Zahvaljujem se narodnoj poslanici Milici Obradović.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnikom, poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, prvo bih hteo da čestitam ministru Aleksandru Vulinu na izvanrednim rezultatima koje je postigao za kratko vreme njegovog rukovođenja MUP-a.

Njegovim dolaskom na čelo Ministarstva su se neke stvari koje su, očigledno u poslednjih nekoliko meseci izmakle kontroli u smislu određenih veza i saradnje pojedinih pripadnika MUP-a sa najokorelijim ubicama iz zemlje i regiona prekinule. Konačno Ministarstvo unutrašnjih poslova radi svoj posao u cilju zaštite ustavnog poretka i bezbednosti građana Republike Srbije.

Juče smo na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove bili u prilici da čujemo jako iscrpan izveštaj koji je pokazao procentualnu deklinaciju u svim pojavnim oblicima kriminaliteta, što me kao građanina ove zemlje jako raduje.

Međutim, niko ne treba da gaji iluziju da će kriminal u Srbiji da se iskoreni, jer ipak najveće i najrazvijenije zemlje na svetu nisu to uspele.

Ono što treba da bude cilj svih državnih činovnika u ovoj zemlji, jer smo na kraju svi mi ma koje mesto na hijerarhijskoj društvenoj lestvici zauzimali samo državni činovnici koji rade za svoj narod, treba da uradimo da nikada više ne dozvolimo da pojedini sitni kriminalci postanu ozbiljni mafijaši, zlikovci i ubice, a svi smo svesni da oni to ne mogu da postanu bez pomoći pojedinih, da tako kažem, otpadaka, iz državnog aparata, nekih kojima je dato poverenje, data vera i ukazana čast da rade za i u interesu svog naroda, ali koji se nakon određenog vremenskog perioda osile i pokušaju, da se figurativno izrazim, ujedu za ruku onoga koji ih hrani i padaju im razne ideje na pamet, poput stvaranja novih centara moći kojim bi gospodarili životima naših građana, poput ideje da prisluškuju predsednika Republike ili pravljenje novih političkih stranaka i slično.

Međutim, ipak se nadam da se tome stalo na put i da je u Ministarstvu unutrašnjih poslova okrenut novi list na kome pišu samo tri reči - zakon, država i narod, i da svi treba da radimo u njihovom interesu.

Borba protiv organizovanog kriminala je bila jedna od ideja vodilja prilikom predstavljanja našeg predizbornog programa još od 2012. godine i ona predstavlja okosnicu naše vlasti i jedan od razloga zbog kojih nam građani Srbije daju poverenje sve veće i veće iz izbora u izbore.

Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine o izručenju, koji je podnela Vlada Srbije, o kome danas raspravljamo, je nastavak međunarodne saradnje koju u toj oblasti negujemo, a posebno je značajno jer je poznato da najveća količina opojne droge kokain dolazi iz latinoameričkih zemalja, kao i da to da kriminalci iz Srbije i regiona tamo stvaraju svoje poslovne kontakte, učestvuju u transportima droge ili se kriju od slova zakona drugih zemalja, kao što je to radio ustaški zločinac Ante Pavelić, kada ga je Blagoje Jovović u mesto Lomas de Paloma, nedaleko od Buenos Ajresa, našao, ranio i pokušao da da spokoja dušama svih onih stotina hiljada Srba koji su nevino ubijeni.

Naša zemlja je prethodnih godina pokazala nulti stepen tolerancije prema narko mafiji. Međutim, pojedini opozicioni lideri spočitavaju dokazano izmišljene afere, poput slučaja Jovanica, tako što bez i jednog jedinog dokaza na bazi klevete optuže oca, optuže sina, brata i na kraju, normalnog čoveka, da je umešan u ovo zlodelo, znajući da im je takva laž dovoljna da unesu neki nemir u narod i da to predstave kao određeni svoj politički program, jer nijedan drugi nemaju, i znajući da će biti kažnjeni u sudskom postupku, kao što je i gospodin Aleksić bio kažnjen. Međutim, ta kazna je toliko simbolična za njega i njegove mecene i patrone koji ga finansiraju, oni svakodnevno mogu desetine tih kazni da plaćaju i da to bude za njih samo kap u moru. Međutim, on je ovim ostvario svoj cilj. Bio je u medijima par meseci, iznoseći brutalne laži i pokušavajući time time da diskredituje ogromne napore i posvećenost ove vlasti u borbi protiv narko mafije.

Dok se mi kao vlast i kao država borimo protiv mafije, svih oblika mafije, pa i narko mafije, potpisujemo sporazume poput ovoga o kome danas raspravljamo, nekim drugim u regionu koji sebe mogu da nazovu državama, narko trafiking predstavlja ozbiljnu granu ekonomije. Upravo ti se najviše pozivaju na vladavinu prava, na legalnost, kunu se u čast i napadaju Republiku Srbiju iz svakog oružja, kao npr. takozvana Republika Kosovo.

