Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnikom, pre svega dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, i naravno, narode Republike Srbije, pred nama su sporazumi sa Komonveltom Dominike, sa Argentinom i Belorusijom i meni je veoma drago što nastavljamo saradnju sa stranim državama, jer samo takva saradnja nas može dovesti do lepše budućnosti.

Oblasti u kojima sarađujemo sa ovim državama jesu unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede, kao i suzbijanje kriminala i izručenje kriminalaca. Veoma mi je drago što borba protiv mafije i organizovanog kriminala jedan od šest ciljeva koje naša vlada ima. Što se toga tiče, mislim da je moj kolega Mrdić dosta toga rekao, napomenuo bih da smo juče mogli pročitati u medijima, da su u kući Veljka Belivuka u skrivenoj prostoriji veštačenjem u mašini za mlevenje mesa pronađeni ostaci ljudske DNK, što je činjenica koja ledi krv u žilama, koja više podseća mene na neki horor film, nego na stvarnost. Ono što je još jezivije jeste što su imali podršku nekog iz državne uprave u svemu tome i svi ti ljudi moraju biti uhvaćeni i osuđeni za to, a našoj policiji hvala što čine da se osećamo makar malo sigurnije danas.

Ono što sam takođe video jeste da su pronađene neke nove Viber i Telegram grupe gde su neki manijaci iz čini mi se Vranja i Leskovca počeli da dele slike devojaka, komšinica i time im direktno ugrožavali privatnost i sigurnost. Zaista se nadam da je policija na tragu tim ljudima, jer oni koji to rade pripadnicama lepšeg pola zaista zaslužuju da budu kažnjeni.

Ono što me raduje, što je najavio i sam predsednik i ministar Vulin, u šta ćete i vi, poštovana ministarka, biti sigurno uključeni, to je borba protiv fudbalske mafije. Iako se nekome čini da je to potpuno bezazleno, nema veze da li je lopta ušla u gol ili nije, iza toga se krije nešto drugo. Dakle, dogovaranje ishoda takmičenja jeste krivično delo iz člana 208. našeg Krivičnog zakonika i to krivično delo ima dva kvalifikovana, odnosno, da narodu bude lakše da razume, teža oblika. Jedan je kada iznos za koji dogovaraju takmičenje prelazi 450 hiljada dinara, a drugi kvalifikovani oblik jeste kada iznos prelazi 1,5 miliona dinara. To je kazna zatvora od dve do 10 godina. Milion i po dinara nije ništa za fudbal i za fudbalsko prvenstvo i veoma mi je drago što najavljujemo borbu protiv fudbalske mafije, jer iza toga se krije novac, novac naših građana, a ne rezultat neke utakmice.

Ono što želim da napomenem jeste da u ovom procesu ne može da bude klubova koji su nedodirljivi, funkcionera, igrača i sudija. Da malo pogledamo šta se događalo i ove i prošle godine, kako to da su svirani neki penali sa 18 metara, kako to da neki golmani vraćaju glavom lopte koje idu u golaut, dodaju protivničkim igračima, pa prave penal, kako to da neki igrači mogu da skoro slome nogu protivnicima, i da za to dobiju žuti karton, pa prelaz iz keca u dva, pa, neverovatni nizovi, pa sedam plus, itd, itd.

Mi ako želimo da idemo u korak sa Evropom moramo i po sportu da idemo u korak sa Evropom i trebamo od tih sportskih borilišta da napravimo mesta gde možemo da odemo sa svojom porodicom i da mirno uživamo u sportu i svakako imate podršku Narodne skupštine za to.

Dakle, Komonvelt Dominika je povukla priznanje Kosova. Čini mi se da je ona bila osma zemlja koja je povukla priznanje nezavisnog Kosova, a Argentina i Belorusija ih nisu priznali.

Kad smo kod Kosova, moram da napomenem da sam iz jedne male opštine, a to je opština Kovačica iz koje dolaze dva velikana, a to su Mihajlo Pupin, a drugi je Tibor Cerna. Tibor Cerna je iz jednog mesta Debeljača, koje je na sedam minuta vožnje od mog, i on je postao, nažalost, svojom smrću simbol srpsko-mađarskog prijateljstva. Želim da napomenem da su ga drugari koji su ga poznavali govorili da je bio najveći Srbin kojeg su ikada znali, iako je bio Mađar.

Mogu ovo iz glave, ali želim da citiram našem narodu šta se dogodilo tog dana kada je on poginuo. Kažu – „Tada je bilo toliko strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice da je samo falio još taj snajperista, taj snajperista koji ga je ubio, da tamani koga želi i kada poželi. Srpski vojnici u zaklonima, manjim bunkerima i rovovima zbog njega nisu mogli ni da vrše fiziološke potrebe, kako se to inače čini, nego sve u neke posude, pa kada noć padne krišom se prazni tu negde u blizini. Tog kobnog 27. aprila posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio pre svega od svojih zatečenih drugova, pa ustao i viknu – Hajde pucaj ako si junak, ja te čekam. Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš, ali Tibor nije pao.“ Pazite, koliko je Tibor bio jak. To je golobradi mladić od 21 godine. „Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali Tibor Cerna je ostao da stoji. Ranjen, smrtno ranjen okrenuo se ka svojim drugovima u rovu koji su ga sve vreme odvraćali od te namere i rekao je te čuvene reči – Za ovu zemlju vredi poginuti, kada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cerna u vrat, ubivši ga na mestu i trenutak kasnije srpski snajperisti su eliminisali neprijatelja.“

