Poštovani poslanici, na Predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 22. aprila 2021. godine usvojila je Predlog izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kojim je precizirano da su strategija zapošljavanja i prateći akcioni plan osnovni dokument javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja.
Naime, Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti donet je 2009. godine, a nakon toga su usledile njegove izmene i dopune iz 2015. godine i 2017. godine, čime su uređena pojedina pitanja u cilju efikasnijeg sprovođenja ovih propisa u praksi.
Ovim novim Predlogom zakona o izmenama i dopunama izvršeno je dalje unapređenje zakona, kao i preciziranje pojedinih termina u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.
Izmenama zakona utvrđeno je da se strategija zapošljavanja donosi za period od šest godina, umesto kako je do sada to rađeno na period od deset godina. Takođe, realizacija strategija planira se posredstvom akcionih planova koji se donose za period od tri godine.
Na Predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlada je 25. februara ove godine usvojila novu strategiju zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021/2026. godina, čiji je opšti cilj uspostavljanje stabilnog i održivog rasta zaposlenosti.
Posebne mere u okviru nove strategije zapošljavanja predviđene su za unapređenje položaja najosetljivijih kategorija na tržištu kada je u pitanju zaposlenje, a odnose se pre svega na žene, zatim mlađe osobe od 30 godina, na osobe starije od 60 godina, zatim na osobe sa invaliditetom, korisnike novčane socijalne pomoći, Rome i Romkinje, imajući u vidu zastupljenost i druge karakteristike navedenih kategorija koje ukazuju na nepovoljan položaj njihovih pripadnika na tržištu rada.
U cilju sprovođenja strategije, takođe izrađen je Akcioni plan za prvi trogodišnji period u okviru ove strategije. Naime, za period 2021/2023. godina, koji je Vlada usvojila 18. marta 2021. godine.
Akcionim planom utvrđene su mere aktivne politike zapošljavanja koje će se sprovoditi u naredne tri godine, i to pre svega podrazumeva sledeće mere: mere dodatnog obrazovanja i obuke pre svega na ove najosetljivije kategorije na tržištu rada, zatim, subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje, javne radove i mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima.
Planirano je uključivanje u mere 18.225 nezaposlenih lica tokom ove 2021. godine sa dinamikom povećanja iz ovih kategorija ukupnog broja - zapošljavanje iz kategorije nezaposlenih lica. Naime, tokom 2022. godine planirano je 20.165 nezaposlenih lica da se zaposle prema ovoj strategiji i tokom 2023. godine 21.205 nezaposlenih lica.
Radi realizacije mera aktivne politike zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je javne pozive i konkurse 2. aprila ove godine. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima ministarka Anđelka Atanasković.

Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Vlada predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije da donese Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti iz sledećih razloga: u Republici Srbiji, oblast tehničkog zakonodavstva uređena je Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, „Službeni glasnik Republike Srbije“ br.36/09, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.
Imajući u vidu da 12 godina primene važećeg zakona i potrebu za daljim jačanjem konkurentnosti naših privrednika i olakšavanjem trgovine kroz odgovarajuća zakonska rešenja, kao i u cilju daljeg usaglašavanja tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji, sa regulativom i praksom koja se primenjuje u EU, Odluka EU broj 7068/2008. Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima, nametnula se potreba za donošenjem novog zakona koji će bliže regulisati oblast tehničkog zakonodavstva.
Novim zakonom se pod 1. - Omogućava rasterećenje privrede i olakšavanje trgovine. Pojednostavljuje se postupak inostranih isprava, posebno sertifikata izdatih od strane tela u EU, jer primenjuju iste tehničke zahteve kao i Srbija. Takođe, precizirana su i pojednostavljena načela i načini propisivanja postupaka ocenjivanja usaglašenosti u tehničkim propisima, što za cilj ima lakše i efikasnije poslovanje naših privrednika.
Pod 2. - Sprečava nelojalna konkurencija, jer se preciziraju obaveze privrednika u lancu isporuke proizvođača, uvoznika, distributera. Naime, zakon utvrđuje obaveze i nivo odgovornosti privrednih subjekata u skladu sa njihovom ulogom na tržištu, kao i način praćenja proizvoda u lancu isporuke. Primena navedenog treba da obezbedi efikasniji nadzor na tržištu, odnosno da proizvodi budu bezbedni za upotrebu, usaglašeni sa propisima, pravilno značajni i deklarisani.
