Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege iz Poslaničke grupe SPS danas su govorili o zakonima iz oblasti saobraćaja i građevinarstva, a ja ću se ovom prilikom osvrnuti na izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Izmene i dopune Zakona ne odnose se direktno, odnosno nemaju mnogo veze sa oblastima saobraćaja i građevinarstva, ali svakako verujem da će upravo i njima biti izuzetno korisne i da će takođe biti izuzetno značajne za te oblasti.

U prethodnom periodu mi, narodni poslanici u Narodnoj skupštini, usvojili smo više zakona iz oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja, što govori o naporima i aktivnostima Vlade Republike Srbije i naše države da ulaže u digitalizaciju našeg društva, da javnu upravu približi građanima i da im pojednostavi i olakša svakodnevno funkcionisanje.

Sa druge strane, cilj je da dostignemo evropske standarde kada je u pitanju ova oblast.

Digitalizacija, kao što svi znamo, jeste proces koji obuhvata sve sfere društvenog i privatnog života i gotovo da nema oblasti ili delatnosti u našem društvu koju tehnologija i digitalizacija sada ne dotiču.

Kao deo sistema javne uprave, u svom dosadašnjem radu i iskustvu, imala sam priliku da vidim praktične primere i rezultate digitalizacije u javnoj upravi, koje su za rezultat imale modernizaciju i reforme javne uprave, koju smo započeli 2014. godine. Rezultati se ogledaju u efikasnijoj javnoj upravi, u upravi približenoj građanima, modernijim lokalnim samoupravama i njihovom načinu funkcionisanja, kao i u svim drugim organima u našoj državi.

Posebno ako pogledamo uvođenje elektronske uprave, tu se vide značajni rezultati - objedinjavanje 13 baza podataka u jedan centralni registar stanovništva, brojne elektronske servise koje gotovo sve lokalne samouprave danas koriste, a to su sistemi kao što je „Sistem 48 sati“, „Virtualni matičar“, elektronska naplata administrativnih taksi, servisi koji su omogućili i olakšali svakodnevni život naših građana, kao servis e-vrtić, e-beba i mnogi drugi.

Na ovaj način elektronska uprava doprinela je podizanju standarda funkcionisanja javne uprave. Mi smo na taj način olakšali našim građanima jer smo smanjili administrativne troškove, izbegli nepotrebnu birokratiju, ali značajno im uštedeli i vreme i novac.

Svim ovim novinama sprovedenim u funkcionisanju javne uprave mi smo poslednjih godina postavila dobar temelj za dalji nastavak digitalizacije. Zato smatram da će upravo i ove izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju tome doprineti.

Efekte dosadašnjeg procesa digitalizacije imali smo priliku naročito da vidimo tokom pandemije korona virusa kada, da nije bilo elektronske uprave i svih tehnologija u koje smo značajno ulagali u prethodnom periodu, teško da bismo mogli da odgovorimo svim izazovima i problemima koje je virus Kovid-19 sa sobom doneo i proizveo.

Uverili smo se da digitalizacija u koju smo značajno ulagali možda i nije jeftina, ali takođe smo se uverili i da je od nje mnogo skuplja, spora i komplikovana administracija, koja bi sigurno, da nismo u nju ulagali i da je nismo reformisali i transformisali generalno javnu upravu, sigurno da bismo proizveli novi zastoj ili probleme u svim poslovnim procesima kada je u pitanju naša privreda, ali takođe i u svim drugim procesima kada je u pitanju naša javna uprava.

Sam proces digitalizacije javnog sektora, ekonomije i obrazovanja u Srbiji, kao što sam malo pre rekla, započeo je nekoliko godina pre same pandemije korona virusa, 2014. godine, kada smo i krenuli sa usvajanjem strateških dokumenata Vlade i kada je to bio u stvari jedan od prioriteta Vlade koja je tada formirana. Sadašnja predsednica Vlade, Ana Brnabić, tu je dala svoj veliki doprinos, ali uspešan nastavak procesa digitalizacije svakako je uradio i ministar Branko Ružić.

Najznačajniju povratnu informaciju od tog značajnog ulaganja u našu digitalizaciju imali smo upravo tokom pandemije korona virusa, kada smo imali priliku da vidimo da su se svima nama život i navike, stavovi u pogledu digitalizacije značajno promenili kada su u pitanju sama komunikacija između građana, privrede i naše države.

