Zahvaljujem koleginice Radović.
Narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnikom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze sporazumi o saradnji Republike Srbije i Republike Argentine i Republike Belorusije, a tiču se izručenja lica. Izručenje radi izvršenja presude vrši se za dela koja su krivično kažnjiva prema pravu obe strane ugovornice i ako je tom presudom izrečena kazna za lišenje slobode u trajanju od najmanje šest meseci ili stroža kazna ili ako je ostatak neizdržanog dela izrečene kazne najmanje šest meseci sa Republikom Belorusijom, a sa Republikom Argentinom za delo za koje se dozvoljava izručenje je ono koje predstavlja krivično delo po zakonima obe strane, a koje je kažnjivo oduzimanjem slobode u trajanju dužem od jedne godine ili strožom kaznom.

Oba ova sporazuma potpisana su još 2019. godine i bliže određuju bilateralne odnose sa ove dve zemlje. Uređivanje ove materije će učvrstiti pravnu saradnju i učiniti je efikasnijom, što će doprineti i razvitku odnosa sa ove dve države. Ugovori sadrže odredbe kojima se uređuje i odbijanje izručenja, gde su u obavezi da se nalaze diskrecioni razlozi za odbijanje.

Takođe, pred nama se nalaze i teze za Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Potvrđivanjem navedenog ugovora unaprediće se efikasnost obe države u istrazi, krivičnom gonjenju i sprečavanju kriminala kroz saradnju i uzajamnom pravnom pomoću krivičnim stvarima i na taj način doprineti efikasnijoj borbi protiv svih vidova kriminala i omogućiti efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Teze za Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o transferu osuđenih lica i saradnji o izvršenju krivičnih sankcija, uređivanje ovog vida saradnje između dve države bilateralnim ugovorom omogućiće da lica koja su državljani jedne strane ugovornice, u drugoj državi ugovornici su zbog izvršenog krivičnog dela pravosnažno osuđena, izrečene sankcije izdržavaju u državi čiji su državljani. Dakle, iz sredine iz koje potiču, što će doprineti njihovoj rehabilitaciji i resocijalizaciji, što je i glavna svrha kažnjavanja.

Takođe, olakšaće se i svi drugi vidovi njihovog tretmana, jer će se osuđena lica nalaziti u svojoj matičnoj državi i moći će da se sporazumevaju na svom maternjem jeziku, takođe, biće i bliže svojoj porodici.

Potpisivanje navedenog ugovora Srbija je učinila veoma bitan korak ka uspostavljanju pravnog okvira i mehanizma za suprotstavljanje najtežim oblicima transnacionalnog kriminala koji se javljaju u savremenom društvu. Ovo se posebno odnosi na teške oblike organizovanog kriminala i krivična dela iz domena trgovine drogama, koja se iz zemlje Latinske Amerike prebacuje u Evropu. Potpisivanjem ovih ugovora i njihovim usvajanjem je od izuzetnog značaja, za poboljšanje bilateralnih odnosa sa ove dve države, a posebno uređenje odnosa sa državom Argentinom.

Ovi sporazumi pokazuju spremnost naše države u sprečavanju organizovanog kriminala kako na međunarodnom nivou, tako i unutar same države, ali i to da nas smatraju za ozbiljnog partnera u suzbijanju organizovanog kriminala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je pri formiranju Vlade jasno stavio pred njih jedan prioritet, a to je borba protiv organizovanog kriminala i svedoci smo da je u Srbiji uhapšena jedna od najozloglašenijih klanova koja je delovala na teritoriji naše države, a to je klan Veljka Belivuka. Kao što je i sam predsednik rekao i ovaj klan je uvežen i njihov rad je koordiniran van granica naše države. Upravo ovakvim sporazumom mi sprečavamo stvaranje nekog novog Belivuka.

Ugled Srbiji u svetu je danas značajno promenjen, ozbiljan smo partner i za suzbijanje organizovanog kriminala, ali i stabilna država za investicije. Danas je Srbija među prvim državama u procesu imunizacije, što je jedan od gorućih svetskih problema. Naša država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ima prijatelje i na istoku i na zapadu, ali predstavljamo i stožer u regionu.

