Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.

Hvala potpredsednice.

Poštovani ministre Momiroviću, poštovani pomoćnici ministara, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i o predlogu Zakona o metrou.

Ovaj prvi zakon, Zakon o elektronskom poslovanju je važan segment u procesu digitalne transformacije našeg društva. Budući da smo pre samo nekoliko godina krenuli od nule, digitalizacija u Srbiji danas predstavlja nezaustavljiv proces i daje vidljive rezultate u svim sektorima, u svim oblastima i ona u potpunosti menja naš život, poslovanje, komunikaciju.

To se pokazalo posebno tokom pandemije korona virusa, kada je došlo do značajnijeg prelaska sa klasičnog elektronskog poslovanje i taj prelazak je znatno olakšan ukoliko se koristi kvalifikacioni elektronski sertifikat i kada postoje usluge koje su pružaju elektronski i ne zahtevaju fizičko prisustvo.

Ja ću podsetiti da smo mi 2017. godine, kada je ministar bio Rasim Ljajić, doneli zakon kojim je postavljen pravni okvir i temelj za razvoj elektronskog poslovanja u Republici Srbiji.

On je, slobodno možemo reći, bio reformski i revolucionaran zakon u ovoj oblasti, ali budući da se svet menja nepredvidivom brzinom pojavila se potreba za unapređenjem zakonskih rešenja, radi daljeg poboljšanja elektronskog poslovanja, pa samim tim, mi imamo danas i ove ponuđene izmene zakona.

Novine u odnosu na važeći zakon su uvođenje nivoa identifikacije, preporučena dostava i arhiviranje, odnosno dugoročno čuvanje elektronskih dokumenata.

Značaj ovog zakona je što će omogućiti potpunu zamenu papira elektronskim putem, i prelazak na elektronski način rada. Takođe, zakonom je regulisana i sigurna dostava i pitanje čuvanja elektronskih dokumenata. Ni jedan organ više ne može osporiti elektronski dokument, niti tražiti papirni od privrede, ili građana.

Prednost elektronskih usluga je u tome što će privredu i građane osloboditi papirologije i nepotrebnih troškova. Elektronske usluge štede naše vreme, ali i čuvaju životnu sredinu, jer smanjenjem potreba za papirom, smanjuje se i seča šuma, i podstiče održivi razvoj.

Negde sam pročitala podatak da je recimo jednom lancu pekara, za samo pet godina rada, potrebno 600 hiljada registratora za papirnu dokumentaciju, a svaki do tih registratora čuva od 150 do 500 dokumenata.

To je negde oko 50 kilometara, papirnih dokumenata koji se čuvaju deset godina.

Prelaskom na elektronski oblik poslovanja, to više neće biti potrebno.

Kada govorimo o ovome, možemo zamisliti šta se dešava sa velikim privrednim sistemima i bankama, koje će sada poslovati isključivo elektronski, i neće biti u obavezi da čuvaju papirnu dokumentaciju. To su, složićete se velike uštede.

Različite institucije, banke, sistemi, plaćali su do sada milione evra samo za čuvanje papirne dokumentacije.

Predlogom zakona je definisano i da pružalac usluga od poverenja, odnosno usluge elektronske identifikacije, prilikom obrade podataka o ličnosti, moraju pristupati u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i to je jako važno.

Ono što bih još istakla za ovaj predlog zakona, je da u slučaju kada državni organ izdaje elektronski dokument, umesto pečata i potpisa, dokument će sadržati kvalifikovani elektronski pečat. Ovakav dokument ima isto pravno dejstvo, kao i da sadrži svojeručni potpis, odnosno fizički pečat.

Zakon uređuje i pravno dejstvo elektronske dostave, podacima koji su poslati ili primljeni putem usluge elektronske dostave, ne može se osporiti pravna snaga, zato što su u elektronskoj formi.

Ja bih ovde citirala NALED, koji je ocenio da je ovaj predlog zakona, dao dobar i dovoljno otvoren pravni okvir, za omogućavanje sigurnog elektronskog poslovanja, a istovremeno i za buduće elektronske transakcije, u skladu sa razvojem novih tehnologija.

Da bi se zakon u svom potpunom obimu što pre primenio, neophodno je u što kraćem roku izraditi i podzakonska akta, budući da su ona predviđena predlogom zakona.