Ono što predstavlja veliki uspeh svakako je da smo u ovom izazovnom periodu uspešno odgovorili novonastaloj situaciji, a ova situacija koja je izazvana pandemijom korona virusa jeste podstakla mnoge privrednike i naše građane da promene stavove vezano za digitalizaciju i da se otvore neke nove ideje, a samim tim i da utiče na to da prihvatimo sve one servise koje do sada možda i nismo koristili.

On lajn nastava i elektronska pijaca, sastanci preko „Zum aplikacije“ i elektronsko bankarstvo, beskontaktna dostava, beskontaktni načini plaćanja, postali su nešto što je svakome od nas sada već normalno. Zatim, elektronski dokument o kom danas govorimo sve više je počeo da zamenjuje i klasičan papirni dokument. Postepeno, elektronski potpis zamenjuje proces svojeručnog potpisivanja, a samim tim imamo priliku i da vidimo da smo uspešno na svim našim dokumentima prevazišli i stavljanje pečata kao obaveznog nekada dela svakog dokumenta.

Digitalizacija samim tim više nije nepoznanica i izazov za sve naše građane. Ona jeste postala rešenje svakodnevnog života naših građana, pogotovo onog velikog broja građana koji su uspeli da prepoznaju sve benefite uštede prilikom korišćenja ovih servisa, jednostavnijeg i bržeg načina poslovanja, ali takođe i olakšanog svakodnevnog života.

Zbog toga verujem da će ove izmene i dopune Zakona doprineti i jednostavnijoj upotrebi kvalifikovanih elektronskih sredstava o kojima danas govorimo, u smislu pojednostavljenja aplikacija koje omogućavaju upotrebu elektronskog sertifikata.

Uvođenje provere identiteta korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu biće posebno značajna za sve one građane koji žive u inostranstvu i da će i oni moći da koriste elektronske usluge, kao i sve vrste digitalnog procesa poslovanja.

Ovi normativni akti, kao i njihovom uspešnom implementacijom koju danas ovde imamo priliku da vidimo, oni jesu od vitalnog značaja za digitalizaciju našeg društva, jer se pokazalo, kao i do sada, da su elektronski servisi upravo oni servisi koji pojednostavljuju administrativne procese, zatim štede vreme i novac naših građana, a ono što je posebno značajno za našu državu, jeste da našu javnu upravu čine efikasnijom.

Poslanička grupa SPS pitanje digitalizacije našeg društva smatra izuzetno značajnim pitanjem i mi ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Koleginica Ljiljana Malušić ima reč. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo set zakona iz oblasti građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ja ću govoriti o jednom izuzetno važnom zakonu, a to je Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici. Zašto? Zato što 50 godina unazad, od 1921. godine se govori o tome kako će Beograd imati metro, kako ćemo izgraditi metro, kako imamo projekat, kako ćemo spustiti Beograd na reke, kako ćemo napraviti operu, a od toga se apsolutno ništa nije desilo do 2012. godine, kad je gospodin Aleksandar Vučić sa svojom strankom pobedio na republičkom nivou i od krećemo da radimo i gradimo.

Naravno, pobedili smo mi 2010. godine, dve opštine su bile u pitanju, gradska opština Voždovac i Zemun, i od tad počinje nešto potpuno drugačije, da se menja slika pre svega Beograda a onda i čitave Srbije. Rad, red i disciplina.

Ja ću pričati o metrou. Jedva čekam da krene, ali zaista ne mogu a da ne spomenem kako je Beograd izgledao nekada, kako je Srbija izgledala do te 2012. godine. Idemo redom – potpuno devastirana, uništene fabrike, to svi znamo, 594 preduzeća potpuno devastiranih, ogoljenih, nezaposlenost 26%, to moramo da napomenemo, auto-putevi onakvi kakvi su bili su ostali do dana današnjeg, do 2012. godine. Znači, otpušteno 400 hiljada ljudi. Opšta katastrofa.

Onda neko kaže – građani Republike Srbije idu iz Republike, iz svoje matice, iz svoje prelepe zemlje. Pa išli su tada, ali ne samo tada, išli su i 60-tih, 70-tih, kada su bili ratovi 90-tih i tada. Sada, najmanje ljudi ide iz matične zemlje. Naprotiv, vratilo se 70.000 i to mladih ljudi.