Podsetila bih samo da smo tokom prethodne godine imali više direktnih stranih investicija nego sve države zajedno u okruženju. Mi sa državama gradimo odnose koji su od značaja za našu državu. Ne tražimo pogodne države koje predstavljaju poreske rajeve kako bi tamo smestili milione poput Dragana Đilasa.

Taj isti Dragan Đilas je pisao pisma kako nećemo imati vakcina. Danas, tvrdi kako izborni uslovi u Srbiji nisu demokratski, jer njegova privatna televizija nema nacionalnu frekvenciju. Valjda je sa njegovim mašinskim mozgom izračunao da bi mu profit mnogo više porastao kada bi njegova privatna televizija imala nacionalnu frekvenciju, pa je danas glavna tema oko promene izbornih uslova u Srbiji upravo dobijanje nacionalne frekvencije za njegovu privatnu televiziju, a sve to valjda radi samo u cilju kako bi povećao svoj kapital na Mauricijusu, Hong Kongu i u Švajcarskoj.

Narod sve vidi i sve zna i zna jasno da prepozna ko zaista radi u interesu naroda, a ko radi u interesu svog ličnog bogaćenja, tako da je danas i cenzus od 3% visoko na lestvici predstavlja misaonu imenicu i za Dragana Đilasa i za njemu slične.

Ja bih još jednom pozvala sve građane Republike Srbije da se odazovu imunizaciji, jer je masovna imunizacija jedini izlaz iz ove teške krize u kojoj se trenutno nalazimo.

Ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati set predloženih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sada narodna poslanica Dubravka Kralj.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, uvažena gospođo Popović, ministre pravde sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već godinama svedoci globalizacije i to je uvek aktuelna tema i potpuno nesporna činjenica i evo maltene je čitav svet posao jedno tržište. Čuli smo koleginicu Dijanu Radović koja je govorila o sporazumu sa Dominikom u oblasti poljoprivrede. Dakle, ni prostorna udaljenost, ni različitost kontinenata više nisu prepreka trgovini, ali nažalost, na tom globalnom nivou ne trguje se samo poljoprivrednim proizvodima i ne trguje se samo legalnom robom.

Ambicije kriminalnih grupa, a posebno onih koje se bave trgovinom narkoticima prevazilaze teritoriju jedne države i praksa je pokazala da većina krivičnih dela koja ulaze u sferu organizovanog kriminala imaju međunarodni element. Zato su važni sporazumi o kojima danas raspravljamo o donošenjem zakona o njihovom potvrđivanju, mi zapravo potvrđujemo nužnost saradnje u oblasti borbe protiv kriminala. Toj saradnji dajemo podršku i pravni osnov.

Kao što su kolege koje su ranije govorile već rekle, na dnevnom redu su tri sporazuma iz oblasti međunarodne pravne pomoći za Argentinom i jedan sporazum iz iste oblasti, dakle, o izručenju sa Belorusijom.

Reč je o sporazumima koji se zaključuju sa izuzetno prijateljskim zemljama. Recimo, u Argentini je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić boravio čak tri puta, dobio je i status počasnog gosta Buenos Airesa, a još 2010. godine je kao ministar policije zaključio Memorandum o saradnji srpske i argentinske policije u borbi protiv organizovanog kriminala i sprečavanja trgovine narkoticima. Još tada je istakao viziju da Republika Srbija bude regionalni lider u borbi protiv kriminala i u poslednje vreme nekako deluje da se ta vizija ostvaruje. Zato SPS pruža podršku aktuelnoj borbi protiv kriminalnih klanova i neću da se ustručavam da to istaknem, jer naša partija navija za vladavinu prava i bezbednu Republiku Srbiju.

