Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Desete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 118 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću pre nego što postavim pitanja prvo iskoristiti priliku da čestitam Đurđevdan svim našim pravoslavnim vernicima, sa željom da slavu slave u zdravlju, sreći i veselju i da im ova godina bude rodna i blagorodna. Kako se kaže - od Đurđevdana kada bude lepo vreme, biće godina malo i lošija, a ukoliko bude kiše, biće godina rodna i blagorodna. Tako da, današnjeg dana vidimo i sunce i kišu, tako da će biti sigurno ova godina rodna, blagorodna i, kako se kaže kod nas, i na njivi, a i kući.

Još jednom, moji prijatelji, braćo i sestre, srećna vam slava Đurđevdan.

Sada bih postavio nekoliko pitanja. Uvaženi predsedniče Skupštine, pitanja se tiču konkretno lokalnih samouprava, problema. Kao prvo, izneću nekoliko stvari, a ovo može da bude i pitanje Vladi.

Konkretno, problem eksproprijacije. Kada se radi eksproprijacija u lokalnim samoupravama, normalno, dobija se saglasnost Vlade, ali u okviru eksproprijacije zemljišta, sve može da se radi za potrebe javne svojine. Izgradnja domova zdravlja, kulturnih centra, izgradnja škola, izgradnja objekata, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja vodovoda, kanalizacije, to su sve stvari koje su u okviru javne svojine i potrebe za tu, recimo, lokalnu samoupravu.

Ovde bih ja hteo, i to ću i u narednom periodu uraditi, kao poslanik predložiti predlog promene zakona, da se u okviru eksproprijacije stavi mogućnost i izgradnja zone industrije ili industrijske zone, baš zbog toga što u okviru ovog Zakona o eksproprijaciji ne stoji ta mogućnost, a postoji velika potreba. Recimo, konkretno, ima dosta tih malih lokalnih samouprava koje su u prethodnom veku bile veoma razvijene. Devedesetih godina, do 2000. godine imali su veći broj radnika nego sam broj stanovnika. To je, recimo, konkretno bila i opština odakle ja dolazim. Posle katastrofalne privatizacije društvene firme su otkupljene, urađena privatizacija i sada opština nema ni pedalj slobodne zemlje da bi sutra ponudila nekom investitoru, a imamo zainteresovane investitore koji bi, recimo, došli kod nas u Svrljig, a siguran sam da da ima takvih opština i u drugim delovima naše Republike Srbije.

Zakon o eksproprijaciji treba promeniti, da obuhvata i izgradnju zone industrije. To će biti moj predlog.

Pitanje Vladi – da li će u okviru aktivnosti Vlade u narednom periodu postojati mogućnost da se promeni ovaj zakon i da se tu stavi da to može da bude i zona industrijska ili industrijska zona da bude u okviru Zakona o eksproprijaciji, da može lokalna samouprava na osnovu Zakona o eksproprijaciji da otkupi zemlju, da je stavi u funkciju i to da bude po ubrzanom sistemu kao što je za ostale stvari koje se tiču javnih interesa u okviru lokalne samouprave?

To je jedno pitanje i vrlo je bitno za razvoj tih naših lokalnih samouprava.

Drugo pitanje je tzv. Zakon o konverziji ili Zakon o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Pošto smo svedoci, to sam i malopre govorio, kako veliki broj privatizacija je urađen na štetu i lokalnih samouprava i radnika, to je rađeno do 2000. godine. Imamo primere, konkretno, recimo, u Beogradu bila je privatizacija neke hale koja je bila 400, 500 kvadrata, a ta hala je imala blizu 20 hektara zemlje, tu možda negde u centru, možda neki pašnjak ili tako nešto.

