a ne kako smo imali prilike u prethodnim vremenima, upravo ovim 2009, 2010. godinama da vidimo nekada i do marta, aprila, a bogami čini mi se da je jedan bio i u junu naredne godine. Tako da je to obesmišljavalo svu vrstu ovih konkursa koji su se ne samo u ministarstvu sprovodili, već i u drugim ministarstvima.

O Nacionalnom savetu nije ostalo mnogo šta da se kaže. Vi ste vrlo detaljno to obrazložili. Ja se zaista nadam, bez obzira što svaki zakon ima prostora za izmene i dopune, u svakom trenutku kada osetimo ili vidimo da prepoznamo da u praksi nema dovoljnu učinkovitost da ćemo menjati.

Ja nemam ništa protiv, naravno, da jedan član ili koliko god to onaj koji predlaže zakon proceni, bude kandidovan iz Odbora za kulturu, odnosno da ga kandiduje Odbor za kulturu.

Svakako da možemo razgovarati o tome, ali svakako da sam i mišljenja da je ovo zakonsko rešenje koje ste vi dali adekvatno i gotovo da sam sigurna da će ono dati efekat, a to je da dobijemo jedan nacionalni savet za kulturu koji će zaista izvršavati svoju svrhu i koji će uspeti da izvrši i zadatke koji su pred njim, a svakako da će biti sastavljen od ljudi koji u domenu kulture čine najlegitimnije i možda i po iskustvu i dostignućima najadekvatnije ljude koji mogu sedeti u tom savetu.

Takođe ste unapredili izbor direktora i promenili određenu strukturu odbora, odnosno upravnih i nadzornih odbora. Što se tiče izbora direktora, ja to zaista kao neko ko je došao iz privrede, ko zna na koji način se sprovodi izbor direktora u javnim ustanovama, javnim komunalnim preduzećima i javnim preduzećima, znam da to može biti i te kako problematično, bez obzira na zakon.

U ovom slučaju, vi ste dozvolili da se v.d. direktora, odnosno vršilac dužnosti, da njegov mandat traje samo godinu dana što je i u skladu sa drugim krovnim zakonima.

Isto tako bih pohvalila vašu tendenciju da broj članova i nadzornih odbora ustanova kulture, koji je do sada bio gotovo neograničen zakonski ipak uredite. To će takođe dovesti do uzročno-posledično, čini mi se, veće odgovornosti izbora direktora koji se biraju za institucije kulture, s obzirom da će onda uloga osnivača biti daleko drugačija i čini mi se preciznija.

Naravno da ću pohvaliti kada god budem u prilici ovo poslednje o čemu ću govoriti, a tiče se Zakona o kulturi. To je upravo uplata doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje samostalnih umetnika, koji do sada u sistemu nisu ipak bili prepoznati na ovaj način. Nisu bili uvaženi na ovaj način, ja to moram reći, s obzirom da kao što sam i u pređašnjem svom izlaganju kao izvestilac Odbora rekla, samostalni umetnici su mogli biti na teretu lokalnih samouprava u ovom smislu, ali nisu morali.

Odredbom da je to obaveza, mi zaista dajemo konkretno značenje svemu onome što jesu i što čine samostalni umetnici u čuvanju naše nacionalne baštine, u čuvanju našeg kulturnog identiteta, u čuvanju i unapređenju svih kulturnih tema, s obzirom da samostalni umetnici u kulturi čine jedan zaista širok dijapazon zanimanja.

Što se tiče Zakona o kulturi, poslanička grupa i svih ostalih zakona, naravno, će dati svoju podršku apsolutno i neprikosnoveno s obzirom da kada govorimo o ovakvim vrstama izmena i dopune zakona, kada govorimo o unapređenju, što je svakako u svim predloženim izmenama i dopunama slučaj, mi ne možemo da ne primetimo da je to ipak rezultat jednog sveobuhvatnog i dobrog rada Vlade, rada predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, ali i Skupštine Republike Srbije, koja zaista zaseda gotovo bez prestanka, čini mi se, i da u ovom redovnom zasedanju smo doneli maksimalan broj zakona, izmena i dopuna.

Pre svega, ekonomski prosperitet Srbije, ekonomski napredak nas čini sposobnim da možemo u ovoj sali razgovarati, imati punu, praktično slobodu, donositi i ovakve zakone, ali i one koji se tiču infrastrukture, koji se tiču napretka Republike Srbije, koji se tiču brige o privredi Republike Srbije.