No, da se vratim na predmetne sporazume, ali ne bih da dužim o konkretnim rešenjima i konkretnim mehanizmima koji se uspostavljaju, ministarka je o tome veoma lepo u svom uvodnom izlaganju govorila, ali važno je da ti mehanizmi i odredbe ovih sporazuma budu poznate onima od kojih očekujemo njihovu primenu. Tu mislim pre svega na tužioce, na sudije, na službenike Ministarstva pravde koji u oblasti međunarodne pravne pomoći zaista ima značajnu ulogu, kao i na predstavnike MUP-a. Drago mi je što se organizuju brojne obuke iz oblasti traženja i pružanja međunarodne pravne pomoći, što su u okviru različitih projekata sastavljeni priručnici koji treba da olakšaju primenu ovih sporazuma i u krajnjoj liniji, to što su svi sporazumi kao i međunarodne konvencije iz oblasti međunarodne pravne pomoći publikovane na sajtu Ministarstvu pravde i na taj način zaista lako dostupne onima koji će se njima koristiti i važno je da ta lista bude ažurna i važno je da bude lako vidljiv konkretan mehanizam saradnje sa svakom državom, da bi na taj način bio lako primenljiv, jer ne možemo da dopustimo da članovi kriminalnih organizacija svoju kriminalnu aktivnost obavljaju onako složno i sinhronizovano, a da sa druge strane izostane ista takva, pa još snažnija saradnja država u borbi protiv kriminala. Najmanje što možemo da uradimo jeste da sporazumima srušimo birokratske barijere u toj oblasti.

Hoću da istaknem i da su ovi sporazumi važni zato što njima štitimo ne samo Srbiju i ne samo zemlju sa kojom sporazum zaključujemo, već i celu Evropu.

Naime, i vi ste pomenuli da pojedine vrste narkotika uglavnom potiču iz zemalja Latinske Amerike i važno je da Srbija kroz saradnju sa tim zemljama budu prepreka njihovom uvozu u Srbiju, a time i na Evropsko tlo, jer Srbija jeste deo Evrope i treba da ima značajnu ulogu u borbi protiv kriminala, a u najmanju ruku ne smemo da dozvolimo da budemo deo kanala kojim se narkotici dopremaju u Evropu.

Kada je reč o prvom sporazumu sa Argentinom, o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, važno je što se njime obezbeđuje dokazna asistencija argentinskih organa. Dakle, važna nam je pomoć u prikupljanju dokaza, važna nam je razmena informacija, obezbeđivanja predmeta, zaplena prihoda od kriminala i svi ostali oblici pomoći u istrazi i krivičnom gonjenju.

Recimo, veoma je realna situacija da se neki svedok koji je važan za postupak koji se vodi u Srbiji trenutno lociran u Argentini i zbog toga je veoma koristan mehanizam da mi možemo da zamolimo argentinske organe da ga pronađu, da ga tamo saslušaju, bez potrebe da se on dovodi u Srbiju i da na taj način njegov iskaz postane deo spisa predmeta pred organima koji taj postupak vode u Srbiji i to će zaista značajno olakšati vođenje postupka, kao i kažnjavanje učinilaca krivičnih dela. Zaista, činjenica je da je u predmetima organizovanog kriminala dokazni materijal veoma često rasut svuda po svetu i zato je važno da imamo operativnu saradnju i razmenu informacija.

Što se tiče drugog sporazuma, odnosno Sporazuma sa Argentinom o izručenju, a isto se odnosi i na Sporazum sa Belorusijom o tom pitanju, istaći ću da je veoma važno što ovim sporazumima nije derogirana, naprotiv potvrđena je odredba našeg Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, o tome da se ne izručuju domaći državljani. Zaista, našim državljanima moramo da omogućimo suđenje u našoj zemlji, kao jednoj ozbiljnoj i suverenoj državi.

Takođe, ono što ovi sporazumi donose jeste da nijedno lice koje krši pravni poredak Republike Srbije u Argentini i Belorusiji neće imati mesto za skrivanje od krivične odgovornosti, kao što ni Srbija neće biti utočište za kriminalce koji dolaze iz tih zemalja.