I za kraj želim da istaknem da je u poslednjih nekoliko godina, razvoj e uprave u Srbiji, znatno napredovao i da se ide ka cilju da savremena elektronska uprava pruži dostupnost svih usluga preko interneta, kao i plaćanje tih usluga.

Ovaj zakon svakako će omogućiti dalju modernizaciju javne uprave, a građanima omogućiti lakši pristup organima javne vlasti.

Sve ovo omogućiće jeftinije, efikasnije i sigurnije poslovanje, što će biti korisno i za građane i za privredu i za javnu upravu.

Mislim da je važan pravac, kako Vlade Srbije, tako i Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, završetak procesa unapređenje i jačanje infrastrukture u digitalizaciji, odnosno internet mreže, da bi brzi internet bio dostupan svima, jer složićete se, građani i privreda, ne mogu da koriste usluge e uprave, ako imaju slab ili skoro nikakav internet.

Na tom polju je učinjeno mnogo, i ja se nadam da će se taj proces vrlo brzo i završiti.

I na kraju bih se osvrnula i na Zakon o metrou, koji je Srbija dugo čekala, i svima je jasno šta znači metro za jedan grad, za jednu državu, bržu komunikaciju, rasterećenje saobraćaja, zdraviju životnu sredinu i angažovanjem stranih i domaćih izvođača, svaka gradnja podstiče i rast BDP.

Ja bih ovde ministre izrazila slaganje sa vama da će početak ove godine, prve linije metroa, koji će povezati Železnik preko Savskog Trga, preko Trga Republike i Mirijeva, zatim druga faza koja će povezati Zemun i Mirijevo i treća faza koja će povezati Novi Beograd i Banjicu, potpuno promeniti život i sliku glavnog grada.

I na kraju želim da istaknem, da je metro neophodan za razvoj Beograda, ali i za lakši i komforniji život, ne samo Beograđana, već i onih koji dolaze u Beograd.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje, podržati, kako ova dva predloga zakona, tako i ostale predloge koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Potrošeno je vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne zakone.

Na samom početku svoje diskusije ću se osvrnuti na zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Naša država ima centralni geostrateški položaj u regionu. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu veoma je značajna uloga koju ima vodeni saobraćaj a luke i pristaništa su važni delovi infrastrukture preko kojih se roba prevozi unutrašnjim vodenim putevima. Samim tim, luke su glavna čvorišta na transportnoj mreži, privlače privredne aktivnosti i omogućavaju razvoj naše države i regiona.

Takođe bih podsetio na samom početku da je Srbija jedna od 11 članica Dunavske komisije, međunarodne organizacije, čiji je cilj slobodna plovidba Dunavom i zaštita interesa dunavskih zemalja, kao i stvaranje bližih ekonomskih i kulturnih veza zemalja članica sa drugim zemljama.

Ideja da se do 2040. godine transport robe unutrašnjim plovnim putevima poveća za 80% u odnosu na današnji saobraćaj, što je ujedno nadnacionalni cilj svih država kroz koji Dunav prolazi je odlična ideja. Saradnja, povezivanje, slobodno kretanje robe i ljudi, veoma su važni za region i Evropu, jer bez povezivanja nema ekonomskog razvoja, novih investicija, trgovinske razmene i boljeg života za sve građane.

Takođe veoma je važno da naš rad usmerimo ka daljem stvaranju uslova za bezbednu plovidbu, čemu izmene i dopune ovog zakona koji je danas na dnevnom redu i teže.

Srbija je danas ekonomski i politički stabilna zemlja i u mogućnosti da odgovori na sve potrebe s obzirom na to da smo u međunarodnom okruženju prepoznatljivi po kvalitetnim saobraćajnim, građevinskim i mašinskim inženjerima.

Vlada Republike Srbije je 2013. godine formirala Agenciju za upravljanje lukama a 2014. godine usvojila Strategiju razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine.

Saobraćajna mreža u Srbiji koju čini vodni put Dunava u dužini od 588km sa svim svojim pritokama, zajedno sa drumskim i železničkim koridorima naša država dobija posebno na značaju u sklopu evropske saobraćajne politike.

