Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

3. dan rada

06.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću pre nego što postavim pitanja prvo iskoristiti priliku da čestitam Đurđevdan svim našim pravoslavnim vernicima, sa željom da slavu slave u zdravlju, sreći i veselju i da im ova godina bude rodna i blagorodna. Kako se kaže - od Đurđevdana kada bude lepo vreme, biće godina malo i lošija, a ukoliko bude kiše, biće godina rodna i blagorodna. Tako da, današnjeg dana vidimo i sunce i kišu, tako da će biti sigurno ova godina rodna, blagorodna i, kako se kaže kod nas, i na njivi, a i kući.

Još jednom, moji prijatelji, braćo i sestre, srećna vam slava Đurđevdan.

Sada bih postavio nekoliko pitanja. Uvaženi predsedniče Skupštine, pitanja se tiču konkretno lokalnih samouprava, problema. Kao prvo, izneću nekoliko stvari, a ovo može da bude i pitanje Vladi.

Konkretno, problem eksproprijacije. Kada se radi eksproprijacija u lokalnim samoupravama, normalno, dobija se saglasnost Vlade, ali u okviru eksproprijacije zemljišta, sve može da se radi za potrebe javne svojine. Izgradnja domova zdravlja, kulturnih centra, izgradnja škola, izgradnja objekata, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja vodovoda, kanalizacije, to su sve stvari koje su u okviru javne svojine i potrebe za tu, recimo, lokalnu samoupravu.

Ovde bih ja hteo, i to ću i u narednom periodu uraditi, kao poslanik predložiti predlog promene zakona, da se u okviru eksproprijacije stavi mogućnost i izgradnja zone industrije ili industrijske zone, baš zbog toga što u okviru ovog Zakona o eksproprijaciji ne stoji ta mogućnost, a postoji velika potreba. Recimo, konkretno, ima dosta tih malih lokalnih samouprava koje su u prethodnom veku bile veoma razvijene. Devedesetih godina, do 2000. godine imali su veći broj radnika nego sam broj stanovnika. To je, recimo, konkretno bila i opština odakle ja dolazim. Posle katastrofalne privatizacije društvene firme su otkupljene, urađena privatizacija i sada opština nema ni pedalj slobodne zemlje da bi sutra ponudila nekom investitoru, a imamo zainteresovane investitore koji bi, recimo, došli kod nas u Svrljig, a siguran sam da da ima takvih opština i u drugim delovima naše Republike Srbije.

Zakon o eksproprijaciji treba promeniti, da obuhvata i izgradnju zone industrije. To će biti moj predlog.

Pitanje Vladi – da li će u okviru aktivnosti Vlade u narednom periodu postojati mogućnost da se promeni ovaj zakon i da se tu stavi da to može da bude i zona industrijska ili industrijska zona da bude u okviru Zakona o eksproprijaciji, da može lokalna samouprava na osnovu Zakona o eksproprijaciji da otkupi zemlju, da je stavi u funkciju i to da bude po ubrzanom sistemu kao što je za ostale stvari koje se tiču javnih interesa u okviru lokalne samouprave?

To je jedno pitanje i vrlo je bitno za razvoj tih naših lokalnih samouprava.

Drugo pitanje je tzv. Zakon o konverziji ili Zakon o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Pošto smo svedoci, to sam i malopre govorio, kako veliki broj privatizacija je urađen na štetu i lokalnih samouprava i radnika, to je rađeno do 2000. godine. Imamo primere, konkretno, recimo, u Beogradu bila je privatizacija neke hale koja je bila 400, 500 kvadrata, a ta hala je imala blizu 20 hektara zemlje, tu možda negde u centru, možda neki pašnjak ili tako nešto.

E, sad, šta se dešava? Pošto je taj vlasnik koji je imao mogućnost, imao političke veze, kupio taj objekat, on tu zemlju ima prioritet da je uzme, bez obzira što je objekat, recimo, 500 kvadrata, 20, 30 hektara zemlje, on ima prioritet da to zemljište kupi. U krajnjem slučaju, on pokreće taj postupak te konverzije zemlje i ima prioritet. A ima i situacija da isto takav objekat, kupio neko za vreme privatizacije ili stečaja, ima isto objekat 500, 600 ili 1.000 ili 2.000 kvadrata, ima blizu pet, šest hektara ili 15, 20 ili 50 hektara zemlje koje se u okviru tog objekta nalaze, a on ne želi da uđe u postupak konverzije, odnosno prevođenja iz tog prava u pravo svojine, da bude njegovo. On to ne želi. Tako to može da traje u nedogled. On tu zemlju koristi, pravi, šta treba da radi, a lokalna samouprava od te zemlje nema mogućnost sutra da, pošto ima zainteresovanih investitora, ona tu zemlju ne može staviti u funkciju.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u postupak uđe u promenu Zakona o konverziji zemlje? Ja ću to potencirati, zato što je to velika potreba, jer imamo dosta lokalnih samouprava koje imaju objekte koje je neko kupio objekat, nije kupio zemlju do tog objekta, nego samo zemlju koja se nalazi ispod objekta, a on tu zemlju, ne želi da uđe u postupak konverzije, već tu zemlju koristi bez naknade, a recimo, lokalna samouprava ima mogućnost da sutra dovede investitora koji bi hteo tu da radi, jer tu ima i voda i kanalizacija, ima struja, ali oni to ne mogu iz lokane samouprave da rade zato što Zakon o konverziji ne definiše vremenski interval za koje vreme treba taj vlasnik koji je kupio taj objekat da tu zemlju uđe u postupak konverzije.

Moje pitanje je – da li ćemo moći da taj zakon promenimo i da se tačno stavi datum za koliko vremena se ulazi u postupak konverzije? Ukoliko to ne uradi taj vlasnik, da to uradi jedinica lokalne samouprave ili država Srbija. Hvala.