Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/146-21

3. dan rada

06.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Kao što sam rekao, otvaram pretres u pojedinostima.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KULTURI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Gojković, potpredsednik Vlade i ministar kulture i informisanja, pozdravljam je; Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta; Milan Savić, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta; Darko Udovičić, pomoćnik ministra omladine i sporta; Vukica Kilibarda, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva kulture i informisanja; Radovan Jokić i Danijela Vanušić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra kulture i informisanja; i Milija Lazarević, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva omladine i sporta. Pozdravljam i ministra Udovičića.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbora za kulturu i informisanje prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Dobar dan, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani poslanici, zaista mi je zadovoljstvo što se u kratkom vremenu vidimo ponovo. Želim da vam se zahvalim što ste učestvovali u raspravi u načelu i što ste učestvovali u javnoj raspravi koja je održana ovde na Odboru za kulturu i informisanje i na kojoj smo dogovorili zajedničku potrebu da se amandmanima ispravi Predlog zakona koji se našao pred vama. Tako je došlo do ovih amandmana koje danas imamo i o kojima ćemo raspravljati ovde zajednički, a svi su vezani na to da se vraća nadležnost Narodnoj skupštini, vezano za izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu.
Ovakvih primedbi zbog isključivanja Narodne skupštine Republike Srbije iz ovog procesa je bilo i u javnoj raspravi, mimo poslanika, dakle, od ljudi koji su učestvovali u javnim raspravama, a predstavnici su kulturne javnosti. Kasnije, i u razgovoru sa predsednicom Vlade i sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, dogovorili smo se da se amandmanski reaguje na onaj osnovni predlog izmena i dopuna, gde je trebalo da ministar predloži Vladi, Vlada da izabere članove Nacionalnog saveta za kulturu.
Mislim da je ovo ipak bolje rešenje i da će Narodna skupština Republike Srbije, konačno nakon predloga ovlašćenih predlagača, a zatim i pravljenje liste od strane ministra kulture, imati priliku da se izjasni o predloženim kandidatima.
U članu 16, osim te izmene, došlo je i do izmene oko predlaganja nacionalnih saveta nacionalnih manjina i usvojen je konačni predlog da to budu dva člana na listi, odnosno od prvo predloženih četiri. To će vršiti koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali ta dva predloga nacionalnih manjina ulaze nepromenjeni na listu o kojoj ćete se vi krajnje izjašnjavati. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Bakarec

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, naravno da podržavam, bio sam na sednici Odbora za kulturu, i da sam detaljno upućen u ove izmene i dopune Zakona o kulturi i u ovih pet amandmana i, naravno, da ih podržavam. Samo još jednom da potcrtam da je cenjena ministarka Gojković oživela rad Ministarstva i u formalnom i u suštinskom pogledu.

Međutim, nažalost, Ministarstvo i cela Vlada, to moram da vam kažem, i cela država suočeni su sa novim pretnjama. One su izrečene juče i pre nekoliko dana, samo je potrebno da povežemo dva i dva. Znači, suočeni smo sa pretnjama, država, Vlada i vaše Ministarstvo, sigurno, Skupština i predsednik su suočeni sa zahtevima da ispunimo jedan ultimatum koji se tiče izbornih uslova do 1. oktobra, pa vas sve o tome obaveštavam.

Znači, ti zahtevi se najviše tiču ove Skupštine i taj ultimatum koji su Đilasovci izneli mi treba da ispunimo do 1. oktobra, a znate šta će se desiti ako ne ispunimo taj ultimatum? Napraviće novi 5. oktobar.

Dakle, kao što Đilasovci žele da oni postave ceo Nacionalni savet za kulturu, kada oni žele nasilno da preuzmu vlast, kao što žele da imaju sve članove upravnih odbora institucija kulture, tako oni u svom ultimatumu najavljuju i traže da se smene svi urednici RTS, da postave svoje, da smene ceo REM i postave svoje članove REM. Podsetiću da je RTS, istovremeno, javni servis kulture.

Dakle, đilasovski mediji i Đilasovci, svi njihovi mediji, su juče posle sastanka sa posrednicima Evropske komisije, tj. Evropskog parlamenta objavili da oni neće kompromis i da žele samo ultimatum. Naslovi su, kaže, novi urednici RTS do 1. oktobra ili bojkot.