Kada je bio problem sa koronom, vratilo se u Srbiju i ušlo 400.000 ljudi. Nisu svi ostali, vratili su se ljudi da rade tamo gde žive, ali je ušlo da se vakcinišu. Zašto? Zato što imamo četiri vrste vakcina. Zato što smo najopremljenija zemlja na ovom delu sveta. Zato što pomažemo svima, imamo visok stepen empatije. Dajemo vakcine ko god želi, dali smo vakcine Crnoj Gori našoj bratskoj Republici, dali smo Bosni i Hercegovini, dali smo Albaniji, dali smo Makedoniji, daćemo opet.

Za dva dana se vakcinisalo 22.000 ljudi, ukupno 39.000 podatak od pre mesec dana, stranaca. U ovom momentu ukupno vakcinisanih je 3.250.000, revakcinisanih 1.920.000. Tako se radi.

Što reče moja uvažena koleginica, pre nego što krenemo o današnjoj temi, moramo reći ljudima kako je bilo, šta su gradili, šta nisu gradili, na šta su trošili pare, jer prosto građani Republike Srbije to treba da znaju.

Koridor 10 se gradio kao Skadar na Bojani, da bi ga mi završili. Znači, mi smo završili Koridor 10, gradimo Koridor 11, završili smo autoput „Miloš Veliki“, radimo sada Preljina–Požega, biće završen do sledeće godine, do januara meseca 31 kilometar.

To su činjenice. Završili smo autoput Batočina–Kragujevac posle onoliko godina, završili smo most na Ostružnici, petlju na Batajnici, revitalizovali 450 kilometara puteva prvog reda. U planu je da se izgradi osam autoputeva. Od toga već se gradi „Moravski koridor“, gradi se Ruma–Šabac–Loznica put, zatim počeo je da se gradi „Fruškogorski koridor“, gradiće se Kuzmin–Sremska Rača, Iverak–Lajkovac, gradiće se put Karađorđe, idemo redom. Znači, osam autoputeva.

Što se nezaposlenosti tiče, bila je 26%, danas je 9% zbog kovida. U jednom momentu pre kovida nezaposlenost je iznosila 7,3% i to treba naglasiti svaki Božiji dan, da se zna. Oni su otpustili 400.000 ljudi, mi smo zaposlili 300.000 ljudi. Pa samo je predsednik Vučić otvorio 230 fabrika.

Sada da se vratim na metro. Metro, znači metropola. Beograd će napokon, zahvaljujući ovoj Vladi i gospodinu Vučiću, predsedniku Republike Srbije biti metropola. On to jeste po svojoj duhovnosti, po kulturnoistorijskom nasleđu, ali ćemo imati metro koji je izuzetno važan, rasteretićemo saobraćaj.

Na mesečnom nivou Srbija dobija 4.000 automobila koji zagađuju okolinu. Znači, rasteretićemo saobraćaj, neće više biti špiceva. To samo za šest godina. Potpisan je Sporazum, gospodin Siniša Mali i ministar finansija potpisao Sporazum, Memorandum o projektu o izgradnji metroa u Beogradu i prva faza izgradnje metroa počinje u decembru mesecu 2021. godine, što je za svaku pohvalu.

Da li neko nije imao hrabrosti, smelosti, da li nije imao viziju, da li nije imao para koje je potrošio na kojekakve projekte, pranje para i ostalo, nebitno je, bitno je da smo mi prvi i jedini posle 50 godina koji ćemo izgraditi metro.

Prva linija metroa počinje od Makiškog polja, gradi se Makiški depo, ići će preko Žarkova, zatim preko šećerane, sve do, Radničkom ulicom, do Beograda na vodi gde će biti ukrštanje sa drugom fazom izgradnje metroa, zatim ide se na Trg Republike, a onda Luka Beograd, Karaburma i Mirijevo. To je prva faza metroa.

Druga će biti od Mirijeva do Zemuna ili od Zemuna do Mirijeva, a treća faza će biti Novi Beograd, moj Voždovac, odnosno Banjica. Izvanredno, pokrićemo čitav grad.

Vrlo je važno naglasiti da će dve francuske kompanije i jedna kineska graditi metro i da će Kinezi u ovom projektu imati zaduženja otprilike 70%. Oni će graditi metro, a Francuzi će opremati elektro instalacije i sve ostalo.

Svi ljudi u Srbiji kada su čuli da napokon kreće izgradnja metroa, pošto ja i putujem po Srbiji, ne samo ja, nego sve moje kolege, imamo povratne informacije o tome, šta to znači? Pre svega ekologija, drugo rasterećenje saobraćaja i ono što najvažnije Beograd zaista postaje metropola.