Strategijom se planira unapređenje i ubrzani razvoj lučke infrastrukture. Izmenama i dopunama ovog zakona predlaže se mogućnost sprovođenja postupka za dodelu odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i formiranjem društva za posebne namene između Vlade i alternativnog investicionog fonda koji će steći odobrenje za istovremeno ulaganje u više pojedinačnih terminala.

Jedna mala sugestija ministra, s obzorom da Strategija ističe 2025. godine, sugestija bi išla u pravcu da se već sada formira radna grupa koja bi sagledala rezultate njene primene, ali i da se ide u pravcu planiranja nove strategije koja bi imala za cilj dalje podizanje i jačanje infrastrukture, flote i ulaganje u kadrove koji bi trebalo da nam budu prioritet.

Recimo, samo za školovanje zapovednika broda potrebno je deset godina, a da ne govorimo o tome da mnogi od njih odlaze iz zemlje nakon završetka tog procesa. Predlogom izmene i dopuna Zakona uvodi se i mogućnost da se koncesionim aktom predvide gornji limiti lučkih taksi koje će lučki koncesionar imati pravo da naplati od korisnika luke, a ako se za to nešto utvrdi ekonomska-finansijska opravdanost tokom izrade koncesione dokumentacije, što ima za cilj da spreči eventualnu zloupotrebu položaja koncesionara koji bi u suprotnom mogao da nametne nepravedno visoke takse.

Socijalistička partije Srbije podržava razvoju luk, lučkih delatnosti i lučke infrastrukture, pri čemu prilikom davanja samih koncesija treba uvažiti i obavezati koncesionare na socijalnu odgovornost u smislu jačanja lokalne zajednice i svih lokalnih samouprava koje gravitiraju oko te samouprave ulažući obrazovanje, lokalnu privredu u vezi sa nelučkim delatnostima i uz poštovanje ekoloških standarda.

Takođe, putnički saobraćaj na Dunavu poslednjih godina beleži konstantan i stabilan rast. Ovim se doprinosi i razvoju domaće i regionalne privrede i otvara mogućnost za nova radna mesta.

Nautički turizam je iz godine u godinu sve raznovrsniji i popularniji. Turisti imaju priliku da obiđu brojne lokalitete, kao što su tvrđave, spomenici, parkovi prirode, a luke su okrenute potrebama turista i pružaju čitav niz različitih usluga.

Ali, kada su strani turisti u pitanju postoji jedna smetnja na koju želim da ukažem. I ako odredbe zakona koje se na to odnose nisu predmet ovih izmena, zapravo radi se o tome da strani turisti u skladu sa članom 46a ovog Zakona imaju obavezu na svakom pristaništu da obave pasošku i carinsku kontrolu kako bi izašli sa broda i mogli da obilaze naše vredne spomenike kulture i na taj način uvećaju turistički promet.

Prema postojećem zakonskom rešenju, za sada lučka kapetanija odobrava pristajanje brodova u međunarodnom saobraćaju van određenog graničnog prelaza za vodnio saobraćaj, jedino u cilju popravki na brodu ili sličnih okolnosti.

Na primer, veliki kruzer koji plovi Dunavom ne može da pristane u Golupcu kako bi stranim turisti obišli Golubačku tvrđavu.

Molim ministra da razmotri ovaj problem kako bismo ga u nekoj narednoj izmeni zakona rešili u korist turizma u Srbiji.

Još jedna veoma bitna napomena koja se tiče naših specijalnih veza koje imamo sa Republikom Srpskom. Po uzoru na izgradnju aerodroma u Trebinju, čiji će finansijer biti država Srbija, trebalo bi razmotriti izgradnju multimodalne luke na reci Savi u Republici Srpskoj u Gradišci ili kod Banja Luke, koja je najveći privredni centar.

Ovim projektom unapredila bi se rečna infrastruktura, privreda celog regiona bi dodatno ojačala, a uspostavile bi se i ojačale čvršće veze koje već postoje između Srbije i Republike Srpske.

Uprkos tome što globalna epidemiološka situacija nije zaobišla lučki sektor prošlu godinu obeležio je rast obima teretnog saobraćaja i zauzeli smo drugo mesto u dunavskom regionu. Ova činjenica ukazuje na to da je vodni saobraćaj, grana transporta na koju se možemo osloniti, pogotovo u kriznim periodima.

Naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi inženjer Mrkonjić, je već govorio o Predlogu zakona o metrou, ja ću samo dodati da je ovaj projekat jedan od najkompleksnijih infrastrukturnih projekata za koji danas postoji kapacitet i politička volja.

Slažem se sa onim što je Milutin Mrkonjić rekao da je bilo potrebno da i država stane iza jednog ovako velikog projekta i to je danas postala realnost.

Takođe, ono što ste vi ministre rekli, izgradnjom metroa smanjiće se saobraćajne gužve. Kada pričamo o Beogradu postali smo svedoci da su one sve veće i da je zaista Beogradu u najskorije vreme potreban metro.

Iskoristio bih priliku da samo podsetim da je do sredine devedesetih godina izgrađeno oko 250 kilometara pruge, 30 kilometara tunela, osam kilometra mostova, od kojih je najvažniji veliki dvokolosečni železnički most iznad sajma, prva podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“, koja bi bila i stanica metroa, zatim svi vračarski tuneli i Železnička stanica Beograd - centar, poznata danas kao Prokop, koja se danas završava.

Takođe bih podsetio na ono što je posle NATO agresije uspeo naš uvaženi inženjer Milutin Mrkonjić da uradi, a tiče se upravo obnove naše zemlje i obnove naših infrastrukturnih saobraćajnica, u kojima je on učestvovao, odnosno na čijem čelu je bio u to vreme. To je radio na jedan sjajan način.

Na samom kraju, par reči bih rekao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta „Izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti“. Imamo u vidu težinu, značaj i složenost obavljanja njihovog posla, doprinos koji su dali u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i pružajući bezbednost i sigurnost svim našim građanima.

Nažalost, veliki broj tih pripadnika ni dan danas nema rešeno svoje stambeno pitanje, što im ovaj zakon sada omogućava.

U svojim prethodnim izlaganjima govorio sam i o nemerljivom doprinosu koji u ovom trenutku i poslednjih godinu i nešto dana daju i naši zdravstveni radnici. Mislim da bi bilo značajno da počnemo da razmišljamo i o tome da se i za njih u narednom periodu grade neki stanovi. To bi bio jedan od načina da im se zahvalimo za sve ono što su naši zdravstveni radnici uradili za sve nas u prethodnom periodu.

Mislim da bi pored toga to bio jedan od način da kada pričamo i o mladim lekarima i uopšteno zdravstvenim radnicima, to bi bio jedan od načina da ih motivišemo s jedne strane, a s druge strane, i zadržimo u našoj zemlji da ostanu ovde i da budu naši lekari koji će znanje koji su stekli na našim fakultetima ovde i primenjivati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Uglješi Markoviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u jednom delu svog izlaganja dotakli ste se i toga da je 2012. godine, posle smene koju je predvodio Dragan Đilas i Boris Tadić, u našem vazduhoplovstvu bio samo jedan avion koji je mogao da poleti. Mislim na ratno vazduhoplovstvo, vojno. Da vam kažem još jedan podatak, gospodine ministre, za aeromiting koji je Dragan Šutanovac zajedno sa Đilasom organizovao 2010. godine. Na avionima su gume bile izraubovane, odnosno istekli su im resursi, pa ja Vojnotehnički institut morao da produžava resurse na avionskim gumama. To samo govori o stanju u kakvom je bila naša vojska i pokazuje u kakvom je stanju bila naša država.

Sad onaj drugi deo vezano za istu godinu, ali samo za jednu drugu oblast vazduhoplovstva. Da razjasnimo, vojno vazduhoplovstvo troši novac. Osim bezbednosti, tu država nema nikakvu drugu korist, ali civilno trebalo bi da zarađuje. Mi smo tada imali, kao i sada, nacionalnog avio-prevoznika, zvao se JAT. Imali smo u eskadrili JAT-a sedam Boinga 737 koje smo dobili pod povlašćenim uslovima od proizvođača Boinga, a najviše zahvaljujući jednoj našoj kompaniji, Prva petoletka iz Trstenika koja je bila komponentaš Boingu i mislim da je čak i prvi komercijalni avion pripao tom istom JAT-u. Znate li koliko je tih aviona bilo u letnom stanju 2012. godine? Samo tri, gospodine ministre. U tom periodu JAT je imao samo tri aviona na kojima je bilo moguće kako tako leteti, preostala četiri su kanibalizovana. Da prevedem, skidani su delovi sa njih da bi ova tri mogla da lete. To je samo jedan deo priče kakvu smo državu zatekli 2012. godine.