Đilas lično je juče saopštio da hoće mimo zakona da dobije nacionalnu frekvenciju za njegovu televiziju N1. Traži da javni servis uvede nekakav zakoniti antinovinarski sistem par-nepar gde bi on i njegovi Đilasovci svaki drugi dan uređivali program RTS, što je prosto neviđeno.

Đilas traži da on postavi svemoćne partijske komesare, citiram njega – poverenika za javna preduzeća koji će sedeti u opštinama i kontrolisati, sprečavati i prijavljivati. Koga? Svakoga ko im se ne sviđa, ko im nije po volji. Đilas traži, i to je juče lepo rekao, da se sve to sprovede do 1. oktobra.

Kao što vidite, ovde uopšte nema nikakve kulture, ne radi se ni o kakvoj želji za kompromisom, ni o kakvoj želji za dijalogom, već se radi o ultimatumu jedne stranke koja ima 3,8% i pet ikebana patuljastih stranaka koje su samo garnirung oko SSP.

Oni kažu da ako se to ne usvoji da će bojkotovati izbore, ali to nije jedina pretnja. Naravno, smešno je što dve od tih šest stranaka su učestvovale na izborima. Zelenovićeva stranka i PSG prete da će ponovo bojkotovati. Oni nisu bojkotovali uopšte izbore. Đilasovci takođe prete i Đilas je to izneo u pismu predstavnicima Evropske komisije. On je najavio na kraju tog svog pisma ulicu, proteste i ljudske žrtve ako se njegovi zahtevi ne usvoje.

Ovaj novi zahtev da njegova privatna televizija, gde je suvlasnik, N1 dobije nacionalnu frekvenciju, kao što vidimo, nema nikakve veze sa izborima i Đilas se tu odao.

Pazite, ako on traži, a traži, pola RTS-a, da budemo otprilike tačni, pa šta će mu onda frekvencija za njegovu privatnu američko-luksemburšku filijalu Si-En-En, gde je on suvlasnik sa Šolakom? To ima veze samo sa njegovim biznisom, zbog toga što je on suvlasnik zajedno sa Šolakom. Đilas hoće na izborima da zarade još milione evra. Ako njegova televizija dobije N1 frekvenciju, ona će vredeti na tržištu pet puta više, a ako dobije tu frekvenciju, zarađivaće od reklama kojima Đilas i dalje trguje preko svojih mnogobrojnih firmi deset puta više. I nisu slučajno, rekao sam, odabrali 1. oktobar kao datum ultimatuma, zato što hoće ponovo da napadnu ovu Skupštinu, ponovo da zapale Skupštinu, da napadnu RTS, da ga zapale i sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine. Pazite, probu su imali prošle godine u julu, kad su napali Skupštinu i probu za sve ovo su imali 2019. godine u martu, kad su napali RTS.

Svi ovi njihovi zahtevi, ovih šest đilasovskih stranaka, su protivzakoniti i voluntaristički. Prvo, ističu njegovu gramzivost i zanemaruju razum i zakone. Oni sebe vide kao nekakve bogom dane revolucionare, montanjare, čiji se ultimatumi moraju usvojiti bezpogovorno. Pri tom je smešno što tih šest stranaka ima 5%. Znači, oni traže sve urednike i 50% programa na RTS-u, a imaju 5%.

A da Đilas ne mari ni za stavove EU, pazite, što je prilično neverovatno jer sebe stalno predstavlja kao proevropsku stranku, što on nije, govore njegovi napadi na EU. Samo ću citirati dva poslednja njegova napada. Dana 2. 02. ove godine optužio je EU SAD da devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja navodnog neofašističkog sistema. Pazite tu neverovatnu optužbu. Potom je pre nekoliko dana, 19. 04. izvređao posrednike Evropskog parlamenta da su srušili dijalog pre nego što je počeo, i nizom još drugih uvreda.

Đilas je na svojoj televiziji N1 ponovio niz neistina, i to ću vam reći, koje voli da ponavlja, o tome koliko je pametan, kreativan i sposoban biznismen koji zna da izračuna 100 minus 20% pa minus još 20% i da je dominantan u toj oblasti. Jeste bio dominantan u toj oblasti, da izračuna koliko procenata od budžeta Republike Srbije i Beograda i RTS-a i Studija B će da ukrade. Tu je zaista bio dominantan. Crni Điki, pa zar su te roditelji za to školovali? Mašinski fakultet su ti platili i svo ono školovanje, srednja škola, da bi on postao dominantan i stručnjak za procentni račun i da je jedino u tome dominantan i da bi naučio jedino procentni račun, jer jedino tako može da izračuna koliko će procenata da ukrade.