Pod 3. - Propisuje pravni osnov za formiranje saveta za kvalitet, tj. savetovno telo koje će uključiti u radi širu stručnu javnost i zainteresovane strane, što će obezbediti bolju stručnu podršku u ovoj oblasti.
Pod 4. - Definiše srpski znak usaglašenosti i pretpostavku usaglašenosti proizvoda, čime se dodatno promoviše prepoznatljivost tog znaka, ali i širi svest o značaju primene propisa i standarda u Srbiji.
Pod 5. - Zakonom se propisuju zahtevi za laboratorije i tela koje kontrolišu ili sertifikuju proizvode, tako što se uređuju opšti zahtevi za imenovanje tela za proizvođača, za ocenjivanje usaglašenosti obaveze imenovanog tela u vezi sa angažovanjem podizvođača, donošenje rešenja o imenovanju tela za ocenjivanje usaglašenosti, obaveštenja koje dostavlja imenovano telo, nadzor nad radom imenovanog tela, suspenziju i oduzimanje imenovanja, notifikaciju tela Evropskoj komisiji i državama članicama EU, kao i posebni zahtevi za organ nadležan za notifikaciju. Predviđa se i mogućnost suspenzije ili oduzimanja imenovanja ako nadležni ministar utvrdi da imenovano telo više ne ispunjava propisane zahteve.
Pod 6. - U cilju olakšavanja uslova za poslovanje novi zakon će stvoriti okvir za uklanjanje nepotrebnih prepreka u trgovini. Ovo je još jedan princip važan za naše pristupanje narodnim i međunarodnim organizacijama u EU, ali je prvenstveno bitan za privrednike, jer omogućuje slobodno trgovanje uz minimum neophodnih intervencija države.
U cilju uvođenja efikasnog režima tržišnog nadzora zakon precizira nadležnost u pojedinim sektorima koji su stvarali probleme u praksi, na primer liftovi, oprema pod pritiskom i drugo, shodno čemu će nesavesna trgovina i izbegavanje obaveza biti na vreme sankcionisani.
Propisane su kaznene mere za nesavesne isporučioce i u tom delu su odredbe u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, a sve u cilj smanjenja broja nebezbednih proizvoda koji mogu ugroziti građane.
Dakle, donošenjem ovog zakona obezbediće se bolja zaštita života i zdravlja naših građana i naše imovine, podizanje konkurentnosti srpske privrede, kao i bolji tržišni nadzor. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima potpredsednica Vlade Maja Gojković.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, zadovoljstvo mi je što ćemo danas imati priliku da razgovaramo o manjim izmenama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, ali o suštinskom značaju ovog muzeja za kulturu sećanja koje ova država u poslednje vreme počinje i razvija gajenje.
Zbog manjih izmena koje se nalaze pre vama više ću govoriti o tome koliki značaj ima Muzej žrtva genocida za našu državu. Želim da vas podsetim da je on osnovan Zakonom o osnivanju Muzeja žrtvama genocida i da je ovaj zakon njegov osnivački akt. To je urađeno još 1992. godine i naravno da te godine nismo imali ovako uređen pravni sistem naše kulture kakav postoji danas. Tako da smo morali da u poslednjih mesec dana prosto pristupimo usaglašavanju te zakonske normative iz 1992. godine sa zakonima koje smo u poslednje vreme doneli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Muzej je svakako osnovan radi trajnog sećanja na žrtve genocida, nad Srbima, pre svega nad Srbima, radi prikupljanja, obrade, korišćenja podataka o njima i ostvarivanje obaveze iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Muzej je ustanova kulture, Republička ustanova kulture i obavlja poslove prikupljanja, obrade i čuvanja podataka, kako sam rekla, o stradanju Srba na prostorima prethodne Jugoslavije, ali i stradanju, genocidu, prikuplja i podatke o genocidu nad Jevrejskim narodom, Romima i pripadnicima drugih naroda, nacionalnih manjina, a sve u skladu sa zakonom i pravnim aktima koji regulišu rad ovog Muzeja.
Kao što ste upoznati, Dan Muzeja obeležava se 22. aprila na Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida drugih žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, kada je 1945. godine bio proboj logoraša u Koncentracionom logoru u Jasenovcu i taj Dan smo nedavno zajedno sa čelnicima Republike Srpske i obeležili kako u Srbiji, tako i na samom mestu stradanja.
