Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Dvanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 194 narodna poslanika, ali radi utvrđivanja tačnog broja, molim vas da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 117 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelisaveta Veljković i Đuro Perić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 5. do 10. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacije, Aleksandra Damjanović i Biljana Popović, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Miloš Cvetanović, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije, Branislava Popović, Danica Uskoković, Milan Petrović i Veljko Kovačević, vršioci dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Natalija Radoja, šef Odseka za regulativu, analizu i planiranje u oblasti informacionog društva u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Milan Vojvodić, šef Odseka za informacionu bezbednost i elektronsko poslovanje u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmeni zakona o planiranju i izgradnji; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama; Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) i Odluke br. 1/2011 Zajedničkog odbora osnovanog Interbus sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima ministar Tomislav Momirović.
Izvolite.

Tomislav Momirović

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dragi narodni predstavnici, poštovani narodni poslanici, drage kolege iz ministarstva, pred nama su nekoliko, zaista jako važnih zakona. Napravio sam jednu pripremu koju bi mogao da pročitam sada vama, ali, nekako smatram da je mnogo efikasnije da vam ovako izložim svojim rečima, naravno, uz asistenciju ljudi, ukoliko bude bilo neophodno iz mog Ministarstva.
Prvo bih želeo da se osvrnem na Zakon o metrou. Ne sećam se da sam ni na jednom projektu radio tako predano kao što je to Zakon o metrou. Zaista bih želeo da se zahvalim ljudima koji sede ovde pored mene. Dan, noć smo prethodnih dana i nedelja radili na tome i to je samo kulminacija aktivnosti koje su preduzete u prethodnom periodu.
Znate, pre nego što sam postao ministar i pre nego što sam ušao u politiku neke stvari sam potpuno drugačije zamišljao. Zamišljao sam da ću ja u Ministarstvu sa svojim političkim saveznicima morati realnost koju mi gradimo svakodnevno da bojim, da se trudim da je ulepšam, da prikažem i vama, naravno, pre svega kao narodnim poslanicima, a onda i javnosti, kako je sve to što radimo lepše od onoga što zaista jeste.
U realnosti me je sačekalo nešto potpuno drugo. Sačekao me je jedan investicioni talas, kakav nije viđen, ako kažem vekovima, opet će me mnogi napasti da preterujem, ali sasvim sigurno u prethodnih sedamdeset godina investicioni talas koji mi sprovodimo sada nema sa čime da se uporedi.
Metro je, možda, pravi primer projekta koji se od 1971. godine, od kada se otvorio kao tema do današnjih dana stalno provlači, stalno ponavlja, ne postoji nijedna politička garnitura koja je bila na vlasti ili koja je upravljala ovom državom da nije obećavala da će preduzeti neke korake u pravcu izgradnje „Beogradskog metroa“ i do dana današnjeg, odnosno do pre godinu ili dve dana nije preduzeto apsolutno ništa, ali apsolutno ništa.
Mi smo napisali ovaj zakon zato što postojeći zakon koji reguliše šinske sisteme jednostavno nije bio dovoljan. Ako i nismo uradili stvari kako treba, tu ste vi da nas donekle ispravite. Imajte na umu da smo se vodili najboljom uporednom praksom u Evropi. Ovo je opet nešto što prvi put sada donosimo kod nas, prvi put metro ćemo graditi kod nas.
Pre ovoga je potpisan Memorandum o razumevanju sa francuskim kompanijama „Ežis“ i kineskom kompanijom „Pauer Čajna“. Zašto je to urađeno? Francuzi su najbolji u šinskim sistemima, jednostavno, oni imaju tu najviše znanja, najviše iskustva, najviše uspeha i ovaj metro će se graditi po modelu pariskog metroa, poslednje linije, linije 14, potpuno automatizovan.
Ako mi dozvolite, pokazao bih vam pet kompozicija koje će biti uzorni modeli. Građani Beograda će, naravno, u posebnoj praksi, koju će organizovati gradska uprava, izabrati kako žele da izgledaju šinske kompozicije metroa.
Mi, kao što je slučaj i mosta u Novom Sadu, koji će se nastavljati na Bulevar Evrope, mi kao republička Vlada nismo želeli da dođemo u situaciju da mi biramo Novosađanima kako će izgledati taj most. Postavili smo gradskoj upravi, gradonačelniku Novog Sada i ljudima koji vode Novi Sad da oni izaberu. Tako želimo da građani Beograda izaberu kako žele da izgledaju te kompozicije, kako žele da budu brendirane.
Ono što je nama važno jeste da oni budu, kao što smo rekli, najsavremenije, da budu racionalno investirane i zato smo uveli i kineske partnere koji mogu da nam građevinske radove isporuče najjeftinije, najracionalnije.
Kada gradimo ovaj metro, mi želimo da imamo jedan racionalan pristup. Znači, želimo da tehnologija bude najsavremenija, da to budu francuske kompanije koje su lideri u ovome, ali ne želimo da taj metro pršti od luksuza, jer Srbija, ma koliko da je porastao njen ekonomski standard poslednjih godina, mi nismo u situaciji, kao što je na primer Saudijska Arabija, da investiramo ogromne količine novca u luksuz samog metroa. Naravno, ne želimo da dozvolimo sebi da naš metro bude po uzoru na neke indijske države, koji je zaista skroman. Mi želimo da ovo bude jedan moderan, brz, racionalan i efikasan metro, koji će služiti Beograđanima, koji će omogućiti potpuno novu perspektivu grada Beograda.
Svi šeruju sada na društvenim mrežama kolone automobila. U perspektivi gužve će biti još veće. Ekonomski standard se praktično duplirao u prethodnih šest, sedam godina. Ono što je važno i što sam možda trebao prvo da kažem da mogućnost da gradimo metro i temelj na kojem mi gradimo metro i sve infrastrukturne projekte je baziran na fiskalnoj konsolidaciji, koja je omogućila rast ekonomskog standarda, kako države, tako i građana.
Mi, ako ne izgradimo ovaj metro u narednih sedam, osam godina, mi ćemo zaista imati još većih problema, jer će ljudi imati još više automobila. To su činjenice.
Metro, ako mi dozvolite samo, ovo bih pročitao, da biste znali pre ovog zakona koje su aktivnosti preduzete samo da bi došli do najboljeg rešenja i najoptimalnijeg rešenja za građane Beograda. Naravno, popis stanovništva, koji je sproveden, brojanje putnika u javnom prevozu i anketa korisnika u javnom prevozu 2015. godine, izrada mreže linija javnog gradskog transporta putnika i definisanja potrebnih kapaciteta u Beogradu, ažuriranje transportnog modela Beograda sa saobraćajnim istraživanjima karakteristika kretanja, mreže linije i definisanje potrebnih kapaciteta za prigradski i lokalni prevoz u Beogradu, master plan saobraćajne infrastrukture Beograda, prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, plan generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metroa sistema geodetske podloge, elaborat zaštite životne sredine za koridor planirane dve linije metroa, prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom hidrotehničkog rešenja Makiškog polja, plan detaljne regulacije dela Makiškog polja gradske opštine Čukarica.