Šta još treba reći? Revitalizovaćemo „Beovoz“ i da će sva prigradska naselja uglavnom biti povezana. Ide se od stanice u Zemunu, pa će biti povezana sa Barajevom, biće tu i Lazarevac, zatim Mladenovac, takođe će se raditi linija, brza linija, koja će ići do Pančeva. Znači, samo se radi.

Radimo i brzu prugu koja će biti gotova ja se nadam vrlo brzo, a prva deonica do Novog Sada biće gotova već u decembru mesecu ove godine i jedva čekam da sednem u taj voz, jer će biti brzina 220 kilometara na sat.

Beograd ide napred. U Beogradu danas imamo preko 1.500 gradilišta. Godine 2012. u čitavoj Srbiji je bilo 1.500 gradilišta, danas u Srbiji imamo 75.000 gradilišta.

Da bi moje kolege mogle dalje da, svaka čast ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, ja ću sa velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i ne samo ovaj zakon, nego svi koji su na dnevnom redu, a vama samo, uvek budite tamo gde jeste i srećan rad. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Justina Pupin Košćal.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu veoma važan predlog zakona i veliko mi je zadovoljstvo da diskutujem o tome. Radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Bezbednost je potreba svakog pojedinca, svako od nas želi da bude zaštićen, a zadatak države je da štiti svoje građane. Nema sfere delovanja i rada koje nema dodirnih tačaka sa bezbednošću, jer je realizacija bezbednosti uslov održanja i razvoj svih drugih društvenih sfera političke, ekonomske, socijalne i svake druge.

Nacionalnu bezbednost Srbija štiti nacionalnim sistemom bezbednosti. Politika nacionalne bezbednosti je deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje država preduzima kako bi dostigla ciljeve politike nacionalne bezbednosti.

Bezbednosni izazovi se nažalost uvećavaju, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. Mnogi od njih se pojavljuju novim formama i sa jačim intenzitetom, a istovremeno se javljaju nove bezbedonosne pretnje što zahteva adekvatan bezbedonosni pristup.

Ogroman je značaj, kao i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju za bezbednost naše države dajući značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje i očuvanju javne bezbednosti, odnosno javnog reda i mira što je od značaja za svakog građanina naše zemlje.

Upravo ceneći ovakvu ulogu snaga bezbednosti država želi da svim pripadnicima ovog sektora olakša život i rad. Jedan od načina na koji država brine jeste obezbeđenje stanova po daleko povoljnijim uslovima. Zato je Republika Srbija 2018. godine donela zakon kojim se definišu uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA i Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za lica ranije pripadnike snaga bezbednosti, borce, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Činjenica je da je najveći broj nerešenih stambenih pitanja zaposlenih u državnim organima među pripadnicima snaga bezbednosti. Izmenama i dopunama zakona koje su danas na dnevnom redu, pored bližeg definisanja načina i kriterijuma pod kojima neko lice može da aplicira za stan iz ovog programa, odnosno da se prijavi za kupovinu stanova na osnovu ovog zakona, propisani su uslovi izgradnje prostora namenjenih za određene komercijalne delatnosti u okviru ovih stambenih projekata. To bi bili sadržaji neophodni za namirenje osnovnih životnih potreba što bi stanarima značajno olakšalo svakodnevni život.

Ovo je prilika i da se podsetimo uloge srpske vojske kroz istoriju, koja se izdvajala posebnom hrabrošću, kakvom se retko koji narod u svetu može pohvaliti. Naša vojska nikada nije bila agresor, već oslobodilac, uvek na pravoj strani, na strani slobode. Znajući za hrabre srpske vojske u balkanskim i u Prvom svetkom ratu, čak je i Hitler, želeći da izbegne sukob sa srpskom vojskom, ispunjavao sve zahteve kneza Pavla pre nego što je bio potpisan Trojni pakt.

Naša vojska se hrabro suprotstavila i NATO agresiji i tako ponovo dokazala važnost hrabrosti vojnika i njihovog patriotizma, koji je bio važniji od vojne opremljenosti. Upravo taj vojnički moral i snaga mora da se osnažuje i poštuje, a to Srbija danas čini i obezbeđenjem pristojnih uslova za život, a stan je jedan od prioriteta. Da bi vojnik mogao spokojno da brani svoju zemlju, on mora znati i to da je njegova porodica sigurna, obezbeđena i da ima krov nad glavom.