E, sad, šta se dešava? Pošto je taj vlasnik koji je imao mogućnost, imao političke veze, kupio taj objekat, on tu zemlju ima prioritet da je uzme, bez obzira što je objekat, recimo, 500 kvadrata, 20, 30 hektara zemlje, on ima prioritet da to zemljište kupi. U krajnjem slučaju, on pokreće taj postupak te konverzije zemlje i ima prioritet. A ima i situacija da isto takav objekat, kupio neko za vreme privatizacije ili stečaja, ima isto objekat 500, 600 ili 1.000 ili 2.000 kvadrata, ima blizu pet, šest hektara ili 15, 20 ili 50 hektara zemlje koje se u okviru tog objekta nalaze, a on ne želi da uđe u postupak konverzije, odnosno prevođenja iz tog prava u pravo svojine, da bude njegovo. On to ne želi. Tako to može da traje u nedogled. On tu zemlju koristi, pravi, šta treba da radi, a lokalna samouprava od te zemlje nema mogućnost sutra da, pošto ima zainteresovanih investitora, ona tu zemlju ne može staviti u funkciju.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u postupak uđe u promenu Zakona o konverziji zemlje? Ja ću to potencirati, zato što je to velika potreba, jer imamo dosta lokalnih samouprava koje imaju objekte koje je neko kupio objekat, nije kupio zemlju do tog objekta, nego samo zemlju koja se nalazi ispod objekta, a on tu zemlju, ne želi da uđe u postupak konverzije, već tu zemlju koristi bez naknade, a recimo, lokalna samouprava ima mogućnost da sutra dovede investitora koji bi hteo tu da radi, jer tu ima i voda i kanalizacija, ima struja, ali oni to ne mogu iz lokane samouprave da rade zato što Zakon o konverziji ne definiše vremenski interval za koje vreme treba taj vlasnik koji je kupio taj objekat da tu zemlju uđe u postupak konverzije.

Moje pitanje je – da li ćemo moći da taj zakon promenimo i da se tačno stavi datum za koliko vremena se ulazi u postupak konverzije? Ukoliko to ne uradi taj vlasnik, da to uradi jedinica lokalne samouprave ili država Srbija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pitanje koje bih uputio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je vezano za problem tzv. čobanske najezde. Već godinama prvenstveno na teritoriji Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga ponavlja se isti problem. Čobani u potrazi za ispašom sa svojim stadima ulaze u tuđe livade, pašnjake i useve i nanose ogromne štete. Nažalost, iako su nadležne institucije upoznate sa problemom, do sada se nije došlo do koordinisanog odgovora nadležnih službi i inspekcija. Nadam se da ćemo iznošenjem ovog problema pred predstavnike Ministarstva zajednički doći do efikasnog i koordinisanog odgovora.

U tom smislu postavio bih dva pitanja. Prvo pitanje – postoji li način da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ustroji i uskladi postupanje nadležnih službi i inspekcija kako bi se efikasno i vodeći računa o bezbednosti ljudi i stoke rešio ovaj problem?

Drugo pitanje – da li postoji način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama na čijim njivama se pravi šteta od čobanske najezde i da li oni mogu računati na pomoć države i na naknadu štete?

Svestan sam da se mnogi ponašaju po maksimi čije je stado njegova je i livada, ali smatram da ipak kod nas u Bačkoj to nije tako i da se tradicija čobanskog nepoštovanja tuđeg vlasništava mora prekinuti. Na primer, i ove zime u katastarskoj opštini Pačir, gde ja živim, stado oko dve hiljade ovaca je napravilo ogromnu štetu. U najvećoj meri šteta je načinjena na više hiljada hektara koju obrađuje „Matijević agrar“, ali ništa manja šteta nije načinjena ni na privatnim parcelama.

Stada koja su došla na ispašu u Pačirski atar nisu iz naše opštine, nisu ni iz našeg okruga i napasana su bez dozvole nadležnih službi i inspekcija. Naravno, ovo nije prvi slučaj da se više stotina ovaca napasa preko zime i proleća prvenstveno na teritoriji vojvođanskih opština. Dešava se da posle odlaska nomadskih čobana na njivama poljoprivrednici pronalaze i uginule životinje, što otvara dodatne probleme, jer se ne zna da li su te životinje uginule zbog bolesti, pa tako mogu biti izvor zaraze i za naše ovce i krave.