S obzirom da smo ovde pre tačno sedam dana usvojili rebalans budžeta Republike Srbije, kao još jedan dokaz uspešne politike koju, kao što sam maločas rekla vodi Vlada Republike Srbije, ministri ali naravno i predsednik, rezultat tog rebalansa je i pomoć države koja je pružena našim privrednicima, ali i građanima u sled saniranja posledica koje je ostavila iza sebe, a nadamo se da ćemo uskoro završiti ovu temu vezanu za Kovid 19.

Ja moram samo jednu kratku informaciju zarad građana Republike Srbije da dam u okviru ovog izlaganja, a to je da je 60 evra, odnosno 30 plus 30 do sada po izveštaju koji imamo prijavilo se dva miliona ljudi za samo 35 sati.

Podsetiću vas da je u okviru sve pomoći, koje je Vlada Republike Srbije pružila svojim građanima, ovo druga ovakva koja se tiče tzv. helikopter novca, odnosno onog koji će povećati svakako proizvodnu snagu Srbije, koja će povećati BDP, ali isto tako omogućiti da kao što i danas predsednik Srbije, a gotovo da ne postoji dan, primetili ste, Aleksandar Vučić ne otvara neki infrastrukturni projekat ili neku fabriku, tako i danas predsednik Srbije otvorio Sektor 4 obilaznice oko Beograda od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovače i Petlovo Brdo, što dokazuje da bez obzira što zaista je teško ispratiti našeg predsednika koji od rane zore, čini mi se, od juga do severa, istoka i zapada Srbije, ne postoji mesto u kom se ne nađe, ne postoji selo za koje ne zna naziv, iskreno i zaista predano radi za dobrobit građana Republike Srbije, vrlo je važno da mi imamo pre svega osnove za ovaj ekonomski napredak, a one jesu upravo i u tom rebalansu oličene, jer se drugi deo rebalansa i te kako ticao infrastrukturnih projekata u okviru Projekta "Srbija 2025" koji je predsednik Vučić predstavio u 2019. godini i predstavlja nastavak naše uspešne politike, a mi ćemo danas u okviru pitanja Vladi imati priliku ovde i da vidimo ministre i da imamo slobodu i da ih pitamo sve ono što građane Republike Srbije zanima, a uglavnom se i veže za infrastrukturne projekte, jer oni donose nova radna mesta, oni donose veći BDP koji će nam omogućiti da pored povećanja konstantnih plata i penzija, koje smo imali i u prošloj i u ovoj godini, sa tim trendom nastavimo i u budućim danima, odnosno da naši građani mogu očekivati da će njihov standard permanentno u budućim i mesecima i godinama rasti.

Takođe, kada govorimo o ekonomiji koja je kažem neizbežna tema, kada govorimo u Skupštini, jer prosto čini mi se da je u svakoj temi ekonomija temelj i nemamo dovoljno vremena da predstavimo sve rezultate za koje mislimo da je neophodno naglasiti ih i predstaviti građanima Republike Srbije, čini mi se i to predstavljanje da nije nikakva nužda s obzirom da građani Srbije i te kako vide napredak ne samo u svojim džepovima u vidu plata i penzija, povećanja već to vide i na ulici. Praktično kada krenete od mesne zajednice pa nadalje vi imate priliku da vidite šta je to sve što država radi u interesu građana Republike Srbije i povećanja njihovog standarda. Svakako da je nezaobilazna tema ipak i način na koji smo se izborili sa korona virusom i način na koji smo uspeli da i ovim rebalansom budžeta obezbedimo sredstva za izgradnju Kovid bolnice u Novom Sadu, čiji kamen temeljac je pre neki dan i postavljen i da u roku četiri meseca mi očekujemo još jednu Kovid bolnicu, pored dve koje su izgrađene i na taj način pored fabrika vakcina, pored vakcina koje smo uspeli za naše građane da obezbedimo, a podsetiću vas da je preko tri miliona građana primilo vakcinu, da li u dozi prvoj ili drugoj, svakako da smo šampioni kojima celokupan svet na rezultatima protiv, odnosno u borbi protiv korona virusa aplaudira, imamo priliku da praktično i ovde svakodnevno vidimo da se zaista Srbija i te kako uspešno bori sa virusom korona i da u toj borbi ipak jeste i lider ne samo, čini mi se, u regionu a za region smo zaista postavili drugačiji standard ne samo što se tiče korona virusa tako što smo doprineli tome da i naše susede vakcinišemo, da im omogućimo da dođu i da se vakcinišu u Srbiji i na taj način pokažemo sasvim jedan nov, čini mi se, narativ i mogućnost da ipak Zapadni Balkan i celokupna Jugoistočna Evropa, naš region, zavisi zaista od naših dobrosusedskih odnosa i da tu pružimo ruku svima kojima je ona bila potrebna u ovoj krizi koja je pogodila celokupan svet.