Oni koji se žrtvuju za svoju zemlju i spremni su da za nju daju i svoj život moraju znati da država brine o njima. Mi socijalisti podržavamo ovaj koncept, a istovremeno se zalažemo i za to da i pripadnici drugih profesija mogu takođe za sebe i svoje porodice da obezbede siguran dom.

Naravno da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog o izmenama i dopunama zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Maja Grbić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na redu imamo set zakona, od kojih ću posebno akcenat staviti i posebno se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.

Naime, ovde se radi o dve izuzetno važne izmene. Prva izmena regulisana je odredbama člana 2. Predloga zakona, kojim se uređuje rok za pribavljanje upotrebne dozvole u odnosu na one objekte koji su građevinsku dozvolu, prijavu radova, odnosno odobrenje za izgradnju ishodovali po ranije važećim zakonima, odnosno do 11. septembra 2009. godine.

Imajući u vidu da je značajan broj investitora propustio da u datom roku ishoduje upotrebnu dozvolu, prepoznata je potreba da se ovaj rok produži. Od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2014. godine i donošenja i uvođenja objedinjene procedure i njene primene, kao i uvođenja Centralne evidencije objedinjene procedure (skraćeno: CEO), svi zahtevi za ishodovanje lokacijskih uslova, odobrenja za izgradnju, pa sve do upotrebne dozvole, znatno je ubrzano dobijanje rešenja, a i sprečene su zloupotrebe. Svaki građanin naše zemlje može pristupiti Centralnoj evidenciji i proveriti da li neki objekat ima odobrenje za izgradnju, te na taj način u velikoj meri se osigurava sigurnost prilikom prometovanja nepokretnosti. Ovom izmenom produžava se rok od četiri godine za one investitore koji nisu ishodovali upotrebnu dozvolu u predviđenom roku da istu ishoduju u narednom periodu od dana stupa na snagu ovoga zakona.

Druga izmena, za koju svakako mislim da je veoma važna za našu zemlju u pogledu razvoja investicija, jeste regulisana odredbama člana 3. Predloga ovoga zakona, kojim se uređuje rok važenja planskih dokumenata koji su doneti pre 1. januara 1993. godine, kao i rok nadležnim organima u tom periodu da donesu i usvoje plansku dokumentaciju. Kako je prošlo skoro 30 godina od tada, od poslednjeg roka za izradu planskih dokumenata, potrebno je da se rok za donošenje ovih planskih dokumenata produži, imajući u vidu da je izrada i donošenje planskih dokumenata od javnog interesa za Republiku Srbiju.

Zašto je važna izrada planske dokumentacije? Kada smo u decembru prošle godine u ovom domu izglasali i usvojili budžet Republike Srbije, mogli smo videti da se jedan deo budžeta odnosio na finansiranje investicija zarad ravnomernog razvoja svih opština i gradova na teritoriji naše zemlje. Upravo zbog realizacije planiranih investicija, važna je izrada i donošenje planskih dokumenata.

Samom planskom dokumentacijom uređuje se na prvom mestu prostor za izgradnju objekata različitih namena na osnovu koje se ishoduju lokacijski uslovi, pa i sama građevinska dozvola. U sredinama koje nemaju donetu plansku dokumentaciju pribegava se nelegalnoj gradnji koja sa sobom povlači niz različitih konsekvenci, u prvom redu nemogućnost naplaćivanja taksa na osnovu kojih se puni budžet lokalne samouprave i gradova, pa do nelegalne gradnje.

Za ravnomerno razvijanje svih gradova i opština jedan od uslova je svakako planski osnov, jer veliki investitori, a naročito inostrani, opredeljuju se za lokacije na kojima je doneta planska dokumentacija i gde mogu ishodovati građevinsku dozvolu.

Ovakvim razvojnim budžetom kakav je naš stvoreni su svi preduslovi za ravnomeran razvoj naše zemlje, te smatram da je veoma važno da pojedini gradovi i opštine prihvate odgovornost i ažurnije rade na izradi ovih planskih dokumenata. U skladu sa tim, oni gradovi i opštine koje to nisu uradile imaju rok od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona da stvore uslove za investiranje.