Moja koleginica Katarina Rakić je izračunala da je u proteklih četiri, pet godina napravljeno negde oko 315 kilometara autoputeva na teritoriji Republike Srbije u različitim kategorizacijama, ali to su autoputevi u punom profilu. Godinu 2012. sačekali smo u istom onom stanju u kakvom je i Srbija sačekala nezavisnost, odnosno raspad Jugoslavije, a to je bilo sa nekih 300 kilometara autoputeva, od Šida do Niša, i tu se priča završavala.

Bilo je pokušaja, gospodine ministre, da se naprave neki autoputevi. Ja bih jedan autoput i jedan pravac nazvao Skadar na Bojani, a to je autoput od Subotice do Beograda, Subotica-Novi Sad-Beograd, pravljen je jedno desetak godina. Započela je to Marija Rašeta Vukosavljević, čak i onaj deo, ono nije čak ni autoput, ona deonica koja je postojala između Subotice i Beograda i gde se naplaćivala nekakva putarina, dat nekoj privatnoj kompaniji za održavanje puteva koja je trebala da dobije posao izgradnje i koncesiju za taj autoput. Mogu da kažem da su oni samo naplaćivali putarinu, da ništa nisu uradili od onoga što je bilo predviđeno, tako da su u jednom trenutku, čini mi se odmah posle ili za vreme vanrednog stanja, bukvalno, specijalne jedinice isterivale te zakupce tog autoputa i da se vrati u državno vlasništvo.

Nešto se malo pomaklo u narednim godinama. Čuveni most na Beški. Završena druga traka, autoput nikad nije završen za vreme bivšeg režima. Završen je u prvim godinama otkad je SNS na vlasti. Ono što nas je iznenadilo, kada je u pitanju taj autoput, je da smo dugo, dugo godina dobijali račune za izvršene radove na tom autoputu, pogotovo kada je u pitanju most kod Beške. Ja ne verujem ni dan danas da mi tačno znamo koliko je taj most plaćen i nemojte, ministre, da se iznenadite ako i vi dobijete neki račun posle desetak godina. Tako je bivši režim sprovodio u investicije.

Čuvena obilaznica oko Beograda koja je bila, ne mogu da kažem, poluizgrađena, izgrađen je bio jedan manji deo, nekih 30%, napravljen je jedan od mostova, napravljeni su neki tuneli, jedna kolovozna traka. Za 12 godina njihove vlasti, znate li šta se uradilo po pitanju obilaznice oko Beograda? Samo rekonstrukcija puta od tunela do auto-pijace i ništa više. Ako je nešto i postavljeno, postavljeno se radi u kampanji i tu se priča zaustavljala.

Stelt autoput. Bilo ih je mnogo, ali jedan je, po meni, opomena kako više nikako ne sme da se radi, a to je da je autoput plaćen stranoj kompaniji koja je na neki čudan način bila povezana sa Delta kompanijom u Srbiji, dobila posao, dobila novac od država, a onda otišla u stečaj i otišao u stečaj novac dobijen od Srbije. To mislim na autoput od Preševa do Vranja.

Ako napravim paralelu, za 50 godina ona velika Jugoslavija u Srbiji je napravila 300 kilometara autoputeva. Za manje od 10, odnosno pet ili šest godina Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić napravila je 315 kilometara autoputeva i još se prave. Čisto da imamo neko poređenje kako je to bilo nekad, a kako je sada.

Priča oko metroa. Prvo, ako pogledate kako bivši režim ocenjuje tu našu priču oko metroa, a koga su i oni najavljivali i u mislima, snovima ili sopstvenim lažima pokušavali da započnu, već se provlači teza - a šta će to nama, da li to nama treba i, ono što je najvažnije, koliko će to da košta i da li cena koštanja opravdava u ekonomskom smislu, u smislu poboljšanja kvaliteta života izgradnju jednog takvog metroa ili od te ideje treba da odustanemo.