Ta tzv. republika, koja se pretvorila u crnu rupu Evrope, u kojoj narko kriminal predstavlja najunosniji posao. I dok se Srbija nalazi u raznim međunarodnim izveštajima na samome vrhu što se tiče napretka u oblasti ekonomskog razvoja, što se tiče stvaranja povoljnih uslova za privlačenje stranih investicija i među prvima po broju vakcinisanih i uopšte u borbi protiv korone, tzv. Kosovo je prema izveštaju globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala u samom vrhu kada je reč o proizvodnji i transportu marihuane i heroina.

Umesto najavljenim tužbama za genocid protiv Republike Srbije i traženja ratne oštete Republici Srbiji, novoj vladi Aljbina Kurtija bi bilo bolje da maksimalno obezbedi granicu sa Albanijom i time spreči gotovo neometan protok robe od Elbasana preko Kukeša, Prizrena, Uroševca ili Peći i dalje ka zapadnoj Evropi.

Ovde bih dao jednu sugestiju Evropskom parlamentu da formira radnu grupu koja bi ispitivala ovakve tendencije koje direktno ugrožavaju živote stanovnika EU, posebno sada kada je u Prištini vlast preuzelo Samoopredeljenje, partija koja među visokim funkcionerima ima članove njihovih porodica koji su umešani u skandale sa narkoticima, poput rođaka bivšeg Kurtijevog ministra koji se zove Dželjalj Svečljev, a trenutno je zaposlen ni manje ni više nego u inspektoratu u Prištini i koji je za takve radnje odgovarao pred zakonom. Zamisliste da nekom srpskom narodnom poslaniku članovi porodice u sopstvenoj kući poseduju laboratoriju za proizvodnju sintetičkih droga, kao što je to prema pisanju, citiram kosovske medije, slučaj sa Nazljijem Baljajem, koji je bio poslanički kandidat na listi Samoopredeljenje.

Odavno je, poštovani građani, postalo jasno da je nekima šaljiva doskočica da droga svugde stvara zavisnost, osim na Kosovu, gde stvara nezavisnost, prestala je više da bude smešna i počela da predstavlja surovu realnost pred kojom su neki svetski centri moći spremni da zatvore oči radi ostvarivanja nekih njihovih geopolitičkih interesa.

Poštovani građani, nastavku dijaloga između Beograda i Prištine, koji treba da se održi u junu mesecu, pregovarači ulaze sa različitim hipotekama. Srbija ulazi sa hipotekom da je zemlja koja poštuje svoje međunarodne ugovore, zemlja koja je politički stabilna u ekonomskom smislu, koja se uspešno bori protiv regionalnih kriminalnih bandi poput Veljka Belivuka, poput kavačkog klana i Srbija koja se temeljno zalaže za mir, razvoj i prosperitet i pomoć svima onima koji je od nje traže. A, tzv. republika Kosovo u ove pregovore ulazi sa hipotekom da je zemlja koja se ne drži svojih međunarodnih obaveza, međunarodnih dogovora, da je zemlja gde je sprega vlasti i narko kriminala očigledna i koji u prethodnom periodu može da se pohvali isključivo napadima na srpski živalj, napadima na njihove spomenike kulture i svakodnevnim pretnjama nasiljem.

Najlepše vam hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi, ukoliko postoji potreba, i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima narodna poslanica Vesna Knežević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko sa saradnikom, poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo danas razmatrati Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između naše Vlade i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede. Više je razloga za to, a osnovni je što se radi o jednoj maloj zemlji udaljenoj od naše Srbije, ali zemlji i narodu koji ceni i poštuje nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost drugih država.

Komonvelt Dominika je jedna od karipskih zemalja koja je povukla priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Hvala im na tome. Hvala im što poštuju teritorijalni integritet Srbije, a time i principe međunarodnog prava, za razliku od drugih pojedinih zemalja.

Kao što je predsednik Vlade Dominike izjavio prilikom posete Srbiji, ne samo da je ta odluka čvrsta i nepromenljiva, nego imaju i principijelan stav i radiće na tome da čitav karipski svet razume nepravdu koja je Srbiji i nama Srbima nametnuta.

Srbija je opredeljena da razvija politički dijalog i ekonomsku saradnju sa Komonvelt Dominikom i ostalim zemljama Asocijacije država Kariba, kao i karipske zajednice. Sa ovom prijateljskom zemljom stvoreni su uslovi za unapređenje bilateralne saradnje u raznim oblastima, a naročito u oblasti poljoprivrede i obrazovanja.

Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede potpisan je 4. februara 2019. godine. Imajući u vidu kapacitete poljoprivredno-prehrambenog sektora Republike Srbije sa jedne strane i potrebe za primenom nauke, tehnologije, inovacija, kao i uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište Dominike s druge strane, realizacijom navedenog Memoranduma, odnosno uspostavljanjem saradnje u navedenim oblastima, poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije bi ostvario značajne benefite kako po osnovu trgovine, odnosno izvoza proizvoda, tako i kroz transfer znanja i tehnologija, što bi svakako doprinelo i prisustvu srpskih kompanija, naših kompanija regionu Srednje Amerike.