Dolazim iz opštine Stara Pazova, za koju slobodno mogu da kažem da jeste jedna od najrazvijenijih opština u našoj zemlji. Prema svom geografskom položaju nalazi se između dva velika grada, između Novog Sada i Beograda, kao i između dva auto-puta Beograd-Novi Sad i Beograd-Zagreb. Ovom prilikom mogu da istaknem i da se pohvalim da opština Stara Pazova poseduje svu neophodnu plansku dokumentaciju, počev od Prostornog plana opštine Stara Pazova, koji svakako predstavlja krovni planski dokument, pa sve do planova generalne regulacije za svako naselje, na osnovu kojih se reguliše planiranje svakog naseljenog mesta u našoj opštini, pa do planova detaljne regulacije u našem mestu.

Takođe, ovom prilikom bih želela da napomenem da smo otišli i korak dalje, da osluškujemo potrebe investitora, korigujemo planske dokumente u cilju unapređenja i razvitka naše opštine. Kao potvrda prethodno iznetog ide u prilog i činjenica da je u našoj opštini, odnosno u opštini Stara Pazova, formirano osam industrijskih zona, od kojih je pet potpuno infrastrukturno i komunalno opremljeno, što nas svakako čini veoma privlačnim za investicije.

Takođe bih napomenula da u narednim godinama planiramo izgradnju infrastrukturnog koridora. Sada smo trenutno u fazi izgradnje plana detaljne regulacije infrastrukturnog koridora. Značaj izgradnje ovog infrastrukturnog koridora jeste u tome što će se povezati dva auto-puta Beograd-Novi Sad i Beograd-Zagreb preko naseljenih mesta Banovci, Nova Pazova, Vojka i Krnješevci, kao i povezivanje industrijskih zona u okviru naše opštine. Cilj svakako jeste razvoj privrede, bržeg, efikasnijeg, jeftinijeg protoka robe i unapređenje životnog standarda naših građana.

Prema podacima iz APR-a za 2020. godinu, na našoj teritoriji opštine posluje 1.140 privrednih društava i 3.060 preduzetnika. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom 2012. godine na birou je bilo oko 4.500 nezaposlenih lica. Danas, zaključno sa izveštajem 2020. godine, prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, na birou se svega nalazi 1.450 lica, što čini u procentima 4%, što je iznad republičkog minimuma.

Svakako da će se ovaj podatak u budućnosti još smanjiti, zbog novih investicija koje utiču na razvoj opštine, ali i zbog činjenice da ozbiljnom i odgovornom kako unutrašnjom, tako i spoljnom politikom koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, osigurati bezbednost i ekonomsku stabilnost naše zemlje, što doprinosi i činjenici o sve većem prilivu direktnih stranih investicija u našu zemlju. Upravo zbog takvog pristupa u vođenju države, jedna velika i značajna nemačka kompanija MTU za proizvodnju softvera, delova i motora za avione odlučila je upravo da investira na teritoriji Republike Srbije, a za lokaciju svog objekta odabrala je opštinu Stara Pazova. Ovaj projekat je od izuzetnog nacionalnog značaja koji je potvrđen zaključkom Vlade Republike Srbije.

Stara Pazova je opština sa dugom tradicijom privatnog biznisa, dok samo naselje Nova Pazova u kome se i gradi ovaj objekat je drugo po veličini naselje u Staroj Pazovi i predstavlja začetnika privatnog biznisa još u vreme bivše SFRJ. Izgradnja ovog veoma značajnog objekta planirana je u nekoliko faza. Važno je takođe da kažem da je ona otpočela u martu mesecu ove godine. U prvoj fazi očekujemo zaposlenje 500 ljudi, do punog kapaciteta kada se očekuje otvaranje pogona za proizvodnju 2022. godine, gde će biti zaposleno oko 2.000 građana.

Izgradnjom ove kompanije praktično će se iskoreniti nezaposlenost u našoj opštini i otvoriti mogućnost zaposlenja i stanovnika koji gravitiraju ka Staroj Pazovi. Takođe je važno ovom prilikom da napomenem da je prošlog meseca potpisan Memorandum o saradnji između MTU-a, Ministarstva prosvete i opštine Stara Pazova, koji će doprineti daljem razvoju obrazovnih profila, posebno dualnog obrazovanja u Tehničkoj školi u Staroj Pazovi. Ovo će praktično značiti da će sledeća generacija đaka koja izađe iz ove škole biti osposobljena za potrebe rada u ovoj velikoj kompaniji.

Od dolaska na vlast SNS svedoci smo da u proteklim godinama dosta sredstava opredeljeno za infrastrukturu u svim oblastima i dajte da se taj trend i dalje nastavlja kroz kapitalne investicije.