Dakle, pred smrt je izgovorio te čuvene reči – „Za ovu zemlju vredi poginuti“ i za to moram da kažem dve stvar. Pre svega, za sve naše borce sa Košara da makar simbolično podsećaju na Spartance kod Termopila jer su se borili protiv desetostruko brojnijeg neprijatelja. Naših je bilo 200, dok je neprijatelja bilo dve hiljade. Moram da kažem da i Tibor Cerna i ostali pali borci i ostali koji su se borili i preživeli ne samo tu su dostojniji od mene samog da vrše dužnost narodnog poslanika i ako ikada budem za ovu zemlju uradio 3% od onoga što su oni uradili ja ću biti veoma zadovoljan.

Kada smo otkrivali Spomenik Tiboru Cerni u Debeljači bio je tu i predsednik Republike. Bili su tu i neki članovi sada Narodne skupštine i bili su tu, što je najbitnije, njegova porodica, njegovi drugari i mi smo time makar simbolično pokazali da se više ne stidimo svojih heroja, već naprotiv da se ponosimo našim herojima i da ih nikada nećemo zaboraviti jer bismo ih zaboravom po drugi put ubili.

O Tiboru Cerni i o Košarama, i o Paštriku i o Jasenovcu i o Srebrenici i o Oluji, Bljesku, Maestralu naši učenici moraju da uče još od srednjih, možda čak i osnovnih škola. Zašto? Kao što su moje kolege već rekle, ne da bismo mi širili mržnju među narodima, nikako da bismo širili mržnju, već zato što istorija mora dobro da se zna da se ne bi ponovila.

Zna naš narod na KiM ko se bori za njega. Mi sada njima pomažemo čak i novčano. Izdvojili smo četiri milijarde dinara da im pomognemo. Dobiće dve nove bolnice, nove škole, nove vrtiće, a u sledećih godinu dana na KiM će biti izgrađeno čak 15 zgrada za ljude koji su slabijih socijalnih mogućnosti, za mlade bračne parove i za one koji su prisilno raseljeni, ali i naš narod na KiM zna da se moramo okrenuti budućnosti i saradnji. Zašto? U 21. veku ti ne pobeđuješ kada širiš mržnju, ne daj Bože kada huškaš tamo na neki rat. U 21. veku ti pobeđuješ kada si ekonomski jak, kada ti je država ekonomski jaka i zato moramo da nastavimo i da gradimo i puteve i bolnice i pruge i škole i vrtiće. Moramo nastaviti da jačamo našu vojsku koja je simbol mira i stabilnosti i moramo da nastavimo da dovodimo investitore da bismo ekonomski, ponavljam ekonomski, bili najjača zemlja na Balkanu u narednih 20 godina.

Samo tako, samo saradnjom, samo znanjem istorije i pogledom u budućnost mi možemo imati mir i stabilnost u ovoj zemlji, možemo imati napredak u ovoj zemlji i samo takva jaka Srbija je garant našem narodu za mirniju budućnost, našem narodu bez obzira na njihovu nacionalnost i bez obzira na to da li žive u Srbiji ili u regionu.

Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o nekoliko međunarodnih sporazuma, i to svakako znači da Srbija uživa veliko poverenje u svetu i da mnoge države žele Republiku Srbiju kao partnera, bez obzira da li je u pitanju oblast poljoprivrede, jer imamo sporazum sa Dominikanom baš u vezi poljoprivrede, da li u oblasti pravosudnih, policijskih i tužilačkih zakona.

Ja bih svoje izlaganje posvetio baš ovim zakonima, zato što smatram da smo mnogo, mnogo ranije trebali da imamo ovakve zakone, da je trebao još bivši režim da učini sve da ove zakone Narodna skupština donese i da na određeni način olakšamo poziciju Republike Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, koji ne poznaje granice.

Ako vidimo šta se sve dešavalo za vreme vlasti bivšeg režima, jasno je zašto ovakve sporazume nismo ni imali u skupštinskoj proceduri i jasno je kome je to bilo u interesu da se to nikada ne desi.

Moje mlađe kolege ne znaju, ali 2008. i 2009. godine Srbiju je potresala jedna jako velika i ozbiljna afera, afera u kojoj je Srbija bila od međunarodnih organizacija, ne mogu da kažem neopravdano, optužena čak i da učestvuje u pranju novca. Bili smo do te mere odgovorni za određena dešavanja da je čak pretila i opasnost da Republika Srbija izgubi međunarodni kod za platni promet, tzv. svift kod, da bi nekako bivši režim to zataškao. Da ne doživimo da nam se taj međunarodni kod za platni promet ukine, tadašnji guverner Narodne banke Srbije morao je da podnese ostavku. On je bio žrtveno jagnje, on nije bio odgovoran za to što se dešavalo, ali je svakako podneo ostavku i kasnije Šoškić izabran za guvernera. Ta banka preko koje je vršeno pranje novca sada samo vegetira i uopšte nije prisutna na tržištu.