Naravno da će predsednik Srbije i naša Vlada nastaviti da rade na razmeni naučnih i tehničkih informacija i dostignuća u naučnim istraživanjima u oblasti poljoprivrede, pomoći Dominiki u razvoju i uvođenju modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, kao i u preradi i plasmanu poljoprivrednih proizvoda.

Unaprediće se saradnja i u oblasti biotehnologije, organske poljoprivrede, akvakulture i razvoja politike kvaliteta u poljoprivredi, kao i u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti koja se odnosi na zdravlje, dobrobit i uzgoj životinja, kao i zdravlja bilja i zaštitu bilja, uključujući seme i drugi sadni materijal.

Sa velikim zadovoljstvom u danu za glasanje podržaću zakon o potvrđivanju Memoranduma između naše Vlade i Vlade Komonvelt Dominike o saradnji u oblasti prirede, kao i sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Vesni Knežević.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, uvažena ministarka, gospođo Popović, sa svojim saradnikom, gospodinom Vinšom, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, pred nama su danas jako bitni zakoni koji se tiču i saradnje u raznim oblastima sa prijateljskim državama.

Jasno je da su i Argentina i Belorusija i Komonvelt Dominika prijateljske države, ne samo zato što nisu priznale KiM, poput Argentine i Belorusije, nego imali smo i situaciju da je pre par godina Komonvelt Dominika povukla jednostrano priznanje KiM, dakle, jednostrano priznanje nepostojeće države i time pružila još jednu ruku prijateljstva prema našoj državi, Republici Srbiji.

Ovi sporazumi su jako bitni i ovi koji se tiču poljoprivrede. Ovom prilikom ja bih naročito da istaknem sporazume koje imamo sa državom Argentinom, a koji se tiču izručenja i uzajamne pravne pomoći, kao i traženje informacija o osuđenim licima i saradnju u izvršenju krivičnih sankcija, kao i zakon koji se tiče saradnje i izručenja sa našom prijateljskom državom Belorusijom. Svi ovi sporazumi nama omogućavaju, kao Srbiji, lakšu borbu protiv mafije i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Samo bih da podsetim na jučerašnji događaj, na sednicu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, gde smo imali prilike da čujemo i vidimo Izveštaj o radu MUP-a u prethodnom periodu. Imali smo odlično izlaganje ministra policija Aleksandra Vulina. Ministar je i podelio sa nama jednu informaciju koja nije ohrabrujuća i koja samo potvrđuje koliko je nama u borbi protiv mafije bitna podrška svih država u svetu. To je slučaj izvesnog Nikole Vušovića, zvanog Džoni, sa Vračara koji je uhapšen u Dominikanskoj Republici.

Mi smo kao država Srbija dobili informaciju o njegovom hapšenju, dobili smo informaciju o njegovoj lokaciji. Potom smo dobili informaciju da on više nije u pritvoru, nego da se nalazi u nekom migrantskom kampu, ali da je pod nadzorom, pa smo onda dobili informaciju, dakle sve vreme citiram ministra Vulina i ono što je on juče rekao, da više nije u tom kampu, ali da je pod nazorom, pa smo onda dobili zvaničnu informaciju da nije ni pod nazorom, ali tu je negde, pa onda da mu se izgubio trag, pa onda ponovo da je nađen i onda da nemaju, maltene, nikakvu informaciju što se tiče hapšenja Nikole Vušovića, zvanog Džoni, sa Vračara koji je jedan od bitnih saboraca, ako mogu tako da kažem, kriminalnog klana Velje Belivuka.

Dakle, imamo situaciju da je jedna država pustila na slobodu ili iz nekih razloga ili pod komandom neke druge države, a svi znamo ko kontroliše i ko ima uticaj na Dominikansku Republiku, da puste jednog kriminalca na slobodu, da puste jednog kojeg sumnjičimo za teška ubistva na slobodu, a mi vodimo rat protiv mafije.

Država Srbija i Ministarstvo pravde, koje vi uspešno vodite, i MUP i BIA i tužilaštvo odradili su svoj posao savršeno. Nije ništa do nas, ali u toj borbi protiv mafije moramo imati podršku drugih država. Ne možemo sami. Srbija ne može sama. Ne mogu pripadnici srpskih službi bezbednosti da upadnu u državu Dominikansku Republiku, uzmu Džonija Vušovića i sami ga izruče Srbiji. Dakle, tu mora da postoji određena saradnja, kao što smo imali 2014. godine slučaj kada je narkodiler Darko Šarić izručen Srbiji u sjajnoj saradnji i Ministarstva pravde i BIA i drugih svetskih službi.