S obzirom da govorimo o ekonomiji, moram zaista da kažem prosto zbog građana Republike Srbije da napomenem da je najzad kada je tema infrastruktura u pitanju da je postignut dogovor i da ćemo mi vrlo uskoro ovde pred poslanicima razgovarati i o onome što je dugogodišnji san svih Beograđana, ali je bilo nedostižno za bilo koga ko živi u Srbiji, a to je izgradnja metroa i Beograd će konačno dobiti metro. Koliko smo uspeli da čujemo od ministra Siniše Malog, nadam se da ćemo danas imati priliku i da mu to pitanje postavimo, ispred poslanika će se vrlo brzo naći i zakon koji će regulisati ne samo proceduru izgradnje, već i sistem upravljanja metroom, što zaista predstavlja jedan ogroman napredak i uspeh Republike Srbije, pored onoga, na koji ću vas podsetiti, a predsednik Srbije je imao priliku da nakon povratka iz Brisela kaže građanima, a to je da je dogovorena podrška EU od 700 miliona evra za izgradnju pruge do Severne Makedonije.

Sve ovo što sam nabrojala pored infrastrukturnih projekata, Američke razvojne korporacije koja je obezbedila još 400 miliona za kredite srpskim preduzećima, za brigu i borbu za živote ljude, za gradnju bolnica, domova zdravlja, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije, rekonstrukciju Kliničkog centra Vojvodine, do kraja godine ćemo imati i izgradnju osam autoputeva, govori u prilog tome da se Srbija menja, da dobija jednu drugačije lice i da sve ono što smo uložili praktično u prethodnim godinama u jednu strategiju razvoja naše Srbije zaista sada nekako, čini mi se, da je odjednom došlo do stvaranja drugačijeg lica i do rezultata koji su praktično vidljivi građanima Srbije i pored toga što naravno da je poželjno da razvijate infrastrukturu, ali ono što je najvažnije za naše građane jeste da budu bezbedni, da budu zdravi, to smo uspeli da omogućimo, a sa druge strane i da njihov standard, lični standard bude u plusu, a to ćemo svakako omogućiti u narednom periodu.

Međutim, postoje oni koji sve ovo što sam ja pobrojala, a kažem opet bilo bi mi potrebno mnogo, mnogo vremena da bih sve rezultate koje je Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije uspeo u prethodnom periodu da napravi i koje nižu svakodnevno, bilo bi mi potrebno mnogo vremena da to nabrojim, ima onih koji se trude da stave omču oko vrata predsedniku Aleksandru Vučiću i da se potrude da ga sklone, jer izbori nam se bliže, kao što smo imali priliku da u prethodnim mesecima da vidimo. Dijalog je počeo sa svima koji su želeli, koji su mislili da je dijalog potreban kako bi se poboljšali izborni uslovi i SNS je naravno jedna od tih koja nikada neće bežati od bilo koje vrste dijaloga, pa ni ovog, iako smatrajući da su po izbornim uslovima daleko boljim i te kako i povoljnijim po njih, režim bivše vlasti dolazio i nizao godinama, desetinama, odnosno deceniju čitavu svoje izborne pobede. Mi smo spremni na dijalog i spremni smo da kažemo da možemo da se menjamo u svakom smislu, u svakom trenutku jer ono što je jako važno jeste da mi izmene ne radimo zbog sebe, zarad onih drugih koji su to činili, već zarad građana Republike Srbije kojima je potrebno da kada biraju biraju svoje predstavnike vlasti na najbolji mogući način, a mi ćemo omogućiti da taj pluralizam izbornog procesa zaista bude na najvišem mogućem nivou.