Njega je, naravno, još pre deset godina razobličila Verica Barać, kada je rekla da je to skandal i da on nije poslovao uopšte na tržištu, nego da je bio isključivo sve vreme preko DS bio nakačen na budžet i da je njegova firma bila partijska firma. A njegova hvalisavost, da je on, kao, kreativan, biznismen i sposoban, liči na to kao kad bi se neko hvalio da je veliki ribolovac a lovio ribu dinamitom.

Podsetiću da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu protiv dva odgovorna lica iz RTS-a i dva Đilasova direktora zbog sumnje da su organizovali pljačku RTS-a od 688 miliona dinara, a naravno da iza te pljačke stoji taj upravo pametni, kreativni i sposobni Đilas.

Pomenuću još jedan slučaj koji mora da se nađe pred sudovima, pošto je zaista drastičan. Taj slučaj zahteva reviziju najmanje 114 sudskih procesa koji su se desili prošle godine. O čemu se radi? Đilas je pre tri dana na svojoj omiljenoj televiziji, za koju upravo traži frekvenciju, rekao da kada mi prošetamo sa njim ulicama grada, tek onda vidimo koliko je on omiljen, koliko ga građani vole i koliko mu pružaju podršku. Međutim, na sudu, 2020. godine, on je 114 puta posvedočio, ja sam bio na jednom od tih suđenja, da on ulicom ne može da prođe čak ni sa decom, koliko ga građani mrze i vređaju. Pošto je on odabrao da je ovo istina, da je omiljen, to znači da je 114 puta lagao na sudu. Samo da vas obavestim da postoji jedno krivično delo koje se zove krivokletstvo, lažno svedočenje pred sudom, pa bi Đilas najmanje 114 puta morao da odgovara za ovo krivično delo.

Iz ove emisije smo saznali šta Đilas u stvari hoće, a to ga je voditeljka i pitala. Saznali smo da on u stvari hoće mesto premijera. Mesto gradonačelnika je već imao i to mu je malo, a za predsednika Srbije ne sme da se kandiduje jer je kukavica. I voditeljka ga je pitala – da ste vi na mestu premijera, kao, šta bi on radio? A on je rekao – ne bavim se ja politikom da gledam funkciju na kojoj ću sutra da budem. Dakle, on želi i već sebe vidi na funkciji premijera. A kako on misli da dobije funkciju premijera? Tako je i Saša Janković imao snove o funkciji premijera, ali imao je 16%, dok Đilas ima četiri puta manje glasova nego Saša Janković.

Ovde dolazimo do ključne rečenice Đilasove koja mu se omakla, verovatno slučajno, govoreći o svojoj i Tadićevoj vlasti do 2012. godine – narod je 2012. glasao za ovu vlast zato što nije bilo dovoljno dobro za vreme prethodne vlasti. Ali, čovek kao da ima amneziju, zaboravio je da je on bio gradonačelnik pet godina, ministar i da je bio zamenik predsednika najmoćnije tada Demokratske stranke i da je on upravo krivac za to što građanima nije bilo dovoljno dobro.

Dakle, videli smo šta smo doživeli, što je pozitivno. Devet godina posle silaska sa vlasti, Đilas je smogao snage da prizna da je loše vršio vlast. I verovatno će devet godina od sada, negde 2030. godine, Đilas da prizna da je opljačkao 619 miliona evra.

Ono što je zanimljivo, Đilas je na kraju emisije, kad ga je voditeljka pitala o nekoj tezi, nekog Vuka Velebita, da je on omiljeni Vučićev kandidat zato što nema šanse na izborima, Đilas je to praktično priznao, jer je rekao da Marinika ima šanse na izborima. Dakle, on nema, ali Marinika ima šanse na izborima. Stoga se postavlja pitanje, pošto je rekao da mnogo voli Mariniku, da je ceni, da je poštuje, da je ona najpopularnija opoziciona političarka, ako je to tako, zašto Đilas ne ustupi mesto šefa stranke SSP Mariniki Tepić? Zašto joj ne dozvoli, pošto je najpopularnija političarka u opoziciji, po njegovim rečima, zašto joj ne dozvoli da ona predvodi tu opoziciju? Izgleda da će biti da Dragan Đilas baš nema toliko poverenja u ovu besramnu preletačicu koja je, inače, pazite, preveslala i mnogo iskusnije političare od Đilasa i Čanka i Jankovića i Živkovića itd.

