Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.

Uvažena ministarko sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pet predloga važnih zakona danas je pred nama.

Predlogom zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti tehničko zakonodavstvo se usklađuje sa regulativom koja se primenjuje u EU, a naročito nakon skrininga za pregovaračko Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba.

Predlogom zakona se definiše pravni osnov za unapređivanje tehničkog zakonodavstva, usklađivanje sa najboljom praksom EU i savremenim standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj srpske privrede, kao i smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje nepravednih prepreka u trgovini. Primena novih propisa doprinela bi bezbednosti njihove upotrebe, jer kada potrošač ugleda znak usaglašenosti na proizvodu, on treba da bude siguran da su na taj proizvod primenjeni svi zahtevi koji omogućavaju da on bude bezbedan, kako za čoveka koji ga upotrebljava, tako i za životnu sredinu.

Što se tiče harmonizacije sa EU i slobode kretanja robe, Poglavlje o slobodnom kretanju roba podrazumeva da se svim proizvodima može trgovati slobodno, sa jednog na drugi kraj EU. Sačinjavaju ga tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta u koju spadaju standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor. Ovi propisi se odnose na sve proizvode i obuhvataju tzv. harmonizovano područje.

Značajno je napomenuti da će ovaj zakon regulisati bezbednost proizvoda za upotrebu pravilnim deklarisanjem i označavanjem, a biće definisan i srpski znak usaglašenosti. Sve će to dovesti do lakšeg i efikasnijeg poslovanja i sprečavanja nelojalne konkurencije. Nesavesno trgovanje biće na vreme sankcionisano.

Zakonodavstvo reguliše proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Na njih se primenjuje načelo uzajamnog priznavanja.

Takođe, postizanjem što potpunije usklađenosti domaćih propisa sa propisima EU obezbediće se poštovanje jedne od osnovnih sloboda jedinstvenog tržišta - slobode kretanja robe. Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela EU u bilo kojem drugom mora da se sprovodi bez ograničenja.

Shodno tome, i proizvodi iz Srbije će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka. Danom pristupanja EU Srbija postaje deo unutrašnjeg tržišta EU na kojem važe jednaka pravila za sve proizvode država članica. Sloboda kretanja roba omogućiće da kvalitetni srpski proizvodi budu plasirani na evropsko tržište, a istovremeno kvalitetni evropski proizvodi budu plasirani na tržištu Srbije. Zakon o kome danas govorimo, doprineće boljoj zaštiti zdravlja ljudi, omogućiće bolji, jači tržišni nadzor i povećati konkurentnost privrede.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida, u pitanju su izmene tehničke prirode i tiču se usaglašavanja sa drugim zakonima i utvrđuje se mesto, sedište muzeja, pa će umesto u Kragujevcu buduće biti u Beogradu. Tako će biti rešeni problemi administrativne prirode.

Muzej predstavlja trajno sećanje na žrtve koje su stradale na prostorima bivše Jugoslavije. Među tim žrtvama su neretko bila i deca. O njihovim stradanjima svedočio je i Memorijalni kompleks Boško Buha na Jabuci kod Prijepolja, a u sklopu njega Muzej pionira i omladine Jugoslavije.

Svesna sam da je vreme pregazilo ideološke priče o bombašima, pionirima i memorijalnim kompleksima, ali smatram da je važno da čuvamo našu istoriju od zaborava i ne smemo da dozvolimo da propada jedno takvo mesto sećanja.

Naime, pioniri Prijepolja i Pljevalja su pokrenuli inicijativu i pokrenuli akciju prikupljanja novca za izgradnju spomen doma u znak sećanja na Boška Buha. Akcija pionira naišla je na opštu podršku, pa su i usledile donacije raznih preduzeća, tako da je otvoren Spomen dom otvoren 1966. godine. Od tada je postao jedan od najposećenijih istorijskih mesta u SFRJ.

Međutim, nažalost, moram reći da su stvari bitno promenile danas. Velikom aktivnošću i zalaganju građana Prijepolja, ali i mnogih širom bivše Jugoslavije, kroz onlajn peticiju, ovaj kompleks je izuzet iz poslednje prodaje preduzeća koje je svojatalo prostor. Učinjen je prvi korak, ali je kompleks ostao nedefinisan. Niko više ne vodi brigu i ne upravlja njime. Kompleks je smešten na planini Jabuka, na 1.260 metara nadmorske visine, pa je idealna šansa uz dopunu i proširenje za razvoj turizma. Tada bi postojala mogućnost organizovanja škole u prirodi, kao i mnogih drugih sadržaja.