Zašto vam ovo kažem? Hoću da kažem da pre ovoga zakona je preduzet jedan ogroman broj radnji, zajedno sa našim stranim partnerima, pre svega francuskim partnerima, koji su, kao što sam rekao, lideri u ovome na svetskom nivou, da bismo mi dobili kvalitetan zakon, da bismo sutra mogli da uđemo u kvalitetnu izradu.
Svi ljudi koji pričaju da linije nisu dobre, da nisu izmerene, treba da imaju u vidu koliko je akata i koje su aktivnosti preduzete da bi se došlo do ovog optimalnog rešenja koje će sutra biti linije metroa, odnosno na trasi čega će biti izgrađene stanice budućeg metroa.
Dozvolite da vam kažem i šta će biti prva linija „Beogradskog metroa“, koji će kretati od Železnika, preko Makiša, Žarkova, Belih Voda, Požeške, pa parka na Banovom Brdu, Ade Ciganlije, Sajma, Mostarske petlje, na Savskom trgu, gde će se ukrštati sa drugom linijom, Trg Republike, Skadarlija, Dunav stanica, Pančevački most, železnička stanica Karaburma, Višnjička, Mirijevski bulevar, Sedma gimnazija i poslednja stanica je Mirjevo. Ovo je prva linija metroa koju mi krećemo da gradimo od sledeće godine na proleće.
Druga linija metroa kreće od železničke stanice u Zemunu, preko novosadskog puta, stadion u Zemunu, Senjskog trga, Aleksandra Dubčeka, opštine Novi Beograd, Merkator, Arene, gde će se ukrštati sa trećom linijom metroa, za koju sada radimo idejno rešenje, Sava centar, pa će se ukrštati sa Savskim trgom, kao što sam rekao, na prvoj liniji metroa, Manjež, Makenzijeva ili Maršala Tolbuhina, kako je ja znam, pošto živim na Vračaru i za mene je jako značajna i, ako me razumete, najznačajnija buduća stanica, Maksima Gorkog, Šumatovačka, Vojislava Ilića, Ustanička i u Mirjevu će se ukrštati i, naravno, biće poslednja stanica i linije jedan i linije dva.
Mi radimo trenutno na idejnom rešenju i treće linije, koja će kretati od Kvantaške pijace, preko Bežanije, Surčina, Bloka 61, Gandijeve, Bloka 42, Arene, Ušća, Pristaništa, Trga Republike, Narodne Skupštine, Višegradske, Prokopa, Autokomande, Vitanovačke, tržnog centra Stadion, Braće Jerković, Stepe Stepanović, Trošarina, Banjice.
Jednostavno, ljudi, ovo je zaista jedno pitanje koje je od prvorazrednog značaja ne samo za saobraćajnu infrastrukturu Beograda, već za imovinu svih građana Beograda, što privatnih subjekata, što privrednih subjekata.
Mi ako ovo ne izgradimo, mi trajno limitiramo razvoj našeg grada.
Ova Vlada Republike Srbije, Radna grupa koja čini Radnu grupu koja vodi projekat „Metro“ ima tu snagu. Sastavljena je od: predsednik Radne grupe je Siniša Mali, potpredsednik sam ja, članovi Radne grupe su predstavnici grada Beograda. Mi imamo snage da ovo završimo na isti način kako je u prethodnim godinama, na primer, završen autoput Beograd – Čačak.
Još jedan eklatantan primer projekta o kojem se pričalo 50 godina, a na kojem je malo urađeno, na isti način kao što sada radimo Moravski koridor, povezujemo Kruševac i Čačak, a između ostalog, i Varvarin, Ćićevac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo. Na isti način kao što pričamo o Fruškogorskom koridoru.
Ako mi dozvolite, ovde bih voleo da napravim jednu paralelu. Čitao sam na jednom portalu dok sam dolazio ovde, ljudi pričaju, nije im jasna cena kilometara autoputeva koji se grade u Srbiji. Mogu da se složim u toj rečenici, ali polazim od drugačijih pretpostavki. Gledajte, ni meni nije jasno kako jedan Fruškogorski koridor, koji ide od Novog Sada do Rume, koji ima najduži tunel u Srbiji, koji ima najveći most u Novom Sadu, je jeftiniji od jednog beogradskog Mosta na Adi.
Ljudi kad kažu da im nije jasna cena kilometara autoputa, ni meni nije jasna. Kako je moguće da jedan koridor, koji će spojiti praktično pola Vojvodine, opet ponavljam, najveći tunel od 3,5 kilometara kroz Frušku Goru, koji će rešiti jedno ključno pitanje i otvoriti Frušku Goru za građane, ekološki je otvoriti, da može da diše, je jeftiniji od Mosta na Adi. To su činjenice.
Pokušavaju da nas vrate u neka vremena. Zaista neke stvari podsećaju na vreme kao tada. Opet se neko nekome izvinio.
Juče se jedan predsednik jedne zemlje, NATO zemlje, uvažene zemlje, slovenske zemlje, nama prijateljske zemlje, izvinio. To zaista podseća na neko vreme od pre 15 godina, samo u obrnutim ulogama, kada smo se mi izvinjavali predstavnicima država u regionu za stvari koje nismo razumeli ni tada, ni sada. Zašto smo se izvinjavali? Što su oni proterali građane svojih država, a naše nacionalnosti u našu zemlju, i to ne jednom, ne dva puta, to je bio jedan festival izvinjenja kojima smo mi tada prisustvovali, kojima su predstavnici naših oružanih snaga prisustvovali i na koji smo svi mi, na neki način, već bili oguglali. To je nama postalo dobar dan.
Danas smo, kao i tada, tj. danas kao i tada prisustvujemo izvinjenjima, samo su oni na potpuno drugačijim osnovama. Sada se predstavnik jedne NATO zemlje izvinjava zašto je jedna alijansa, koja je najmoćnija u tom trenutku na svetu, u istoriji, bombarduje i napada jednu malu državu, ali hrabru državu, koja pod tim bombama je naterala tu alijansu da na kraju sedne za sto i potpiše jedan ugovor koji nama nije baš tako ni loš kako se čini.
Zašto ovo pričam? Uvodim vas u 2. tačku dnevnog reda. U stvari je to deo po objedinjenoj 1. tački dnevnog reda i ona čini Zakon o izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti.
Iskreno da vam kažem, to je jedan zakon na koji sam ja najviše ponosan. Srce sam dao da bih maksimalno ubrzao radove na ovim stanovima. Znate, ja sam, kao i pretpostavljam većina od vas ovde a možda i svi vi, naročito to mislim za pripadnike SNS, živeo i bio u ovoj zemlji 1999. godine kada smo bili izloženi tim napadima za koje smo juče dobili jedno izvinjenje koje jako godi, ne samo meni kao predstavniku Vlade, nego kao pripadniku ovog naroda, članu ove države, kao živog svedoka kako se naša vojska tada branila herojski, hrabro, ne odstupajući ni jedan jedini metar pred napadima agresora, braneći temeljne principe naše istorije, državnosti, ali i multietničnosti naše države. Mi ni u ono vreme, najteže, devedesetih, nismo želeli da pođemo putem kojim je išla Bosna i Hercegovina i neke druge države, nego smo želeli u teškim okolnostima da ostanemo i multietnička država i uspeli smo da se odbranimo.
Danas smo na talasu ovih ekonomskih reformi koje su sprovedene i fiskalne konsolidacije, kada je Aleksandar Vučić preuzeo da vodi ovu zemlju, došli u priliku da se tim ljudima koji su tada ginuli i rizikovali svoje živote i trajno povređivani da im se odužimo i ne samo njima, nego i svim pripadnicima koji su došli posle da pošaljemo jasan signal da ova država poštuje pripadnike svoje Vojske, poštuje pripadnike svoje policije, poštuje pripadnike svojih bezbednosnih službi, poštuje i pripadnike koji čuvaju zatvore.
