Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, možda se ne događa često da na sednicama Narodne skupštine razgovaramo o članovima odbora, delegacija i drugih radnih tela, ali sam isto tako mišljenja da je vrlo dobro da građanima možda na jedan bolji način približimo i to kako funkcionišu odbori, ko su njihovi članovi, koje su njihove ingerencije i kako odbori i radna tela uopšte funkcionišu.

Kao i svaka parlamentarna demokratija tako i Srbija vrlo često dolazi u situaciju da se bori, odnosno da vodi računa o tome kako će izgraditi svoje institucije, pre svega na demokratskim principima, a parlament kao centralna demokratska i prestonička institucija zauzima u tom smislu jedno posebno mesto.

Još od donošenja Ustava 2006. godine, a zatim i prvog zakona u Narodnoj skupštini 2010. godine, a na kraju i realizacijom finansijske nezavisnosti Narodne skupštine u odnosu na izvršnu vlast, stvoreni su preduslovi za unapređenje zakonodavnog rada Narodne skupštine, a to se svakako postiže kroz jačanje kapaciteta samih odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.

Pomenuću i to da je funkcionisanje Narodne skupštine, predmet analize godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, uz istovremeno postojanje Rezolucije iz 2013. godine, o ulozi Narodne skupštine, u pregovorima prilikom pristupanja EU, i sve ovo nas dodatno obavezuje da na jedan transparentan način, razgovaramo i o radu, ali i o sastavu svih skupštinskih odbora i tela koje čini narodni poslanici u ovoj Skupštini.

Nadzorna uloga Skupštine kao jedan od četiri najbitnije funkcije Narodne skupštine, jeste okvir za današnju raspravu, imajući u vidu, rastuću vrednost, i nadzora, ali i kontrole u parlamentarnom životu širom sveta, posmatrano na globalnom nivou, pa tako i u Srbiji, međutim da li je percepcija nadzorne uloge Skupštine od strane šire javnosti dobra ili je potrebno približiti dodatno ovu funkciju, tako što ćemo o njoj i više govoriti, odnosno svojim postupcima i sami na nju upućivati.

Nesporno je da parlament predstavlja ključnu, neposredno biranu i reprezentativnu političku instituciju, on predstavlja ono što je najblaže rečeno, može se nazvati „voks populi“. Sve što rade skupštinski odbori, zapravo, predstavlja na neki način zalaganje narodnih poslanika za ono što jeste u interesu građana.

Skupštinski odbori razmatraju izveštaje kojoj Narodnoj skupštini u skladu sa zakonom podnose i nezavisne institucije, organi i tela, nakon čega odbori podnose svoje izveštaje Narodnoj skupštini koja dalje daje preporuke, odnosno, predloge na osnovu onoga što je na odboru izneto.

Takođe, radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja, narodni poslanici koji se nalaze u odborima mogu dobiti dodatna objašnjenja, razjašnjenja u vezi svakog od pitanja koja se odnose ne samo na predloge zakona, već i na ostale izveštaje koji se odborima podnose.

U tom smislu pomenula bih javno slušanje, koje predstavlja mehanizam koji je na raspolaganju skupštinskim odborima. On zaista predstavlja jedan dobar način da se i šira javnost ali i organizacije civilnog društva i upoznaju sa radom predloga zakona koji će doći na dnevni red, ali isto da utiču na rad Skupštine tako što će svojim sugestijama i predlozima dovesti do toga da možda određeni predlozi budu ili unapređeni ili izmenjeni, što opet odgovara interesima za koje se svako od njih zalaže.

Takođe, još jedna od važnih stvari, a koja je vezana za suštinsku delotvornost samih javnih slušanja kao kontrolnog mehanizma Narodne skupštine jesu i teme o kojima se raspravlja na javnim slušanjima, odnosno, teme kojima su javna slušanja posvećena.

Praksa je pokazala da se u organizovanju javnih slušanja uglavnom birane životne teme, odnosno, one koje su od značaja za probleme građana i sistemske probleme u društvu. To jeste jedan od najboljih načina da se na transparentan način o tome i razgovara, ali i da se iznesu konstruktivni predlozi.

Uzeću primer Odbora za ljudska i manjinska prava. Proteklih mesec dana, građani islamske veroispovesti obeležavali su Ramazan. Uvažavajući odluke Kriznog štaba o radnom vremenu ugostiteljskih objekata, to bi praktično značilo da ugostitelji iz ovog dela Srbije, pre svega iz Novog Pazara nisu u mogućnosti da rade za vreme iftara. Zahvaljujući apelu Odbora za ljudska i manjinska prava, Vlada Srbije izašla je u susret i omogućila je ugostiteljima iz Novog Pazara da izmene svoje radno vreme, kako bi muslimansko stanovništvo iz ovog dela Srbije, moglo da u uslovima pandemije, poštujući sve one mere koje je propisao Krizni štab, zadrži svoje uobičajene ramazanske navike.

Zar to nije najbolji pokazatelj iskrene želje Vlade ali i samih poslanika da uzajamnim poštovanjem i uvažavanjem verskih posebnosti svojih građana dođemo do nekih zajedničkih rezultata.

Navešću još jedan primer u kome saradnja može biti dobra, odnosno rezultati saradnje mogu biti dobri uprkos tome što se ne radi samo o formalnim skupštinskim telima, odnosno odborima, već se ona ostvaruje kroz saradnju neformalnih tela, odnosno, neformalnih grupa ali i onih koji formalno predstavljaju rad Narodne skupštine.

Pre svega, tu mislim na Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je od strane Zelene poslaničke grupe koja okuplja narodne poslanike koji pripadaju različitim političkim partijama koji učestvuju u radu parlamenta, podneo, odnosno, pripremio četiri amandmana na Predlog zakona o klimatskim promenama od čega je Vlada Republike Srbije usvojila tri, i oni su kao takvi postali sastavni, odnosno integralni deo Predloga zakona o klimatskim promenama.