Meni je žao što ministarka kulture nije sada ovde i zamolila bih je da učini napor da se reši pitanje Muzeja pionira i omladine na Jabuci. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Samiri Ćosović.
Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u železničkom saobraćaju. Veoma je važno napomenuti da je železnica danas među prioritetima Vlade Republike Srbije, odnosno kada je u pitanju njena modernizacija.

Poznato je da je železnica najbolji vid transporta, pogotovo kada je zaštita životne sredine u pitanju i ona nikako nije smela biti zaboravljena od strane bivše vlasti, ali kako su zaboravili i uništili sve drugo zaista bi pravo čudo bilo da su bar na železnicu mislili.

Osvrnuću se na železnički pravac koji je najznačajniji za opštinu iz koje dolazim, a koja je raskrsnica drumskog i železničkog saobraćaja, dakle, opštinu Požega i ceo Zlatiborski okrug. To je pruga Beograd – Bar. Za četiri i po decenije od kada je ona izgrađena nije značajnije rekonstruisana sve do 2017. godine kada je rekonstruisana deonica od Beograda do Valjeva, duga 77 kilometara. Pruga Beograd – Bar je jedna od najzahtevnijih železnica, sa 254 mosta i 234 tunela.

Veoma me raduje što se danas izvode radovi na ispitivanju, odnosno utvrđivanju stanja terena na deonici od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, kako bi se što pre pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije, a da bi se i taj deo rekonstruisao i modernizovao.

Sa jedne strane brojimo decenije koliko nije ulagano u autoputeve i koliko su građani naše zemlje čekali da do mesta u kojima žive autoputevi dođu i sa sobom donesu investitore i nova radna mesta, a sa druge strane brojimo decenije koliko su naši građani čekali, ne samo da se izgrade nove pruge, nego da se rekonstruišu postojeće.

Da je politika SNS i predsednika Vučića razvojna politika, politika sigurne budućnosti Srbije, govori i mreža autoputeva koji se danas grade, ali mreža železnice. To se odnosi i na prugu Beograd – Niš, zatim Niš – Dimitrovgrad, ali i na brzu prugu Beograd – Budimpešta, koja je jedna od najznačajnijih projekata u ovom delu Evrope. Kada se završi deonica Beograd – Novi Sad, nastaviće se dalje od Novog Sada do Subotice i ovom prugom vozovi će saobraćati oko 200 kilometara na čas, a kao izvođači uključeni su i ruski i kineski investitori.

Da bi se ostvarili dobri odnosi sa zemljama, kao što su Rusija i Kina, potrebna je mudra politika, odgovorna politika i za to je zaslužan predsednik Aleksandar Vučić i to je svim građanima jasno.

Danas nikome nije jasno kako oni koji su do 2012. godine urušavali srpsku ekonomiju i potpuno je razorili bez imalo srama kažu da sa Kinom treba prekinuti saradnju. Ovde prvenstveno mislim na Dragana Đilasa i Dušana Nikezića, koji kaže da Srbija treba da raskine ugovore o građevinskim projektima sa Kinom. Ako je tako savetovao svog poslodavca Đilasa, onda me uopšte ne iznenađuje što Srbije do 2012. godine nije imala u izgradnji ni jedan autoput, ni jednu novu prugu, što su se fabrike zatvarale.

Podsetila bih gospodina Nikezića, kada već poredi cene i kilometre, da uporedi i cenu Mosta na Adi sa celom dužinom Preljina – Požega, autoput Miloš Veliki, koji ima 35 mostova, tri tunela, četiri nadvožnjaka i neka kaže građanima zašto je njegov poslodavac Dragan Đilas, dok je bio na vlasti, platio jedan most više nego celu deonicu autoputa. Bojim se da odgovor za to leži na računima na Mauricijusu ili nekim drugim destinacijama, ali koji su danas, nadam se, nadležnim organima poznati.