Muzej žrtava genocida tokom tri decenije svoga rada ima razvijenu i izdavačku delatnost, ne znam koliko ste upoznati sa tim, sigurno pojedinci jesu koji se bave ovom materijom, u realizaciji ovih projekata svako ko sarađuje sa mnogobrojnim ustanovama kulture sličnog tipa, kako u regionu, tako i širom sveta, neki od njih su Jad Vašem, Jerusalim, Muzej holokausta u Vašingtonu, srodni muzej u Beču, Vizentalom centar u Jerusalimu, centar u Los Anđelesu u Americi, centar za prikupljanje građe o ratnim sukobima od 1991-1995. u Banja Luci, Dokumentacioni centar Veritas iz Beograda i Banja Luke i Muzej Republike Srpske iz Banja Luke, naravno, sa Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i mnogim drugim.
Nedavno smo ovde razgovarali u parlamentu i usvojili Zakon o muzejskoj delatnosti i samo bih vas podsetila da je tim zakonom ovaj Muzej žrtava genocida postao matični muzej u odnosu na muzeje koji se bave ovom materijom, a jedan od tih, koji je takođe republička ustanova kulture, muzej Memorijalni centar „Staro sajmište“.
Što se tiče izmene, videli ste i sami u pripremi za sednicu da su one veoma malog obima, tako da nije bilo potrebe da se sprovodi javna rasprava, iako smo imali jedan kraći razgovor i ovde u pripremi sednice u okviru Odbora za kulturu i informisanje. Rekla sam, to je sve usaglašavanje sistema funkcionisanja ovog muzeja sa postojećim zakonima, važećim zakonima, Zakon o kulturi, Zakon o kulturnim dobrima i Zakon o muzejskoj delatnosti.
Osnovna izmena je promena sedišta. Dakle, 1992. godine ovaj muzej je registrovan kao muzej u Kragujevcu, na adresi na kome se nalazi posebno pravno lice, a potpuno su imali odvojenu delatnost. Da ne ulazim toliko u suštinu problema, više zamerke od finansijske kontrole, Ministarstvo finansija je tražilo da i računovodstvo bude prijavljeno tamo gde je registrovano sedište, što je bilo nemoguće, jer od 1995. godine ovaj muzej posluje takođe u zgradi Ministarstva kulture i informisanja ovde u Beogradu. Ovim predlogom zakona u stvari radimo samo tu promenu i verifikujemo da je njihovo sedište ovde u Beogradu. To je bilo jedino moguće rešenje zbog ovih tehničkih problema i nesporazuma sa Ministarstvom finansija koje je ovaj muzej imao.
Kažem, to je jedan od muzeja u sistemu muzeja koji osnivamo u poslednje vreme u našoj državi, pre svega inicijativom predsednika države Republike Srbije, koji insistira na toj kulturi sećanja koja u prethodnom periodu, zahvaljujući politici sakrivanja zločina nad srpskim narodom na prostorima bivše Jugoslavije, pre svega u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj, prosto su potirali tu istinu i sakrivali je ispod tepiha, i uz Memorijalni centar „Staro sajmište“ pokušavamo da oživimo i ponovo uspostavimo ovu važnu kulturu sećanja, da nam se ovakvi zločini više nikada ne bi desili. U tom sklopu svakako treba shvatiti i snimanje filma „Dara iz Jasenovca“ i filmove i serije koje će svakako uslediti na mnogobrojne teme stradanja našeg naroda na prostorima bivše Jugoslavije.
Istorijska sećanja na ova stradanja imaju zaista značenje uzvišene tragedije, imajući u vidu tragično stradanje velikog broja ljudi, posebno žena, posebno dece i starijih ljudi, izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama i potrebu da se oda počast stradalima kao zalog za budućnost.
Osnivanjem ova dva muzeja, Muzeja žrtava genocida i Memorijalnog centra „Staro sajmište“ sačuvaćemo, pre svega, uspomenu na žrtve u prošlosti. Svakako, oni su tu kao opomena da se stradanja nikako ne smeju ponoviti. Hvala vam.

Hvala, gospođo Gojković.
Reč ima ministarka, Marija Obradović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću predstavljati zakon o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa koji su pripremili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije čiji je cilj uspostavljanje kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe.