Samo oni imaju priliku da konkurišu po povoljnijim uslovima za rešavanje stambenog pitanja, jer mi znamo gde živimo. Mi znamo da Srbija nije Portugal, da možemo da se zakunemo u narednih 300 godina mira. Mi očekujemo da nas neko sutra brani, a u miru želimo da hranimo našu vojsku, hraniti vojsku danas znači omogućiti im krov nad glavom.
Zakon je donet pre nekoliko godina. Ovo je inicijativa predsednika Republike, naravno da su neke stvari sazrele da se promene. Mi sada gradimo 7.000 stanova. Ako mi dozvolite samo, to isto moram da pročitam. Pre mesec dana, možda i manje, podeljeno je već 548 ključeva u Novom Sadu. Gradimo još 1.400 stanova u Novom Sadu. U Vranju je završeno 200 stanova. U Kraljevu i Kragujevcu će u narednih mesec dana biti useljeno oko 400 ljudi. Do kraja godine treba da se završi u Sremskoj Mitrovici 190 stanova, u Nišu još 190 stanova. Sledeće godine moramo da završimo u Vranju 300 stanova, u Kraljevu 747, u Kragujevcu još 756, u Novom Sadu 1.424, u Beogradu još 1.000 stanova, 7.000 stanova samo za pripadnike službi bezbednosti koji su tu i od kojih očekujemo da brane ovu zemlju od svih potencijalnih agresora koje mi, naravno, u ovom trenutku ne možemo ni da pretpostavimo, ali istorija nas je naučila da te okolnosti mogu da se zaista iskomplikuju.
Izvinjavam se, biću još jako kratak, ne želim da uzurpiram vaše vreme, niti da sebi dajem kao ministru u ovom velikom Domu previše ovlašćenja. Vi ste sve nacrte zakona dobili, imali ste priliku da ih prostudirate. Samo bih još kratko želeo da se osvrnem na još dva zakona, takođe jako važna, ali izvinjavam se što nisu zauzela adekvatno vreme u mom izlaganju, pošto su ova dva zakona izuzetne važnosti za grad Beograd, Republiku Srbiju i njene bezbednosne i oružane snage.
Ako mi dozvolite još jednu paralelu da napravim, ako se vratimo pre 15 godina, pitanje je bilo da li smo mi imali 10 ljudi koji su obučeni da upravljaju tenkovima, a mi danas radimo na 7.000 stanova koji će biti sigurni domovi za naše vojnike i policajce. Mi danas ili hajde da kažem sutra možemo da budemo uvereni da možemo mirno da spavamo, jer naša vojska će mirno spavati, znaće da je njena porodica sigurna, zbrinuta.
Svi pripadnici koji su danas u Vojsci i koji sutra žele da se odazovu tom uzvišenom i časnom zanimanju imaju jasan signal da ova država vodi računa o njima, da vodi računa o svojoj vojsci i policiji, da štiti temeljne vrednosti ovog društva, države, temeljne vrednosti na kojoj počiva istorija ovog naroda, jer mi zaista nikada nećemo biti, niti dozvoliti da bude pregaženi, kao što nismo dozvolili 1999. godine i zato moramo da budemo spremni na sve ove okolnosti.
Dajte mi samo još par minuta da se osvrnem i na zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Nastavljamo naše usaglašavanje sa EU, rešavamo sve pravne situacije koje nam otvara ovo pitanje. Dunav je glavni autoput Evrope. Podsetio bih vas da su velike investicije sprovedene u infrastrukturu, u vodnu infrastrukturu.
Mi smo pre neki dan posetili luku Bogojevo. Sledeće godine krećemo da radimo na velikoj luci u Beogradu. Krećemo da radimo na luci u Sremskoj Mitrovici, Prahovu. Jednostavno, vodna privreda je nekako zapostavljena u svim ovim neverovatnim infrastrukturnim projektima koji prate investiciju puteva i železnice.
Mi sledeće godine i ove godine planiramo sa našim koncesionim partnerima da investiramo 500 miliona evra u projekte vodne infrastrukture. Kao što znate, prošle godine je DP World, treći najveći lučki operater, ušao u Luku Novi Sad. On tamo sprovodi neverovatne investicije i već se mogu videti investicije na pristaništu. Pozivam vas da glasate za ovaj zakon koji nas približava EU i regulativi EU, po pitanju vodnog saobraćaja.
Takođe, jako važan Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima. To je Zajednički odbor osnovanog Interbus Sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima. Ovim Predlogom zakona se unapređuje razvoj međunarodnog prevoza i olakšava njegova organizacija i obavljanje, saradnja u turizmu i ostvaruje dodatna liberalizacija prevoza.
Ako mi dozvolite samo da pročitam, dobio sam i ovlašćenje da zastupam i zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentovanju i elektronskoj identifikaciji usluga od poverenja u elektronskom poslovanju. To je zakon iz nadležnosti trgovine i turizma.
Voleo bih samo kratko da pročitam i da vas pozovem da glasate. U pitanju su zakonska rešenja u oblasti usluga od poverenja u potpunosti usaglašena sa evropskom regulativom i u određenom procentu primenjena, u smislu postojanja tržišta, odnosno pružalaca usluga od poverenja i šema identifikacije. Utvrđeno je da je stepen korišćenja kvalifikovanih usluga od poverenja potrebno povećati, imajući u vidu sve pogodnosti koje elektronsko poslovanje donosi društvu.
Izmene koje su predviđene Predlogom zakona su uspostavljanje čvora koji omogućava prekograničnu interoperabilnost registrovanih šema elektronske identifikacije, kao i prekograničnu autentikaciju lica, čime se obezbeđuje da se infrastruktura elektronske identifikacije jedne države poveže sa infrastrukturom elektronske identifikacije druge države. Takođe, priznavanje šema elektronske identifikacije, liste koja u skladu sa članom 9. Uredbe IDAS objavljuje Evropska komisija.
Provera identiteta korisnika kvalifikovane usluge od poverenja putem identifikacije na daljinu prilikom izdavanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Sertifikacije kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa, odnosno pečata od strane ministarstva kao prelazno rešenje do uspostavljanja tela za ocenu usaglašenosti. Terminološke izmene sa ciljem preciziranja pojedinih postojećih odredbi zakona.
Izmene zakona koje se tiču upotrebe kvalifikovanih usluga od poverenja se odnose na građane, privredu i javnu upravu, budući da je namera da svi budu u što većoj meri korisnici kvalifikovanih elektronskih sertifikata i šema identifikacije, ali i drugih kvalifikovanih usluga od poverenja.
Hvala vam i još jednom vas pozivam da glasate za sve ove zakone.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Pre nego što dam reč izvestiocima odbora, želim samo da vas upoznam sa našim radom. Okvirno govoreći, do 17.00 sati danas ćemo imati ovaj zajednički načelni jedinstveni pretres o ovim tačkama dnevnog reda. Od 17.00 do 19.00 sati ćemo započeti raspravu o izboru člana Saveta REM. Ako je ne završimo danas, završićemo je sutra do 12.00 sati. Nakon toga, rasprava u pojedinostima zbog amandmana koji postoje na određene zakone i nakon toga, u popodnevnim satima, imamo dan za glasanje, tako da sutra sve završimo.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedniče Dačiću,.

uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas pred poslanicima bili su predmet raspravljanja na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo dostavili Skupštini izveštaj da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije kako bi se o predlozima raspravljalo u plenumu.

Želim da istaknem značaj izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Kratko ću se osvrnuti na izgradnju stanova uopšte u Nišu iz koga dolazim, a koji želim da danas navedem kao dobar primer, shodno kvalitetu izgrađenih stanova i ispoštovanim rokovima.

Na Skupštini grada Niša doneta je odluka koja se odnosi na planska akta, odnosno na pravo svojine koje je za parcelu na teritoriji gradske opštine Crveni krst preneto na Republiku, a dalje će se raditi naravno na planiranju izgradnje infrastrukture, kanalizacione, putne, vodovodne i drugih mreža, što je svakako u obavezi lokalne samouprave, kako bi se omogućila izgradnja stanova koju planira i finansira Republika.

Želim da vas podsetim i na jedan program, a to je Program pružanja podrške licima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga nisu u mogućnosti da sopstvenim sredstvima reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima, koje podrazumeva nastavak izgradnje stanova u tri nova objekta na lokaciji Majakovskog u Nišu. Projektovano je novih 106 stanova različitih struktura, od čega je za prodaju namenjeno 90, a 16 je stanova namenjeno za davanje u zakup.

U ovom trenutku radi se o najvećem projektu te vrste u Srbiji, bruto površine oko 9.000 kvadrata. U pripremi je još veći projekat za Niš na novoj lokaciji, na Ledenoj steni, koji će podrazumevati čak 150 stanova. Prodajna cena određena je prema odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i iznosi oko 750 evra po kvadratu, jer se radi o prvim kupcima, pa se PDV vraća svima zbog kupovine prve nekretnine. To znači da je cena stanova oko 30% niža od tržišne cene stanova istog kvaliteta na ovoj lokaciji.

Što se tiče zakupa, cena zakupa je 1,62 evra uz popust od 5% za one koji redovno izmiruju obaveze, što znači da stan od 50 kvadrata u Nišu možete uzeti pod zakup za oko 70 evra, što je svakako 50% povoljnije od cene zakupa stanova ove strukture na istoj lokaciji.

Ja sam želela danas da napravim paralelu između održivog stanovanja i izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ovaj primer sam uzela zato što je aktuelan konkurs kod Gradske stambene agencije u Nišu za novoizgrađene stanove i zato što postoje podaci da su se i pre tri godine na konkursu javljali pripadnici snaga bezbednosti koji su kupili stanove uz subvencionisane kredite od strane Vojske Srbije. Sada u ovom trenutku ima šest ili sedam porodica koje su aplicirale, gde su zahteve podneli upravo zaposleni kod Vojske ili policije, što čini oko 20% tih stambenih jedinica.

Dakle, interesovanje je veliko, kako kod građana koji nisu pripadnici snaga bezbednosti, tako i kod onih koji jesu pripadnici snaga bezbednosti, dakle i u okviru programa održivog stanovanja. Izgradnja stanova samo za pripadnike snaga bezbednosti je dobro rešenje za ostvarivanje stambenih potreba pripadnika i njihovih porodica. Samo na primeru Niša mogu da kažem da želim da dam podršku ovom predlogu, kao i drugim predlozima koji su danas pred nama u plenumu, a koji su podneti od strane Vlade Republike Srbije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Reč ima izvestilac Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, Dejan Kesar.
...
Srpska napredna stranka

Dejan Kesar

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, danas je velika čast biti građanin Republike Srbije i stanovnik grada Beograda. U toku današnjeg dana ćemo u ovom domu po prvi put raspravljati o Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici. Zakon koji će sigurno uvesti novo poglavlje u istoriju Srbije i Beograda kao njenog glavnog grada.

Ideja o izgradnji beogradskog metroa je stara decenijama i ona je iz decenije u deceniju ostajala nedovršena, odnosno neostvarena iz različitih razloga, ali danas je ta ideja najbliža realizaciji.

Realizacija ovog projekta će u mnogome uticati kako na stvaranje bolje slike i načina života, tako i na sliku Beograda kao jedne moderne evropske metropole. Srbija i Beograd su definitivno zaslužili noviji i moderniji oblik saobraćaja, koji će doprineti kako ubrzanom razboju svih delova Beograda, sa jasnim potencijalom na izgradnju novih poslovnih i stambenih kompleksa.