Dakle, to je ono na šta moramo da obratimo pažnju i moramo da pošaljemo jednu sliku svetu. Nemojte kriminalce i ubice puštati na slobodu. Nemojte zamajavati javnost, ali to se dogodilo. Samim tim to može i, s jedne strane, da ohrabri i sve one begunce u svetu, pošto… Pazite, uhapšen je Velja Belivuk i najveći broj njegovih saradnika, ali nisu njegove gazde procesuirane. Da ne govorimo da je Radoje Zvicer u Crnoj Gori, čini mi se, da ne govorimo da brojni saradnici, izvršioci Zvicera i Velje Belivuka ko zna gde se sve nalaze po regionu i po svetu.

Dakle, imamo situaciju da ozbiljne ubice se nalaze na slobodi, a mi kao država Srbija smo objavili jedan žestok rat mafiji i već vidimo prve rezultate.

Iz jučerašnjeg izlaganja ministra Vulina jasno smo čuli da su i tužilac Nenadić i njegovi saradnici i BIA i čelnici MUP-a, tj. policije pokazali jednu izuzetnu hrabrost i odgovornost u borbi protiv mafije. Nije bilo lako da se organizuje istovremeno na 30 lokacija hapšenje na desetine pripadnika klana Velje Belivuka. Na sreću, oni su uhapšeni.

Isto tako, uhapšena su i dva policajca koja su vršila pretres objekata klana Velje Belivuka i koji nisu obavili pretres kako treba, pa naknadnim drugim pretresom policija je utvrdila da su ta dva policajca prikrila skriveno oružje koje se nalazilo u jednoj prostoriji tako što su preturali neke ormare i stvari i rekli svojoj šefovima u policiji – ovde nema ništa. Na sreću, policija je ponovo poslala svoje ljude i nađeno je skriveno oružje, koje je služilo za pripremu novih monstruoznih atentata u Srbiji.

Dakle, sve ovo delim sa vama iz samo jednog razloga da građani Srbije vide koliko je našim čelnicima i u bezbednosnim strukturama i u MUP-u i u tužilaštvu i u Ministarstvu pravde i u pravosuđu teško u borbi protiv mafije. Još uvek trebaju određeni ljudi iz policije, a verujem i imali smo prilike da čujemo juče izveštaj o radu unutrašnje kontrole policije… Imaju oni i dalje svoje ljude u policiji. Ja verujem u MUP i to će se istražiti do kraja. Ima mafija i dalje svoje ljude u državnim strukturama. Ima svoje ljude i u stranim službama. Ima svoje ljude i na onim destinacijama gde se kriju, kao što je slučaj sa Dominikanskom Republikom.

Dakle, državi Srbiji nije lako u ovoj borbi protiv mafije i zato građani moraju da znaju sve ove informacije, ali isto tako moraju da znaju koliko su bitni ovi zakoni i nećemo sad imati problem ako se neko uhapsi u Argentini, Belorusiji, neće biti problem ni u drugim državama. Nadam se da neće biti problem.

Dakle, džaba hapšenje u inostranstvu ako taj ne odgovara pred organima pravde, taj kriminalac, taj mafijaš, taj ubica, taj narkodiler, taj koji prodaje drogu deci Srbije. Svi oni moraju biti procesuirani.

Sa druge strane, ovom prilikom želim da pružim punu podršku i nadam se da će BIA i policija i tužilaštvo i dalje nastaviti da budu ovako hrabri, energični u akcijama, da će biti i dalje brze reakcije u borbi protiv mafije, jer borba protiv mafije je sada jedna od najvažnijih borbi u našoj državi.

Borba protiv mafije je borba i za budžet. Borba protiv mafije je za to da imamo više novca u budžetu da bi mogli da nabavimo i više vakcina, izgradimo i više bolnica, puteva, da uložimo u obrazovanje, u zdravstvo u sve one najbitnije sektore u našoj državi.

Dakle, u borbi protiv mafije svi moramo biti jedinstveni, a ne da imamo slučaj da ljudi poput Dragana Đilasa, Mlađana Đorđevića, na svaki mogući način kritikuju tu borbu protiv mafije, na svaki mogući način kritikuju i napadaju naše ministre i prete im, i Đilas i Marinika Tepić i svi njihovi saborci. Prete i predsedniku, prete i Vladi Srbije, prete i poslanicima.

Zašto prete? Zato što su stali na put mafiji, kako mafiji u organizovanom kriminalu, tako i u privrednom kriminalu, jer ovi što su preko privrednog kriminala, poput Dragana Đilasa itd, uzeli stotine milione evra i stavili u svoje džepove i oni treba da odgovaraju i oni treba ako budu bežali od organa gonjenja i ako budu uhapšeni negde u svetu da budu izručeni, zato što je Srbija zemlja pravde.