Ovo je prvi put u desetogodišnjoj istoriji rada Zelene poslaničke grupe da su se za neki zakon iz oblasti zaštite životne sredine podneti i usvojeni zajednički, naglašavam, međustranački amandmani.

Da zaključim, odbori Narodne skupštine zaista predstavljaju jednu važnu kariku u sprovođenju parlamentarne kontrole. Skupštinski odbori često se smatraju mesto gde se odvija suštinski i pravi rad parlamenta. Kontrola kroz parlamentarne odbore, o kojima sam malopre govorila ističe se i kao najsistematičniji metod za kontrolu rada izvršne vlasti.

Iz tog razloga, shvatajući značaj rada samih odbora, način na koji se u njemu učestvuje ali i uvažavajući predloge partija koje su podnele kandidate za ove odbore, polazeći od toga da su oni svojim radom dovoljno kompetentni da unaprede sve one teme koje će se na odboru naći SDS će u danu za glasanje podržati njihov predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sanji Jefić Branković.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Danas je stiglo jedno obaveštenje, jedan dopis, gde se kaže da predsednica Prekršajnog suda u Lazarevcu, gospođa Milica Živojinović, zbog navršenog radnog veka podnosi jedan zahtev da se povlači sa te funkcije i naravno, ide u penziju.

Gospođu lično ne znam ali obzirom da je obavljala jednu vrlo časnu funkciju i ne sumnjam da je ceo radni vek njen tako i obeležen, čestitam joj odlazak u penziju i želim da tu penziju što duže prima, naravno kao i svim ostalim penzionerima.

Mi danas ovde za temu, eto, nametnuto je sticajem okolnosti, imamo prekršajni sud, ja lično zbog svih dešavanja koja su slobodno mogu da kažem, nepravedno zadesila i predsednika moje stranke Dragana Markovića Palme, moju stranku i sve nas koji smo tu zajedno, mogu da se nadovežem na kolegu Životu Starčevića i da vrlo kratko prokomentarišem sve ovo što Marinika Tepić radi.

Posledice njenog klevetanja su apsolutno nesagledive. Ona udara na pojedince. Ona udara na porodice, bez ikakve odgovornosti. Što je najgore, posle dva tri takva talasa takvih nastupa, ozbiljnih kleveta, ona i dalje istupa u javnosti.

Svaki dan je neko prinuđen da demantuje Mariniku Tepić, da li su to pojedinci, da li su to porodice, da li smo to mi koji se bavimo politikom, ali ona nastavlja i dalje da blati ljude.

Ne mogu da razumem šta je ovde njena želja sa ovakvim nastupima. Da li je to neka njena lična promocija, ako joj je stvarno stalo da se promoviše sa ovakvim lažnim optužbama onda je ona, slobodno mogu da kažem, poremećena ličnost, jer normalan čovek ne može ovakvu štetu da pravi ljudima da bi sebe promovisao. Ona se igra sa sudbinama nekoliko stotina ljudi.

Sticajem okolnosti, ja veliki broj tih ljudi i lično poznajem. Znam kroz kakav pakao trenutno prolaze, ni krivi, ni dužni. Ono što se i oni pitaju, što ja više ne znam kakav odgovor bih mogao da im dam, kako se zaustavlja ova tortura? Kako se stopira ovo što Marinika Tepić radi? Koliko god se oni ljudi činjenicama brane i računate da su se oni odbranili, posle sedam dana gospođa ponovo saziva konferenciju na Fejsbuku i ponovo optužuje sve te iste ljude. Oni su ponovo prinuđeni, hteli, ne hteli, a i mi zajedno sa njima jer smatramo da je to ljudski da izađemo i da u javnosti demantujemo to što Marinika priča.

Danas, obzirom da su i sudije tema, molim sudije, molim tužioce, molim policijske inspektore, molim zdravstvo, molim psihijatre, molim psihologe da se uključe da probamo zajednički da nađemo rešenje. Ljudi, ovo je kao Sizifov posao. Mi ne možemo da objasnimo narodu sve ono što ona svojim blaćenjem izbaci kroz neke njene medijske nastupe. Ovo je kao kada iscepate jedan perjani jastuk, koliko god se trudite da sakupite to perje, to je prosto nemoguće.

Normalan čovek kako ima neka saznanja on ide u sud, ne ide na Fejsbuk. Šta se postiže ovakvim medijskim nastupima umesto da se ide u sud? Samo se privlači veća pažnja. Ovde nema dela, nema žrtava, nema svedoka, ovde je samo njena prazna priča.

Lično ja mogu da kažem i sa sigurnošću da tvrdim da je ovo samo početak jedne političke kampanje, kampanje koja treba da se vodi za sledeće izbore. Siguran sam da ona i ljudi okupljeni oko nje prave jedan ružan i terminalni politički svinjac, zato što sa takvim ponašanjem mlade ljude tera iz politike.

Znate, ljudi se uključuju u politiku da bi mogli nekom drugom da pomognu. Politika je jedna plemenita veština i plemenito zanimanje, ali zbog ovakvog ponašanja Marinike Tepić mladi ljudi će da kažu – čekajte, što bi mi ulazili u jedno takvo blato, da svako može svašta da ti kaže, a da pri tome ne snosi nikakvu odgovornost? Onda mladi ljudi ili uopšte ljudi iz biznisa, ljudi iz života kažu – nama ovo ne treba, mi ćemo da se povučemo. Nećemo da učestvujemo.

Svima nama bude po malo neprijatno koji se sada bavimo politikom. Ovo normalan čovek ne može da sluša a da ne odreaguje.

Ja suprotno od nje pozivam sve mlade ljude da se uključe u politiku, da se bore zdravim idejama, da prave zdrave programe, da pomognu svakom koliko je to moguće.

Na političkoj sceni moraju da se pojave novi ljudi.

