Uvažena premijerko, slažem se sa vama da i JS snažno veruje u institucije ove države i podržavamo i tražimo i zahtevamo od institucija ove države da se u svim pomenutim slučajevima radi najbrže i najefikasnije moguće.
Takođe se slažem sa vama da je strašna službena beleška i situacija o kojoj ste pričali i da je strašna situacija svih zaposlenih žena u javnom sektoru Jagodine, jer se pitamo kako reaguju ne samo te žene, nego kako reaguju i njihovi muževi, njihova deca koja idu u školu. Zamislite kako je Draganu Markoviću Palmi, koji je i sin, čija stara majka sluša te vesti, koji je i otac dva sina, koji je i svekar dve snahe, koji je i deda petoro unučadi koji su takođe školarci, koji idu u srednje i osnovne škole. Oni se igraju sa ljudskim sudbinama. Ovo je najgnusnija i najprljavija, najniža moguća politička kampanja otkad postoji višestranački sistem.
Pomenuti fariseji političke scene Marinika Tepić, Dragan Đilas, Sanda Rašković Ivić, Vuk Jeremić itd, u svojoj političkoj bezidejnosti i nemoći, u stvari nisu opozicija aktuelnoj vlasti, već postaju opozicija Srbiji i građanima Srbije. Oni su političke štetočine koje ne znaju ništa drugo da urade, osim da tužakaju i napadaju državu u kojoj žive, zarad nekog eventualnog dolaska na vlast, pritom tužakajući u evropskim i međunarodnim institucijama i stalno sapliću Republiku Srbiju. Zaboravljaju da su Srbiju ostavili pred bankrotom, a ignorišu činjenicu da je Srbija
danas lider ekonomski, politički u regionu, da je faktor stabilnosti u regionu. Ali ja ono što sam rekao više puta u ovoj Skupštini, evo i sada kažem – Dragane Đilase, provaljen si, narod te neće. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, moje pitanje je za celu Vladu, a tiče se situacije u kojoj, kako sam razumeo, vi ste doneli Predlog izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ta dva zakona, pored toga što su u ozbiljnom sukobu sa našim Ustavom, pre svega zato što su protivni članu 43. Ustava koji garantuje slobodu veroispovesti i članu 46. Ustava koji garantuje slobodu mišljenja.

Pre svega, Zakon o zabrani diskriminacije jeste zakon koji je izmena i dopuna Zakona iz 2009. godine. Zato ja često prijateljima iz SNS zameram da nastavljaju politiku: „Evropska unija nema alternativu“, jer drže ceo jedan set zakona koji u stvari uvode transrodnu ideologiju u naš pravni sistem. Takav je Zakon o zabrani diskriminacije. Zahvaljujući tom zakonu iz 2009. godine, mi smo već imali situaciju da su naučni radnici i stručnjaci koji su se bavili ne govorom mržnje, već analizom određenih društvenih pojava, bili diskriminisani i stavljeni u sudski postupak. Pre svega mislim na doktora i profesora Mišu Đurkovića, na Vladu Dimitrijevića, na Ristivojevića iz Novog Sada, mislim na Milana Brdara, svi su oni bili pod ovakvim zakonom podvrgnuti novom obliku delikta mišljenja i progonjeni.

Dakle, nastavljajući ovakve zakone mi u stvari vraćamo jedan totalitarni sistem u Srbiju i dovodimo celu zemlju u situaciju da će sutra razne nevladine organizacije moći da pokreću postupke protiv ljudi koji ne govore govorom mržnje prema ljudi raznih rodnih orijentacija, već samo na naučnom načinu, na idejnoj poziciji, dovode u kritiku taj koncept.