Ono što bih želeo na kraju da kažem, da se osvrnem i na nešto o čemu smo juče raspravljali, a prosto moram to da prokomentarišem, a to se tiče osnivanja Muzeja žrtava genocida. Moj kolega Milenko Jovanov je juče odlično govorio o toj temi, govorio je o stradanjima našeg naroda u Bihaću. U Bihaću gde je nekada živelo, a ispraviće me kolega ako grešim, 1941. godine preko 10 hiljada Srba. Danas ih je 911.

Ista je situacija i u Livnu i u Sarajevu i u Mostaru, i širom BiH, da ne govorim o Hrvatskoj. Imamo po ne nekoliko puta, nego po 10 do 20 puta manje srpskog naroda nego što je to bilo ranije, a da ne govorimo da smo mi, a ja sam rođen 1978. godine, najviše o genocidu i o zločinima nad Srbima čuo od svojih baka zato što nismo imali muzej, zato što u knjigama nismo učili dovoljno. Nismo učili dovoljno iz razloga, jer da se učilo dovoljno o tome, verovatno bi to uticalo da se ranije raspadne Jugoslavija. Nekome je odgovarala slaba Srbija i slab položaj srpskog naroda i da se toliko ne govori o genocidu nad srpskim narodom da bi opstala država.

Maltene nema porodice u srpskom narodu čiji nečiji predak nije stradao od ustaškog noža ili njihovih saboraca među fašistima i nacistima. Nema maltene, porodice da zločinci koji su se nalazili u ustaškim redovima, nemačkim redovima i drugim njihovim saradnicima na Balkanu, da nisu izvršili zločin nad nekom srpskom porodicom.

Zato je bitan ovaj Muzej žrtava genocida da naša deca znaju šta se dogodilo, ne da bi mrzeli, nego da se to ne bi zaboravilo, i da jednostavno kao Srbija pošaljemo poruku mira. Desio se genocid nad srpskim narodom, to ne sme da se zaboravi.

Moramo da se sećamo svih naših žrtava zarad naše budućnosti, ali isto tako kao država da se zalažemo za politiku mira, a mi se zalažemo za politiku mira i stabilnosti. Tu politiku mira i stabilnosti najbolje u Evropi vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo pet sporazuma i to tri sa Republikom Argentinom, jedan sa Vladom Komonvelta Dominike, jedan sa Republikom Belorusijom.

Pre nego što krenem na sporazume, na potpisivanje, na spoljnu politiku, ja zaista moram da se osvrnem na jučerašnju emisiju. Naime, emisija „Upitnik“ na nacionalnoj televiziji RTS 1 gde je gostovao kod gospođe Olivere Jovićević, gde se vodio dijalog o izbornom procesu, gde je naš predstavnik, gospodin Vladimir Orlić, predstavnik SNS, pri tome dr nauka najmlađi i đak generacije, pri tome potpredsednik Narodne skupštine, posle emisije doživeo nešto što je neprimereno, nešto što je morbidno, a to je pretnja smrću.

Gospodo, ovo je „enti“ slučaj da se nama preti smrću. Pre neki dan je naš kolega, gospodin Milićević, šef poslaničke grupe SPS bio kamenovan. Svaki dan kad izađemo, a postoji neka grupica kojoj se ne sviđa gospodin Vučić i mi iz SNS budemo „čašćene“ tako pogrdnim izrazima, da ja tako nešto morbidno nikada u životu nisam čula.

Najflagrantnije krše naše žensko dostojanstvo, naše pravo na normalnost. Znači, od, pa redom. Ono što su govorili našoj premijerki, pa onda tuča u parlamentu, prebijena je naša predsednica bivša, gospođa Maja, a nama? Znači, nikada u životu nisam čula toliko pogrdne izraze. Da se setimo samo pretnje smrću našem predsedniku, snajper u prsa, u srcem overavanje u mozak, vešala za našeg predsednika? Zašto? Zato što je najbolji? Zašto? Zato što je napravio kilometre auto-puteva, digao standard za bolji život građana Republike Srbije, maltretiranje njegove dece, male Milice koja tada nije bila punoletna, najskaradnije, najodvratnije izraze, maltretiranje njegovih roditelja, maltretiranje nas samih, gađanje mišem gospodina predsednika poslaničke grupe, gospodina Martinovića.

Znači, doživljavamo salve uvreda, fizičko, psihičko maltretiranje, novinarke povređene. Ja ne znam šta još treba kad izađem da dočekam? Da me neko kamenicom sredi?

Gospodin Marijan Rističević, nasrnuli su na njega, pocepali ga, uho mu maltene otkinuli. Sramota jedna.

Molim državne organe da reaguju, molim policiju da reaguju. Oni mogu da budu u pripravnosti, ko zna šta može da nam se desi, samo zato što izgovorimo nešto što se opoziciji ne sviđa, a pri tome smo smanjili cenzus sa pet na tri posto. Molim vas, njihov izborni proces je tada kada je trebalo da mi dođemo na vlast bilo pet posto. Mi smo smanjili na tri posto. Dajemo im sve što hoće.