Marinika Tepić je predstavnik opozicije. Ja ne sporim da svaka država treba da ima i vlast i opoziciju, to je normalno za funkcionisanje, ali normalnu opoziciju, opoziciju koja se bori za druge ljude, opoziciju koja se bori za neke ideje suprotne od onih koje mi, recimo, ovde zastupamo. Ali, napravite program, kandidujete se, izađete, promovišete te vrednosti, a ne da se bavite ličnim interesima i jedini način vaše političke borbe su optužbe koje iz dana u dan iznosite.

Drugo, ne možete politikom da se bavite dok ljudima ne pogledate u oči. Ne možete politikom da se bavite na Fejsbuku. Ne kažem da ne možete, možete, to su društvene mreže, svako ima pravo da radi šta hoće, ali da se vi konstantno preko Fejsbuka obraćate sa skremblovanim glasom i sakrivenim licem vaših ličnih svedoka koje po potrebi izvlačite i kad sudstvo kaže – dobro, u redu, dajte da to pokrenemo, vas nema nigde. Vi onda kažete – pa, ja sam to rekla, a vi pokrenite. Ljudi, ne funkcioniše zakon na taj način.

I opet ponavljam, koliko god to njoj ne odgovara, mladi ljudi, uključite se u politiku. Pozivam vas da dođete i kod nas u Jedinstvenu Srbiju. Postojimo 17 godina na političkoj sceni Srbije. Znate šta radimo, znate čim se bavimo. Spremni smo svakom da pružimo ruku i da ga pozovemo da bude naš saradnik. Ako smatrate da trebamo nešto da promenimo u našem radu, kažite. Ako imate neku dobru ideju, dođite, rado ćemo je prihvatiti. I to je normalan način funkcionisanja u politici.

Što se nas tiče, mi ne odstupamo ni od jedne stvari, pa koliko god da nas napadaju i kako god da nas napadaju. Dve najbitnije ću samo da iznesem, da ne iznosim ceo politički program Jedinstvene Srbije, a to je porodica, porodica je za nas svetinja, dva muškarca, po nama, nikad ne mogu da usvoje dete i Kosovo je sastavni deo Srbije. To su osnovi našeg delovanja.

Dođite da se zajedno borimo za Srbiju, da se borimo protiv ovih laži i lažnih secikesa na političkoj sceni, dođite da se borimo protiv Marinike Tepić, žene koja je promenila tri stranke a sad je na platnom spisku četvrte stranke.

Najtužnije od svega, i kad su u pitanju moje kolege i ja, jeste što smo mi prinuđeni da danimo funkcionišemo tako što kao i ovi ljudi i porodice koje su oblaćene, mi treba da se nekom pravdamo i da se branimo. Ja pozivam državne organe da rade svoj posao i slobodno ubrzajte sve postupke. Dragan Marković Palma vas moli i insistira da ubrzate sve krivične prijave koje su podnete. Eto, to je jedina stvar koju mi tražimo. A krivo mi je što gubimo vreme, jer ne stižemo da pričamo o zakonima, ne stižemo da pričamo o našim predlozima koji su uvek bili konstruktivni. Mi ih i danas imamo.

Spremajući se za ovo, ja sam pokušao da izvadim iz statistike Prekršajnog suda šta je to što Prekršajni sud najviše presuđuje, šta je to što može da se pomogne Prekršajnom sudu, šta je to što direktno utiče i na naš budžet. Znate, kad se neko bavi poslom sudije, nebitno da li je to prekršajni, krivičar ili ko god, on je dužan s jedne strane i pedagoški da deluje na ljude, on je dužan da ljude usmerava, ne svaki put da kazni sa maksimalnom kaznom, nego normalnom čoveku koji je neki put nesvesnu grešku napravio da da smernicu kako da se ispravi.

Sticajem okolnosti, jedna od tema o kojoj možemo da pričamo je, recimo, naplata kazni za brzu vožnju na auto-putu. Otprilike oko sedam hiljada ljudi, građana Srbije, naših domaćih vozača, plati kaznu zbog prekoračenja brzine od dozvoljenih 130 km i to po osnovu elektronskog merenja, a imamo tri puta više stranaca koji prave taj prekršaj sa mnogo većim brzinama na koje, nažalost, ne možemo…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Eto, to je ono o čemu vam pričam.

Znate, mi da bi se bavili konstruktivnim stvarima, mi treba da se zamaramo Marinikom Tepić. To ne radimo svi. Svi imamo ovde isti problem. Jednostavno, država nešto mora da uradi. Ceo sistem se zbog jedne osobe, kojoj svakako treba nečija pomoć, ja sam pozvao da tu pomoć ponude i sudije i tužioci i inspektori policije, lekari, psihijatri, psiholozi, morate nešto da uradite da bi sistem nastavio normalno da funkcioniše. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ja bih i dalje apelovala na sve vas da se vratimo na temu dnevnog reda, koliko nam to vreme dozvoljava i moliću sve narodne poslanike da prilagode retoriku i izraze koje koriste u svojim izlaganjima poštovanju ovog visokog doma.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Ja ću se odazvati na vaš apel i govoriću o Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu.

Naime, aktuelna predsednica je obavestila Narodnu skupštinu o tome da je ispunila uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju i SPS joj čestita na navršenju radnog veka. Apelujemo na njene kolege u Prekršajnom sudu u Lazarevcu da je na lep način isprate u penziju, kao što joj želimo da lepo i u uživanju provede svoje penzionerske dane.

Svako ko je svoju penziju zaradio u pravosuđu, deleći pravdu i boreći se za izgradnju pravne države zaslužuje pažnju i zaslužuje našu zahvalnost, a posebno predsednici sudova koji imaju ogromnu odgovornost za pravilan i blagovremen rad sudova.

Ja samo molim kolege ako mogu malo da se utišaju, pošto me prilično dekoncentriše galama. Molim i predsedavajuću da na to reaguje.