Ako malo ozbiljnije analiziramo šta se sve sada dešavalo, taj novac je pran i potiče od trgovine narkoticima. Ako uzmemo i taj vremenski trenutak da je tada otprilike i pokrenut postupak, koje su američke vlasti pokrenule protiv Šarića, i na određeni način prisilile Republiku Srbiju da reaguje, onda je sve jasno zašto Republika Srbija još tada nije imala sporazume sa određenim zemljama a vezano za borbu protiv organizovanog kriminala, šverca narkotika i oružja.

Ako pogledate zemlje u kojima se Darko Šarić krio, imaćete jedno saopštenje da se krio u zemljama Latinske Amerike. Ne bi me iznenadilo da se krio i na teritoriji Argentine, koja je naša prijateljska zemlja, nama naklonjena, i u želji da i nama olakša poziciju, imamo sa njom jedan ovakav sporazum.

Kao što se egzotične droge tako zovu, tako i ti egzotični narkotici potiču iz tih egzotičnih zemalja. Znači, baza gde su oni prave jesu zemlje Srednje Amerike i zemlje Latinske Amerike. I Argentina koliko god da pokušava da bude uspešna u toj borbi, ne može sama i potrebno je da sve zemlje koje se ozbiljno bave borbom protiv organizovanog kriminala u tome učestvuju.

Zašto Srbija nije učestvovala? Setite se samo kako je Darko Šarić pravio svoju imperiju ovde u Srbiji. Novac stečen kriminalom stavljao je ovde u legalne tokove, potkupljivao privredne subjekte, bavio se građevinarstvom, poljoprivredom, i da ne nabrajam dalje. Naravno, neko je morao to debelo da pokriva iz tadašnje vlasti i bivšeg režima. Baš zato se nisu ni trudili ni da ga pronađu, ni da ga uhapse, ni privedu pravdi, jer su se plašili njegove reakcije šta će reći u nekom sudskom postupku. Ali, to je njihov problem, ne naš i neka žive u tome da snose deo odgovornosti za nešto što se, nažalost, dešavalo i u Srbiji.

Da ima osnova to što pričam, dovoljno je da se vratimo samo nekoliko godina unazad, ne deceniju i više, da je, recimo, i Milan Dabović, tada šurak sadašnjeg predstavnika bivšeg režima Dragana Đilasa, uhapšen sa drogom i da je čak bilo i prećeno policajcima koji su učestvovali u tom hapšenju, baš imenom i prezimenom – da li vi znate ko je Dragan Đilas, što je svakako jedna sramota. I ne može da kaže da to nije tačno i ne može da kaže da mu nije čak išao i u posete Dragan Đilas. Verujem da je to jedan od razloga zašto ovaj sporazum sa Argentinom nismo imali pre deset i više godina. Ili Novak Filipović, blizak saradnik Marinike Tepić, tri godine je finansiran iz pokrajinskog budžeta za navodne teretane ili fitnes centre koji nikada nisu postojali. Marinika Tepić, bliska saradnica Dragana Đilasa, tri godine je uplaćivala novac iz budžeta AP. Kad je nestalo tog novca, izgleda da se vratio starom zanatu Novak Filipović, pa je uhapšen sa drogom. Imamo tu i saradnike, bivšeg ministra Vuka Jeremića, Aleksandar Radojčić, itd, itd, da ne nabrajam.

To su sve razlozi zašto imam pravo da sumnjam zašto bivši režim nije imao sporazum sa Argentinom.

Sada kada imamo još jednu jako interesantnu temu koja je vezana za opet egzotične destinacije i opet neke sumnjive transakcije, sumnjive bankovne račune, sumnjiv novac na tim računima, sumnjivo poreklo tog novca, imam pravo i da mislim i da postavim pitanje – da li na tim egzotičnim destinacijama gde se nalaze ti računi jeste novac samo od pljačke građana Republike Srbije koje je Dragan Đilas sistematski sprovodio skoro deceniju ili se nalazi novac kojim opet raspolaže Dragan Đilas, a koji je od organizovanog kriminala? I mislim da šta god budemo imali više ovakvih sporazuma, da ćemo sve više i više biti bliži istini šta se zaista Srbiji dešavalo dok su o njenoj sudbini odlučivali Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ekipa oko njih.

Čini mi se da sva ta hajka koja se sprovodi protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv SNS jednim delom je usmerena naravno da bi na bilo koji način pokušali da se vrate na vlast, ali čini mi se da je sve veći razlog taj da se nikad ne otkrije šta su zaista radili, kakvu su štetu činili i građanima Srbije i ugledu Republike Srbije u međunarodnim odnosima.