Još jedna važna stvar koju hoću da istaknem jeste da je doprinos ovih sporazuma i u jačanju garancija prava i sloboda izručenih lica. Naime, potvrđuje se princip o odbijanju izručenja tzv. političkih krivaca, uživaoca azila, kao i lica koje bi u slučaju izručenja bila izložena postupanju koje je suprotno međunarodnom pravu i slično i to je zaista važno i u tome je doprinos ovih sporazuma.

Kada je reč o trećem Sporazumu sa Argentinom o transferu osuđenih lica, činjenica je da su naši državljani koji se kriminalnim aktivnostima bave u inostranstvu veoma loši predstavnici naše zemlje i da zaista štete našem međunarodnom ugledu, ali ipak mi im moramo omogućiti da svoju kaznu služe u svojoj zemlji, u blizini svoje porodice, pa u krajnjoj liniji i u društvu ljudi sa kojima govore isti jezik i imaju pravo na human odnos prema njima, na mogućnost reintegracije u društvu, pa i na drugu šansu.

Dokaz da Republika Srbija prema njima, prema osuđenim licima, ima upravo takav odnos jeste Zakon o privremenom registru punoletnih državljana kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije korona virusa koju smo nedavno ovde u Skupštini usvojili, a kojim je predviđeno da se po automatizmu i licima koja se nalaze u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija uplaćuje iznos od po 30 evra. U tome se vidi veličina naše države. Ja se nadam da će i ta osuđena lica prepoznati i da će na takav gest uzvratiti iskrenim pokajanjem i prihvatanjem obaveze poštovanja zakona, a ja ću uvek ukazivati na obavezu humanog tretmana prema njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, završiću isticanjem da smo prethodnih godina, zahvaljujući ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, sada predsedniku Narodne skupštine, kao i naravno predsedniku Republike Srbije, diplomatijom branili teritorijalni integritet i celovitost naše zemlje. Ali, zahvaljujući diplomatiji i generalno dobrim odnosima sa maltene svim zemljama sveta, mi smo u prilici da sarađujemo i u oblasti pravosuđa i da se protiv organizovanog kriminala organizovano borimo. Dokazi su ovi sporazumi. Hvala vam.

Hvala vam, koleginice Kralj.
Pre negoli nastavimo, zamoliću za jednu malu digresiju.
Mnogima je poznato da je danas poslednji dan ramazanskog posta za muslimane. Želim sa vama podeliti svoje impresije, jer mi je prvi put da sam celi Ramazan proveo ovde u Narodnoj skupštini radno sa vama. Želim se zahvaliti svim narodnim poslanicima, kao i članovima službi u Narodnoj skupštini na punom poštovanju koje ste nam ukazali tokom meseca ramazana, uvažavajući sve posebnosti. Zaista je to bilo impresivno i jako nam je olakšalo da ramazanski post iznesemo do kraja celog meseca i učinilo i meni lično, i to delim sa vama ovde, izuzetno lepe ove dane.
Sutra je prvi dan Ramazanskog bajrama. Želim iskoristiti ovu priliku, s obzirom na to da sutra nećemo biti ovde sa vama u Narodnoj skupštini, da od srca čestitam svim muslimanima u Srbiji nastupajući Ramazanski bajram – Bajram mubarek olsun, sa željom da ga sprovedu u zdravlju, sreći, zadovoljstvu, porodičnom ambijentu i raspoloženju, a da kvalitet svog ramazanskog posta dokažu na dobročinstvu prema drugim ljudima.
Hvala vam.
Sada reč ima narodna poslanica Ana Beloica.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Memorandumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike u oblasti poljoprivrede.

Ako pođemo od toga da je Srbija zemlja koja se tradicionalno pretežno bavi poljoprivrednom proizvodnjom, svaki novi korak, novi sporazum, novi memorandum u ovoj oblasti za Republiku Srbiju je od krucijalne važnosti. Udeo poljoprivrede u ukupnom bruto domaćem proizvodu u Republici Srbiji je na izuzetno visokom nivou. Kreće se oko 10%, što je dva do tri puta više u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Mogu slobodno da kažem da je to jedan od glavnih razloga zbog čega je Republika Srbija imala najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u čitavoj Evropi tokom pandemije korona virusa.