Ideja izgradnje i razvoja metroa je stara 70 godina i prvi začeci te ideje su bili još 1950. godine, da bi se nastavljali iz decenije u deceniju, sve do današnjeg dana kada smo svedoci da u ovom domu raspravljamo o Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici.

Realizacija otpočinjanja projekta izgradnje i razvoja metroa, kao jednog od najbezbednijih, najefikasnijih i najpouzdanijih vidova saobraćaja je planirana za kraj 2021. godine i upravo donošenjem ovog zakona stvaramo preduslove za taj težak i kompleksan poduhvat.

Projektom je predviđena izgradnja dve linije metroa i to prva od Železnika ka Mirijevu, kao i druga linija koja će povezivati Mirijevo i Zemun. Kada vidimo ovakav plan koji je, pre svega, realan i ostvariv, veoma mi je drago što će buduće linije metroa povezivati teritorije pet beogradskih opština, koje će doprineti bržem i efikasnijem prevozu putnika.

Takođe, planiran završetak radova prve linije metroa je planiran za 2028. godinu, a planiran završetak projekta je 2033. godine. Kada vidimo planirane, odnosno planirane dužine ovih trasa metroa koje će iznositi 22, odnosno 19,2 kilometara, govori o tome da je cilj ovog projekta da poveže sve najbitnije delove grada, kako bi pristup metrou imao najveći broj žitelja ovih delova Beograda.

Svakako ovaj projekat u koji su uključeni Vlada Republike Srbije, resorno ministarstvo i Grad Beograd kao lokalna samouprava je izuzetno kompleksan i on zahteva realizaciju više faza. Sam projekat uključuje fazu pribavljana zemljišta, pribavljanja neophodnih građevinskih dozvola, kao i sprovođenje javnih nabavki kako bi dobili siguran i bezbedan vid saobraćaja.

Najvažnije pitanje na koje se dobija odgovor usvajanjem ovog Predloga zakona jeste šta Beograđani i Beograd dobijaju uvođenjem metro sistema. Tu bih želeo da podsetim građane Beograda da je broj prevezenih putnika 2010. godine iznosio skoro 650 hiljada, da bi 2019. godine taj broj prevezenih putnika iznosio skoro 900 hiljada i da je polovina tih prevezenih putnika bila prevezena autobuskim saobraćajem.

Sigurno, ono što će Beograđani i Grad Beograd dobiti jeste uvođenje sistema metroa, odnosno dobiće jedan moderan, efikasan i prilagođen sistem saobraćaja sa posebnim akcentom na bezbednost i tačnost.

Ovakav sistem će sigurno omogućiti ubrzanje životnih i poslovnih procesa, omogućiće izgradnju novih stambenih i poslovnih kompleksa, kao i mogućnost za nove domaće i strane investicije.

Takođe, doprinećemo i smanjenju saobraćajnih gužvi, sa posebnim akcentom na zaštitu životne sredine usled smanjenja emisije štetinih gasova. Vrednost ovog projekta će iznositi šest milijardi evra i sredstva će biti obezbeđena kako iz kase republičkog budžeta, tako iz kase Grada Beograda kao lokalne samouprave.

Sam projekat će doprineti povećanju BDP, ali ono što je mnogo važnije jeste da će izgradnja celokupne infrastrukture svakako uticati na povećanje prosečne cene nekretnina koje postoje i koje će biti izgrađene u blizini samog metroa.

Jedan podatak koji želim da istaknem jeste da je nakon izgradnje metroa u Santjagu u Čileu, nakon izgradnje metroa, prosečna cena nekretnina je bila uvećana za 7,4%. Svakako projekat metroa je projekat koji će nas izdvojiti u odnosu na mnoge zemlje u regionu, ali ono što bih ja želeo da istaknem da je projekat metroa bio obećavan i od strane bivše republičke i gradske vlasti, na čelu sa Draganom Đilasom. Tada je obećavano da će prva linija metroa biti izgrađena 2017. godine, ali svi smo svedoci da tog metroa ni te prve linije nema ni na mapi.

Zato danas 2021. godine, kada se na čelu države nalazi Aleksandar Vučić i SNS, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o metrou. Krajem 2021. godine će započeti realizacija izgradnje metroa, a putnici će se prvom linijom metroa moći da voze 2028. godine. Hvala. Živela Srbija.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima i ostali predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je pred nama set zakona o izgradnji i saobraćaju.

U pitanju je veoma važna tema. Zapravo izgradnja i komunikacije pre svega saobraćajne komunikacije su odrednica po kojoj se meri uspeh jedne nacije, jednog naroda, ako hoćete kroz istoriju, jedne civilizacije.

Dakle, ako ocenjujete razne civilizacije kroz ljudsku prošlost zapravo na dvema stvarima ćete to najlakše učiniti, vidite šta su gradili i kako i vidite kakvi su im bili putevi, saobraćaj i komunikacije uopšte i možete kazati da li je to bila uspešna velika civilizacija ili ne.

U dubljem kulturno-civilizacijskom smislu zapravo ljude možete kao i narode, kulture, grupe, zajednice, nacije podeliti na one koji grade i oni koji ne grade ili ruše. Dakle, to je ono što je osnovna odrednica ili linija razdvajanja u samom kvalitetu. Zato ova tema ne samo u proceduralnom tehničkom smislu, već u dubljem kulturno-civilizacijskom pogledu zaslužuje posebnu pažnju. Pogotovo koliko jedna nacija ili država imaju kapaciteta da održe kurs, intenzitet i dinamiku gradnje i u vremenima kakvo je ovo naše današnje vreme pandemije i svih tih kušnji koje ova pandemija proizvodi, koja većinu nacija i država zapravo blokira i dovodi u svojevrsno stanje vanrednosti, gde se zapravo obično svodi život na preživljavanje i očuvanje elementarnih uslova života. Imati tada snage da se gradi, da se ide u progrest gradnje, podizanja važnih građevinskih objekata, projekata pre svega putnih, komunikacijskih, u ovom slučaju metroa kao istorijskog poduhvata za grad Beograd, ali i u simboličnom i u stvarnom smislu za celu zemlju, zapravo to je ono što evo lično meni i mojim saradnicima daje dodatni impuls uverenja i poverenja da smo okrenuti u pravom smeru u razvojnom, a pre svega građevinskom, ali opšte civilizacijskom smislu.

Dakle, civiliziranost jedne nacije i države se meri po kapacitetu, po njenom kapacitetu gradnje. Kulturnost jedne nacije, zajednice, imperije, grupacije se meri po snazi reči, pre svega pisane reči. No, gradnja je nešto više od same civiliziranosti i kada pogledamo razvojni put građevinarstva mi ćemo videti da su zapravo najveći ili oni, ako mogu kazati, učitelji arhitekture zapravo pre svega bili umetnici.