Mi ćemo dalje nastaviti da se borimo za razvoj naše zemlje, za ulazak naše zemlje u EU, za dobre i bliske odnose i sa Kinom i sa Rusijom, ali i sa SAD, sa Japanom i sa svim zemljama nosiocima svetskog razvoja. Jer, naš cilj je snažna, ekonomski jaka i stabilna Srbija. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Milici Nikolić.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažena ministarko, uvažene koleginice i kolege, čuli ste da je pre par dana u Engleskoj, u Londonu, na izborima za gradonačelnika ponovo pobedio gospodin Sadik Kan, sin pakistanskih migranata, koji je odrastao u socijalnom stanu. Dobio je 55,2% glasova i ostao tako stari-novi gradonačelnik ove velike metropole. A nije mu bilo lako.

Ovaj uvod napravio sam da vam kažem da je on pobedio sa jednom porukom, sa jednom maksimom, stalnim ponavljanjem – zapošljavanje, zapošljavanje, zapošljavanje. I jednom realnom politikom, kojom je uspeo da očuva radna mesta, da zaposli veliki broj ljudi u Londonu, u trenutku kada je London gubio i kada mu je kovid zadavao zaista snažne udarce.

To jeste i maksima Socijaldemokratske partije. Za nas, zapošljavanje i bilo koji zakon koji se tiče zapošljavanja i svaki trud u zapošljavanju i stvaranju novih radnih mesta, bavljenje radnicima, njihovim pravima i njihovim standardom, na kraju, je krucijalno pitanje.

Pred nama je zakon koji se bavi zapošljavanjem i ja moram da kažem da iako ima male izmene, one su jako bitne, obzirom da definiše strateške dokumente i akcione planove koji ih prate, odnosno određuje dužinu na koliko će oni važiti. Odsad će važiti šest godina, strateški planovi, a akcioni planovi će biti donošeni na tri godine.

Želim da kažem da se ovim zakonom podstiče decentralizacija lokalne samouprave, što me dodatno raduje, obzirom da će i lokalne samouprave praviti svoje planove. U dosadašnjoj praksi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja bio je osnov za donošenje lokalnih akcionih planova i zajedno su predstavljali instrumente za planiranje i sprovođenje mera aktivne politike, odnosno unapređenje stanja u oblasti zapošljavanja.

Lokalni akcioni planovi omogućili su da se prepoznaju specifične potrebe teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, koji na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima planiraju mere i aktivnosti za unapređenje stanja na lokalnom tržištu rada, čime se, naglašavam, podstiče decentralizacija lokalne samouprave.

Zbog ovoga, mi ćemo ovaj zakon, kao i ostale zakone, u danu za glasanje podržati zdušno.

Zahvaljujem se, posebno što ste vodili računa i o preostalom vremenu.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije - Bog mi je spasio da svetu pričam gdje sam bila i što sam videla. Ovo su reči Marije Počuče iz Divosela, koja je u avgustu 1941. godine preživela pokolj i bacanje u jamu na Velebitu. U tim strašnim događajima, nije preživelo njeno troje male dece – Milka, Dušanka i najmlađi Branko. Zaklani su i bačeni u Jarčiju jamu na Velebitu, tog 6. avgusta 1941. godine, a Milka je ostala sa ovom rečenicom, da svetu i nama prenosi šta se to desilo.

Ovo je, nažalost, decenijama bila jedina veza i najčešća rečenica u porodicama koje su preživele ove strahote i jedina veza sa tim strašnim događajima i žrtvama iz 1941. godine.

Ovo je bila i česta rečenica i nešto što je pratilo i moju porodicu. Ovo je bila rečenica koju je izgovarao moj deda, jedini preživeli muški član porodice iz pokolja iz jula 1941. godine.

Međutim, mnoge porodice nisu imale priliku da čuju ovu rečenicu. Da li zato što direktni svedoci nisu preživeli, ili zato što čitave porodice nisu postojale?

Na našu žalost, ta rečenica je izgovarana krijući, tiho, u porodicama decenijama i oni koji su u svoj toj nesreći imali sreću da je neko izgovara, bili su jedina veza sa tim događajima.

A šta je radila država? Država je sistemski zataškivala taj zločin decenijama, jedna. Kada je došla ona druga, nekako se stidljivo odnosila prema svemu tome i ćutala. Sve u svemu, trebale su decenije da ova tema, koja je bila porodična priča, tiha, postane važna državna tema.