Za kraj, jednostavno, radi se o tome da je Đilas toliko frustriran i iskompleksiran svojim neuspesima i kompromitovanošću, Vučićevim poduhvatima i uspesima na svim poljima. Đilas je uplašen izborima koji dolaze i zbog toga preti ulicom i nasiljem. Prosto, to je odraz nemoći, nemoćan je. Ljubomoran je, za kraj, zbog toga što predsednik Vučić leči Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju, uzdiže Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Poštovani poslaniče, razumela sam da kažete da su uz ultimatume vlasti u Republici Srbiji, odnosno Vladi Republike Srbije i predsedniku države, kao i predsedniku Narodne skupštine juče izrečeni ultimatumi i rokovi da nešto moraju da ispune do 1, ili do 5. oktobra ove godine, ali svi znamo kako Srbija odgovara na ultimatume kroz našu istoriju, tako da ne verujem da neko nekog ovde više može da ucenjuje sa određenim nedemokratskim predlozima.
Sada sam vas razumela da imaju nameru, odnosno Dragan Đilas ima nameru da sam bira i članove Saveta za kulturu Republike Srbije. Dobro, to je imao i to je radio u nekom prethodnom periodu dok je njegova stranka, DS, imala podršku građana Srbije, a sada će raditi Narodna skupština Republike Srbije.
Ubeđena sam da su mnogo bolji predlagači od Dragana Đilasa, ove ustanove kulture, ozbiljne ustanove kulture koje su navedene ovde u članu 16. kao budući predlagači nakon usvajanja vaših izmena i dopuna zakona, a to je u odnosu na Dragana Đilasa svakako Republički zavod za zaštitu spomenika kulture npr. ili Srpska akademija nauka i umetnosti, Državni arhiv Srbije, Narodni muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, naravno Matica srpska i nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Tako da sam ubeđena da njegove namere da bude ponovo gospodar svega i svačega u Srbiji neće proći, zato što se u krajnjem slučaju, pa i u prvom slučaju građani Srbije nešto pitaju na demokratskim izborima, a oni su se već nekoliko puta izjasnili i rekli da žele da glasaju i da Srbijom vlada predsednik Srbije Aleksandar Vučić, SNS i naši koalicioni partneri i ne znam šta tu nije jasno.
Uređivanje Javnog servisa je samo neki žal za prošlošću, pošto svi znamo kako je to izgledalo. Hvala što ste javnost podsetili da se vode još uvek određeni krivični postupci protiv saradnika Dragana Đilasa koji su nekada radili u Javnom servisu. Možda i sada rade. Ja se stvarno ne bavim njihovom sudbinom i ne želim da komentarišem postupke, jer je to i zabranjeno pre pravosnažnog ishoda, ali želim samo da podsetim da je Dragan Đilas na dan slobode medija dao jedno saopštenje koje treba da uplaši upravo poslanike javnih glasina, jer u tom saopštenju podelio je novinare, kako samo on to zna sa neke određene Đilasovske visine na novinare prvog i drugog reda, na one koji mu više odgovaraju ili oni koji manje odgovaraju, kako se ponaša prema medijima, dakle kakvu demokratiju želi da uvede u ovu državu, pokazuje to da on ne želi da odgovara na pitanja koja se odnose na njega, na njegovu imovinu, na politiku koju bi sprovodio u državi kada bi se nekom nesrećom, neko i polakomio pa glasao za Dragana Đilasa.
Pre svega on i ih vređa, podnosi tužbe protiv njih ili ih najavljuje, preti. Svi smo svedoci kako je prošla novinarka „Večernjih novosti“ koja je pokrenula pitanje njegove imovine van granica naše države i da li je na tu imovinu i ogromnu zaradu plaćao porez ili nije i kako mu je to uspelo da kao jedan političar koji je obavljao dužnost, jednako onako kako političari treba da obavljaju, stekao ogromnu materijalnu korist koju on ima.
Naravno, videli smo da je šikanirana, vređana po osnovu toga što je žena. Drugo, komentarisan je njen izgled i treće, naravno, diskvalifikovao je jer smatra da „Večernje novosti“, ako se bave istraživačkim novinarstvom i nešto njega pitaju, a vezano je za njega, kao javnu ličnost, kao političara, bez obzira što je trenutno ili taj trenutak malo duže traje u opoziciji, da imaju pravo da ga pitaju u ime građana Republike Srbije, u ime čitaoca.
Videli smo kako Dragan Đilas i oni koji ga podržavaju zamišljaju uopšte dijalog. Dijalog znači da je to želja za razgovorom dve strane, a Dragan Đilas očigledno zamišlja da je dijalog nešto da on sam sa sobom vodi dijalog, da on postavlja uslove i onda odgovora sa druge strane šta će da prihvati i šta neće da prihvati. Moja molba, iako znam da se 5. oktobar više nikada neće desiti u našoj državi, i ono sve ružno što je simbolizovao taj 5. oktobar, samo Narodnu skupštinu Republike Srbije da ostavi na miru i da umetničke slike ostanu na zidovima Narodne skupštine Republike Srbije, a ne da nestanu kao što su nestale u onim događajima 5. a najviše 6. i 7. oktobra kada u ovoj Skupštini više nije bilo policijskog obezbeđenja i kada su građani Srbije izgubili umetnička dela ogromne vrednosti, ne samo materijalne nego ogromne vrednosti. To je kulturno blago koje pripada svakom od nas.
Dok sam bila predsednica Narodne skupštine Republike Srbije drzula sam se da napravim jednu izložbu koja je podsetila građane Srbije na to da su 5. oktobra i događajima koji su usledili nestale te vredne slike naših velikih umetnika od Lubarde, od Zore Petrović, Milića Mačve, Konjevića itd. i do dan danas ih nismo pronašli, a možda ako Dragan Đilas ili neko ko je učestvovao u 5. oktobru zna gde su, mirno mimo javnosti neka ih ostave ispred Skupštine, a neka ne sanjaju da će ikada više moći da ponove ono što su uradili u ovom zdanju koje je zdanje koje predstavlja sve građane Srbije, a ne samo one koji glasaju za Dragana Đilasa. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Reč ima Biljana Jakovljević.