Kako nadležne službe postupaju u praksi? U opštini Bačka Topola postoji poljočuvarska služba, ali ova služba ne sme da reaguje samostalno, već samo u koordinaciji sa policijom i inspekcijom i, kada reaguju policija i poljočuvarska služba, ovčari biraju livade blizu opštinskih granica i preteraju stado sa teritorije jedne na teritoriju druge opštine i tako to traje danima i nedeljama.

Propisi kažu da čobani nemaju pravo da svojim stadima borave na nečijoj zemlji bez potpisane dozvole vlasnika parcele i da moraju imati potvrdu o zdravstvenom stanju stada, a provera tih potvrda je u nadležnosti veterinarske inspekcije. U slučajevima napasanja tuđih stada na teritoriji opštine Bačka Topola, po mojim informacijama čobani ni u jednom slučaju nisu imali i nisu posedovali propisanu dokumentaciju i dozvolu. Bilo je takvih slučajeva u našoj opštini i na teritoriji mesnih zajednica Mali Beograd i Gornja Rogatica.

Razumem da je čobanin deficitarno zanimanje, pa tako po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Isto tako smatram da, kao i kod svakog zanimanja, čobanin mora da poštuje propise u očuvanju javnog zdravlja i ljudske bezbednosti, očuvanju životne sredine i, pre svega, mora da poštuje nepovredivost privatne imovine. Hvala.

Hvala.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažene kolege poslanici, moje pitanje će biti vrlo kratko i konkretno, pod okolnostima da sam juče govorila i podsetila javnost, a i sve nas, na našeg Miloša Ćirkovića. Danas postavljam pitanje, zapravo, više ide kao apel prema ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu da podrži inicijativu da grad Beograd, kao glavni grad Republike Srbije, da jednu ulicu Milošu Ćirkoviću i na taj način pokaže da imamo poštovanje prema nekome ko je, pre svega, sinonim za srpskog domaćina, a onda i za stradalnika.

Nije da danas ne bih imala još mnogo stvari da kažem na temu, ali ne bih da sa tom pričom o jednom nedužnom čoveku postanem dosadna, ali verujem da svi sa mnom delite stav da zaslužuje ulicu u gradu Beogradu. Možda zaslužuje ulicu u svakom gradu i ne samo on, nego svi ljudi koji su na taj način obeležili jednu vremensku epohu i ušli su u istoriju kao stradalnici, a da sutra možemo lakše, zahvaljujući našim poduhvatima, objasniti deci zašto smo na taj način poštovali ljude koji su bili žrtve za ceo srpski narod. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Moje pitanje je, poštovani predsedniče i poštovane kolege, upućeno državnim organima koji su zaduženi da vode istragu vezano za ove račune koji su pronađeni u inostranstvu na ime Dragana Đilasa ili njegovih kompanija i želim da pitam – da li se išta dešava po tom pitanju i kada možemo da očekujemo konkretno neke rezultate tih istraga?

Zašto to pitam? Zato što je juče Dragan Đilas imao potrebu da se obrati javnosti i ono što je rekao zapravo pokazuje da on namerava da nastavi tamo gde je stao. Dakle, on ne misli da je bilo gde pogrešio, on ne misli da je bilo šta uradio kako ne treba, on ne misli da to što je za vreme dok je bio na vlasti svojim firmama, zahvaljujući poziciji u vlasti koju je imao, obezbedio prihod od 619 miliona evra. Dakle, on ne smatra da je to pogrešno. On ne smatra da to više ne treba da radi, nego smatra da treba sutra da se vrati na vlast i da prekosutra nastavi tamo gde je stao. Znači, na 620, 630, 650, 700, 800, milijardu evra naših para dok ne pokupi, a onda raseje ko lipa seme po celom svetu negde pet, negde deset, a valjda u nadi da ga niko ne uhvati.