I nemam nameru da ubiram bilo kakve političke poene na ovoj temi, jer ova tema je nešto što pritiska svakog Srbina, ma kakvo njegovo političko opredeljenje bilo, ali jedna činjenica je tačna. Ovo je iz porodičnih priča i tihih porodičnih šaputanja postalo državna tema onda kada je brigu o ovoj državi preuzeo današnji predsednik države, Aleksandar Vučić i SNS sa svojim partnerima. Tek tada je ovo postala prava državna tema.

Možda mnogi i u ovoj sali, mnogi građani koji danas ovo gledaju i ne shvataju, ali ovo je jedan od istorijskih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji. Retki su istorijski trenuci u kojima se u parlamentu i u bilo kojoj državnoj instituciji u Beogradu govorilo o ovim temama. Kasno, ali bolje ikada nego nikada. Jer, upravo ove sednice su dokaz da su ta tiha porodična šaputanja i tihe porodične priče postale važna tema za državu.

Sa druge strane, ovo je naš dug prema Mariji Počuči, ovo je naš dug prema njenoj deci Milki, Dušanki i Branku, ovo je naš dug prema svakoj ženi, detetu, muškarcu, žrtvi genocida, a progovoriti danas o ovoj temi je moj lični dug prema mojim precima, prema mojoj porodici.

Ozbiljan dug danas ovim Predlogom zakona preuzima na sebe i Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije. Ozbiljan dug za čuvanje sećanja na ove žrtve, ali dug vredan poštovanja i podrške u ovom uvaženom domu.

A život? Život uvek pobeđuje. Dokaz tome je svakako da danas u ovom parlamentu govore i oni koji su preživeli taj strašni period, ali i potomci onih koji su bili žrtve iz tog perioda.

Moj poslanički mandat, odnosno poslanički staž se sad već meri godinama. Broj zakona koji sam podržao i za koji sam glasao u ovome uvaženom domu meri se stotinama. Za svaki od njih se glasa po uverenju i po političkom opredeljenju. Za ovaj i ovakve zakone se glasa srcem. U danu za glasanje srcem ću glasati ja i moje kolege, srcem za ovaj zakon. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici predloženim izmenama i dopunama važećeg zakona preciziran je osnovni dokument javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja i predstavlja Strategiju zapošljavanja i Akcioni plan.

Strategija zapošljavanja Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije usvaja se na period od pet do sedam godina. Ostvarivanjem i sprovođenjem Strategije prati Akcioni plan, a on se bira svake godine. Izmenom predlaže se da se Strategija donosi na period od šest godina, a Akcioni plan na period od tri godine.

Predloženim izmenama opredeljeno je dokument javnih politika na lokalnom nivou bude program zapošljavanja. Jedinice lokalne samouprave biće u obavezi da za svaku od ovih mera urade procenu finansijskih efekata i sredstava na godišnjem nivou da bi ministarstvo moglo da odluči o mogućem sufinansiranju.

Ministarstvo omogućava i efikasnije planiranje javnih politika, praćenje sprovođenja politike zapošljavanja, analiza i drugo, a učesnici definišu određene aktivnosti radi njihovog planiranja i učešća. Ovim će se doprineti standardizacija mera javnih politika, kao i efikasnije praćenje učinka od strane ministarstva.

Nacionalni Akcioni plan sa lokalnim akcionim planovima zajedno predstavljaju unapređenje stanja u oblasti zapošljavanja. Lokalni akcioni plan omogućava planiranje mera i aktivnosti i time se podstiče decentralizacija lokalne samouprave.

Drugog aprila 2021. godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja potpisalo je Sporazum o učinku Nacionalne službe zapošljavanja za ovu godinu koji će kako je ministarka istakla značajno doprineti većem zapošljavanju, a naročito najugroženijoj kategoriji stanovništva. Jedna od aktivnosti na tom polju je i realizacija mera aktivne politike zapošljavanja kroz raspisivanje javnih poziva i konkursa i za te mere obezbeđene je više od pet milijardi 700 miliona dinara. Planirano je da se u ovoj godini 18.225 nezaposlenih lica, od kojih je 2.185 osoba sa invaliditetom. Usvajanjem Strategije o zapošljavanju u Republici Srbiji za period od 2021. godine od 2026. godine i pratećeg Akcionog plana za period od 2021. godine do 2023. godine stekli su se uslovi za potpisivanje ovog Sporazuma.