Od velikog značaja je svakako nastavak izgradnje putne i železničke infrastrukture, od kojih ću ja sada ovom prilikom izdvojiti samo nekoliko. Nastavak izgradnje autoputa deonice Preljine-Požega, nastavak izgradnje autoputa deonica Pojate-Preljine tzv. Moravski koridor, nastavak izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica tzv. Fruškogorski koridor čiji je značaj povezivanje važnih administrativnih i regionalnih centara i predstavlja posebnu vezu Srbije sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom. Ova izgradnja Fruškogorskog koridora prepoznata je kao projekat od posebnog značaj za Republiku Srbiju.

Takođe, izgradnja mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama. Značaj izgradnje ovog mosta ogleda se u mogućnosti da najveći broj vozila iz pravca severa koristeći autoput T75 direktno uključi u Fruškogorski koridor, odnosno spajanje sa drugim pravcima gde se samo jezgro Novog Sada značajno saobraćajno rasterećuje.

Takođe, veoma važno jeste u oblasti železničke infrastrukture da napomenem izgradnju pruge železnice Beograd-Stara Pazova, Stara Pazova-Novi Sad, Novi Sad-Subotica. Izgradnja i rekonstrukcija ove železnice ima izuzetan strateški značaj u našoj zemlji s obzirom na to da predstavlja deo osnovne transverzale Republike Srbije i direktno povezuje tri od najvećih pet gradova u našoj zemlji.

Upravo zbog svega prethodno iznetog i značaja investicije za dalji razvoj naše zemlje, a ujedno i razvoja naše zemlje u danu za glasanje podržaću ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Ivan Ribać. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega bih se zahvalio i izrazio veliko poštovanje predsedniku Češke Republike gospodinu Milošu Zemanu, koji je uputio izvinjenje srpskom narodu zbog zločinački nezakonite agresije na tadašnju SRJ u kojoj je stradao veliki broj nevinih ljudi i uništena je i devastirana infrastruktura jednog miroljubivog naroda, naroda koji je dva svetska rada bio na strani sila pobednica.

Da se vratim na dnevni red. Bezbednost građana Srbije nema cenu, poštovani narodni poslanici, kao što nema cenu ni ulaganje u nju. Kao neko ko je dugi niz godina radio u bezbednosnom sektoru Uprave carina još odavno sam shvatio da je bezbednosni sistem kao imuni sistem organizma. Kada imuni sistem se naruši, naruši se rad organa i zdravlje počinje da strada, isto tako se tiče i državnih organa.

Za razliku od ove vlasti nisu svi delili isto mišljenje, istu viziju i iste stavove. Od 2000. do 2012. godine vlast u Srbiji je bez presedana uništavala naše naoružanje, uništavala tehniku, zapustila kasarnu i druge objekte, a pripadnike bezbednosnih snaga ne samo stavila na rub egzistencije i društveni marginu, već i direktno životno ugrožavala jer su leteli tada lošim avionima, starim i neispravnim oružjem rukovali.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, o kome između ostalog danas govorimo, jeste u funkciji poboljšanja uslova života pripadnika Ministarstva odbrane, MUP-a, pripadnika BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i ovaj projekat ne samo da dodatno poboljšava već zacrtani projekat od nacionalnog interesa kroz koji će čuvari mirno sna građana Srbije dobiti mogućnost da kupe jeftine stanove po ceni od 500 evra po kvadratnom metru, što je moraćete priznati jako povoljno.

Takođe ću vas podsetiti, da u svrhu poboljšanja uspeha života pripadnika naših bezbednosnih snaga, prosečna plata u 2019. godini u vojsci je podignuta na oko 70.000 dinara, u policiji na 79.000 dinara. Od početka godine su vojnicima i oficirima plate povećane za pet posto, a obećano je i biće ispunjeno do kraja godine povećanje od deset posto. Takođe, valja da naglasim, da i pored toga što smo pripadnicima BIA obezbedili najsavremenije uslove za rad, trudimo se da i njima vrlo brzo prosečna plata bude oko 100.000 dinara.

Ono što niko ne može da ospori jesu rezultati koje smo u poslednjih nekoliko godina postigli kada je reč o unapređenju srpskog bezbednosnog sektora, Srbija je poštovani građani 2019. godine i zvanično postala država sa najvećim vojnim ulaganjem u regionu, sa vojnom potrošnjom u vrednosti od 1,14 milijardi dolara, što je za 43% veće nego što je to bilo u 2018. godini. Tako smo primera radi, prestigli naše susede iz Hrvatske koji su dugo vremena prednjačili u odnosu na nas u toj oblasti iako imaju skoro duplo manje stanovnika.