...
Srpska napredna stranka

Biljana Jakovljević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a sa primenom je počeo u martu 2010. godine.

Nakon usvajanja Zakona o kulturi usledilo je usvajanje podzakonskih akata koji su unapredili kompletan Zakon o kulturi, odnosno kompletan kulturni sistem. Mi smo prošle nedelje ovde govorili o ciljevima koje treba postići kako bi ovaj akt, odnosno ovaj zakon bio još bolji i još kvalitetniji, a danas govorimo o amandmanima koji takođe imaju za cilj da unaprede ovaj zakon i uopšte kompletan kulturni sistem.

Kada govorimo o kulturi ne mogu da ne istaknem da od 2012. godine je kulturni sistem zaista doživeo procvat. U svim mestima ne teritoriji Srbije se radilo i gradilo iz oblasti kulture, počevši od velelepnog spomenika Stefanu Nemanji koji je danas jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija za naše turističke posetioce, zatim je otvoren i Narodni muzej koji je dugo godina renoviran, ali i na čitavoj teritoriji Srbije se radilo i gradilo.

Takođe, kada govorimo o kulturi kao predstavnica naroda i naravno vladajuće stranke ne mogu da ne govorim i o kulturnoj ponudi koja je zaista dosta bolja u odnosu na prethodne godine i naravno da je bolja za sve generacije, naročito za mlade. Imala sam priliku da razgovaram sa mladima u mom gradu Čačku, sa mladima iz Kancelarije za mlade i da čujem njihove utiske da je zaista kulturni sadržaj u našem gradu dosta bogatiji i dosta oplemenjen.

Takođe ta saradnja između Kancelarije za mlade i udruženja mladih i lokalne samouprave u našem gradu je dosta bolja u odnosu na prethodne neke godine pre 2012. godine. Sve njihove ideje uspevaju da se generišu kroz podršku naše lokalne samouprave.

Mi smo svesni da još dosta toga imamo da činimo za naše mlade kako bi ih očuvali ne samo u našem gradu, već i u našoj državi i smatram da je najbolji način da očuvamo naše mlade razgovor sa mladima i interakcija sa mladima kako bi čuli njihove ideje i njihove potrebe i pomogli im da iste realizuju.