Ne vidim nijedan razlog zašto moje kolege narodni poslanici ne bi prihvatili i glasali za ove zakone i ove međunarodne sporazume, jer će svakako stupanjem na snagu ovih sporazuma Srbija dati svoj doprinos u borbi protiv pre svega, organizovanog kriminala, šverca droge i povećati bezbednost svojih građana i bezbednost u čitavom regionu.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Popović, pred nama su se ovih dana našli vrlo bitni i konstruktivni predlozi zakona, a ja bih se lično osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike o saradnji u oblasti poljoprivrede.

Pre svega osećam potrebu da izrazim zahvalnost Dominiki koja je 2018. godine zamrznula Odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova i time pokazala da poštuje teritorijalni integritet Srbije, ali i principe međunarodnog prava.

Ovim gestom Vlada Komonvelta Dominike je pokazala da nema jednostranih rešenja, već da je pitanje statusa južne srpske pokrajine, pitanje koje može biti rešeno jedino dijalogom Beograda i Prištine. Ako mene lično pitate, ja sam stava predsednika Srbije i građana Srbije, po kojima Kosovo i Metohija jesu i biće duša i srce Srbije, jesu i biće neotuđivi deo srpske teritorije, a za one koji drugačije misle i smatraju, citirao bih Svetog cara Lazara – od ruke im ništa ne rodilo, ni u polju Bjelica pšenica, ni u brdu vinova lozica.

Kada smo kod pšenice Bjelice i vinove lozice, vratio bih se na temu ovog Sporazuma, a to je poljoprivreda.

Poljoprivreda je privredna delatnost stara koliko i ljudsko društvo. Nastala je prevashodno iz težnje da se zadovolje osnovne čovekove potrebe, odnosno potrebe za hranom i samoodrženjem, da bi kroz razvoj ljudskog društva dobila prostor da se od proizvodnje naturalnog karaktera postepeno pretvori u sitnu robnu proizvodnju.

U takvim uslovima, gazdinstva su dobila mogućnost da viškove svojih prehrambenih proizvoda ponude na tržištu u zamenu za proizvode i usluge zanatskih delatnosti. Posmatrano na taj način, gazdinstvo ili poljoprivredno domaćinstvo sa jedne strane tretira se kao nosilac proizvodne aktivnosti, ali i kao potrošačka jedinica.

Danas je poljoprivreda privredna delatnost koja osim proizvoda namenjenih ishrani stanovništva obezbeđuje nezamenljive sirovine za farmaceutsku industriju i tekstilnu industriju, ali i građevinarstvo. Pored toga, nus produkti poljoprivrede postaju sve traženiji i kao alternativni izvori energije. Prilikom primanja Nobelove nagrade za ekonomiju 1979. godine, Teodor Šulc izgovorio je sjajnu rečenicu koja glasi – siromaštvo zemlje pokazatelj je nepoznavanja ekonomije poljoprivrede.

Suština ove izjave ogleda se u tome da su ekonomije svih zemalja na svetu u manjoj ili većoj meri, zavisne od poljoprivrede, tj. da je poljoprivreda bez sumnje privredna grana od vitalnog značaja za opstanak ljudske vrste.

Kada govorimo o Srbiji, Srbija ima izvanredne prirodne uslove za razvoj poljoprivrede. Mi smo nekada bili i trebali bi opet biti pre svega poljoprivredna zemlja, koja najveće prihode treba da ostvaruje upravo od ove delatnosti, naravno uz razvoj industrijskih grana koje troše sirovine iz poljoprivrede.

Koliko je poljoprivreda važna, videli smo upravo u periodu pandemije Kovida 19 kada su mnogi rafovi po radnjama širom regiona, Evrope i sveta bili prazni, Srbija je zahvaljujući odgovornoj politici, zahvaljujući odgovornim ulaganjem u poljoprivredu imala sve životne namirnice. I ne samo da je imala te namirnice na rafovima u radnjama širom Srbije, već je imala zalihe svih osnovnih životnih namirnica za godinu dana unapred. U 2020. godini pored pandemije korona virusa, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, napravili smo rekorde i to u pogledu spoljnotrgovinske razmene u iznosu od 4,13 milijardi dolara, što nikada do sada nismo imali. Napravili smo suficit u agro biznisu za državu od 1,8 milijardi dolara i to je jako važna stvar za BDP. Podsetiću vas da je taj izvoz pre samo pet godina bio 2,5 milijarde dolara.

Takođe, moramo napomenuti da je upravo poljoprivreda i prehrambena industrija zaslužna za manji pad BDP-a u Srbiji. Iskreno se nadam da će se obistiniti predviđanja gospodina Nedimovića i da će udeo poljoprivrede u BDP-u biti rekordan i preći 9,5%.

Što se tiče samog Memoranduma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike cilj je sasvim jasan, a to je svakako negovanje prijateljskih odnosa i poboljšanja saradnje u oblasti poljoprivrede i to kroz razmenu naučnih i tehničkih informacija i dostignuća, razvoj i uvođenje modernih tehnologija u oblasti poljoprivrede, ... tehnologije, podsticanje zajedničkih programa u oblasti poljoprivrede, podsticanje saradnje između preduzeća u oblasti poljoprivrede i povezanim sektorima, saradnja u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti.