Ljudi, ostavite nas na miru, ostavite našu decu. Ovo je politička arena, ovde možemo da kažemo jedni drugima šta god poželimo. Televizija takođe, ali nemojte nam pretiti smrću. Ko je od naših ljudi ikada vama iz opozicije pretio smrću? Postoje ustanove za takve koji prete smrću, zovu se psihijatrije, neka idu tamo, neka se leče, a ovi koji imaju agresiju u sebi, neka se bave sportom, neka se sklone više od nas. To je ne primereno.

Što se ovih sporazuma tiče, Republika Srbija je nezavisna, slobodna, suverena zemlja. Naša politička opcija ili politički cilj je EU, ali je neutralnost vojna i zahvaljujući Vladi Republike Srbije i naravno sadašnjem predsedniku, tada premijeru, zaista Republika Srbija je napravila čudo što se potpisivanja sporazuma, što se te spoljne politike tiče.

Mi pravimo prijatelje, a ne neprijatelje. Mi imamo odnos, imamo izvanredne odnose sa NRK, ali i Rusijom, ali i Brazilom, ali i Indijom, ali i Izraelom, takođe sa Nemačkom, sa Italijom, mnogo bolje odnose sa Francuskom i sa svim ostalim državama na svetu.

Što se ovih sporazuma tiče, ovaj sa Argentinom, imamo diplomatske odnose od 1926. godine, zatim obnovljeni su 1946. godine i od tada zaista imamo jedan razvojni put, imamo samo boljitak, sa nama, što neko reče, možda samo fizički dalekom zemljom, sa divnom zemljom sa kojom imamo dosta sporazuma. Imamo sporazume što se Argentine tiče, to su pre svega Sporazum o kulturi, o obrazovanju, veterini, ekonomske razmene. Znači, samo boljitak.

O prvom sporazumu, što se tiče Predloga zakona Komonvelta Dominike treba istaći da ta karibska prelepa zemlja koja tzv. nezavisno Kosovo, nepostojeću zemlju, nije priznala, niti će je ikada priznati. Jednom zauvek – Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina koja se nalazi na jugu naše lepe zemlje, kao što je na severu to Vojvodina.

Od 195 zemalja, neko kaže 194, 193 su u UN, imaju pravo glasa, dve su posmatrači. E, sad, tu je polemika. Ja ću da kažem onako kako mislim. Znači, to su Sveta stolica i Palestina. Dakle, 92 zemlje su priznale tzv. nezavisno Kosovo, od 110, danas je 18 zemalja povuklo priznanje tzv. nezavisnog Kosova, znači nepostojeće zemlje, odnosno Kosova i Metohije, naše kolevke i civilizacije našeg dela, gde postoje najveći i najlepši manastiri, gde postoji Pećka patrijaršija i molim sve ljude koji su nekada uradili nešto na nagovor velikih sila, mislim na Ameriku, da povuku priznanje, jer tako nešto ne postoji. Svi ljudi u Republici Srbiji imaju ista prava. Neka neko ne kaže drugačije, jer ćemo ovde u parlamentu da razgovaramo pa ćemo videti šta to kome fali.

Ono što još treba reći i istaći je da su od tih 18 zemalja, pre svega Gana, Lesoto, Gvineja Bisao, Komonvelt Dominike, Grenada, Solomonska ostrva, Surinam, Burundi, Principi i ostali povukli priznanje, pet zemalja je u tzv. fluidnom stanju, što znači da su nekada priznali, ali više nikada neće glasati, niti su glasali za tzv. nezavisno Kosovo.

Moram da pričam ovo, ja sam rođena u ovoj zemlji i znam kako sam rasla i kako je moja zemlja sastavljena, od centralne Srbije i dve autonomne pokrajine i to ću pričati dok sam živa. To je moja zemlja i ja ću braniti svoju zemlju.

Što se ovih sporazuma tiče, Republika Srbija, zahvaljujući dobroj spoljnoj politici i informacijama koje su izuzetno važne, kad imate informaciju vi imate sve, je baš zahvaljujući dobrim odnosima dobila vakcine kad niko nije, od Narodne Republike Kine, od Ruske Federacije, SAD i ostale vakcine, tako da mi u ovom momentu imamo četiri vrste vakcina. Srbija prednjači u vakcinaciji što se ovog dela sveta tiče, mislim na Balkan i ovu regiju. I ne samo to. Od četiri vrste vakcina, danas je u Srbiji vakcinisano preko tri miliona ljudi, revakcinu je primilo skoro dva miliona ljudi, što je izvanredno i molim ovim putem sve građane Republike Srbije koji se nisu vakcinisali, da to urade, jer će izbeći ono što može da ih snađe, a to je smrt, ne daj bože.