Da bismo jasno čuli da sudovi moraju da vode postupke u skladu sa ustavnom garancijom prava na pravično suđenje, a u okviru toga i u razumnom roku, a da bi se to ostvarilo, neophodna je dobra organizacija u pravosudnim organima, a posebno u prekršajnim sudovima, jer je u prekršajnom postupku posebno naglašen zahtev za efikasnim postupanjem.

Opšte poznato je da su prekršajni sudovi preopterećeni. Pročitala sam negde podatak da je godišnji priliv predmeta u prekršajnim sudovima negde oko 800 hiljada. Često govorimo o tome koliko prekršajni sudovi doprinose budžetu i, evo, pošto je reč o predsednici Prekršajnog suda u Lazarevcu, izneću podatak za lazarevački sud, koji je prihodovao skoro 34 miliona po osnovu izrečenih i naplaćenih novčanih kazni. Međutim, to nije podatak koji nas treba da raduje, već je to, nažalost, indicija da su prekršajni sudovi zaista opterećeni obimom posla, kao i da su veoma učestale radnje koje predstavljaju prekršaj u postupanju, odnosno da su učestale radnje koje treba prekršajno sankcionisati.

Da bi se olakšao posao prekršajnim sudovima, važno je da širimo njegove kadrovske potencijale i dobro je što smo, eto, pre dve nedelje izabrali skoro 20 sudija u prekršajnim sudovima u različitim gradovima, međutim na tome i dalje treba raditi. Treba zapošljavati i dalje nove sudije. Naravno, treba ih na adekvatan način stimulisati i nagraditi, mislim na njihovu platu, za sva očekivanja koja od njih imamo, a koja sam baš na toj sednici na kojoj su sudije prekršajnog suda birane i naglasila.

Takođe, važno je da imamo dobar normativni okvir na čijem temelju bi se odvijalo efikasno suđenje.

Drago mi je što je kolega Vujić pomenuo novčane kazne za brzu vožnju. Zaista, to jeste prekršajno postupanje koje je, pri tom, izuzetno opasno, ali važno je da država ipak pomogne i građanima koji su iako učinili prekršaj zbog novčane kazne u teškoj situaciji i zato bih pomenula mogućnost da ukoliko se u roku od osam dana od dana izdavanja prekršajnog naloga plati polovina novčane kazne, država izlazi u susret građanima i drugu polovinu, da kažem, oprašta, što je svakako za građane značajno, jer nikome prekršajna kazna nije beznačajno opterećenje, niti su njihovi iznosi, ako ćemo pošteno, mali.

Takođe, važan je sporazum o priznanju prekršaja, što je takođe značajan instrument za unapređenje efikasnosti suđenja, jer se sudovi rasterećuju rasprave o jednom delu predmeta, dakle, u predmetima ljudi koji žele da prihvate svoju prekršajnu odgovornosti, a stimulans za zaključenje takvog sporazuma sa policijom može biti i to što se u dogovoru sa policijom može obezbediti olakšica u pogledu iznosa novčane kazne.

Ono što je posebno važno i što građanima želim da kažem, posebno onim kojima je automobil neophodan za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, da posredstvom ovog sporazuma mogu da preuzmu obavezu plaćanja nešto veće novčane kazne, ali u zamenu za to da im ne bude izrečena mera zabrane upravljanja motornim vozilom.

Dakle, kao što sam već rekla, kroz regulativu prekršajnog postupka moramo građanima da pomognemo da prebrode situaciju koja je za njih teška, ali naravno da istovremen ni država ne bude oštećena.

Svakako najbolje rešenje i za državu i za građane i za problem opterećenosti prekršajnih sudova jeste da edukujemo građane i da apelujemo na njih da se uzdržavaju od svih vidova nebezbednog saobraćaja, budući da su saobraćajni prekršaji najčešći. Pročitala sam negde da oni učestvuju u procentu oko 60% u ukupnom broju prekršaja, a pri tom milim da su i izuzetno opasni.

Zato kada kažemo građanima da vezuju pojas, da se pridržavaju saobraćajnih pravila, mi im zapravo kažemo da brinemo o njima. To je poruka koju danas želim da im uputim. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, govoriću na početku o sudu u Lazarevcu. Znači, i ova tačka o sudu u Lazarevcu je dokaz da danas pravosuđe radi normalno i da je slobodno.

Podsetiću samo kratko da je u doba režima Đilasa i Tadića sve bilo nakaradno. Taj režim, oličen u ministarki pravde Snežani Malović, Slobodanu Homenu, Bošku Ristiću i predsednici Vrhovnog suda Nati Mesarović, izveo je 2009. godine ubijanje pravosuđa, zločin nad pravosuđem, sa ciljem da ga potpuno stavi u službu DS.

Taj režim je, uz pomoć opštinskih i gradskih odbora DS širom Srbije, izvršio partijski reizbor sudija i tužilaca, sa ciljem da očisti pravosuđe od tužilaca i sudija koji su nepodobni DS. Protivzakonito i protivustavno Tadić i Đilas i režim DS je otpustio 836 sudija i 200 tužilaca. Tadićeva i Đilasova Srbija je postala paradigma neprava i nepravde i među strukovnim udruženjima u Evropi i u Savetu Evrope i u institucijama ostalim EU.

Kada je SNS došla na vlast, 2012. godine, postupila je po zakonu i Ustavu i vratila je na posao i sve sudije i sve tužioce. Nažalost, neke sudije to nisu dočekale, umrle su ili izvršile samoubistvo. Pet sudija je izvršilo samoubistvo, a najmanje 20 njih se razbolelo i preminulo.

Sve ovo o čemu govorim potvrdilo je Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca pre dve godine, obeležavajući 10 godina početka lažne reforme pravosuđa.

Posledica ubijanja pravosuđa od strane Tadića i Đilasa je ogroman skok broja nerešenih predmeta, a krajem 2008. godine, pre lažne reforme, bilo je 780.000 nerešenih predmeta, a taj broj je 2012. godine, dakle, posle lažne reforme, narastao na više od tri miliona predmeta.