I Leonardo Da Vinči i Mikelanđelo su pre svega bili arhitekte, pa su tek onda bili slikari, umetnici, pesnici, dakle gromade ljudske i kulture i civilizacije. To meni znači veliku lekciju, ne samo u pogledu oduševljenja njima lično već to je meni velika lekcija da zapravo je gradnja više od betona, više od željeza, više od novca, više od onoga što mi materijalno vidimo u gradu.

Naravno, kroz ljudsku istoriju građevinarstvo se razvijalo kao i narodi, kao i njihove kulture kroz razne stilove i prošao je i razne eksperimente. Neki stilovi gradnje su dali određene rezultate, neki nisu, neku su reducirani, neki su preživeli, neki su zastareli, neki nikada nisu zastareli, već su uvek bili moderni, ali ako danas analiziramo sve te stilove gradnje kroz ljudsku istoriju mi ćemo zapravo videti da oni stilovi gradnje, oni pristupi u građevinarstvu koji su imali u centru svoga motiva, svoje inspiracije i celokupne planiranosti čoveka, oni su zapravo postali nadvremenski, oni su čak i nadprostorni i oni nisu prevaziđeni. Dakle, to možete danas videti ukoliko se iole bavite praćenjem razvoja arhitekture u pogledu čak ne samo stručno, nego čak i trendovskom, pa ćete danas u raznim časopisima kada se biraju, ne znam, najlepše kuće danas u svetu vi ćete zapravo videti da od pet najlepših kuća su četiri izabrane sa stilovima klasičnim, starinskim, pre 500, 600, 700 ili 1.000 godina. Ukoliko malo dublje uđete u kvalitet zapravo te arhitekture i te gradnje vi ćete definitivno naći da je zajednički imenitelj ovo o čemu govorim.

Zapravo humanost i humaniziranost gradnje, to je ono što mene posebno dojmi i zato kroz tu prizmu razumem koliko je bilo bitno gromadama, poput pomenutih Mikelanđela i Leonarda Da Vinčija, da zapravo oni gradnji pridaju toliki značaj, da zapravo gradnju su doživeli, projektiranje gradnje i to ono kompletno projektiranje od samog planiranja, što je bila njihova ključna inspiracija i pažnja, pa do same konkretne gradnje.

Dakle, ukoliko takvi profili umetnosti zapravo nisu smatrali da im je ispod čast da se bave građevinom to zapravo predstavlja za ljudsku civilizaciju, celokupnu kulturu specifičnu poruku koliko je bitna gradnja. Da bi gradnja uopšte ušla u konkurentnost da bude nešto dobro i uspešno, planiranje gradnje je zapravo onaj prvi i ključni korak i jako mi je važno da ponovo dajemo značaj i Zakonu o planiranju i izgradnji, posebno o planiranju jer mislim da u našoj bliskoj prošlosti ukoliko promatramo razne propuste naći ćemo i konkretne propuste u gradnji, ali ključni propusti i ključni nedostaci, dugoročni nedostaci gradnje koje je sada i mnogo teško ispravljati u mnogim segmentima jesu zapravo i pogrešna planiranja gradnje.

To je ono na šta želim skrenuti pažnju i odgovornim ljudima u ministarstvu jer su definitivno u prilici da sa ovakvom orjentacijom cele države i Vlade i celokupnog sistema budu bajraktari gradnje. To je velika čast i velika prilika da prosto dobijete šansu da budete ministar, da bude u njegovom timu kada je u pitanju ovaj talas gradnje sa ovakvom orijentacijom, ali svakako da to podrazumeva i da čast uvek prati odgovornost onoliko kolika je čast i koliko raste čast svakom čoveku, toliko raste i njegova odgovornost.

U tom pogledu bih hteo skrenuti pažnju na važnost planiranja. Naravno, kada su pitanju novi projekti, veliki projekti nemam nikakvu dilemu, to sve onako temeljito pratim da se i vodi računa o kvalitetu planiranja. Tu nemam nikakve zamerke.

Međutim, ono na što permanentno ukazujemo jeste potreba da je u redu da će sunce najjače grejati u Beogradu, to je po definiciji činjenica da se radi o metropoli, da se radi o glavnom gradu, da se radi o najvećoj energiji. To je nesporno, ali nemoj da dopustimo da zraci sunca ne dobace do svake periferije ove zemlje, jer ako nam neki delovi ove zemlje ostanu neosunčani, onda će oni da propadaju, onda oni neće biti ono što želimo da budu jer država je kao ljudsko telo. Ukoliko je celo telo zdravo, uključujući i njenu periferiju i glava je mirna. Ukoliko vas nokat boli, glava vam ne može biti mirna, iako nokat smatrate ekstremitetom koji nije tako bitan, može se čak i obnoviti, ali ako boli glava je nemirna. Glava ne može da spava.

Zapravo, kada budemo u političkom smislu imali takvu vrstu promišljanja i takvu vrstu rezona, ali iznad toga i takvu vrstu odgovornosti da nam je jako važan svaki deo, od krajnje periferije Priboja, Prijepolja, do same Jabuke i Brodareva, potom delovi do Preševa, pa tamo dalje Danilovgrada, itd, pa do krajnjeg severa, da ne nabrajam, svi poznajete sve delove naše zeljem. Dakle, kad budemo imali i odgovornost i dinamički osećaj, stvarni dinamički osećaj za to šta se dešava u svim tim delovima pokazaćemo zapravo zdravlje celog tela, ali i snagu u glavi i snagu srca koji zapravo pumpaju svu tu energiju koja treba da dođe do krajnjih ekstremiteta.

Naravno da ono što mi, kao što rekoh, uliva i poverenje, nadu i optimizam jeste da se u ovim velikim projektima o tome vodi računa i zato su veliki autoputni koridori, kao što je Koridor 10, potom sada Koridor 11 koji je za nas posebno interesantan jer prolazi preko Peštera i spaja nas južno prema Crnoj Gori, kao i planovi da se radi auto-put prema BiH, prema Sarajevu. Dakle, to su otvaranja koja su za mene nadvremenska, koja su nadistorijska, koja su nadprostorna, koja će ne samo otvoriti nove šanse u razvojnom smislu, koje za mene predstavljaju nešto novo što će imati refleksije za narednih 300 i 500 godina.

Dakle, to su velike stvari, ali ono što ne bi smelo da nam se desi da pored velikih projekta dopustimo da neki ljudi koji imaju određene odgovornosti na lokalu zloupotrebe pažnju države, pažnju Vlade, pažnju vrhovnih organa na velike projekte i da se onda dešavaju razne devijacije na lokalu.