Kao što smo to učinili u svim međustranačkim razgovorima koji su bili u prethodnom periodu ostvareni na nivou Republike Srbije u razgovoru, odnosno posredstvu evroparlamentaraca, tako ćemo to učiniti i u ovim danima koji su ispred nas. Videli ste da se i juče održao razgovor sa onim mnogobrojnijim delom biračkog tela koji i te kako, da kažem, ima i zavređuje jedan veći legitimitet u odnosu na one koji su samo spremni za razgovore sa strancima uz prisustvo predsednika Republike i predsednika SNS, Aleksandra Vučića, što zaista ide činjenično u prilog tome da smo spremni zaista da razgovaramo sa svima i da obezbedimo najbolje moguće izborne uslove.

Sad, što to neće biti dovoljno da pojedine dovede na vlast, već traže da ih neko za ruku uvede u Skupštinu to je druga stvar i to su upravo ti za koje želim i da vam kažem da stavljaju omču oko vrata nekakvim "non pejperima" koji se pominju ovih dana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a ta dva predloga "non pejpera" vrlo jasno govore u prilog tome da se zbog KiM i pitanja KiM zaista spremaju i prisutni su

ogromni pritisci na samog predsednika Aleksandra Vučića i na Srbiju. Ali, i te kako da i ovi drugi ne miruju koji bi da ih neko za ruku dovode u Narodnu skupštinu i koriste ovu priliku da i te kako kažu i stave do znanja svima i građanima Republike Srbije da čak iako bi taj "non pejper" jedan ili drugi, videli ste dva rešenja, doveo do toga da oni dođu na vlast, odnosno da i KiM ne budu deo Republike Srbije, oni su za ako je to uslov da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić skloni u stranu i da im se obezbedi da i bez izborne volje dođu na vlast pa oni su i za to.

Dakle, spremni su da čak i ovo pitanje, Kosovo i Metohiju, sudbinu našeg naroda na Kosovu i Metohiji stave kao monetu za potkusurivanje sa bilo kim, sa kim je god to potrebno.

Ali, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je vrlo jasno rekao da apsolutno na nikakve pritiske neće pristajati, da će nastaviti da čuva suverenost, jedinstvo i integritet Republike Srbije i i te kako da brine o standardu naših građana na Kosovu i Metohiji koji će upravo osetiti u danima koji su ispred nas, a imaće priliku da se prijave za 100 evra pomoći.