Ovim memorandumom predviđeno je podsticanje saradnje, i to kada govorimo o naučnom, tehničkom i ekonomskom polju, naravno, uz negovanje prijateljskih odnosa između dve prijateljske zemlje, dve strane potpisnice. Ta zajednička saradnja realizuje se pre svega kroz zajedničku realizaciju seminara, obuka, konferencija, kroz zajedničku realizaciju projekata, kroz posete kako predstavnika prerađivačke industrije, tako naravno i predstavnika poljoprivredne proizvodnje. To sa naše tačke gledišta, sa aspekta Republike Srbije, koja ima izrazite potencijale u oblasti poljoprivrede, ima veoma veliku ulogu i značaj prvenstveno jer se na taj način podstiče poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji.

Koliko je poljoprivredna proizvodnja za Republiku Srbiju i generalno koliko je stabilnost na ovom polju značajna najbolje smo mogli da vidimo tokom pandemije korona virusa. Vi ste imali situaciju da su se najrazvijenije zemlje Evrope, najrazvijenije zemlje sveta suočile sa nestašicama osnovnih životnih namirnica. Ljudi su panično kupovali određene proizvode, pravili zalihe i na taj način onemogućavali one druge koji pak to nisu činili da do tih istih namirnica dođu.

Podsetiću sve cenjene kolege, podsetiću sve građane Republike Srbije da to u našoj zemlji nije bio slučaj. Zahvaljujući dobrom menadžmentu krizom, mi smo uspeli da postanemo jedna od najuspešnijih zemalja i kada govorimo o ekonomskom napretku, ekonomskom rastu, ali naravno i kada govorimo o procesu vakcinacije.

Kada već pominjem proces vakcinacije, ne mogu da ne iskoristim priliku da apelujem na sve građane Republike Srbije, da apelujem na mlade ljude da se vakcinišu, da ispune tu svoju građansku, svoju moralnu obavezu i na taj način omoguće da se što pre vratimo normalnim tokovima života i da se posvetimo svim onim projektima koje smo definisali Programom „Srbija 2025“ i koje smo obećali našim građanima na proteklim izborima.

No, da se vratim na dnevni red, na temu poljoprivrede. Dakle, Vlada Republike Srbije je uz inicijativu predsednika Republike svakako prepoznala ulogu i značaj koju poljoprivreda ima u našoj zemlji. Iz tog razloga se značajna sredstva iz budžeta izdvajaju za subvencije u ovoj oblasti.

Rebalansom budžeta je definisano, novim rebalansom budžeta, dakle, da čak 42 milijarde dinara odlazi za subvencije u ovoj oblasti.

Pored onih tradicionalnih subvencija koje se godinama dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima, 2017. godine mi smo uveli i subvencije za mlade poljoprivrednike i na taj način želimo da podstaknemo mlade ljude da ne idu trbuhom za kruhom, da ne napuštaju našu zemlju, već da upravo na svojim vekovnim ognjištima, na svojim porodičnim gazdinstvima zasnivaju svoje biznise i zasnivaju svoje porodice.

Međutim, da bi se ulagalo u poljoprivrednu proizvodnju, svakako je potrebno ulagati i u infrastrukturu i naravno obezbediti taj ujednačeni ruralni i ujednačeni regionalni razvoj za koji se SNS svakako zalaže.

Podsetiću sve građane da u ovom momentu gradimo čak četiri nova autoputa i da se očekuje da do kraja 2021. godine započne gradnja još četiri nova, tako da ćemo biti jedina zemlja u čitavoj Evropi koja u istom momentu gradi čak osam autoputeva.

Pored ulaganja u putnu infrastrukturu, naravno, prepoznali smo značaj i železnice, tako da se značajna sredstva izdvajaju i za železničku infrastrukturu. U ovom momentu gradimo brzu prugu od Beograda prema Novom Sadu, kao i naravno i od Beograda prema Nišu. Na taj način želimo da povežemo celu teritoriju naše zemlje, ali ne samo u okviru naših granica, već naravno da se povežemo i sa čitavim regionom.