Kada govorimo o kulturnoj ponudi ne mogu da ne pomenem da će naš grad Čačak posetiti ovoga leta čuveni violinista Stefan Milenković koji će u dvonedeljnom boravku održati master klas za sve polaznike škole violine kako svetske tako i naše domaće i imaćemo priliku, ako Bog da, da na novom amfiteatru, trgu u Ovčar banji da čujemo i koncert Stefana Milenkovića i sada kada već pominjem Ovčar banju ne mogu takođe da ne istaknem kulturnu ponudu, odnosno bogatu kulturu i istoriju naše Ovčar banje i Ovčarsko-kablarske klisure koja je bogata ne samo svojim prirodnim lepotama, meandrima, lekovitom vodom, poznatom kao Srpska sveta gora sa 11 manastira, takođe Ovčar banja je bogata svojim istorijskim i kulturnim nasleđem i zahvaljujući Vladi Republike Srbije mi ćemo konačno dobiti izgubljeni sjaj naše Ovčar banje.

Obzirom da je kultura naše obeležje i naš identitet mi smo svi u obavezi da negujemo naša kulturna dobra, tako da ću ja u danu za glasanje sa velikim zadovoljstvom da podržim kako Zakon o kulturi tako i navedene amandmane. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.
...
Srpska napredna stranka

Mladen Bošković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, javljam se po amandmanu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.

Odbor za kulturu i informisanje, čiji je predsednik naša koleginica Sandra Božić, predlaže Narodnoj skupštini da prihvati amandmane i na čl. 2, 3, 4, 5. i 11.

Razmatrali smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturu pred uskršnje praznike i ovim putem bih čestitao današnju veliku slavu Đurđevdan svim građanima koji slave današnju slavu.

Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a podsećam da su prve izmene i dopune Zakona o kulturi izvršene 2016. godine, a druge izmene i dopune ovog zakona su izvršene 2020. godine.

U Zakonu o kulturi utvrđuje rok od 30 dana od donošenja budžeta za raspisivanje javnih konkursa za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi.

Cilj izmena ovog zakona je da se ovaj rok produži do 60 dana kako bi se ostavio duži rok osnivačima da pripreme svu potrebnu dokumentaciju za raspisivanje javnih konkursa, pre svega imajući u vidu da je sada uobičajena praksa da se republički budžet usvaja krajem fiskalne godine, znači krajem novembra ili početkom decembra, pa samim tim ima više vremena za osnivača da pripreme javni konkurs.

Ovim zakonom je po prvi put u našoj istoriji predviđeno donošenje jednog strateškog dokumenta kojim bi se na temeljnim principima utvrdio razvoj naše kulture u narednom periodu, tačnije rečeno strategija razvoja kulture,

Dakle, usvajanjem izmene koji predviđa ovaj zakon, a koja se odnosi na utvrđivanje obaveze donošenja strategije razvoja kulture na Vladi, stvoriće se adekvatni uslovi za punu primenu ovog zakona u našem pravnom sistemu.

Neophodno je da svi zakoni i podzakonska akta u oblasti kulture budu ujednačeni i da tako zajedno omoguće dalji razvoj i ove oblasti društvenog života.

Imajući u vidu da je u međuvremenu stupio na snagu i Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, kojim je dosadašnja ustanova Arhiv Srbije dobila novi naziv državni arhiv Srbije potrebno je da se navedena izmena izvrši u Zakonu o kulturi.

Ustanove kulture, shodno Zakonu o kulturi, stiču svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Na taj način ustanove kulture predstavljaju retka pravna lica koja se ne upisuju u Agenciju za privredne registre, kao organ koji je inače nadležan da vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene centralizovane elektronske baze podataka.

Cilj ovog zakona je da se ustanove kulture upisuju u registar ustanova koje vodi Agencija za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u sudske registre. U sudski registar ustanova kulture će se upisivati podaci i dokumenta, kao i promena i brisanje podataka i dokumenata u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim za sprovođenje ovog zakona i zakonom kojim se uređuje postupak administracije u APR.

Na taj način će se omogućiti ustanovama kulture da imaju ravnopravni status sa svim ostalim telima koja stiču svojstvo pravnih lica upisom u ovaj organ. Takođe, donošenjem ovog zakona postižu se ciljevi koji su konkretno vezani za podizanje kvaliteta upravljačkog kadra u našim ustanovama kulture i to pre svega kroz dalje poboljšanje procedura izbora direktora ustanova kulture na javnim konkursima, jačanje saradnje i boljom koordinacijom upravnih odbora i osnivača, prilikom raspisivanja i sprovođenja javnih konkursa za izbor direktora ustanova kulture.