Uzimajući sve u obzir, ja ću lično, nadam se i moje kolege podržati i glasati za ovaj, kao i ostale predloge zakona, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Hvala, gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nekoliko lepih vesti kada je u pitanju Republika Srbija i naš napredak i razvoj, to je da je i danas Evropska komisija procenila da će Srbija imati privredni rast od 5,3% u ovoj godini i da će biti faktički na trećem mestu u Evropi posle Španije i Francuske. Ali, mi smo sigurni da u skladu sa procenom Svetske banke, MMF taj naš rast može da ide i preko 6% i siguran sam da ćemo to i ostvariti.

Naravno, ono što je jako bitno za našu zemlju i za naše dalje spoljno političko pozicioniranje, ovi sporazumi o kojima danas govorimo i jesu deo spoljno političke doktrine naše zemlje, to je da je Srbija stabilna zemlja, da je Vlada Republike Srbije stabilna i da ono što je za građane Republike Srbije i za nas ovde kao većinu u parlamentu najznačajnije to je da je Aleksandar Vučić po najnovijim istraživanjima javnog menjanja ima oko 60% podrške građana Republike Srbije.

To je za ovo vreme u kojem se mi nalazimo vreme koje je jako turbulentno, vreme koje je puno izazova, koliko to možemo da vidimo, izazvanih međunarodnim terorizmom, sajber terorizmom, velikom ekonomskom krizom, pandemijom, najznačajnije za Republiku Srbiju i za brod, kako bih to mogao da uporedim, sa našom zemljom koji na jedan maestralan način upravlja predsednik Aleksandar Vučić. Upravlja na taj način da pokušavamo i uspešni smo na radost i na korist građana Republike Srbije u tom smislu da kroz sve ove bure koje izazivaju globalni, geopolitički, geoekonomski uslovi prolazimo bez nekih velikih oštećenja i prolazimo kao zemlja koja uspeva i u ovim turbulentnim uslovima da razvija svoju ekonomiju, da otvara radna mesta, da privlači investicije, da podstiče i da motiviše domaća preduzeća i domaće privrednike da na dalje ulažu i da razvijaju ekonomski i na svaki drugi način našu zemlju.

Kada sam govorio o Srbiji kao jednom brodu koji se nalazi i koji treba da prođe kroz jako teške vremenske uslove, govorim i o tome da Srbija i treba da se ponaša onako kako se ponaša danas, a to je da pokušamo da zaobiđemo sve te loše vremenske uslove, sve te bure, sve te velike vetrove koji danas šibaju generalno svetski brod, ali naš taj mali srpski brod treba da bude tako usmeren da se bavimo svojim poslovima, da se bavimo svojim građanima i da se bavimo isključivo srpskim prioritetima.

Kada danas govorimo o velikim globalnim krizama, svedoci smo tome da na svakom delu zemljine kugle postoje veliki sukobi, postoje veliki konflikti, ono što želim je da sa ovog mesta poručim građanima da ćemo mi prvenstveno gledati sopstveni interes i da se nećemo stavljati na bilo koju stranu u bilo kojim sukobima zato što želimo da otvorimo Srbiju za sve. Srbija želi da bude partner sa svima koji je gledaju na jedan ravnopravan način, koji u Srbiji vide jednog pouzdanog partnera, jednog prijatelja i koji u Srbiji vide mogućnost da njihove kompanije i njihove firme ulažu novac, da mogu da ga oplode i da mogu dugoročno da računaju na stabilnost, na profitabilnost i na sve ono što Srbija može da ponudi kada je u pitanju jedan dobar i kvalitetan poslovni ambijent.

Zbog toga je važno sve ono što je predsednik Vučić uradio u prethodnom periodu stvorivši od Srbije jednog pouzdanog partnera i jednu zemlju u koju vrlo rado ulažu kompanije i iz SAD, i iz Narodne Republike Kine, i iz Ruske Federacije, Južne Koreje, Japana, država Bliskog Istoka. To je ona Srbija koju mi želimo za naredni period, ne od pet ili deset godina, nego za ceo ovaj vek, da imamo uslove koji su predvidljivi, da imamo uslove i da možemo da ponudimo građanima Republike Srbije jednu budućnost koja može da se predvidi, dobre uslove za život i blagostanje našim građanima.

Zato moram da to pomenem, nikada nije dobro da se jedna zemlja koja je po populaciji malobrojna meša u odnose i u konflikte velikih zemalja i tamo gde su uključeni veliki igrači. Sa svima želimo da ostanemo u dobrim odnosima i želimo da pošaljemo poruke da je naravno jako važno da sve strane koje se nalaze u određenom sukobu treba da nađu neko kompromisno rešenje i treba da razgovaraju, kao što to Srbija radi kada je u pitanju problem Kosova i Metohije, jer naša politika, politika predsednika Aleksandra Vučića, i jeste da dijalog i saradnja nemaju apsolutno nikakvu alternativu. Nama je, naravno, žao i jevrejskog naroda u Izraelu i palestinskog naroda koji živi na teritoriji Bliskog istoka i svega onoga što se tamo događa i naravno uz sve najbolje želje i punu podršku da nađu kompromisno rešenje i da se bilo kakav konflikt obustavi, bez želje, bez volje da namećemo bilo kakvo rešenje i da se mi kao mala država postavljamo u tom sukobu na bilo čiju stranu, pošto se radi o našim partnerima i radi se o našim prijateljima.