Zakon je pripremljen u cilju povećanja efikasnosti javne uprave, što je bio jedan od prioriteta Vlade koji je Ana Brnabić, predsednica Vlade navela u svom ekspozeu u oktobru 2020. godine, kada je ova Vlada i formirana. Cilj ove Vlade, kao i prethodne je uspešna transformacija javne uprave u efikasan servis građana, što znači uvođenje ekonomične i transparentne javne uprave, čije je jedno do sredstava i razvoj elektronske uprave.
Uz uspostavljanje mogućnosti da organi elektronski razmenjuju dokumenta međusobno, kao i u komunikaciji sa građanima, uz činjenicu da je već ranije uvedena obaveza da se elektronski razmenjuju podaci između organa uprave, dobiće svoj puni smisao uspostavljanjem kvalifikovanog elektronskog pečata za državne i druge organe.
Prema važećem Zakonu o pečatu državnih i drugih organa, državni i drugi organi, imaoci javnih ovlašćenja za potvrdu o autentičnosti javne isprave koja proizilazi iz rada ovih organa, pribavljanje su saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tako da je u praksi bio poznat samo pečat u formi otiska. Ministarstvo i Vlada opredelili su se da ne ukidaju pečat u formi otiska, kao što je u pitanju poslovanje privrednih subjekata zbog toga što se u našoj međunarodnoj praksi u pojedinim vrstama poslova i dalje koristi pečat u formi otiska.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pečatu državnih i drugih organa, o kojem ćemo danas raspravljati u Narodnoj skupštini pripremljen je radi daljeg razvoja i primene elektronskog poslovanja u državnim i drugim organima. Naime, ovim Predlogom zakona uredićemo namenu, sadržinu, izgled i upotrebu kvalifikovanog elektronskog pečata kada u vršenju poslova iz svog delokruga državni i drugi organi kao što su npr. Narodna skupština, predsednik republike, Vlada, organi državne uprave, Zaštitnik građana, Vojska Srbije, sudovi, javna tužilaštva, kao imaoci javnih ovlašćenja, kao što su javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom, dakle kada svi ovi organi i subjekti razmenjuju dokumentarni materijal koji je pripremljen ili nastaje u radu ovih organa elektronskim putem.
Na ovaj način se vrši usaglašavanje i postojećeg Zakona o pečatu državnih i drugih organa sa do sada donetim zakonima kojima se uređuje funkcionisanje elektronske uprave, kao što su Zakon o elektronskoj upravi čiji je cilj da se olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave i Zakon o elektronskom dokumentu, naravno o elektronskoj dokumentaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji uređuje usluge od poverenja u oblasti elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elektronskog vremenskog žiga, elektronske dostave, autentifikacije veb sajtova i elektronskog čuvanja dokumenata.
Takođe, Vlada je u martu 2020. godine donela Uredbu o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave kojom je predvidela elektronsku razmenu dokumentarnog materijala, overenog kvalifikovanim elektronskim pečatom, odnosnom kvalifikovanim elektronskim potpisom, preko servisne magistrale organa ili naloga elektronske pošto, tako da imajući u vidu sve navedeno, ovim predlogom zakona se omogućuje usaglašena primena svih navedenih propisa, a sve u cilju efikasnijeg razvoja E-uprave.
Dosta suvoparno i administrativno zvuči sve ovo o čemu sam ja govorila, ali sve ovo u zakonu ovako zvuči. Ali, u suštini, značajno će nam biti olakšan život i sada ćemo kroz jedan klik i kroz komunikaciju putem eUprave sa državom i ostalim organima i institucijama, pa i unutar privrede, rešavati sve ono što smo gubili dane, čekajući pred šalterima, kroz nekoliko kancelarija i čekajući razne službenice da nas obaveste da nam zaista više ne fali nijedan papir, da se malo našalim na ovu temu. Da napravim paralelu između ovih teških, rogobatnih administrativnih izraza i svakodnevnog života.
Tome u prilog govori, ovom usaglašavanju u prilog govori činjenica da se ovim predlogom zakona predviđa da će se postupak davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata sprovoditi na isti način za obe vrste pečata, dakle i elektronski i onaj klasičan dosadašnji sa otiskom.
Predlogom ovog zakona je predviđeno i da će se postupak davanja saglasnosti na sadržinu i izgled pečata odvijati putem elektronske usluge na portalu eUprave, bez obzira na forumu pečata, odnosno i za kvalifikovani elektronski pečat i za pečat u formi otiska, čime će se u pogledu ovog postupka u potpunosti preći na elektronsku upravu, s tim što je primena koja se odnosi na pečat u formi otiska predviđena od januara 2022. godine, dakle početkom naredne godine.