Šta još reći o sporazumima – da su vrlo važno i evo, možda nešto o ovom sporazumu što se tiče poljoprivrede. Jako je važno da imamo sa tako dalekom zemljom, a što reče moj kolega, ni jedna nije daleka kad vam je prijatelj, a to je Komonvelt Dominike, odnos poverenja, evo sada i sporazum o saradnji, jer možemo da razmenjujemo, kako naučnike, tako i naučno-tehnološka dostignuća, možemo objavljivati publikacije, razmenjivati, a bogami i izvoziti.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao što uvek to činim, a još jednom, molim sve građane Republike Srbije da se vakcinišu, zbog bezbednosti onih koji to nisu. Hvala vam i prijatno.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ljiljani Malušić.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija jeste teritorijalno mala zemlja, jeste da ima mali broj stanovnika, jeste da smo mi daleko slabiji nego što su to velike sile i zapada i istoka, ali smo jedan pravdoljubiv, jedan hrabar, jedan dobar narod. Narod koji je ovom svetu podario mnogo velikih naučnika, mnogo velikih ljudi, mnogo velikih sportista, mnogo velikih pisaca, književnika i samim tim smo zaslužili da se i naša reč širom sveta i čuje i uvažava.

Nismo imali tu sreću da Srbija bude tako cenjena zemlja i tako prihvaćena u, rekao bih, ne samo deceniju nego dve ili tri decenije unazad.

Često su neki pokušavali sa Srbijom da se obračunavaju na različite načine, da je komadaju, da je rasturaju, da je tretiraju kao komad krpe, otirač za noge, ali 2014. godine, dolaskom na mesto premijera predsednika SNS, Aleksandra Vučića, stvari u Srbiji se bitno menjaju. Srbija postaje bitno drugačija zemlja.

Postaje bitno drugačija zato što od 2014. godine građani Srbije mogu ponosno da šetaju svojim ulicama, mogu da podignu glavu, mogu ponosno sa svojim pasošem da pređu granicu, mogu da se ponosno svakome predstave kao Srbi, mogu ponosno da kažu odakle dolaze i mogu da se ponose na svoju istoriju, i ne samo istoriju, to je deo naše slavne prošlosti, već i na ono što danas država Srbija radi.

Jedan od glavnih ciljeva SNS i Vlade koju je tada vodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada premijer, jeste bio snažan obračun sa korupcijom i sa kriminalom. Tu smo zadali izuzetno jake udarce, pre svega tajkunima u Srbiji. Setite se perioda vlasti DS na čelu sa Đilasom, Tadićem i ostalima, kada su ovom zemljom upravljali tajkuni i mafija, kada se sve odlučivalo ne u Nemanjinoj, nego kod Miškovića u kabinetu, kada se o budućnosti Srbije odlučivalo među pripadnicima kriminalnih klanova i među ubicama, dilerima droge, a nije odlučivalo u Nemanjinoj i u Skupštini, kada su se zakoni donosili tako, ne zato što narodni poslanici debatuju i diskutuju o njima, jer je to bila samo farsa, nego su se zakoni naručivali i narodni poslanici morali da glasaju po automatizmu za nešto, bez prava da kažu zaista svoj stav i šta misle o svemu.

Srbija danas nije zemlja, i Skupština Srbije, nije ta koja se ispostavi da nešto usvoji. U Skupštini Srbije se danas diskutuje ozbiljno o svim zakonima, ozbiljno o svim sporazumima, ozbiljno o planovima Srbije za budućnost. Možemo u nečemu i da se razlikujemo, zašto da ne, to je dobro i zdravo za demokratiju u Srbiji da neki od nas imaju po nekim pitanjima i drugačije mišljenje, ali je danas, rekao bih, i zdrava situacija u parlamentu u Srbiji, bitno drugačija nego što je bila prethodnih 10 ili 20 godina, kada ste u Skupštini imali samo sukobe, besmislena prepucavanja, pokušaje upada u parlament, paljenje ove zgrade, itd, itd.

To vreme je ostalo iza nas, a vreme koje je pred Srbijom jeste ono vreme koje smo definisali, a to je plan za budućnost Srbije „Srbija 2025“, gde očekujemo značajan broj novih radnih mesta, fabrika. Evo, čuli smo, mi smo jedina zemlja u Evropi gde se gradi osam auto-puteva u isto vreme. Onaj broj kilometara koji smo izgradili u prethodnom periodu je veći nego za vreme Broza, više fabrika smo napravili za to vreme. U Srbiji je standard danas rekordno visok u odnosu na, rekao bih, prethodnih 50 godina unazad, nismo bolje stajali.

Srpska vojska danas je neuporedivo jača. Policija je daleko bolje opremljena i to je sve ono što je bilo preduslov da možemo da se upustimo, vođeni predsednikom Srbije, Aleksanrom Vučićem i njegovom vizijom budućnosti Srbije, u snažnu borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije. I kao rezultat toga jesu hapšenja i tajkuna, jeste hapšenje i ovog poslednjeg klana, ovog ološa, koji je predvodio ubica Veljko Belivuk i ostali, ali tu nije kraj.