Tokom ubijanja pravosuđa, tokom lažne reforme, reizabran je, na primer, preminuli sudija. Drugi sudija se našao i u odluci o izboru, a i na spisku neizabranih. Pojedine sudije su izabrane u dva suda, a jedan sudija je izabran i za sudiju i za zamenika tužioca, a nisu reizabrane sudije i tužioci čiji su supružnici bili sudije, tužioci i advokati, što nije bila nikakva prepreka. Nisu reizabrane sudije i tužioci koji nisu bili bliski DS. Nisu reizabrane sudije i tužioci koji su imali veoma malo do penzije, pod parolom - tužilaštvo treba podmladiti. To su radili Tadić i Đilas i videćete zašto je to važno u daljem toku teksta.

Da je danas sudstvo nezavisno i da ova vlast ne utiče na pravosuđe svedoči i postupanje dvojice sudija koji su praktično Đilasove privatne sudije. To su postupci sudije Stepanovića i Majića. Stepanović je predsednik Višeg suda. On je potpuno privatizovao Viši sud. Dokaz za to je njegovo privatno saopštenje od 1. marta ove godine, koje je lažno prikazano kao stav Višeg suda. Inače, gospodin Stepanović je izneo pretnju svima nama u Skupštini i celoj vlasti Srbije kada je 1. januara 2021. godine u svim đilasovskim medijima poručio – sudije koje vlast napada jednom će odlučivati i o njima. Kako on to može da zna? On preti svima nama da će nam suditi i očigledno on podržava one pretnje đilasovaca sudovima revolucije da će suditi pripadnicima sadašnje vlasti ako dođu na vlast i da će, naravno, revoluciju izvesti u krvi.

Majić je sudija Apelacionog suda u Beogradu od 2010. godine i upravo je čedo ove lažne reforme Tadića i Đilasa. Sudija Majić je 8. marta 2021. godine u intervjuu za Đilasov portal „Nova S“ priznao, i to je dokaz o tome da je on politički sudija, da razmišlja o kandidaturi na predsedničkim izborima naredne godine i da priželjkuje da bude kandidat cele opozicije, što je neverovatno.

Sa pravom ima veze i sledeće. Odlukama Komisije za žalbe, i ovo obaveštavam time i ovu Skupštine, odlukama Komisije za žalbe Saveta za štampu, koji su osnovali i UNS i NUNS i druga udruženja novinara, po dve žalbe koje sam podneo protiv portala „Direktno“ i „Nova S“, dokazano je da su ovi đilasovski portali objavljivali lažne vesti. To je važan dokaz o lažima koje je javnosti pružila Komisija za žalbe Saveta za štampu.

Ovakve lažne vesti inače se pojavljuju svaki dan na sajtovima „Direktno“ i „Nova S“ i o tome ću opet kasnije govoriti. Zato je ovo važno.

Da podsetim, ova dva đilasovska portala su objavila i lažne vesti da sam ja pozvao na likvidaciju cele opozicije, Đilasa i njegovih saradnika itd. Imali su različite verzije o tome. Savet za štampu je konstatovao i pre tri dana me obavestio da je izrekao dve najveće kazne kojima raspolaže portalu „Direktno“, težu, zato što je imao dva prekršaja, i portalu „Nova S“. Komisija za žalbe Saveta za štampu je konstatovala, citiram, da je portal „Direktno“ prekršio tačku 2. odeljka istinitost izveštavanja Kodeksa novinara Srbije i da je portal „Direktno RS“ prekršio i tačku 1. odeljka 2. – nezavisnost od pritisaka, po kojoj naslov teksta ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta.

Ko čini ovu Komisiju za žalbe? Novinari, eksperti i sudije. To su članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu. I svi ovi, i čućete, zahvaliću im se, su odreda neistomišljenici ove vlasti, čak kritičari. I hvala članovima ove komisije – Draganu Đorđeviću, Tamari Skrozi, Ljiljani Smailović, Vladi Marešu, Zlatku Čoboviću, Zorici Višnjić, Vidi Petrović Škero, bivšoj predsednici Vrhovnog suda, koja je član te komisije, Snežani Andrejević, Jelki Jovanović, Bojanu Cvejiću i Oliveri Milošević, zbog toga što su konstatovali da „Direktno“ i „Nova“ lažu i obmanjuju javnost.

Dakle, pobedio sam ove portale laži i sada je dokaz da obmanjuju javnost.

Sada dolazim do poente. Đilasov portal „Direktno“ svaki dan, rekao sam, objavljuje najmonstruoznije laži. Tako je „Direktno“ juče objavio saopštenje, monstruozne laži, izmišljotine mafijaškog klana Belivuk, oružanog krila terora, da je Danilo Vučić navodno umešan u poslove i sukobe navijačkih klanova Partizana.

U ovim okolnostima kada se država bori protiv mafijaškog klana Belivuk, koji se inače lažno predstavljao kao navijačka grupa Partizana, a u stvari se bavio trgovinom narkoticima, pljačkama i ubistvima, u tim okolnostima objaviti lažnu vest na, pazite, na šest strana je ovaj tekst, objaviti vest na šest strana o Danilu Vučiću, najstarijem sinu predsednika Republike, je ravno crtanju mete na njegovom čelu i ravno je pozivu na njegov linč i ubistvo.

Portal Direktno je ovim dokazano glasilo obmane i laži i ovim tekstom o Danilu Vučiću je portal Direktno, Đilasov portal, dokazao da je glasilo klana Belivuk, glasilo oružanog krila mafije i terora. Vlasnik portala Direktno je Dragan Đilas. Time se Dragan Đilas obračunava sa porodicom predsednika Aleksandra Vučića.