Što se tiče Zakona o rodnoj ravnopravnosti, to je takođe vrlo problematično iz ugla našeg Ustava, jer mi imamo Zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena, a ne o rodnoj ravnopravnosti. Rod kao termin nije poznat u našem ustavnom i pravnom poretku, pogotovo kada ga stavimo u kontekst onoga što će doći, a to se desilo i pre 10-15 godina u Sjedinjenim Američkim Državama, u Evropskoj uniji, gde su u zemljama donošeni ovakvi zakoni, posle toga je transrodna ideologija dovela do svog apsurda i haosa u kome se sada te zemlje nalaze. Tako da imate ljude koji kažu da su transrodno sposobni, u smislu da žele da budu ljudi sa invaliditetom, pa se onda podvrgavaju raznim samopovređivanjima i zakonski okvir ne može na to da reaguje. Zatim, imate transdobne osobe koje kažu da iako imaju 66 godina hoće da imaju 46 godina zato što im je radnopravno to bolji status. To su sve slučajevi koji se dešavaju i tim zemljama na koje se mi ugledamo, koji dovode u haos jedan pravni sistem. Jer znate šta, kada govorite o muškom i ženskom polu, vi govorite o objektivnim medicinski utvrđenim stvarima, a kada govorite o rodnom osećaju, on je pre svega subjektivni osećaj i na tome se cela transrodna ideologija zasniva.

Znači, moje pitanje je – da li kroz ovaj sistem, set zakona mi u stvari vraćamo verbalni delikt i da li na neki način uvodimo transrodnu ideologiju, koja je u suštini totalitarna i haotična? Hvala.

Hvala.
Premijerka Brnabić ima reč.
Izvolite.

Reći ću vam ukratko. Dakle, ne. Ne znam odakle vam sve to što ste izvukli kao zaključke na osnovu predloga ova dva zakona. Ja sam iznenađena, ništa od toga što ste vi rekli nisam pročitala u predlozima tih zakona. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim Ustavom. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim društvom i našom otvorenošću kao društva. Čini mi se da zaista ne postoji baš ni jedan jedini razlog da mislite tako o tim zakonima.
Naravno, ti zakoni će tek biti na dnevnom redu Skupštine, tako da se ne bih u ovom trenutku mešala u tu debatu. Imaćete priliku, naravno, da razgovarate do detalja o oba predloga zakona. Zaista, opet, duboko mislim da su oni u skladu ne samo sa našim Ustavom, što znam da su u skladu, zato što su na kraju krajeva prošli i sve instance u okviru Vlade Republike Srbije koje proveravaju da su svi zakoni koje Vlada predlaže u skladu sa Ustavom, već da su duboko u duhu tradicije našeg naroda, koji je uvek bio i otvoren i tolerantan, na šta sam ja zaista duboko ponosna.
Sve ovo ostalo nisam, pravo da vam kažem, baš ni videla taj haos toliki u tim nekim društvima, a posebno ne u njihovim pravosudnim sistemima, tako da, ne znam, možda razmišljam o različitim zemljama, ali ja zaista takav haos u pravosudnim sistemima nisam uočila. I ovo što pričate o zakonima, to isto nisam pročitala u našim zakonima, odnosno svakako ne u našem predlogu. Vi kao narodni poslanik, naravno, imaćete mogućnosti da date amandmane na oba ta zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospodin Glišić.
Izvolite.

Radi se o tome da sam Zakon o rodnoj ravnopravnosti uvodi u tu priču ka transrodnoj ideologiji. Zahvaljujući tome, recimo, u Kanadi upravo nedavno su hapšeni roditelji koji nisu hteli da se prema svojoj maloletnoj deci odnose sa nazivima koji odgovaraju njihovom subjektivnom osećaju šta je njihov pol. Znači, radi se o ocu koji se prema svojoj kćerki obraćao kao prema kćerki, međutim ona je umislila da je dečak.

Znači, ne govorim o osobama koje su izvršile operaciju posle medicinske ekspertize, za koje su razni medicinski stručnjaci zaključili da oni imaju problem koji mora na taj način da se reši, već govorim o subjektivnom osećaju jednog maloletnog deteta koje je pod uticajem transrodne ideologije rešilo da se sada smatra dečakom. To može da bude faza u razvoju deteta, to može da bude odnos između oca i kćerke u razgovoru majke i kćerke, ali je problem što se tu država umešala i što je taj čovek uhapšen. Znači, oni su pre 10 – 15 godina doneli ovakav jedan zakon, koji je tada izgledao benigan, ali su završili u tome.

Onda, imate drugu jednu stvar koja se dešava i koja je već sada u sportskom svetu poznata, a to je nešto što je vrlo opasno za osobe ženskog pola koje učestvuju u ženskim sportovima, jer sada kao subjektivan osećaj jednog muškarca koji može da ima 200 kila, da ima muskulaturu koju ima, da on kaže da se oseća kao žena, uđe u taj sport i onda pobeđuje, i ne samo da pobeđuje, nego nanosi teške telesne povrede ženskim takmičarkama koje ne mogu protiv toga zakonski da se bore, jer on se čovek oseća kao žena. Da ne pričam o karikaturalnim situacijama, da recimo u ženske toalete mogu ulaziti muškarci koji se osećaju kao žene.