Ono za šta je Srbija zainteresovana to je mir, ono za šta je Srbija zainteresovana to je saradnja. Mi to pokazujemo u svakom trenutku, svakim danom. Moram da pomenem da je Srbija od početka, i to jeste bila naša ideja „mini Šengena“, i dalje ćemo se zalagati za princip slobodnog protoka roba, ljudi i kapitala, kao ključni princip za razvoj celokupnog regiona zapadnog Balkana, ali i jugoistočne Evrope. Mi i dalje ostajemo i dalje će nam biti u prioritetu kao strateški cilj punopravno članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji, ali naravno pored toga i paralelno sa tim kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju.

Mislim da je Srbija došla do tog stadijuma za ovih nekoliko godina, jačajući i osnažujući svoju ekonomiju, svoju geopolitičku poziciju, da možemo da branimo svoje crvene linije, da možemo da branimo naše vitalne nacionalne interese. Koliko smo uspešni u tome pokazuje činjenica da stvarno Srbija važi u ovom delu Evrope kao jedan ozbiljan integrativni faktor, da važi u ovom delu Evrope kao jedan ekonomski lider celog ovog regiona i ekonomski i politički centar ovog regiona u koji žele da dolaze svi.

Dokaz za to je i prisustvo, posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, Američke razvojne agencije koja je svoju centralu, dakle, centralnu kancelariju, otvorila ovde u Beogradu, a i da će posle promene u američkoj administraciji ta kancelarija ostati da radi i da se planira sa nekih milijardu dolara projekata i podrške mikro, malim i srednjim preduzećima domaćim u Republici Srbiji, što znači novo zapošljavanje, što znači novi razvoj, što znači nove tehnologije, što znači novi menadžment ovde u našoj zemlji, što ukratko rečeno znači blagostanje za naše građane.

Pored DFC-ja, u našu zemlju je svoju kancelariju preselila iz Zagreba faktički južnokorejska „Kotra“, dakle, to je organizacija koja okuplja i koja se bavi promocijom ekonomskih potencijala i kapaciteta Koreje i korejskih kompanija i njihovih investicija. Mi u Srbiji imamo sve više i više korejskih investicija, koje, evo, koliko možemo da vidimo, prate i one kompanije koje dolaze iz Japana i svih drugih strateški važnih zemalja i partnera sa Dalekog istoka, pored onog kontakta i komunikacije koje smo napravili sa zemljama i ključnim igračima na Bliskom istoku, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su naš strateški partner, koji prave ovaj prelepi „Beograd na vodi“, koji su potpuno zajedno sa Republikom Srbijom promenili percepciju, potpuno promenili izgled ne samo Beograda, nego i cele Srbije i poslali poruku celom svetu da je Srbija igrač na kojeg svi oni koji su ozbiljni i svi oni koji žele da ulažu u ovaj deo Evrope treba da računaju.

Zbog toga je, i tu želim da poentiram, važno da smo mi promenili spoljnopolitičku strategiju i potpuno jedan odnos u vođenje spoljne politike u odnosu na ono što je radio bivši režim. Kod nas, kod Vlade Republike Srbije koja trenutno vodi ovu državu, kod nas, većine u parlamentu koju vodi SNS, kod našeg predsednika Republike nema zemalja prvog, drugog, trećeg i četvrtog reda. Sve zemlje su za nas ravnopravne, sve zemlje su nam važne.

A zašto je naš pristup takav? Naš pristup je takav zato što našu državu vode ljudi koji znaju šta je država, koji znaju šta je spoljna politika, koji znaju šta su nacionalni interesi, i kada su u pitanju međunarodni forumi, kada su u pitanju Ujedinjene nacije, kao najviši međunarodni forum, i Komonvelt Dominikana i Argentina i Belorusija i Sjedinjene Američke Države i Izrael i Saudijska Arabija imaju isti glas i njihov glas se broji jednako. Šta ćete veću odgovornost i šta ćete bolju spoljnopolitičku organizaciju nego da širite saradnju sa svakim sa kim je to moguće proširiti.

Kada govorimo, o tome su kolege iz moje stranke već govorile, ne želim to da ponavljam, ali moram da kažem i naravno da se zahvalim Komonveltu Dominiki koja je povukla priznanje nezavisnosti tzv. Kosova pre tri godine. Naravno, pored još 17 zemalja koje su to uradile pored te zemlje, i ona nam je važna, i Argentina nam je važna, koja nikada nije ni priznala lažnu državu Kosovo, kao i Belorusija. Za razliku od onog vremena između 2000. i 2012. godine, kada su tadašnji vlastodršci, tadašnji ljudi koji su vodili taj režim, a posebno spoljnu politiku, urnisali geopolitičku poziciju ove zemlje.