Moje iskustvo, recimo, iz Novog Pazara kada je gradnja u pitanju izgleda ovako. S jedne strane sam obradovan da se u Novom Pazaru, recimo, dešava jedna svojevrsna građevinska invazija, i to je dobro. Dakle, niču zgade svakodnevno i oni delovi grada koji su bili potpuno zapostavljeni, koji su bili neuređeni, dakle oronule kućice sa lošom infrastrukturom, uskim ulicama, sokacima, itd. sada dobijaju šansu da se obnove, da niknu ponovo na jedan savremen način, naravno pod uslovom da ne ugrožavaju one delove grada koji imaju spomeničke vrednosti, što se nažalost dešava, na šta takođe treba da se ukaže, da se povede računa i da se zapravo ne dopusti da, recimo, jedna Lejlek džamija, jedna od najstarijih džamija, jedna veoma mala džamija koja se nalazi u užem centru grada, koja ima istorijski značaj, koja je tu bila izgrađena i pre nego što je sultan Mehmed Spatih prošao preko Sandžaka i otišao za Bosnu. Dakle, ona ima izuzetno veliku istorijsku važnost, a evo sada da kao laici prođete videćete kako su ogromne zgradurine na po desetak metara oko nje prosto nadvisile taj objekat. To nije dobro. Dakle, to nije dobro što se dozvoljava gradskim, neodgovornim gradskim vlastima da zapravo koriste određene pukotine u zakonu ili sami neodgovorno uređuju donoseći neke svoje odluke, neke svoje pravilnike ili iznalaze određene pravne mogućnosti da zapravo ugroze spomeničke kvartove, a i same kulturno-istorijske spomenike.

Naravno, za one delove grada koji nemaju takvu spomeničku vrednost logično je da je obnova dobra. Dobro je što se gradi i to mi je impresija koja mi je pozitivna. Međutim, ovo što mi nije pozitivno jeste, što i sam vidim, ali i što mi građani dolaze pa me permanentno o tome obaveštavaju, da imamo neodgovoran odnos u pogledu planiranje gradnje, u pogledu davanja dozvola gde se može i koliko graditi.

Recimo, da sada odete u ulicu 8. marta. To je ulica koja zapravo kreće od užeg centra grada, pa ide dalje prema autobuskoj stanici, ulica koja je jednosmerna, koja ima četiri metra širine sa mogućnošću parkiranja sa obe strane. Znači, u toj ulici je izgrađeno, ja mislim, najmanje desetak stambenih objekta, stambenih zgrada, ni jedan nije manje od pet, šest spratova, recimo.

Dakle, zamislite sada tako tesnu ulicu, sa toliko zgrada. To koliko su zgrade odmaknute od samog trotoara to je zaista nešto što nećete ni poverovati ako vam kažem dok ne dođete da vidite, a da ne govorim o tome da skoro ni jedna od tih zgrada nema rešeno pitanje parkiranja ili ga ima simbolično, znači nekih desetak garažnih mesta u zgradi koja su jasno određena čija su.

Dakle, mi imao jednu mahalu u kojoj su ljudi normalno živeli u uskim jednospratnim ili dvospratnim kućama, mi sada imamo za desetak godina promenu takvu u kojoj će se doseliti nekoliko hiljada ljudi.

Šta je sa problemom rešavanja parking mesta? Nikada mi nije bilo jasno da postoji neka dažbina, određena pravilima, da li lokalnim ili republičkim, nisam siguran, kojom se plaća, dakle graditelji, odnosno investitori plaćaju određene dažbine, određeni novac opštinskoj upravi, u ovom slučaju gradskoj upravi. Dakle, ukoliko nemaju rešen prostor za parkiranje oni plaćaju opštinskoj upravi da im reši prostor za parkiranje i oni uzimaju taj novac, a nikad im ništa ne reše.

Znači, ne desi se uopšte, ne postoji odgovor od Gradske uprave da vam daju građevinsku dozvolu i da kažu vaša parkirališta za tu zgradu, za taj broj, dakle, stanovnika te zgrade će biti tu. Ne, to je ta ista jednosmerna ulica koja će na svojim trotoarima da primi još desetine ili više desetina automobila. To je strašno, to se već graniči sa elementarnom mogućnošću komunikacije pešaka i naravno automobila. Da ne govorim da je sve više udesa, ugrožavanja pešaka, deca, jer ta deca nemaju gde da dišu, a da ne govorim da celi Novi Pazar sa 120.000 stanovnika ima jedan gradski park koji je onako izgrickan sa više strana, određenim isto tako ugostiteljskim i koje kakvim projektima. Sada imamo taj neki rekreacioni centar koji je jedini odušak za grad od 120.000 stanovnika. Mi nemamo ni u jednom stambenom bloku ni stopu zelenila, ni stopu prostora koji je određen za igru dece.

Molim vas, to je ono na šta želim da ukažem. Moramo dodatno pojačati pažnju, ne držati se toga samo to je lokalna vlast, ona to uređuje. Dakle, moramo imati drugi nivo kontrole, imati kontrolu republičkih organa. Na kraju krajeva i ovaj parlament je najviši zakonodavni organ koji ima i nadzornu ulogu. Dužni smo kao narodni poslanici, nama se građani obraćaju, dužni smo da se ovim bavimo.

Dakle, pozivam ministarstvo da se pozabavi ovim pitanjima, a vi znate da ne postoji prostor interesantniji za spregu kriminala i vlasti, nego što je to građevina. Dakle, to je nešto što je toliko primamljivo da je tu kada ste potpuno budni, kada ste odlučni da to sprečite, to je jako teško sprečiti, a kamoli kada zatajimo i kada to prepustimo nekim lokalnim moćnicima, lokalnim strukturama, pogotovo kojima je onako u navici, u kulturi da su vrlo bliski određenim kriminalnim strukturama.

Dakle, ovde se radi o nečemu što zaista ukoliko se dozvoli, nastavi, ukoliko se i dalje toleriše, neće se to moći ispraviti. Znate koliko je teško rešiti problem divlje gradnje malih objekata, a kamoli kada vam nikne 10 zgrada od po osam, šest ili deset spratova. Dakle, tu se mora pojačati pažnja. Pre svega u proveri lokalnih akata koje donose gradske odnosno opštinske uprave da li su ti pravilnici u redu, da li su u saglasnosti sa višim zakonima. Mislim da tu postoje određeni propusti, a potom i kontrola same primene tih akata, ali isto tako i ostalih zakonskih normi.