To sada izgleda smešno i izgleda kao da ne poštujemo ovaj dom i ozbiljnost ovog doma i institucija sa kojima razgovaram, kada to kažem mislim i na vas jer vas poštujem kao predsednicu Vlade, ali stvarno nije, to je onaj haos koji će nam se desiti i koji se tamo već dešava. Mi imamo problem, ja znam da politička odluka da se ide u EU nije od ove Vlade, već je to kontinuitet već 20 godina, ali mislim da je krajnje vreme da prestanemo da se ponašamo kao da je to jedina strana sveta, u smislu da je to jedini civilizacijski iskorak koji ćemo uraditi, u trenutku kada gledamo da u tom civilizacijskom iskoraku se raspada sve što liči na brak i porodicu, gde se dešavaju ovakve katastrofalne stvari i da se, na kraju krajeva, dešava da se na izborima pokrade 74 miliona glasova, pa se desi da predsednik te države ne može da se obrati u medijima. Znači, to više nije bolji deo sveta u mnogim stvarima. Hvala.

Premijerka Brnabić ima reč.
Izvolite.

Odgovoriću vam još jednom, zaista jasno. Dakle, moguće da je to tako u Kanadi, moguće da je to takav zakon u Kanadi, ali to zaista nije zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini i po zakonu koji smo predložili, a koji ćete imati prilike da vidite i, naravno, o njemu da debatujete, tako nešto ne stoji u Predlogu zakona.
Zaista ne znam kakav je zakon u Kanadi, ali ti primeri koje vi navodite i ako se usvoji zakon, pa tačno u obliku u kome ga je Vlada Republike Srbije uputila u Skupštinu, tako nešto neće biti moguće u Republici Srbiji. Moguće da niste pažljivo pročitali ili niste uopšte pročitali taj Predlog zakona u ovom trenutku. Zaista ne, niti je to intencija apsolutno ovog zakona, niti mi to radimo zbog Evropske unije.
Da se vratimo na ovo prethodno pitanje. Dakle, ja mislim da je pitanje rodne ravnopravnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena u našem društvu važno pitanje za naše društvo. Iako smo mi pre ovoga imali Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pa se takve stvari nisu dešavale. Ovo je sada samo dodatno unapređivanje te zakonske regulative.
Znate, mi i danas imamo u našem društvu slučajeve da jedna žena, kao što je npr. Marinika Tepić, kaže svim ženama u jednom gradu u Srbiji da su sve zaposlene preko “druženja i zabave“ i praktično kaže njima da ne vrede ništa više od toga. Zaista mislim da je nama potrebno upravo zbog takvih ljudi kao što je Marinika Tečić, Dragan Đilas, koji tuče žene, tuče sopstvenu ženu, tuče njenu majku, ne znam kako drugačije maltretira ženu u svojoj stranci ili svom okruženju, ne želim ni da znam, želim da nadležni organi to znaju.
Znate, mislim da ipak, nažalost, mi i dalje jesmo društvu u kome je negde potrebno unapređenje te zakonske regulative. Ali, ovaj zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila jednako štiti i muškarce, posebno u onim oblastima ili profesijama gde ima više žena. Znate, to je opet ravnopravnost.
Opet, ja se ponosim svojom zemljom Srbijom, zato što mislim da mi napredujemo jako dobro i bez bilo kakvih zakonskih okvira mislim da smo mi jedno otvoreno, tolerantno društvo, puno poštovanja jedni prema drugima. Nažalost, imamo i ovakve primere kao što smo videli u ovoj službenoj belešci. Imamo i primere Marinike Tepić koja optuži sve žene da dolaze do funkcije ili do posla nekim metodama koje su za mene, nikad mi tako nešto ne bi palo na pamet. Nažalost, imamo i takve primere.
Tako da, verujte mi, poštovani narodni poslaniče, toga što vi pričate u Predlogu zakona, ni ovog antidskriminatornog ili ovog o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada usvojila kao predlog i uputila u Skupštinu, zaista nema. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Glišić.
Izvolite.