Prvo, da raščistimo, Beogradski metro danas na određen način započinje svoj život, donošenjem svog zakona. Beogradski metro nije mogao za vreme stare Jugoslavije, one velike, da se napravi iz političkih razloga, a bio je već tada potreban. Beograd kao prestonica Jugoslavije, a bogami i Srbije, kao srpski glavni grad, nije mogao da ima toliku ekonomsku ili bilo kakvu drugu prednost nad ostalim glavnim gradovima ostalih članica SFRJ i zbog toga nije dobio metro. Pravo je čudo kako je tadašnji gradonačelnik Pešić uspeo da napravi Gazelu. To je pravo čudo i, u svakom slučaju, na tome smo mu zahvalni.

Po osamostaljivanju, da preskočimo godine ratova i sankcija, ali bilo je pomaka na tome i započeo je tu jednu priču režim Slobodana Miloševića otvaranjem one podzemne stanice kod Vukovog spomenika i tu se sve zaustavilo i od tada smo imali samo određena obećanja da će to u nekoj budućnosti da se desi.

Kad počnu da napadaju da li je to Beogradu potrebno i da li to radimo isključivo u slavu, da bismo lakše pobedili na nekim narednim izborima, moram da vas podsetim da se neka slična kampanja vodila i protiv Beograda na vodi. Vi tada niste bili ministar i ne znam koliko ste učestvovali u političkom životu Srbije, ali znam da su moje kolege, kolege koje su podržavale bivši režim, po nalogu Dragana Đilasa, na svaki mogući način taj projekat pokušavale da zaustave.

I sada ono kakvi su to licemeri i kakvi su to dupli standardi, oni su ti koji se utrkuju da onim novcem koji su na jako sumnjiv način, doduše, zarađivali za vreme svoje vlasti kupuju stanove u tom istom „Beogradu na vodi“.

Neki se čak bave i transakcijama, odnosno učestvuju u preprodaji i prodaji tih stanova što samo pokazuje koliko su oni zaista bili iskreni u tome i kada su napadali jedan takav projekat, ali još više nam pokazuje koliko su bili neiskreni u tom delu koliko su zaista voleli Srbiju i svoj glavni grad.

Naići ćete odmah na sledeću osudu iz Fiskalnog saveta koji će odmah da vam izračuna da li je to Srbiji potrebno ili ne. Napraviće jednu čitavu naučnu analizu, onu analizu koja je, recimo, bila a to je da se porast rasta zaposlenih nije desio zato što nije bilo porasta rasta BDP-a. Evo, to je predsednik Fiskalnog saveta, čika Pavle, deda Pavle, kako ga zovu, čak i prezentirao na Biznis forumu na Kopaoniku.

Isto će pokušati da nas ubede da i ovi automobili koji danas prolaze beogradskim ulicama, čiji je broj značajno veći u poslednjih nekoliko godina, da su to neki stelt automobili, da oni ne postoje kao ni ti novozaposleni od pre nekoliko godina i da nama beogradski metro nije ni potreban i da bi bilo bolje da taj novac usmerimo u nekom drugom pravcu, verovatno po preporuci ili Danice Popović ili Šoškića ili onog Milojka Arsića. Oni koji su upropastili zemlju sada žele nas da uče kako se Srbija vodi.

Napravio sam jednu analizu svega onoga što se dešavalo ili onoga što će da se dešava u jako bliskoj budućnosti i videćete da tu niko od njih neće gledati suštinu, gledaće samo formu i ako mogu da pronađu neku manjkavost u formi da to istaknu kao jednu prevaru, zato što će u početku pokušati da predstave da to nikad neće da se desi, Dragan Đilas je takav, a kad to počne da se materijalizuje onda će svojom autoprojekcijom da kaže da su pokradena sredstva građana Republike Srbije prilikom izgradnje tog metroa. Uvek će spominjati taj čuveni maligni uticaj zaduženja i kredita, ako je taj kredit dobijen od određene ili bilo koje finansijske organizacije iz Kine.

To će uvek biti problem i za to će uvek oni da se hvataju i to će uvek predstavljati kao grešku Srbije i otežavajuću, kao nešto što nas onemogućava ili sprečava da pristupimo EU.