Dakle, i te kako vodimo računa o tome da naš narod na Kosovu ima pristojan život i da zna da je predsednik Srbije, SNS uvek tu da podrži integritet, jedinstvo i pre svega sigurnost našeg naroda. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Zahvaljujem Sandri Božić na njenoj iscrpnoj diskusiji. Osvrnuću se samo na nekoliko stvari.
Da, budžet za 2021. godinu koji se odnosi na resor kulture iznosi 0,97% od ukupnog budžeta, odnosno 1,10% ako uračunate još sredstva opredeljena za deo Ministarstva koji se odnosi na informisanje. Međutim, ono što se nikada do sada, ili bar ne u novijoj istoriji, nije desilo da samo rebalansom dobili povećanje budžeta za kulturu, 300 miliona. Izuzetno važan deo koji je iz privrede prešao na resor kulture, a to su podsticaji, stvaranje audio-vizuelne delatnosti, odnosno snimanje filmova, serija i reklama u Republici Srbiji.
Znači, dobili smo dodatnih 300 miliona, što znači da je, bez obzira na period korone, velika zainteresovanost filmske industrije, domaće i strane, da nastave sa svojim radom ovde u Srbiji snimanjem filmova, serija i reklama.
Naravno, dobili smo dodatnih 230 miliona pomoć samostalnim umetnicima, a juče je Zaključak Vlade donet da se iz tekuće budžetske rezerve izdvoji još 83 miliona za one umetnika koji su u prošloj godini nekom greškom izostavljeni, nisu ostvarili svoje pravo na pomoć.
Što se tiče konkursa, ovim izmenama i dopuna zaista želimo da napravimo jedan korak napred, da svi oni koji žele da konkurišu na našim konkursima dobiju određeno vreme i za pripremu dokumentacije i konsultacije sa Ministarstvom. Prihvatam svaku kritiku na račun da ove godine možda konkursi predugo traju, ali ne treba zaboraviti prvo da je doba korone i da nije lako ljudima da se organizuju.
Drugo, Ministarstvo je desetkovano, imamo izuzetan broj obolelih zaposlenih u Ministarstvu. Jedni dođu, drugi odmah odu na bolovanje.
Treće, činjenica, nešto možda i šokantno, ja sam se iznenadila kada sam utvrdila da u Ministarstvu praktično pisarnica ni ne postoji. Imamo pisarnicu otprilike iz 15. veka gde jedna ili dve osobe rade i onako po starinski primaju jednu po jednu pošiljku, sami zavode. Vi ne možete da zamislite kako to izgleda u doba konkursa. Eto, ući ću u istoriju, ako ni po čemu drugom, onda što ću osposobiti pisarnicu za rad u 21. veku. Nadam se da ćemo uskoro završiti postupak javne nabavke sa kojim imamo malih problema.
Kažem, nisam bez veze rekla da Ministarstvo kulture i informisanja izgleda ne treba samo voleti, nego biti hrabar da vodite, jer u svakom segmentu otkrijete neki delić malo i kriminala. To je nešto što nas zaustavlja i što istražujemo, radimo baš onako kako bi trebalo. Otom – potom, posvetićemo jednu sednicu stanju u kulturi, pa će to biti vrlo interesantno izlaganje, što vole da čuju i ljudi građani Srbije kako se to radilo u kulturi do skoro.
Samo o onome što okružuje segment kulture, ne samo ono što ljudi podrazumevaju pod kulturu. Tu su i neke javne nabavke gde vam se neko javi kada se završava javna nabavka, u poslednjoj sekundi sa nekih 1.000 dinara manjom ponudom što izazova izuzetno veliku sumnju, a vidite da su druge neke republičke ustanove imali negativna iskustva sa radom baš tih učesnika na javnim nabavkama koje su vezane i za naše Ministarstvo.
Kažem, nemamo pisarnicu adekvatnu. Vi bi svi bili u šoku kako to izgleda. Nadam se da ćemo uspeti da dobije jednu modernu, elektronsku pisarnicu gde će svako ministarstvo u svakom trenutku moći da vidi gde je predmet. Ovako se bavim poslom koji je na nivou filma „Indijana DŽons“, istražujem gde se, smeje se pomoćnica, gde se nalazi pa onda ko dugo radi u Ministarstvu, poseže malo pamćenje pa zna gde stoji baš to, negde u ćošku od neke kancelarije. Verovali ili ne, ali to tako izgleda.
Konkursi mogu mnogo bolje, mislim da po ovome što piše – 60 dana, to je važilo za nekadašnje, da je to problem onda kada se budžet donosio 31. decembra, pa vam 60 dana dođe 1. april otprilike, prvi, drugi, treći april.