No, i za to smo bili kritikovani, jel te, po dobrom starom oprobanom receptu i to upravo od onih koji nisu izgradili ni jedan jedini metar autoputa, onih koji su se zaduživali po maksimalnim kamatnim stopama kako bi našim građanima tik pred izbore, gle čuda, povećavali plate i penzije ne bi li ubrali po koji jeftini politički poen. Istih onih koji o građanima Republike Srbije vode računa samo do onog trenutka dok ih ne dovedu na vlast, a nakon toga nastavljaju da vode računa samo o sebi, o svom imetku i o svojim džepovima.

Isti ti danas nam govore o nekakvom danu posle, danu posle vlasti Aleksandra Vučića, kada maštaju da zaposednu punu državnu kasu i to istu onu državnu kasu koju je napunio taj isti Aleksandar Vučić, protiv koga se oni tako besomučno bore, kako bi ponovo na kontu te pune državne kase punili svoje džepove.

Ali, zaboravili su oni jednu veoma bitnu stvar, poštovane građanke i građani Republike Srbije, a to je da je narod u ovoj zemlji tokom svoje istorije prolazio Golgotu, da smo prošli i nasilje i ratove i bombe i bedu i sankcije i nemaštinu i da je narodu više dosta praznih obećanja. Da nam je dosta onih osionih političara koji vode računa samo o tome kako će da napune svoje džepove i svoje milione da raspu svuda širom sveta.

Zaboravili su, ti isti, da danas u Republici Srbiji, građani određuju kome će posvetiti svoju budućnost i ko će o njoj brinuti, a to, verujte, definitivno nisu oni koji su im godinama unazad uništavali živote.

Jednom prilikom je Aleksandar Veliki, čuveni vojskovođa rekao da ništa nije nemoguće za onoga koji ima volju da pokuša. Mi smo je imali. Mi smo imali volju da našoj deci, budućim generacijama ostavimo nešto po čemu će nas pamtiti i nije nam bitno koliko ćemo godina da budemo na vlasti, već šta je to što će ostati iza nas, šta je to što će ostati zapisano u stranicama nove istorije.

Zato se iz dana u dan borimo, trudimo i radimo da budućim pokolenjima, da našoj deci ostavimo lepšu, svetliju i moderniju budućnost, baš onakvu kakvu i zaslužuju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici, Ani Beloica.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Dragoljub Acković. Izvolite.

Nadam se da se sada čujemo. Poštovana gospođo predsedavajuća, gospođo ministar sa saradnicima, drago mi je što ovih dana raspravljamo, juče i danas o zakonima i sporazumima, o kojima Srbija ima veliku potrebu.

Raspravljali smo juče, ja ću se toga držati, jer o ovim drugim zakonima i sporazumima su govorili stručnjaci bolji od mene, ali ja sam stručnjak za jednu oblast, na žalost, vrlo tešku. Tešku, koju je pomenula gospođa Smilja Tišma juče, da se o tome i da se o njoj mora pričati. Šta se to u vreme NDH događalo sa Srbima, Jevrejima i Romima? Zašto to kažem? Zato što se vreme, istorija Jevreja i Roma može deliti pre Aušvica i posle Aušvica, a istorija Roma, Srba i Jevreja, na Balkanu, odnosno na prostoru bivše Jugoslavije, pre Jasenovca i posle Jasenovca. Zamislite, kada se jednom narodu, oduzme 60 hiljada duša u toku tri ili četiri godine, koliko je trajalo Jasenovačko stratište, onda vam je jasno zašto ovo tvrdim.