Zbog potrebe da državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja obezbede tehničke uslove koji će omogućiti i podnošenje zahteva za davanje saglasnosti na sadržinu i izgleda pečata u ovoj formi, elektronskim putem, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi realizacije ove nove nadležnosti, u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, obezbediće da se zahtev za pribavljanje saglasnosti na elektronski kvalifikovani pečat podnosi putem usluge elektronske uprave na portalu eUprave.
Predlogom zakona nije menjan rok od tri dana od dana podnošenja urednog zahteva u kojem je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave davalo saglasnost na zahtev, na sadržinu i izgled pečata, kako i u formi otiska, tako isto to sada važi i za kvalifikovani elektronski pečat. Ministarstvo će i u narednom periodu nastojati da i ubuduće održi efikasnost, kada je u pitanju rok za davanje saglasnosti za sadržinu i izgled obe vrste pečata. Pored navedenog, ovim predlogom su izvršene i određene izmene koje se odnose i na brisanje nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova iz Zakona o pečatu državnih i drugih organa.
Naime, navedene izmene su izvršene s obzirom na to da registrovani preduzetnici mogu da obavljaju sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, odnosno da u ovom slučaju mogu da izrađuju pečate po narudžbini državnih i drugih organa, samo ukoliko su ministarstvo nadležno za poslove uprave, ili nadležni organ autonomne pokrajine dali saglasnost na sadržinu i izgled pečata, kao i da je Zakonom o pečatu državnih i drugih organa propisana prekršajna odgovornost odgovornog lica i preduzetnika, ukoliko izrade pečat bez saglasnosti nadležnog organa, naravno, predviđena je krivična odgovornost u slučaju da se izvrši zloupotreba koja predstavlja krivično delo. To su ukratko najvažnija rešenja koja sadrži ovaj zakonski predlog.
Naročito želim da istaknem da će navedeni zakon dati jednu novu dimenziju radu svih organa koji su obuhvaćeni Zakonom o pečatu državnih i drugih organa. Posebno imamo u vidu da se Zakon odnosi na preko 10.000 organa koji će sada imati mogućnost da upotrebljavaju i elektronski kvalifikovani pečat, kao što su ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava, posebne organizacije, službe Vlade, sudovi, tužilaštva, jedinice lokalne samouprave, dakle gradovi i opštine, javne agencije, škole, predškolske ustanove, bolnice, ustanove socijalne zaštite, organi autonomne pokrajine, javni beležnici, javni izvršitelji i drugi.
Naravno, ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pozivam sve organe na koje se zakon odnosi da u okviru svojih poslova koje obavljaju prepoznaju prednosti primene elektronskog kvalifikovanog pečata i elektronske komunikacije, da zatraže saglasnost ovog ministarstva i pribave elektronski pečat i gde god je moguće u vršenju svojih poslova postave sebi kao prioritet da papirne dokumente u komunikaciji sa drugim organima, odnosno građanima obavezno zamene elektronskim dokumentom.
Na kraju, želim da se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da ćete vi, kao poslanici Narodne skupštine, posle rasprave u načelu i u pojedinostima usvojiti ovaj predloženi zakon. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.

Ministarka želi reč. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Ovim zakonom uređuju se ugovorni i drugi obligacioni odnosi u oblasti javnog prevoza putnika i stvari u unutrašnjem železničkom saobraćaju.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je još tokom 2019. godine pristupilo izradi i pokrenulo postupak za usvajanje nacrta zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, koji je Vlada i usvojila 30. januara 2020. godine. Međutim, u skladu sa Zaključkom Vlade od 29. oktobra 2020. godine, ovaj predlog zakona je povučen iz skupštinske procedure zbog konstituisanja novog saziva Narodne skupštine. Nakon toga ponovo je pripremljen nacrt zakona, koji u odnosu na tekst koji je usvojen od strane Vlade 30. januara sadrži minimalne korekcije.
Nacrt zakona pripremila je Radna grupa u čijem sastavu su bili predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Direkcije za železnice. Takođe, u cilju izrade predmetnog nacrta zatraženo je i izjašnjenje i pružena mogućnost davanja predloga relevantnim preduzećima železničkog sektora. Navedenu mogućnost iskoristili su „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. i „Srbija kargo“ a.d, čiji su predlozi razmatrani i zatim uvršteni u tekst nacrta i uz obrazlaganje razloga su odbijeni.