Postojećim rešenjem iz Zakona o kulturi upravni odbori moraju imati najmanje tri člana, dok maksimalan broj članova ovog tela nije utvrđen, što stvara mogućnost različitih rešenja u praksi. Cilj je da se kroz utvrđivanje jedinstvenog dozvoljenog broja članova upravnih odbora od pet članova uravnoteži članstvo upravnih odbora naših ustanova kulture. Isto tako, postojeće stanje je i kod nadzornih odbora, s tim što se rešenje po kojem oni imaju najmanje tri člana po ovim izmenama ograničava na tri člana.

Sa ovom dopunom zakona, kao i sa daljim sprovođenjem postojećih odredbi ovog zakona kojim su se upravni odbori obavezali da jasno obrazlože razloge zbog kojih nisu raspisali javne konkurse u utvrđenom roku, ali i kroz zabranu mogućnosti da isto lice bude više od jednog puta VD direktor i to u najdužem trajanju od godinu dana, smatram da će se poboljšati uslovi za kvalitetnu primenu izbora direktora na javnim konkursima.

Takođe, Zakon o kulturi prepoznaje i samostalnog umetnika kao nosioca delatnosti od opšteg interesa u kulturi. Preciznije rečeno, imajući u vidu činjenicu da je od interesa za državu da samostalni umetnici što više stvaraju i tako proizvode umetničke kreacije koje vremenom postaju deo kulturnog nasleđa, potrebno je upravo kroz ovaj zakon utvrditi neke podsticaje i olakšanja za njihov rad. To se pre svega odnosi na mogućnost uplate doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje jedinica lokalne samouprave, jedinica teritorijalne autonomije samostalnim umetnicima.

Ono što je bio problem u praktičnoj primeni ovog rešenja odnosi se na činjenicu da ova zakonska borba predstavlja mogućnost, ali ne i obavezu lokalne samouprave i to u praksi dovodi do neujednačene primene. Naime, u praksi su neke jedinice lokalne samouprave poštovale ovu mogućnost, a druge nisu, pa je zbog toga veliki broj samostalnih umetnika fiktivno menjao adresu boravišta i tako ostvario ovu zakonsku mogućnost da im druga jedinica lokalne samouprave uplaćuje doprinose. Naročito u tom smislu opterećuje budžet grada Beograda i drugih većih gradova, jer su oni redovno uplaćivali doprinose, pa su se mnogi samostalni umetnici iz drugih delova države fiktivno prijavljivali na adresu u Beogradu, Novom Sadu i drugim većim gradovima, što svakako nije dobro rešenje. Između ostalog i za razvoj koncepta decentralizacije naše kulture.

Obzirom da dolazim iz opštine Negotin, Mokranjčevog rodnog grada, moram da spomenem trajnost i značaj festivala „Mokranjčevi dani“ koji traju već punih 55 godina i ovom prilikom pozivam na otvaranje ovogodišnjih „Mokranjčevih dana“ ministarku Maju Gojković, ukoliko nam naravno epidemiološka situacija do dozvoli.

Programski koncept čuva idejnu okosnicu manifestacije čija je osnovna misija promovisanje stvaralaštva najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca i davanje doprinosa afirmaciji njegovog i uopšte srpskog muzičkom stvaralaštva, sa akcentom na negovanje horske tradicije.

Festival realizuje opština Negotin i Dom kulture „Stevan Mokranjac“, a oko njega se objedinjuju kapaciteti i programi drugih negotinskih institucija, pre svega muzeja krajne i Mokranjčeve spomene kuće, ali i turističkih subjekata koji se nalaze u opštini Negotin.

Što se tiče kulturno turističkih potencijala, prostorno kulturno-istorijska celina Rajačkih pivnica, odlukom Skupštine opštine Negotin iz 1983. godine proglašena je za kulturno dobro od izuzetnog značaja, što je potvrđeno i odlukom o potvrđivanju za kulturno dobro, od izuzetnog značaja objavljenom u „Službenom Glasniku“ Republike Srbije.

Kompleks Rajačkih pivnica sa Rogljevačkim, u okviru Negotinskih pivnica se nalazi na preliminarnoj listi zaštićene kulturne baštine UNESKO od 15. aprila 2010. godine.

Podržaću ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, sa svim amandmanima. Hvala. Živela Srbija.