Podsetiću vas, najmanje tri godine vojno i političko krilo terora i mafije pripremaju teren u Srbiji za atentat na predsednika Vučića. Setimo se svedočenja uhapšenog ubice Čabe Dera da mu je srpska mafija nudila novac da ubije predsednika. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima, u blizini kuće predsednika Vučića, koje je bilo pripremljeno za atentat. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u Đilasovskim medijima. Setimo se višegodišnje dehumanizacije svih članova porodice predsednika Vučića. Setimo se silnih pretnji ubistvom predsedniku Vučiću i svim članovima njegove porodice. Setimo se da Đilas i bratija pripremaju teren od 2018. godine kada počinju da šire laži o Vučićevom fašizmu u Srbiji. Setimo se silnih pretnji Đilasovaca, javnih ličnosti, koji već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Konačni dokaz je isplivao posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk. U skrovištima mafijaškog klana Belivuk pronađen je ogroman arsenal oružja, dostojan manje vojske. Setimo se da je načelnik UKP Bogdan Pušić u kontekstu hapšenja mafijaškog klana Belivuk izjavio da je na dan otkrivanja spomeniku Stefanu Nemanji bilo predviđeno izvršenje atentata na predsednika Srbije.

Posle ovog ubilačkog teksta u Đilasovom portalu laži, koji se zove Direktno, sasvim je jasna veza između oružanog i političkog krila mafije i terora. Jasno je da je Đilas šef političkog krila mafije i terora, a da je Đilasova stranka SSP političko krilo mafije. Da li je Đilas na čelu naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Neka odgovore nadležni organi.

Setimo se da Đilas ima ogromna materijalna sredstva na raspolaganju i da poseduje bezumnu mržnju prema predsedniku Vučiću. Setimo se strašnih veza Đilasa i Marinike Tepić-Čobanu-Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Dabovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem, pardon.

Kada neko tri godine seje laži da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešani u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebao da izvede mafijaški klan Belivuk.

Kao što vidimo, posle ovog teksta na Đilasovom portalu Direktno, jasno je da postoje i naručioci i finansijeri atentata, da postoje inspiratori atentata i u krivičnom smislu i podstrekači i pomagači. Postoji jednostavno politička pozadina pripreme atentata na Vučića.

Sudeći po ovom tekstu, koji sam naveo, u Đilasovom ubilačkom portalu Direktno izgleda da su odlučili da prvo likvidiraju Danila Vučića. Da li Danilo Vučić ima ljudska prava? Da li deca Aleksandra Vučića imaju ljudska prava? Da li porodica Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Izlišno je, ali ću ponoviti zbog toga što su to neki Đilasovci smetnuli suma da Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i Đilas, Marinika i svi Đilasovci.

Kako bilo ko može da zanemari da trogodišnje dete, malini Vukan, mora da bude zaštićen? Kako bilo ko može da zanemari to da sjajni mladić Danilo Vučić, sin, unuk, brat, mora da bude zaštićen jednako kao i deca Dragana Đilasa i Marinike Tepić? Đilasov portal Direktno je odlučio da Danilo nema ljudska prava i da ga treba dehumanizovati i likvidirati. Da li je Đilas dao nalog direktoru portala Direktno, Đorđu Stefanoviću, da objavi ove smrtonosne laži o Danilu? Neka on odgovori.

Na kraju, da parafraziram, opet ću to učiniti, velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa koji baš kao da je o Đilasu pisao u kultnoj pesmi „Naši dani“: „Pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote“. Odbranićemo i porodicu Vučić i Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku iskoristio bih priliku da svim građanima Srbije islamske veroispovesti čestitam njihov praznik Bajram koji slave posle meseca Ramazana. Srbija je društvo u kome su solidarnost, međusobno razumevanje, poštovanje različitosti, poverenje jedni prema drugima osnovni demokratski postulati, a oni su temelji svakog demokratskog društva kakvo Srbija, zapravo, i jeste. Ljudske, verske i građanske slobode su garantovane našim Ustavom. Mi smo ponosni na te tekovine.

Veliki praznici nas uvek podsete na te temeljne vrednosti, da uvek budemo prijatelji, pre svega, jedni drugima, da budemo solidarni, da budemo humani, jer jedino tako možemo zajedno društvo u celini da učinimo boljim.

Želim svima da ovaj praznik donese sreću, duhovni mir, mudrost i snagu da prevaziđu sva iskušenja i da podstiče nadalje jačanje međusobnog poštovanja i poverenja. Onima koji danas slave Bajram želim porodičnu i ličnu sreću i dobro zdravlje.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, na dnevnom redu imamo Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu, kao i jednu o tačaka dnevnog reda koju je predložila SPS. To je više tehničko pitanje, ali kao i do sada ovo je prilika da govorimo o značaju pravosudnog sistema, da govorimo o vladavini prava, kao što je važno za svaku pravnu i uređenu državu.

U pravosudnom sistemu Srbije sudije imaju veoma važnu ulogu. Sud je taj koji, kako je to koleginica Dubravka rekla, primenjuje zakone, otklanja poremećaje u društvu i građanima obezbeđuje pravdu. Sudijama je Ustavom i zakonom ukazano veliko poverenje i oni su upravo ti, da kažemo, delioci pravde. Zato je važno da dužnost sudije obavljaju najstručnije, da dužnost sudije obavljaju najdostojniji, osobe visokog integriteta i moralnih osobina i moralnih sposobnosti, što se ne bi moglo reći za gospodu koju je maločas spomenuo gospodin Bakarec.

Sa druge strane, kada neko u pravosuđu provede najveći deo svog radnog veka i u sudu dočeka penziju, kao što je to slučaj sa predsednicom Prekršajnog suda u Lazarevcu, onda znači da je odgovornu dužnost delioca pravde obavljao upravo onako kako zahteva zakon, kako je to zakonom Republike Srbije definisano.

Efikasnost sudstva, pored stručnosti, nepristrasnosti, podrazumeva i suđenje u razumnom roku, pre svega. Nažalost, sudije su veoma često preopterećene, a to posebno važi za prekršajne sudove i sudije ovih sudova, tako da verujemo da nije bilo lako biti predsednik jednog prekršajnog suda kojih, po zakonu, na teritoriji Srbije danas ima svega 44.

Pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije na njenom evropskom putu, tako da je prateće primedbe, pa i sugestije, da ne kažemo kritike, ali sugestije i predloge Evropske komisije koje se iskazuju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije je usvojila novu Nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa, a upravo za period od 2020. do 2025. godine, a revidiran je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23. Za nas izuzetno važno i značajno pregovaračko Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

Nova Strategija je izrađena u skladu sa potrebama daljeg jačanja pravne države, boljoj dostupnosti pravdi i većoj pravnoj sigurnosti. Istovremeno, ona je potvrda i dokaz da je Srbija spremna da i dalje implementira evropsko zakonodavstvo. Težimo da se još više približimo evropskim standardima. To je valjda vidljivo, to je prepoznatljivo. To približavanje se ostvaruje kroz stvaranje dobrom pravnog okvira, tako i kroz praktičan rad pravosudnih organa, ujednačenu sudsku praksu koja omogućava jednak položaj svih pred zakonom.

Pravosudni i javnotužilački organi svojim posvećenim radom, svojom stručnošću i, pre svega, dostojnošću treba da obezbedi jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti i dostupnosti pravosuđa, poboljšanje efikasnosti pravosuđa i, pre svega, institucionalno jačanje suda.

Srbija se u svom procesu pristupanja EU obavezala na sprovođenje važnih ustavnih reformi čiji je cilj, pre svega, jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Dakle, jedano od sugestija i predloga, ne kažem kritika namerno, jer želim zaista i evropske parlamentarce, evo reći ću danas, i predstavnike Evropske komisije da sagledavam kao ravnopravne i dobronamerne partnere na evropskom putu Srbije.

Dakle, jedan od sugestija i predloga upućen Srbiji kao kandidatu za članstvo, jeste potpuno osamostaljivanje sudske grane vlasti. Reforme pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti i efikasnosti predstavljaju prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, predstavljaju prioritet u radu Vlade Republike Srbije. Vlada je sačinila predlog za pristupanje ustavnim reformama, koji je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije i u ovoj fazi se nalazi u nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije.

Podsetiću da je polovinom aprila meseca ove godine predsednik Narodne skupštine, gospodin Ivica Dačić je održao sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, sa ministarkom pravde Majom Popović, sa predstavnicima resornih odbora Narodne skupštine Republike Srbije, na kome je dogovoreno da se krene sa procedurama koje se tiču upravo ustavnih promena. Nakon toga je u Narodnoj skupštini održano i prvo Javno slušanje na temu ustavnih promena, a planirana su još dva javna slušanja i to 19. i 24. maja 2021. godine.

Sve ovo govorim da bih pokazao koliku važnost i značaj pridajemo ovoj temi i koliku važnost i značaj, odnosno koliko Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost kada je reč o putu evropskih integracija.

U ulozi Narodne skupštine u procesu ustavnih promena govorio je više puta i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, navodeći upravo da je proces ustavnih reformi veoma kompleksan, da se sastoji iz nekoliko faza koje sprovodi Narodna skupština Republike Srbije, kao ustavotvorni i najviši organ zakonodavne vlasti, predsednik je tada najavio i sednicu Narodne skupštine na temu ustavnih promena koja će biti zakazana otprilike, koliko smo mi razgovarali na poslednjoj sednici Kolegijuma, čini mi se, 8. juna.

Veoma često zbog neobaveštenosti, ali čak i zlonamerno neki kvazi opozicioni lideri pogrešno prenose javnosti informacije o ustavnim promenama, govoreći da se radi o promeni koja zadire u preambulu Ustava. To naravno nije tačno. Jedine promene Ustava koje su za sada predložene odnose se na pravosuđe. To je ispunjenje sugestija i predloga EU da se izbor, precizno citiram: „Izbor nosilaca pravosudnih funkcija u svim fazama i za sve nivoe vrši unutar samog pravosudnih sistema“. Dakle, bez učešća Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovo podvlačim s namerom da građanima predočimo šta je stvarni sadržaj do sada predloženih ustavnih promena, kako bi se izbegle javne manipulacije od nekih opozicionih krugova koji uporno nastoje da najavljene ustavne promene prikažu kao podvoru vlasti i kao našu nameru da promenimo preambulu kojom se definiše pozicija KiM, kao nerazdvojivog dela teritorijalnog integriteta Srbije.

Dakle, što se toga tiče potpuno je jasan stav predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije, Srbija neće prihvatiti nikada jednostrano ne proglašeno nezavisnost KiM, a uvek je spremna na dijalog i uvek je spremna na razgovor i ne insistira ni na čemu. Realizovaćemo i spremni smo na realizaciju i Briselskog sporazuma i Vašingtonskog sporazuma, jer to je potvrda našeg međunarodnog kredibiliteta i to je potvrda da je Srbija pouzdan, korektan, siguran i stabilan partner, ali što se tiče jednostranog proglašenje nezavisnosti KiM, stav je potpuno jasan. Taj stav je ponovljen, podsetiću javnost i u Vašingtonu kada je predsednik Srbije razgovarao sa tadašnjim predsednikom SAD i kada je reč o onoj famoznoj tački 10.

Pored depolitizacije pravosuđa i jačanje njegove nezavisnosti u pristupnim pregovorima, vladavina prava jeste i mora biti jedan od ključnih ciljeva kome težimo kao uređena pravna država, kakva Srbija danas i jeste. S druge strane, upućuju nam se, kažem, vrlo često, opet neću da kažem kritike već sugestije i predlozi na račun vladavine prava od strane Evrope. Srbija je, dakle, ponavljam, ispunila sve ono što se od nje traži i sve ono što se od nje očekuje.

S druge strane, recimo, kada je konkretno reč o Briselskom procesu, kada je konkretno reč o Briselskom sporazumu, druga strana nije ispunila ono što je tim Sporazumom definisano. Ono na čemu insistira Srbija je samo realizacija onoga što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, a tiče se konkretno druge strane i samo jedne, za nas, veoma važne i ključne tačke, a to je Zajednica srpskih opština.