Uz tu opasku, svakako da će narodni poslanici SPP podržati ove zakone. Smatramo ih veoma značajnim, sa radošću i po pitanju metroa i po pitanju ovih zakona koji se odnose na građevinu, ne ostaje vremena da govorim o značaju saobraćaja, posebno autobuskog saobraćaja na koji su Novi Pazar i Sandžak oslonjeni. Znate da imamo jako puno prevoznika koji voze za Istanbul, za Zapadnu Evropu zbog možda i najbrojnije sandžačke dijaspore koja se nalazi na zapadu i u Turskoj. Jako nam je važno da se i ovim zakonom podstakne dalji razvoj autobuskog saobraćaja, odnosno sporazumom koji se potpisuje, odnosno ratifikuje da se olakša tim ljudima da zapravo frekvenciju prevoza putnika nastave, rade uspešno, naravno u skladu sa zakonom, a pre svega u skladu sa interesima građana, odnosno putnika. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Momirović.

Tomislav Momirović

| Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Hvala.
Poštovani gospodine Zukorliću, javio sam se, a vi niste bili završili celu misao. U principu, vi ste sve rekli. Želeo bih još jednom da podvučem to da mi danas raspravljamo o zakonu o metrou i još nekim drugim takođe važnim zakonima, ali orijentacija ove Vlade je pre svega okrenuta ravnomernom razvoju.
Vi znate da je naše opredeljenje da vrlo brzo potpišemo ugovor i da koliko do kraja ove godine ili početkom sledeće godine krenemo da radimo autoput od Požege do Boljara, koji od najvećeg značaja ima pre svega za grad Novi Pazar, Sjenicu i za sve opštine u tom delu Srbije. Tako da, rezultat svakog ekonomskog rasta, svih velikih investicija najbolje osete oni koji su, da tako kažem, najbogatiji. Znajući to, mi najveći deo investicija kanališemo u centralni deo Srbije, svi autoputevi, praktično beogradski metro je jedan izuzetak u ogromnim infrastrukturnim projektima koji se sprovode sada na teritoriji Republike Srbije.
Vi ste rekli, mi planiramo da gradimo autoput Beograd-Sarajevo, ne planiramo, mi gradimo. Na ovom severnom delu od Kuzmina preko Sremske Rače, imali smo juče u BiH intenzivne razgovore kako da nastavimo od Bjeljine, onda jedan krak da ide ka Banjaluci, drugi ka Tuzli, Sarajevu. Nama je BiH najvažniji ekonomski partner, takođe i Crna Gora, to su zemlje sa kojima imamo najveći ekonomski suficit. Mi na tome ozbiljno radimo. Intenzivno radimo na projektovanju dela od Požege preko Užica i Kotromana, i to smatram da ćemo, prema ugovoru mi bi trebali to da završimo sledeće godine, ali očekujem da ćemo ove godine već imati nešto da odlučimo kad možemo da krenemo u tu investiciju. To jako zahtevna investicija na teritoriji Republike Srbije, u pitanju je 60 kilometara po jako teškom terenu. Nekako, nisam ni znao da su investicije u infrastrukturne projekte toliko zahtevne. Samo na delu od Čačka do Požege 40% te deonice su tuneli i mostovi.
Mi smo završili prugu od Beograda do Valjeva kao deo pruge od Beograda do Vrbnice što je deo Beograd-Bar pruge, i praktično pripremamo sve, projektujemo, da možemo da krenemo u izvođenje pruge od Valjeva do kraja. Ali, smo već i krenuli u rekonstrukciju pruge na Stojanovom mostu, mislim da je to teritorija opštine Priboj.
Dobar deo ovih stvari koje ste vi rekli mogu da se složim, mogu da ih uslovno prihvatim, i kao što ste vi rekli, to je uglavnom nadležnost lokalnih organa vlasti, ali mi se ne krijemo iza toga. Uopšte ne bežimo da intervenišemo, makar politički, da probamo da usmerimo, da pomognemo. Moram da kažem ovo, već sam ponovio ovde za ovom govornicom, nismo zadovoljni kako teku radovi na obilaznici oko Novog Pazara. Nismo nikako zadovoljni kako teku, to nije samo lokalna nadležnost, nego i republička nadležnost. Dosta se mučimo oko tog projekta i ako to ne bude krenulo da se razvija u nekom bolje planu, moraćemo da preduzmemo i neke odsečnije mere.
Takođe, želeo bih da vas informišem, imao sam sastanak sa zamenikom gradonačelnika Novog Pazara i sa dekanom Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, gde sam pokušao da ih uputim, da je Novi Pazar neophodno da uradi jednu studiju saobraćaja, jer prema svim projekcijama Novi Pazar će biti grad koji raste i mi moramo o tome da razmišljamo, a ne da nas realnost stalno sudara sa problemima koji kada naiđu je jako teško izaći na kraj sa njima i jako teško rešiti.
Tako da, opet ponavljam, Novi Pazar, zapadna Srbija, kao i južna Srbija kao i severna Srbija, nijedan deo ove zemlje nije zapostavljen. Ako mi nastavimo ovako, a podsetio bih vas, rast u pravom kvartalu građevine je 20%. Naš projektovani rast u drugom kvartalu građevine će biti 40%. U rastu BDP u prvom kvartalu od 1,2% dve trećine čini građevina. Ako mi zadržimo ovaj tempo investicija, mi ćemo sledeće godine biti u jednom problemu kakav ova zemlja nije imala nikad u svojoj istoriji, da ćemo morati da hladimo našu ekonomiju. To je jedna realnost koju mi, nisam siguran da znamo kako da se nosimo. Mi smo uvek bili kako da generišemo nove investicije, kako da pokrenemo nove investicije. Mi se sada suočavamo sa objektivnim problemom, mi nemamo odgovarajući broj radnika, da Srbija kao nekada pre 200 godina postaje zemlja gde ljudi dolaze da nađu posao.
To su činjenice. Plate građevinskih radnika su značajno porasle u prethodnom periodu. One su najviše porasle u Republici Srbiji. Mi danas praktično nemamo inženjere koji nemaju posao, da li mašinske, da li građevinske, da li elektrotehničke, o saobraćajnim inženjerima da ne pričam, tražnja za njima je neverovatna. Mi u Ministarstvu imamo taj problem.
Hvala na podršci ovim zakonima. Ogromne investicije idu ka Novom Pazaru, ka Prijepolju, završavamo deo Novi Pazar-Tutin ozbiljna magistrala, jako važna za taj deo zemlje. Tako da, opredeljenje ove zemlje je ravnomerni ekonomski razvoj. To nije samo fraza, ona se vidi na svakom delu i u tom smeru ćemo i nastaviti. Hvala.