Muzeji genocida postoje svuda u svetu, pa i kod nas, i zato je ovaj zakon vrlo značajan i treba ga prihvatiti i muzej ovde dovesti u Beograd, jer koliko ja znam, a znam dobro, njegovo sedište je nekada bilo u Beogradu, pa je posle iz nečijeg hira prebačeno u Kragujevac. To treba uraditi što pre, jer je vrlo važno da se podsećanje na ono što se događalo, ilustruje, vidi i o tome, kako gospođa Tišma reče, priča. Zaborav je najopasnija stvar koja može da se dogodi jednom narodu, a meni se uvaženi narodni poslanici često događa da odem na komemoraciju i čujem da su stradali Srbi, Jevreji, Hrvati, Englezi, Amerikanci i drugi. E nismo mi ti drugi.

Mi smo narod kojeg se seća naš predsednik onomad kada je bio u Gradini i koji je pomenuo i film „ Dara iz Jasenovca“, a posebno je apostrofirao taj naš romski narod.

Dakle, to kažnjavanje zaboravom mora se prevazići putem stvaranja institucija, kao što su muzeji genocida i drugi.

Šta učiniti da se muzej genocida približi? Po mom mišljenju, trebalo bi digitalizovati taj ogromni materijal i proslediti ga na nekoliko sajtova ili na jedan sajt, kako bi ovi mlađi koji zaista ne znaju, ništa o Jasenovcu, a za šta smo mi krivi, mi stariji, ponešto i saznali.

Mora se mnogo toga učiniti u još nekoliko oblasti, a ja mislim da je jedna vrlo važna. Mora se razmišljati o ulici ili trgu koji bi se zvao „ trg Jasenovačkih žrtava“, ili ulica Jasenovačkih žrtava u ovom gradu, ako ne postoji, a je se izvinjavam ako postoji, mada mislim da ne postoji.

Treba razgovarati sa dobrim stručnjacima, da se literatura umnožava na ovu temu i razgovara i da se ono što je opet, a ja ću citirati gospođu Smilju Tišmu, pomenula, a i neke kolege poslanici, da kada turisti dođu u Beograd, postoji i tura do Jasenovca i nazad. Neka se vidi, jer kako reče neko, kada odete u Krakov, ovi ljudi koji tamo rade u turističkoj privredi, odvedu vas i do Aušvic Birkena.

Mi moramo učiti od njih.

Zato mislim da je zakon o kome smo juče razgovarali i koji ćemo danas glasati, Zakon o osnivanju muzeja, mada to nije zakon o osnivanju muzeja, muzej je osnovan još 1992. godine, ali o njegovoj promeni lokacije, biti koristan i da ćemo o tome glasati.

Još nešto da kažem da je rezolucija koja je juče pominjana, Rezolucija o genocidu mora da se ovde u Skupštini, na neki način ubrza i usvoji, a to je i predložila preživela logorašica.

Smatram da bi dan muzeja žrtava genocida trebao da bude 22. april, dan kada su jasenovački logoraši probili i pokušali da izvrše proboj i kada je od 1.086 nekih stotinak, preživelo. Klanjam se njihovim senima.

Vama se zahvaljujem na pažnji.

Živela Srbija.

Zahvaljujem prof. dr Dragoljubu Ackoviću.
Reč ima narodna poslanica Milica Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u svom današnjem izlaganju akcenat ću staviti na Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelt Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede.

Na samom početku istakla bi da je Komonvelt Dominika jedna od 18 zemalja koja je pre tri godine povukla priznanje tzv. države Kosovo. Naša država je ceneći tu hrabrost i taj potez sa Komonvelt Dominikom 2019. godine potpisala pored ovog Sporazuma u oblasti poljoprivrede koji je danas na dnevnom redu još i sporazume u oblasti turizma, u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja.

Ovakvi sporazumi su samo pokazatelj da se naša država danas vraća na nivo jedne ozbiljne diplomatije koja podrazumeva da kada su spoljnopolitički odnosi u pitanju za nas nema manje ili više važnih zemalja. Mi danas težimo da sa svim državama sveta ostvarimo dobru spoljnu i političku i ekonomsku saradnju.