Potrebno je da i one koji pokušavaju da nosioce promena u Srbiji, nosioce reformi, a pre svega tu mislim na predsednika Aleksandra Vučića, da one koji prete predsedniku Republike, a to čine svakodnevno što kroz različite tabloide, što kroz različite portale, što kroz različite naručene tekstove, što kroz Tviter, Fejsbuk i ostalo, potrebno je i ta lica da sankcionišemo da bismo pokazali da jesmo u potpunost stabilna država, pravna država u kojoj ne možete da upućujete pretnje smrću predsedniku Republike i da kažete da je to samo napisano na Tviteru, to se ne važi.

Zamislite da je u periodu vlasti DS neko od nas rekao da neki funkcioner tadašnje vlasti treba da završi na ovaj ili onaj način. Nas bi bukvalno obesili na Terazijama zbog toga.

Mi smo promenili način političke komunikacije i to jeste jedna od glavnih promena u politici danas u Srbiji, zato što predsednik Srbije ne govori o njima, ne govori o prošlosti. Kada god ga pitaju za njih, znamo šta su radili, ali mi hoćemo da govorimo o putevima, hoćemo da govorimo o tunelima, o mostovima, o fabrikama, o tome da prosečna plata 2025. godine bude 900 evra ili 1.000 evra. O tome hoćemo da pričamo, koji je naš plan za budućnost Srbije.

Mi nemamo plan za juče, plan za sutra, plan za danas, za prekosutra, mi imamo plan za budućnost ove zemlje i taj plan sprovodimo predvođeni predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem ne obazirući se na pretnje, na govorkanja, na laži.

Svakog dana kada se probudim, samo ustanem i čekam kada će da stigne neka nova laž i afera koju su izmislili u svojim tajkunskim kuhinjama. Šta će o kome od nas da izmisle, šta će da u fotošopu nekome pripišu, kakvu će poruku nekome da sroče, kakvu poruku mržnje, kako će reći ponovo da su autoputevi glupost, da je to zamajavanje, da nam metro uopšte nije potreban, nego su nas svi lagali 50 godina, i pričali o tome da ćemo imati metro. Sada ćemo ga imati, počinje ove godine da se gradi u Beogradu. Beograd zaslužuje da ima i metro i da ima još mostova, i da ima još uređenijih fasada, i da ima još više radih mesta. To zaslužuje cela Srbija.

To je plan SNS i predsednika Aleksandra Vučića, bezbedna, sigurna, stabilna, moderna Srbija, koja se razvija i gleda u budućnost, koja se ne osvrće na prošlost, ona koja gleda koliko nam novih puteva gde treba, ona koja gleda kako da zadržimo ljude koji danas žive na selu, gde je prosek preko 60 godina starosti, kako smo čuli danas, da vratimo mlade, da ih motivišemo programima, idejama, projektima, da se vrate tamo, da razvijaju svoje porodice i na selu, jer je i selo šansa za razvoj ove zemlje.

Ta politika budućnosti jeste izvesnost za Srbiju, izvesnost za sve naše građane, a politika mržnje i politika onih koji jedino što rade po ceo dan, jeste da smišljaju afere, da prete, da premlaćuju Boga mi i neke od naših kolega. Prošle godine su našeg kolegu iz Zemuna sačekali ispred zgrade, pa su mu štanglom razbili glavu. Našu koleginicu Rajku Matović su sačekali bili u Surčinu, pa su je kamenjem gađali i polivali vodom. Da ne pričam o pretnjama na račun svakog od nas, koje stižu po društvenim mrežama.

Znate ko je odgovarao za sve to? Niko. A pitam vas, više kao retoričko pitanje – zašto? Da li to naša glava ili naša krvava košulja vredi manje, nego neke druge? Da li smo mi glineni golubovi koje može da prebija kome god padne na pamet? Da li svaka vucibatina koja se drzne da uzme miš i da gađa predsednika poslaničke grupe, našeg Aleksandra Martinovića može da izađe i da priča o demokratiji i o slobodi i ne znam o čemu?

Ja kažem prijateljima, nema demokratskije zemlje u svetu u kojoj možete da napadate Skupštinu, da pretite paljenjem, ubijanjem predsednika države, da poslanike bijete, da bijete predsednika Skupštine, da napadnete poslanika Rističevića, da ga linčujete ispred parlamenta i da za to ne odgovarate. Kud ćete veću demokratiju, samo nemojte da to skrene u ludilo?

To što oni rade i što pokušavaju jeste skretanje u ludilo. To neće dozvoliti ni SNS, ni predsednik ove zemlje Aleksandar Vučić zato što smo odgovorni prema građanima, odgovorni hoćemo bezbednost i mir. Hoćemo sigurnost za svakog našeg čoveka u ovoj zemlji. ako treba neko da se žrtvuje, mi ćemo, ali neće niko više žrtvovati Srbiju, niti od Srbije otimati budućnost. Hvala. Živela Srbija.