U skladu sa propisima, javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u skladu sa usvojenim Programom javne rasprave u periodu od 22. novembra do 12. decembra. Tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju i Program javne rasprave bili su objavljeni na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i na portalu eUprava. U navedenom periodu javne rasprave preduzeće „Srbija voz“ a.d. dostavilo je svoje primedbe i sugestije na Nacrt zakona, koje su detaljno razmatrane i uz obrazloženje prihvaćene i uvrštene u tekst, delimično prihvaćene ili odbijene.
Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom 1371/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. godine o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, i to pre svega u oblasti prava putnika, zatim, usklađivanje terminologije korišćene u zakonu sa Zakonom o železnici iz 2018. godine i otklanjanje tehničkih i praktičnih nedostataka teksta zakona. Ovo usklađivanje se primarno odnosi na implementaciju terminologije korišćene u propisima Evropske unije, što je sačinjeno kroz član 4. Nacrta, kojim se menja član 5. osnovnog zakona. Između ostalog, ovo obuhvata definisanje termina jedinstvene karte, opštih uslova prevoza, organizatora putovanja, prodavca karata, putne propusnice, ugovornog prevoznika. Dalje, ovo usklađivanje se odnosi i na
uslove i pravila u pogledu prava putnika i odgovornosti prevoznika u slučaju kašnjenja vozova, odnosno na uslove delimičnog ili potpunog povraćaja cene karte, na koju putnik ima pravo u slučaju kašnjenja voza.
Najznačajnija izmena uvodi se članom 6. Predloga zakona, kojim se dodaju članovi od 14a do 14d, koji pored ostalog propisuju sve uslove i pravila. Naime, član 14b propisuje uslove i pravila koja se primenjuju kada u toku putovanja nastane situacija u kojoj je kašnjenje od 60 minuta u uputnu stanicu postalo izvesno.
Naime, u tom slučaju putniku se nudi izbor između povraćaja pune cene karte, nastavka putovanja ili preusmeravanje pod sličnim uslovima, u što kraćem roku ili nastavka putovanja ili preusmeravanja drugog dana prema putnikovoj želji.
Član 14v. propisuje uslove i pravilo u slučaju kada je voz stigao u uputnu stanicu, ali sa zakašnjenjem. U tom slučaju, putnik ima pravo na naknadu u iznosu od 25% od cene karte za kašnjenje između 60 i 119 minuta, dok na iznos od 50% cene karte ima u slučaju kašnjenja, dužeg od 120 minuta.
Takođe u slučaju kašnjenja voza u dolasku ili u odlasku, koje je duže od 60 minuta, prevoznik je u obavezi da prema propisanim uslovima kada je god to moguće obezbedi obroke i osveženje za putnike hotelski ili drugi smeštaj kao i prevoz od voza do najbliže železničke stanice ili drugog alternativnog mesta polaska u slučaju da je voz blokiran na pruzi.
Ovi uslovi i pravila propisani su članom 14g. U vezi sa pravima osoba sa invaliditetom koje koriste usluge železničkog prevoza članom 14d. propisano je odstupanje od odredbe, o finansijskom ograničenju, visine odštete iz članova 26. i 30. Zakona, za slučaj potpunog ili delimičnog gubitka ili oštećenja opreme za kretanje ili druge posebne opreme, koju koriste ova lica.
Dakle, bez obzira na visinu vrednosti oštećenog ili izgubljenog predmeta koje se ošteti ili nestane krivicom prevoznika, lice koje je vlasnik biće obeštećeno u punom iznosu, čime se u izvesnoj meri unapređuje položaj ove kategorije naših građana.
Članom 8. Predloga kojima se dodaje član 22a. Osnovnog zakona, precizira se da se na sva pitanja, zaključivanje i realizaciju Ugovora o prevozu putnika, koji ovim zakonom nisu uređena, shodno se primenjuje odredba dodatka A Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima, čime se ostvaruje sveobuhvatno i potpuno usklađivanje sa odredbama Evropske unije.
Članovi 14b. i 14v. zbog visokih finansijskih obaveza koje se potencijalno stavljaju pred prevoznika, primenjuju se odloženo dve godine od dana stupanja na snagu nacrta zakona.
Takođe, stavovi 2. – 4. člana 14g. primenjuju se odloženo od narednog dana od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji ili danom početka pune primene transportne zajednice.