Sporazumi koje naša država potpisuje u oblasti poljoprivrede s jedne strane doprineće proširenju saradnje između poljoprivrednih proizvođača, razmeni iskustava, doprineće i uvođenju nekih novih tehnologija u obrađivanju zemljišta, ali s druge strane ono što je najznačajnije, doprineće povećanom izvozu naših poljoprivrednih proizvoda dalje u svet.

Posle više od 30 godina mi smo ponovo uspeli sa našim poljoprivrednim proizvodima da uđemo na najzahtevnija svetska tržišta. Tu se svakako ubrajaju i ona visokoplatežna, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što je Bahrein, ali i zemlje dalje da istoku, kao što su Indija i Kina.

Srpska poljoprivreda je za poslednje dve godine imala neverovatan rast u izvozu i 2020. godina je završena sa 4,2 milijarde prihoda od izvoza.

Udeo u tom eksportu svakako ima i pogon za prikupljanje i plasman meda. Naš med koji je prošle godine otvoren u opštini Rača. Čak 90% meda koji se prikupi u ovom pogonu ide dalje u izvoz u inostranstvo, ali ono što je za naše pčelare najznačajnije jeste da je nakon stavljanja u funkciju ovog pogona otkupna cena bagremovog meda skočila za 50%, a otkupna cena šumskog meda za neverovatnih 200%.

Zaista je ovaj pogon dobar primer prakse na koji treba da se ugledaju i ostali poljoprivredni proizvođači, dakle da se udružuju i da na taj način poboljšaju svoju poziciju na tržištu.

Koliko je važna poljoprivreda za našu državu, toliko je važan udeo poljoprivredu u ukupnom BDP prepoznala je i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i zato mi danas u oblast poljoprivrede ulažemo neizmerno više novca nego decenijama unazad. Vlada Republike Srbije iz budžeta izdvaja za subvencije mladim poljoprivrednicima čak 42 milijarde dinara.

Podsetiću građane da je 5. maja raspisan i novi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava namenjen svim voćarima, povrtarima, odgajivačima cveća i vinogradarima.

Isti takav poziv će i u narednom periodu biti raspisan i za stočare, potom i za ratare, čime će biti obuhvaćene sve proizvođačke grane. Ono što je važno da se napomene da je kod ovog javnog poziva obezbeđeno da se novac dobije unapred, 50% su bespovratna sredstva, 40% je kreditna podrška, 10% sam poljoprivrednik treba da obezbedi.

Kao i kod prethodnih konkursa i kod ovog će mladi poljoprivrednici imati prednost i to pretežno oni koji dolaze iz istočne i južne Srbije, kao dve oblasti koje su najmanje razvijene u našoj državi.

Cilj je da ovakvom politikom podstaknemo mlade ljude da ostanu u našoj državi, da na svojim mestima pokrenu svoj biznis i da na svojim ognjištima podižu svoje porodice.

Svakako da svi ovi podsticaji ne bi ni bili mogući da Srbija danas nema stabilan finansijski potencijal koji je izgrađen dolaskom predsednika Aleksandra Vučića na vlast. S druge strane, da bi se poljoprivreda razvijala, mi moramo istovremeno da ulažemo i u infrastrukturu.

Ja, kao neko ko dolazi iz ruralne sredine mogu da posvedočim koliko mojim sugrađanima znači izgradnja novog puta, koliko im znači sređivanje atarskih puteva, ali i radi lakše povezanosti sa velikim gradovima, koliko im znači izgradnja novog autoputa.

Jedino dobrom i razvijenom putnom infrastrukturom na teritoriji čitave naše države mi možemo da privlačimo strane investitore i mi možemo da govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju.

Upravo je to politika za koju se zalaže Srpska napredna stranka, za koju se zalaže predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Dakle, politika ravnomernog regionalnog razvoja, politika ostanka mladih u Srbiji, ostanka mladih na selu, politika dobrih spoljnih odnosa sa svim državama u svetu i generalno politika napretka u svim oblastima.

Upravo ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu predstavljaju tu politiku sigurnosti, politiku napretka i zato ću ja u danu za glasanje, zajedno sa svojom poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati sve ove predloge zakona.

Zahvaljujem.