Mi budžet sada donosimo u zakonskom roku i tih 30 dana i 60 dana teče u stvari od tog dana kada ste usvojili budžet, što znači i računam da ćemo ove godine krajem novembra doneti i budžet za sledeću godinu, i da će konkursi onda biti raspisani negde krajem januara meseca, 30 dana, to je u martu i svako može da povlači svoja sredstva i da realizuje.
Najveći je problem što konkursi još uvek zbog ovih otežavajućih okolnosti traju i problem je kako će to uopšte učesnici konkursa moći i da realizuju, naravno uz ovu prepreku sa koronom.
Izbor direktora, da, tražim ovim predlogom izmena i dopuna zakona da ministar bude obavešten o nameri upravnog odbora da će raspisati konkurs i da ministar da prethodnu saglasnost. Ako snosim odgovornost za izbor direktora i predlaganje moje Vladi Republike Srbije, onda moram da imam i uvid šta koja republička ustanova kulture radi i koje su namere tog upravnog odbora koje je takođe Republika Srbija postavila. Nisu to privatne ustanove kulture pa da kažete – nemaš prava da se mešaš, nego su to ustanove kulture Republike Srbije i ministar mora da ima neku odgovornost, ali ministru treba dozvoliti da nešto odlučuje i da nešto pomalo i zna šta se radi u tim ustanovama kulture.
To su sve neka oveštala načina razmišljanja, to su razne devijacije vremenom i možda se i nisu navikli da imaju ministra koga interesuje šta se dešava, ali neka malo izdrže i ovo. Šalim se naravno.
Što se tiče pomoći, tu je moja uvažena koleginica, nadam se da ću je slomiti da nađemo mogućnost da pomognemo i onome što jeste njen i moj resor, a to je da su nam bioskopi zaista stradali u ovim merama, da su mahom bili zatvoreni i tražimo model da pomognemo i ljudima koji se bave ovom važnom delatnošću.
Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je država investirala u digitalizaciju tih bioskopa i da ne smemo da dozvolimo da nama naša investicija prosto propadne zbog uslova u kojima su radili, odnosno nisu radili.
Lokalne samouprave moraju da plaćaju doprinose. Kako plaćaju doprinos za druge ljude, socijalno, zdravstveno, samostalni umetnici dužni su da dobijaju od svojih lokalnih samouprava. Kažem, nema ih mnogo zato u zakonu mora da se kaže – može, jer u Srbiji kad kaže – može, svi kažu – dobro onda ne mora. To je tako i svi smo sveni toga.
Što se tiče izbora direktora, to su divni ljudi, baviti se kulturom i umetnošću, to moraš da voliš, sigurno se niko ne bavi kulturom i umetnošću zato što očekuje da će biti bogat nakon tog mandata, ali ima i deo direktora i onih koji vode ustanove kulture koji misle da ne treba da snose odgovornost. Svaki direktor mora da snosi i nekakvu odgovornost za svoj rad, naravno, ali mora da snosi odgovornost i za propuste, mora da snosi odgovornost za finansijske probleme u tim ustanovama kulture, za krađe koje su se dešavale u poslednje vreme, ili ih ja otkrivam, a dešavale su se i desili su pre dve godine, za sklapanje štetnih ugovora itd. Takvi nam direktori trebaju, koji su stručni, znaju da rade svoj posao i spremni da snose odgovornost za svaki propust koji su napravili, kao što i ministri moraju da snose odgovornost za svoj rad pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Što se tiče vakcine, pridružujem se pozivu, da zamolim sve građane Srbije da shvate da je izuzetno važno da se vakcinišu, da time štite svoj život, da štite život svoje porodice i svoje okoline. Videli smo koliko smo umetnika izgubili u prošloj godini, izuzetnih umetnika, a mahom oni nisu bili vakcinisani. To moramo da shvatimo, da je važno da se svi vakcinišemo i da smo jedna od retkih država u svetu i u Evropi koji su umetnike stavili kao prioritetna zanimanja koja moraju da se vakcinišu. To nam je uspelo i tako smo i mi uspeli da otvorimo pozorišta, galerije, muzeje, da rade i po tome smo prepoznati u svetu kao jedna od šest, sedam država kojoj je to uspelo.
Hvala vam i još jednom pozivam sve građane Srbije da se obavezno vakcinišu. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Vanja Udovičić