Stav 1. koji stav 5. ovog člana koji se odnose na obavezu obaveštavanja putnika u slučaju kašnjenja voza i obavezu da prevoznik po zahtevu putnika na karti navede da je voz kasnio, primenjuje se po stupanju zakona na snagu.
Predlogom zakona vrši se usklađivanje terminologije korišćene u zakonu sa Zakonom o železnici koji je donet 2018. godine. Ovde je pre svega reč o definicijama železničkog prevoznika, upravljača infrastrukture, kombinovanog prevoza, upravljača stanice i drugo.
Predlogom zakona sprovodi se otklanjanje pojedinih tehničkih i praktičnih nedostataka teksta osnovnog zakona, odnosno vrši se preciziranje pojedinih odredbi.
Pored preciziranja pojedinih odredbi, ovde se radi o sprovođenju korekcija koje su pravo tehničke prirode, kao što su povezivanje na zakone, koji više nisu na snazi i slovnih grešaka.
U članu 45. zakona se primera radi, radi izvršena izmena kojim je pored kolskog lista, dodat i tovarni list kao dokument kojim je moguća potvrda Ugovora o prevozu kola. Ovo je izvršeno radi usklađivanja Odredbe zakona sa postojećom praksom.
Predlog zakona ima 21 član, kojim je predviđen izmena 15 članova i dodavanje sedam članova, a sam Zakon o ugovorima o prevozu i železničkom saobraćaju, ima 118 članova.
Kada je u pitanju praksa država članica Evropske unije, kada je u pitanju sprovođenje Uredbe br. 13712007, potrebno je imati u vidu da je prevoz putnika na nivou Evropske unije i dalje uglavnom neprofitabilna delatnost.
Funkcioniše po principu ugovora o obavezi javnog prevoza i dodele i nadoknade po osnovu istog, kao i da ga karakteriše nizak stepen razvijenosti i konkurencije i mali broj profitabilnih ruta.
S obzirom na činjenicu da je finansijska i ekonomska moć nacionalnih železničkih prevoza i dalje niska, u većini evropskih država, postojala je mogućnost odložene primedbe navedene uredbe čak do 2022. godine.
Sa druge strane, kao primer zemlje u kojoj se primenjuju relevantne odredbe ove uredbe, koja je u određenoj meri uporediva sa Srbijom, jeste primer Slovenija.
U Sloveniji je primera radi, tokom 2018. godine, prosečno kašnjenje vozova iznosilo 4,5 minuta na 100km, uglavnom iz razloga održavanje infrastrukture, ali se ono nije u značajnoj meri odnosilo na saobraćaj putničkih vozova, već skoro isključivo na teretne.
Samo je 11 putničkih vozova otkazano u istom periodu, što predstavlja 0,009 ukupnog broja.
Tokom 2018. godine, ukupno je podneto 1340 različitih zahteva, u vezi sa pravima putnika, od čega se njih samo 146 odnosilo na kašnjenje vozova i naknadu povodom istih.
Može se reći da je u relativno visokoj meri evropska regulativa iz oblasti prava putnika doprinela visokom kvalitetu i pouzdanosti železničkih i transportnih usluga u ovoj državi.
Jedan od razloga ovome je što se odredbe o odšteti putnika u slučaju kašnjenja voza, koje su odloženom primenom propisa ovim predlogom zakona, treba da imaju motivišući efekat za železničkog prevoznika, da posluje efikasno i podigne nivo kvaliteta i pouzdanosti železničkog i putničkog saobraćaja.
S obzirom na finansijski efekat ove odredbe, koje mogu imati na nacionalnog prevoznika Srbija voz a.d, kao i činjenicu da se trenutno realizuje veliki broj infrastrukturnih radova na mreži pruga, koje trenutno imaju negativan efekat na redovnost i pouzdanost železničkog prevoza, navedene odredbe primenjuju se odloženo, odnosno do završetka određenog broja projekata rekonstrukcije i modernizacije železničkih pruga, kao i postizanje pune finansijske stabilizacije Srbija voz a.d.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da ovim predlogom zakona, da se direktno utiče na unapređenje položaja sa invaliditetom, odnosno olakšavanje njihovog pristupa železničkim uslugama, koje će donošenjem ovog predloga zakona, i predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, biti dodatno unapređen. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.

Da li žele reč?

Za reč se javila predsednica Odbora za rad i socijalna pitanja, Milanka Jevtović Vukojičić.