Zahvaljujući uspešnoj ekonomskoj politici napravili smo dobru osnovu za jačanje infrastrukture u bezbednosnom sektoru. Između ostalog od Francuske smo nabavili pet helikoptera i 18 sistema Mistral sa pedeset raketa, od Rusije protiv-vazdušni sistem Pancir S1 i šest migova, a od Kine raketni sistem protiv-vazdušne odbrane koji je dometa oko sto kilometara.

Za razliku od opozicionih snaga koje su nekada pretapale tenkove i ukinule redovno služenje vojnog roka, a koje danas pripadnike BIA i policije nazivaju kriminalcima, napadaju ih kao što je to radio Dragan Đilas kada je napao pripadnika policije, obećavajući mu da će proći katastrofalno kada on dođe na vlast, za one koje naše oficire i vojnike nazivaju izdajnicima, mi se vodimo mišlju velikog vojnog stratega Napoleona Bonaparte koji je rekao – narod koji neće da hrani svoju vojsku, hraniće tuđu kada za to dođe vreme.

Srbija danas, dragi građani želi mir i stabilnost kako bi mogla da nastavi sa započetim ekonomskim i infrastrukturnim reformama, a jačanje našeg bezbednosnog sektora u funkciji je ne zastrašivanja ili pretnje drugima, već samo radi sopstvene odbrane.

Uz proklamovanu vojnu neutralnost i mudru partnersku vojnu saradnju i sa istokom i zapadom, naravno uz veliki potencijal našeg ljudskog potencijala u bezbednosnom sektoru, nadam se da ćemo vrlo brzo da ostvarimo sve zacrtane ciljeve.

Nešto bih još želeo da kažem što se ne tiče direktno ove teme, ali meni se ovih dana učinilo jako bitno, srpski narod koji je među najstradalnijim narodima u 20 veku i nad kojim je više puta činjen genocid, danas se gnusno i krajnje neosnovano optužuje za genocid i druge zločine nad okolnim narodima. Godinama unazad od žrtava se prave dželati i obrnuto. Najnovija izjava premijera tzv. republike Kosovo, gospodina Aljbina Kurtija, o osnivanju instituta za zločin Srbije, samo je jedna u nizu takvih pokušaja. Meni nije poznato da igde na svetu osnovala neka institucija koja bi u svom nazivu ili žigosala jedan ceo narod, kao što je to u ovom slučaju. Zamislite da su Jevreji formirali institut koji se bavi zločinima, koji su nad njima počinili nacisti i tom nazivu optužili ceo nemački narod, našta bi to ličilo.

Sa druge strane, tako nešto prema Srbima kojih je u svojoj duhovnoj kolevci na Kosovu i Metohiji od albanske ruke ubijeno i proterano na stotine hiljada, očigledno je to dopušteno. Ovakvi institucionalni pokušaji istorijskog revizionizma kada je u pitanju albanski faktor na Balkanu nisu nepoznanica, o tome je lepo i iscrpno i naučno utemeljeno pisala bugarska istoričarka, Teodora Toleva, koja je govorila o akcijama austrijskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je radilo na opismenjavanju i stvaranju nacionalne svesti Albanaca. Tako i danas uz pomoć inostranih pojedinih centara moći Albanci na Kosmetu žele da predstave Gračanicu, Dečane ili Bogorodicu Ljevišku, kao svoje kulturno nasleđe, a mesta koja nose imena, poput, Srbica ili Obilić, žele da predstave kao mesta gde nikada nisu živeli Srbi i gde su Srbi došli kao okupatori. Uveren sam da će naši današnji partneri i veliki saveznici u dva svetska rata, poput SAD uvideti pre ili kasnije šta se na prostoru Kosova i Metohije dešavalo proteklih decenija.

Narod, koji je Americi podario jednog Nikolu Teslu, koji je Americi podario jednog Pupina, sigurno će pre ili kasnije dobiti zasluženo mesto u srcima njenih građana i politici njene administracije, koja će konačno početi da gleda stvari pravim očima, da naziva stvari pravim imenom, kao što je to uradio poštovani gospodin Zeman.

Najlepše hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Vesna Krišanov. Izvolite.