Više puta sam govorio o ocenama evropskih parlamentaraca. Neću dana kritikovati, jer o tome smo razgovarali, imali smo prilike da razgovaramo na sednici Odbora za evropske integracije sa gospodinom Bilčikom, koji je pisao izveštaj. Izveštaj koji je na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta imao preko 400 amandmana.

Ja sam tada iskoristio priliku i rekao, pošto je on nas upoznao, da je 539 poslanika podržalo taj izveštaj, ja sam rekao da umesto paušalnih, proizvoljnih i netačnih ocena, jednostavnije je bilo da sa nama razgovarate ili ima potrebe da svako od nas 250 traži nekog evropskog parlamentarca koji će podneti amandman. Ako je to suština političkog delovanja, onda je to apsolutno pogrešno, a ja sam ubeđen da je svako od nas spreman da razgovara zbog interesa Srbije sa svih 539 poslanika i da razgovaramo argumentovano i da razgovaramo činjenično, a ne da iznosimo paušalne ocene, jer brojne su paušalne i proizvoljne ocene iznesene u konkretnom Izveštaju ili kako je to već nazvano Rezoluciji Evropskog parlamenta.

Dakle, takođe želim da kažem da Srbija vodi jednu, ponoviću po ko zna koji put, beskompromisnu i odlučnu, neselektivnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je ste jedan od šest osnovnih ključnih principa, ciljeva, načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije i da je Republika Srbija i Vlada Republike Srbije pokazala i hrabrost i odlučnost na tom putu.

Dok se od nas traži da izmenimo Ustav kako bi se obezbedila, po mišljenju evropskih parlamentaraca i EU, potpuna nezavisnost pravosuđa u Srbiji, evro-parlamentarci gotovo da pokušavaju na neki način, da ne budem kritičan, na neki način da daju naloge da se određeni slučajevi reše. Pri tome, ne uzimajući u obzir da je većina tih slučajeva rešena, a da je drugi deo, onaj manji deo slučajeva, da su procesi započeti i da će vrlo brzo biti rešeni.

Dakle, to su ta proizvoljna, netačna, neistinita tumačenja, ali mi smo im predložili vrlo otvoreno i vrlo dobronamerno i vrlo iskreno, nemojte da se bavimo proizvoljnim tumačenjima, ozbiljni smo ljudi.

Vi predstavljate ozbiljnu instituciju, Ako je to ključna tema za Evropski parlament, mi smo spremni sa vama da razgovaramo. Bolje je svakako razgovor, bolje je voditi dijalog od konstatacije nekoga ko na to ima pravo, jer ima onaj prefiks, znate, da je izvestilac pa kaže da je drago što Srbija u prethodnoj godini nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje. To nije način da se razgovara. Tako se ne vodi dijalog. Mi smo kao parlamentarci, u to sam ubeđen da su sve kolege spremne da uvek razgovaramo sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Ono što na samom kraju želim da kažem, naravno podržaćemo obe tačke, drugu tačku smo praktično mi predložili, bilo bi nelogično da o njoj govorim. Reč je zaista o tehničkoj stvari, proceduralnoj stvari, ali ono o čemu želim da govorim na samom kraju jeste nešto o čemu su govorile kolege iz JS. Mislim da je gospodin Starčević kao ovlašćeni predstavnik JS o tome govorio, mislim da je kolega Vujić to pomenuo.

Želim da postavim pre svega jedno pitanje koje se tiče ovih nazovite nekakvih lidera ili liderčića opozicije - da li je ovo kako oni vide savremeno demokratsko društvo, da li je to vladavina prava, da li je to nezavisno sudstvo za koje se ova družina zalaže tako što će vršiti pritisak na nadležne institucije i na nadležne organe?

Vratiću se na samo jednu situaciju, nema razloga ja da branim gospodina Dragana Markovića Palmu, jer on nema razloga da se brani po našem mišljenju, ali vratiću se na samo jednu situaciju, a to je političarenje, politička predstava samozvanih lidera u Jagodini sa sve sakupljenim stranačkim aktivistima gde ih je bilo 30, 40 iz čitave Srbije govori u prilog tome da se želi izvršiti pritisak na nadležne organe i nadležne institucije.

Molim vas, ostavite vi nadležne organe i nadležne institucije da rade svoj posao. Gospodin Marković, koliko je nama poznato, nikada nije bežao niti se skrivao od nadležnih organa i nadležnih institucija, već je naprotiv uvek insistirao da nadležni organi i nadležne institucije što pre odrade svoj deo posla i zauzmu konačan stav.

Znate, kad sve to sagledate, nameće se jedno pitanje - odakle potreba da se na ovakav način prikupljaju politički poeni ako se stvarno brine i ako se stvarno navodno vodi briga o nekakvim žrtvama. Pa zar nije bilo logično da najpre odete kod tužioca, da ponudite dokaze, a ne da započnete prljavu kampanju, pa tek onda navodno odlazite kod nadležnih organa i nadležnih institucija?

Očigledna uznemirenost, uznemirenost pre svega koja je uzrokovana izborima koji predstoje, uznemirenost koja je uzrokovana rezultatima koje postiže i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i to je jedno politikanstvo i političarenje. Pustite nadležne organe i nadležne institucije da rade svoj posao.

Gospodo, zaboravili ste, nije ovo period kada ste imali odgovornost, kada ste bili gospodari svega u Srbiji, pa i medija, o čemu je maločas govorio gospodin Bakarec. Ovo je vreme kada je Srbija uređena, pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema. To što vama ne odgovara uređena i pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, to je vaš problem. Ali je ovo uređena, ponavljam, pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema.

Znate, na tu tezu od koje se polazi kada govorimo o toj nekakvoj tamo družini, ta teza je nama jako dobro poznata a ona glasi – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Zahvaljujem predsedavajuća.