Zašto je ovo bitno i zašto pitam državne organe? Zato što sankcija tera čoveka da malo razmisli šta je radio. Znači, sankcija za počinjeno delo, sa druge strane, ima preventivni karakter, pa neki drugi ljudi razmišljaju da li bi to radili ili bi trebalo to da rade ili to ne bi smeli da rade, jer će biti kažnjeni.

Pošto sankcije nema, mi vidimo da on, čovek, traži, i to su mu zahtevi u ovom razgovoru, koji vi predsedniče vodite, dakle, jednu nacionalnu frekvenciju za svoje televizije. Šta će mu nacionalna frekvencija? Pa da preprodaje sekunde. Od cele priče o tome kako izgleda politički sistem u Srbiji, kako je u Srbiji politički sistem ovakav ili onakav, kako manjka ovo ili ono, mi smo došli dotle da Đilasu treba nacionalna frekvencija da opet preprodaje sekunde. To što je njegova ideja da se ponovo bavi tim biznisom da ostavimo po strani, nego je upregao i čitavu bulumentu, nazovi, opozicionih stranaka, jer to i više nisu političke stranke ni po svojoj definiciji, ni po organizaciji, ni po podršci građana, tih tzv. lidera, pa da svi oni zajedno rade na tome da on dobije nacionalnu frekvenciju, da preprodaje sekunde. Dakle, svi sada oni rade za „Multikom“ ili kako se već zovu te njegove kompanije, odnosno njihovo političko krilo koje predvodi Dragan Đilas i preko politike pokušava da ostvari mogućnost da za sebe i svoje kompanije ostvaruje prihode.

To je ono što je problem. To je ono što je problem za ovo društvo da takvi ljudi za sve ono što su uradili ne budu sankcionisani, ako se to naravno desi, a ja ase nadam da se to neće desiti, ali je važna poruka za građane. Oni ovih dana obilaze Srbiju, imaju tu neku svoju kampanju i pričaju o tome kako oni zamišljaju dan posle. Evo vam, dragi građani, kako zamišljaju dan posle. Isto onako kako je izgledao dan pre. Znači, „Multikom“ ili njegove firme, kako li se zovu, preprodaju sekunde, Đilas puni džepove i onda se pare nose na Mauriciju, i to je cela ideja, to je cela kampanja, to je ceo projekat i vidite da tu nema ni P od politike, da tu nema nikakvog političkog programa, da tu nema nikakvih političkih ideja, nego samo dajte da dođemo u poziciju da ponovo punimo džepove.

E, zato državni organi moraju da reaguju i državni organi su dužni da u što kraćem roku pošalju odgovor javnosti da li je Đilas pošteno zaradio 68 miliona dolara koje je posejao po svetu, malo u Hong Kongu, malo na Mauricijusu, malo u Švajcarskoj, malo po Bosni, malo po Moldaviji? Dakle, jel to sve pošteno stečeno ili nije? Ako jeste, da mu se čestita na tome što je od 100% minus 20% plus 20% minus 20%, a to sve njegov genijalni mozak uspe da izračuna, jer to niko drugi u Srbiji nije uspeo da izračuna, jer niko drugi nije uspeo da zaradi 619 miliona evra, pa da se onda svi damo da učimo procente i računanje procenata napamet, da i mi budemo milioneri.

A ako to nije slučaj i ako Đilas nije zaradio pare tako što je 100% plus 20% minus 20% plus 20% itd, e, onda da odgovara i da nikom više u Srbiji ne padne na pamet da opljačka građane Srbije da te pare iznese iz zemlje i da im se ruga u lice na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da im priča o tome kako, eto, još samo mu ta jedna televizija treba, da i on ima televiziju na nacionalnoj frekvenciji, da po ceo dan visi na njoj, ali ne da šalje političke poruke nego ponovo da preprodaje sekunde.

Dakle, dokle se stiglo sa tom istragom i hoćemo li konačno videti epilog? Hvala.