A znate zašto? Zato što njima ovaj Komonvelt Dominika nije bio značajan. Baš ih je bilo briga. Baš ih je bilo briga za neku Argentinu koja je daleko. Baš ih je bilo briga i za Belorusiju, koja je nama prijateljska zemlja, sa kojom možemo da imamo i da ispunimo ogromne ekonomske potencijale, ekonomsku i trgovinsku razmenu. Kao što je to slučaj i sa Ruskom Federacijom, gde smo u proteklih nekoliko godina puno puta bili izloženi pritisku od strane naših određenih zapadnih partnera da im uvedemo sankcije i mi to nismo uradili.

A zašto to nismo uradili? Zato što smo zemlja koja ima ovo, koja ima obraz, zato što naš predsednik ima obraz. Zato što naš predsednik vodi jednu odgovornu politiku i, ono što je najbitnije, osnažio je ovu državu tako da ona može suvereno da vodi sopstvenu i unutrašnju i spoljnu politiku. Zato je Srbija, između ostalog, interesantna kao destinacija, interesantna je svima za saradnju i, složićete se svi sa mnom, kada imate jednog takvog pouzdanog partnera koji ima, koji je spreman da brani svoje stavove, onda je mnogo lakše i sarađivati sa njim i mnogo je lakše produbljivati tu saradnju.

Završiću time što ne možemo a da ne podržimo saradnju po pitanju izručivanja sa Argentinom, saradnju po pitanju poljoprivrede sa Komonveltom Dominika i sa Belorusijom, uz to da smo mi za proteklih nekoliko godina potpisali desetine ovakvih sporazuma sa različitim zemljama, zemljama različitih političkih interesa, ideologija i provinijencija. Stvaramo sebi jednu poziciju da na konto toga i na konto te saradnje i pažljive, mudro vođene spoljne politike radimo na korist, konačno, ovih građana koji žive u našoj zemlji i na korist Republike Srbije. Sve to zahvaljujući onome koji je uspostavio takvu spoljnopolitičku doktrinu, mudrosti, mudre politike, politike koja neće više, koliko god možda nekad bili u pravu, neće koštati ovu državu i ovaj narod ljudskih života.

Videli smo to, prošli smo to, o tome su moje kolege govorile, i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu. Mešali smo se u mnoge stvari koje nas nisu ticale. Sada je došlo vreme da se bavimo sopstvenim dvorištem, sada je došlo vreme da se bavimo Srbijom, našim građanima, da se bavimo regionom, da vidimo kako ćemo prodati više robe našim komšijama u Albaniji, u Crnoj Gori, u BiH, na nama je da se borimo za naš srpski narod, gde god on to živi.

Moram da pomenem i tu činjenicu i jednu lekciju o tome kako se vodi spoljna politika i šta je patriotizam. Patriotizam je kada možete i kada umete i kada ste u mogućnosti da izdvojite 10 miliona evra pomoći za četiri opštine koje se nalaze u BiH i gde živi srpski narod. To su opštine Kozarska Dubica, to je Kostajnica, to je Drvar, u koji smo već investirali i već dali 2,5 miliona evra za otvaranje jedne fabrike koja se bavi preradom drveta.

E, tako se brani nacionalni interes, ne brani se tako što ćemo mi ovde iz Beograda, iz nekog kabineta ili iz nekog kafića sve pijući kapućino i duvan i lulu pušeći, govoreći, braneći nacionalne interese, nego se taj nacionalni interes brani u Drvaru, brani se u Trebinju, brani se u Nevesinju, brani se Kozarskoj Dubici, brani se u Kosovskoj Mitrovici, brani se u Gori, brani se u Partešu. Pitajte bilo koga od ove bojkotaške opozicije da li je ikada bio u jednom takvom mestu u BiH ili na teritoriji KiM, a da ne govorimo o tome da li u glavi i da li ima tri čiste, kako je moguće da ova Republika Srbija obezbedi i utiče na to da ti ljudi žive jedan normalan, bezbedan i bogat život, zašto ne, kao što to imaju priliku ljudi u Beogradu, u Surdulici, u Novom Sadu, u Nišu, u Kragujevcu.

Dakle, radi se ovde o jednoj strateški dobroj i dobro osmišljenoj spoljnoj politici koju predvodi, koju je osmislio predsednik Aleksandar Vučić i koja će tek svoje rezultate, tu ne može da se pokaže jako brzo, ali pokazati za nekoliko godina kada budemo ojačali svoj narod na svim teritorijama i na svim zemljama gde oni žive.

Neki od nas, neke moje kolege su dale tome lep naziv „srpski svet“. Mislim da ne treba da nas bude sramota da to kažemo, jer mi želimo da kroz našu pamet, kroz naše ljude, kroz naše investicije, kroz saradnju sa drugima stvaramo jedan bolji region, infrastrukturno opremljen region sa fabrikama, sa izgradnjom te infrastrukture, sa kompanijama koje dolaze i koje slivaju kapital iz celog sveta. To je Srbija predsednika Aleksandra Vučića, to je pružena ruka svima i to je Srbija blagostanja i na korist i na interes građana Republike Srbije koju vodi SNS. Hvala.