Direktor Nacionalne službe zapošljavanja dodao je da su jasno definisane kategorije koje su obuhvaćene podsticajima, kao što su rekle i kolege - mlađe od 30 godine, osobe sa invaliditetom, starije od 50 godina, Romi, nekvalifikovana lica, žrtve porodičnog nasilja i drugi.

Odgovorno rukovodstvo Nacionalne službe za zapošljavanje je tokom prošle godine realizovalo skoro sve planove planiranih programa bez obzira na poteškoće koje je izazvala pandemija Kovida 19. Poštovanjem propisanih mera Nacionalna služba za zapošljavanje nastojala je da svoje usluge približi što većem broju svojih korisnika.

U otežanim uslovima Program „Moja prva plata“, više od 10 hiljada pokazalo je interesovanje za učešće za program. Tačnije, 17.081 kandidat uspešno se prijavio kod 7.524 poslodavca, 5.659 ugovora aktivno je započelo osposobljavanje kod poslodavca u privatnom sektoru, a za 144 ugovora je odloženo potpisivanje i početak iz epidemioloških razloga. Napominjem da će nezaposleni dobiti dodatnu jednokratnu pomoć u okviru ekonomskih mera pomoći Vlade Republike Srbije u vrednosti dodatnih 60 evra i ona će biti uplaćena u junu mesecu.

Drugog aprila ove godine Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 13 javnih poziva tj. konkursa putem kojih će kroz direktnu finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima biti uključeno više od 18 hiljada nezaposlenih lica.

Težište će biti, kao što sam rekla, na teže zapošljivim kategorijama u koje spadaju mlađi od 30 godina starosti bez završenog srednjeg obrazovanja, stariji od 50 godina, Romi, osobe sa invaliditetom, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane pomoći i žrtve porodičnog nasilja.

U saradnji sa GIZ-om Nacionalna služba za zapošljavanje obezbedila je besplatnu on lajn obuku koju upravo pogađa 200 polaznika, od toga je 190 žena ukupno, a od ukupnog broja 15 su povratnici iz Nemačke i drugih zemalja.

Oni imaju priliku da steknu određena znanja iz oblasti knjigovodstva i računovodstva i pri tome dobijaju sertifikat. Globalni program migracije za razvoj deo je Projekta „Povratak u nove šanse“ i njega finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju.

Nacionalna služba za zapošljavanje zajedno sa Vladom Srbije i nadležnim ministarstvom i pored pandemije Kovida 19 uspela je da održi stopu nezaposlenih ispod 10%. Takvim uspehom mogu da se pohvale samo zemlje čija je politika upravo ta gde je narod na prvom mestu. Aleksandar Vučić izrazio je veliku radost i zadovoljstvo uspehom Srbije. Prvi kvartal ove godine – planirana je stopa rasta od minus 1,3, ali desilo se, što je ponos za svaku Vladu, stopa rasta je plus 1%, a može se i očekivati stopa rasta u drugom kvartalu od 11% na odnosu drugog kvartala prošle godine.

Time ćemo biti najbolji u celoj Evropi, a govori da ćemo imati i veće plate i penzije za naše građane, više para za sve privredne grane i nove investicije.

Povodom Dana sećanja 8. maja na žrtve zločina genocida u NDH u Koncentracionom logoru u Jasenovcu predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je venac u Spomen području Donja Gradina. „Ne smemo da pristajemo na ćutanje koje donosi nove logore i nove kosti. Zato poručujem, novi Jasenovac, nove „Oluje“ neće se dogoditi našem narodu. To poručuje mala, ali snažnija i dostojanstvena Srbija“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić. „Živeće srpski narod uprkos svemu i onima koji to nisu želeli“, dodaje predsednik.

O zverstvima u ovom mestu pakla govori knjiga prof. dr Gideona Grajfa „Jasenovac, Aušvic Balkana“. I on kaže da su nemački predstavnici Ministarstva spoljnih poslova 1944. godine govorili o tome da je u Jasenovcu stradalo 700 hiljada Srba.