| Ministar omladine i sporta
Hvala.
Želeo bih da odgovorim prethodnim govornicima, ostao sam dužan neke informacije.
Gospodinu Vojislavu Vujiću koji je izneo predlog našeg proslavljenog košarkaškog trenera, želim da poručim da je svaka sugestija dobrodošla i da otvaramo proces izmene i dopune Zakona o sportu i da ćemo u narednom periodu vrlo detaljno razmotriti i tu sugestiju. Želim da napomenem da smo kao odgovorno ministarstvo pristupili rešavanju i tog problema. Kroz rad Ministarstva smo pokrenuli razne programe i projekte, koji za cilj imaju besplatno bavljenje sporta mladih, pogotovo dece. Vrlo smo ponosni kroz Projekat „Sport u škole“, kroz projekat „SOFA“, kroz mogućnosti finansiranja svih vidova programa i kroz omladinske programe i projekte da svi naši najmlađi sugrađani, građani mogu da se bave besplatno sportom.
Svesni smo da to nije dovoljno i kroz rekonstrukciju sportskih sala gde pokušavamo da obnovimo fiskulturne sale novim sportskim rekvizitima i uspeli smo da u 250 fiskulturnih sala zamenimo enterijer tih sala da bismo motivisali što veći broj dece da uđe u sistem sporta. Danas smo svesni da svi ti naši napori nisu dovoljni da bismo uveli veći broj dece, da bismo omogućili da deca mogu na pristupačniji način da se bave sportom. Želimo da te akcije i ojačamo, ali i da na jedan konkretniji način, iako imamo vrhunske rezultate, doprinesemo boljem razvitku sistema sporta u Republici Srbiji.
Zahvaljujem se poslaničkoj grupi Jedinstvena Srbija što će da podrže izmene i dopune Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Mnogo nam znači ta podrška, pogotovo što u svojim redovima imaju narodnu poslanicu koja je bila višestruki evropski prvak, vicešampion sveta i stipendista Ministarstva omladine i sporta. Smatramo da kada sa njihove strane dođe takva jedna podrška, to vrlo vrlo znači za celokupan rad Ministarstva omladine i sporta.
Zahvaljujem se Poslaničkoj grupi Savezu vojvođanskih Mađara na podršci predloženim izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Uvažena narodna poslanice, gospođo Božić, hvala vam na detaljnoj analizi predloženog zakona i na sagledavanju onih najneophodnijih izmena, a to je edukacija najmlađih, dece i svih u sistemu sporta. U narednom periodu još više ćemo uložiti snage i energije da edukujemo što veći broj sportista i činioca u sistemu sporta. Od 2014. godine uveli smo obaveznu edukaciju svih sportista u svim savezima. Znači, danas već možemo da kažemo da smo u mnogome informisali sistem sporta, jer nekada nije ni zla namera, već neinformisanost sportista. To mogu da vam kažem iz ličnog primera, da niste baš ni svesni ni informisani koji svi lekovi, medikamenti se nalaze na listi nedozvoljenih supstanci. Samim tim ste nekada u zabludi zbog možda i pogrešnog savetovanja, ali i neznanja.
Upravo sagledavajući uvek dobre okolnosti, tj. dobru volju sportista, ušli smo u program edukacije da bismo informisali što veći broj činilaca u sistemu sporta. Svesni smo da kroz edukaciju dece i najmlađih u najranijem dobu možemo i najviše da učinimo kada je reč o edukaciji i preventivi. Kao što sam u svom uvodnom izlaganju rekao, ponosimo se vršnjačkom edukacijom i mogućnosti da đaci, srednjoškolci i osnovci svojim vršnjacima prenose to znanje i prenose značaj ne uzimanja dopinga i značaj pravičnosti i jednakosti u celokupnom društvu, pa i u sistemu sporta.
Na taj način želimo da uvežemo sinergiju celokupnog društva, želimo da radimo na svim segmentima našeg društva, od najranijeg doba, pa i do osoba trećeg doba, da skrenemo pažnju na sve one negativne pojave u sistemu sporta, prvenstveno negativne pojave u oblasti uzimanja dopinga. Smatramo da od najranijih dana treba da učimo našu decu i na taj način da edukujemo celokupno društvo.
Povećavamo odgovornost i kroz sinergiju rada Ministarstva omladine i sporta i rada Anti doping agencije Srbije i Saveza. Kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, želimo da upravo povećamo odgovornost svih saveza i da prenesemo taj jedan pritisak i odgovornost na njih da je neophodno da se bave sa sportistima, da je neophodno da ih edukuju, da je neophodno da na taj način danas razmišljaju o budućnosti i da danas vode računa o svojim sportistima. Jer, kao i kroz stipendiranje svih naših sportista, kao kroz edukaciju od najranijih njihovih dana, vodimo računa o svim njihovim programima, o svim njihovim željama, pa onda sa razlogom možemo da se dičimo i ponosimo rezultatima koji su rekordni za sistem sporta i za našu državu.
Pridružujem se apelu kada je reč o vakcinaciji. Srbija je među prvim zemljama u svetu krenula vakcinaciju sportista. Od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta smo pohvaljeni i uzeti kao primer za druge zemlje kolika je neophodno vakcinacije svih građana, pogotovo jedne važne oblasti koja ima veliki, snažan uticaj na celokupno društvo, a to su sportisti, jer znamo da su sportisti istinski idoli svim generacijama.
Ovim putem želim da apelujem na sve građane da se vakcinišu, da vodimo brigu o našem zdravlju i da znamo da jedini put izlaska iz ove globalne pošasti jeste i naučno dokazana vakcinacija. Hvala vam.