Zahvaljujem prof. dr Vladimiru Marinkovuću.
Sledeći je narodni poslanik, Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Evo, čini mi se, hajde što sam sledeći, nego da sam i poslednji za danas, u pravu sam, jel da? Hvala vam u svakom slučaju, poštovane kolege, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, dosta je toga rečeno i danas i u proteklim danima raspravljajući o zakonskim rešenjima koja su bila pred ovim uvaženim domom, ali ja ću nešto malo drugačije, pa mi ni predsedavajući nećete zameriti.

Danas je 12. maj datum i dan, dosta važan i za Srbiju, srpski narod, ali i za društvo uopšte. Elem, Srbiju su u najtežim vremenima branili njeni najverniji, najbolji sinovi, a najteža vremena za Srbiju su svakako bili ratovi. O ratovima smo i danas i juče govorili, hteli mi to ili ne, iako niko sa radošću ne govori o ratovima, jer su bili u direktnoj korelaciji sa zakonima koji su se našli pred ovim uvaženim domom i ti zakoni nisu nešto što je često u poslednjim decenijama, pa se samo po sebi, jedna takva tema se sama po sebi nametala.

Ratovi bili, ne ponovili se, koji žele u kući im bili, ali one koji su u ratovima davali živote i koji su ginuli za ovu zemlju ne treba nikada da zaboraviti, kao što ne treba zaboraviti ni važne datume iz tih perioda.

S tim u vezi, hoću da čestitam 12. maj Dan Vojske Republike Srpske. Naime, na današnji dan 1992. godine Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske. Pored toga što je donela odluku o formiranju „Srne“ srpske novinske agencije. Vojska Republike Srpske će u narednim godinama sve do 1995. godine do kraja ratnih dešavanja u Bosni i Hercegovini dati najveći, nemerljivi doprinos za opstanak više od milion Srba, preko Drine, odnosno onih koji danas žive u Bosni i Hercegovini. Maj 12. je dan Vojske Republike Srpske, ali taj dan danas obeležava i Treći pešadijski puk oružanih snaga Bosne i Hercegovine, koji baštini tradiciju Vojske Republike Srpske. Želim da čestitam svim pripadnicima Vojske Republike Srpske i pripadnicima Trećeg pešadijskog puka oružanih snaga 12. maj njihov veliki praznik.

Srbiju danas brane neki drugi, ne u ratovima, na svu sreću, ali u ništa manje teškim okolnostima, u ništa manje teškim bitkama, Srbiju danas brane medicinari, lekari, medicinske sestre, medicinski tehničari od pošasti koja je ceo svet pogodila, a zove se korona virus. Mnoge od medicinskih sestara su svoje živote dale u poslednjih godinu dana braneći naše pravo na život i braneći situaciju u kojoj mi danas možemo slobodno danas da živimo i govorimo, koliko je to moguće u ovim okolnostima.

Danas je 12. maj, Međunarodni dan bolničarki. Iskoristiću na kraju i priliku da i njima čestitam praznik, da napomenem da njihova žrtva za Srbiju, za naš narod nije ništa manje važna od žrtve onih koji su svoje živote davali u ratovima.

Međutim, Srbiju pored svega brani danas i predsednik i Vlada. Brane je i na istoku i na zapadu. Kud će veći dokaz tome od ovih zakonskih predloga koje ste, poštovana ministarka, vi i Vlada doneli u ovaj uvaženi Dom.

Srbiju predsednik i Vlada danas brane i na istoku i na zapadu, ne vodeći se ničim osim time šta je to korist za Srbiju. To je jedino merilo u borbi predsednika i Vlade za Srbiju i njene građane. Oni se bore za ovu zemlju od zapada, odnosno jugozapada, od Argentine sa kojom danas pravimo sporazume, pa do istoka, odnosno severoistoka Belorusije, birajući jedino ono što je korisno za Srbiju.

Podrška ovim zakonima koja će biti nesumnjiva u danu za glasanje od mene i mojih kolega iz Srpske napredne stranke nije samo podrška ovim zakonskim rešenjima, niti puko glasanje za njih, to je podrška politici na čijem čelu danas stoji predsednik države, podrška politici neutralnosti, neopredeljivanja za bilo koga ili za bilo koju stranu, osim za stranu Srbije i stranu njenih građana. S toga ćemo svakako podržati ove zakone.

Na kraju, danas je za srpski narod svuda na Balkanu još jedan veliki praznik. Iskoristiću i priliku, da našoj najvećoj pravoslavnoj svetinji u Crnoj Gori čestitam slavu, Sv. Vasilija Ostroškog, da svaki naredni dočekaju u miru i u nešto boljem okruženju i stanju nego što su dočekivali ove, a i prošle godine kada je i postojanje SPC u Crnoj Gori bilo dovedeno u pitanje.

Čestitke i svima onima koji slave današnji dan. Vama ministarka i Vladi i predsedniku čestitke na onome što radite za Srbiju, pa i kroz ove sporazume, a u podršku ovog parlamenta i Srbije nemojte sumnjati. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Gospodin Aleksandar Mirković. Imate dva minuta. Izvolite.