Mi više ne živimo u vremenu kada su Srbi predstavljeni kao zli, divljaci, zločinci, a Srbi na takve izjave ostali nemi, pognute glave, trpeli i gutali zato što na vlasti u Srbiji nisu više Boris Tadić i Dragan Đilas kojima je jedini posao bio da se izvinjavaju, priznaju nešto što Srbi nisu uradili, naravno, za šaku dolara svetskih moćnika.

Srbija danas pamti svoje žrtve, poštuje svoju istoriju, ali stvara bolju budućnost bez mržnje. Istina polako počinje da se javlja tamo gde je decenijama bila davljena. Strašne slike do glave obrijane i uplašene dece neki koji su davili istinu predstavljali su kao posledicu močvarne oblati u okolini Gradine, tj. bolesti od malarije i tifusa i ne samo zatvorenika, nego i čuvara logora. Knjiga Gideona Grajf govori o svim zločinima, dokumentovanih slikama i ruši sva ulepšavanja nekih knjiga koje govore o Jasenovcu kao radnom logoru gde su dovođena deca radi boljih uslova za život u tim ratnim vremenima. Takvim izjavama sve te žrtve pakla ponovo su ubijane. Profesor dr Gideon Grajf je svetski stručnjak za Aušvic i 30 godina se bavio stradanjima i ubijanju u njemu i kada on kaže da je Jasenovac neuporedivo strašniji, brutalniji i najozloglašeniji u Drugom svetskom ratu, čovek koji nema ama baš nikakve veze sa srpskim narodom, Srbijom i srpskim poreklom. Ustaše u logoru prosto su se hvalile svojim zverstvima slikajući se pored svojih žrtava kao i načinom ubijanja okrvavljenih ruku do ramena.

Oni nisu krili ubistva nad Srbima, Jevrejima i Romima i sve to ostavljajući kao dokaz na užas Nemcima, Italijanima i to bez njihovih pritisaka i prisila. Nemački oficiri koji su posećivali ovaj logor smrti, dovođeni su do zgražavanja, a takve metode mučenja i ubijanja ustaše su predstavljale kao prirodu stvar. Mnogi logoraši izvršavali su samoubistva, jer nisu mogli više da izdrže patnju robovlasništvo do smrti, logor smrti, najstrašniji logor u Drugom svetskom ratu, Jasenovac.

Citiram odlomak iz knjige dr Gideona - Aušvic nije još bio logor kada je Jasenovac već bio klanica za Srbe, Jevreje i Rome. Nikad se neće saznati precizan broj brutalno ubijenih jasenovačkih žrtava, jer nikad nećemo saznati imena koji su nestali u dubinama Save, a bilo ih je toliko da su tela dinamitom dizana u vazduh kako bi se prokrčilo plovidbeni put nacističkim ratnim monitorima. Broj onih koji su bili spaljeni u pećima, broj onih koji se nikad nisu rodili, jer su izvađeni iz utrobi svojih majki, broj onih koji su skuvani za sapun u kazanima, broj onih koji su razapeti i ekserima zakovani na topolu užasa u gradini da polako umru i da im tela komadaju životinje, broj onih koji su 1945. godine ustaše iskopali grobove, te benzinom spalili posmrtne ostatke da bi uklonili tragove svog zločina i broj onih kojima su krečom uništeni posmrtni ostaci u masovnim grobnicama.

I na kraju, želim da pohvalim dobru organizaciju Doma zdravlja Zemun i gradske opštine Zemun. Građani Zemuna imaju mogućnost da se vakcinišu na više lokacija u zemunskim naseljima bez zakazivanja. Te lokacije su dom zdravlja, kao stalna lokacija od početka vakcinacije, Batajnica mobilni punkt, Ugrinovci, takođe, mobilni punkt, Galenika ambulanta, Zemun Polje Zdravstvena ustanova Kamendin, Busije ambulanta, Altina mobilni punkt, stari ured.

Građani Zemuna, shvataju važnost vakcinacije i žele da se vrate u život. Apelujem da se vakcinišemo i time pomognemo bržem vraćanju u normalan život da radimo, da budemo zdravi, da nam Srbija bude najposećenija zemlja, da nam ugostiteljski objekti budu puni.

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.