Novac je roba kao i svaka druga i ima svoju cenu. Naša politika je da biramo najpovoljniju cenu, a o tome neka razmisle ovi koji će tom pričom da nas napadaju.

Zašto ja kao, recimo, narodni poslanik iz Požarevca, dakle iz unutrašnjosti, vodim diskusiju oko beogradskog metroa? Za ove godine koliko sam narodni poslanik u poslednjih nekoliko godina meni više vremena treba, gospodine ministre, da dođem od Lastine garaže do Narodne skupštine, nego da iz Požarevca stignem do Lastine garaže. To samo govori u prilog tome da je Beogradu potreban i metro, ali isto tako govori činjenica da naši građani žive mnogo pristojnije i mnogo bolje nego što je to bilo pre šest, sedam, osam ili deset godina, jer takve situacije i takve gužve na ulicama Beograda bile su samo petkom ili pred neki državni praznik. Danas su svakodnevne i svakodnevno da je potrebno da Beograd konačno dobije taj metro.

Koristi će biti mnogo za grad Beograd, a na kraju i za čitavu Republiku Srbiju, od zaštite životne sredine, manje izloženosti i manje gužve u saobraćaju, do svih onih drugih ekonomskih pokazatelja da je Beograd i dalje jedno, i Srbija, naravno, privlačno mesto za investicije. Već vas opominjem kakve će biti reakcije bivšeg režima i na svaki mogući način pokušaće u tome da vas spreče.

Naravno da je Beograd i značajan turistički centar, gospodine ministre, zato i jeste naš Odbor za privredu, koji je zadužen i za oblast turizma, obavio jednu, da kažem, analizu, moj kolega Marković je to spominjao. Ja sam sa vama u nekom neformalnom razgovoru kada su u pitanju naše lučke kapetanije, ako je tačno da strani kruzeri koji uđu u plovne vode Republike Srbije mogu da ostvare pristan samo na dva mesta. Tako nešto mora da se prekine i to koliko sutra. Zakonski osnov nema, znači to može da bude samo neka odluka Kapetanije koja gazduje određenim delom Dunava. To mora da prestane smesta.

Razumem ja da će njihov izgovor da bude bezbednost, ali znate šta, oni idu sledećom logikom – ako ništa ne plovi, tad smo najbezbedniji. Gospoda neka vode računa o bezbednosti, jer zato primaju ogromne plate, ne baš male, a neka ne koče druge delatnosti u Srbiji iz kojih u suštini oni i dobijaju svoje plate i svoje zarade.

Pošto je koleginica Rakić čak i spominjala ne samo koliko je autoputeva izgrađeno, nego koliko se autoputeva i u ovom trenutku gradi, hteo bih samo da postavim jedno pitanje, pošto je prošlo godinu dana već od toga kako je Republiku Srbiju, kao i ostatak sveta zadesila epidemija virusa Kovida i da je pre epidemije učešće naše građevinske industrije u BDP bilo 5%, hteo bih da pitam da li u ovom trenutku ima nekih pomeranja, odnosno poboljšanja ili pogoršanja u odnosu na vreme pre izbijanja pandemije, imajući u vidu da smo čak i kada je pandemija obezbedili ozbiljna sredstva za finansiranje jako važnih projekata u Republici Srbiji?

Drugo pitanje, vezano isto tako za izgradnju, ali i zaštitu životne sredine, u kojim gradovima će otpočeti izgradnja prvih prečištača otpadnih voda, ugovorenih komercijalnim ugovorom sa Kinom, kao i kada se očekuje potpisivanje prvog aneksa i koja je to opština u pitanju? Zahvaljujem, gospodine ministre.

Hvala.
Reč ima ministar Momirović.

Poštovani gospodine Arsiću, hvala vam na izlaganju, hvala vam na komentarima. Prvo bih želeo da vas informišem da ćete vrlo brzo, još brže dolaziti iz Požarevca do Beograda. U narednih mesec do mesec i po dana potpisaćemo komercijalni ugovor. Radimo na tehničkoj dokumentaciji da započnemo radove na brzoj saobraćajnici Požarevac, izlaz sa autoputa Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Za nas jako važan projekat, već neko vreme radimo na tome. On nije dobio adekvatnu pažnju javnosti, a to će zaista ubrzati ceo taj deo Srbije da se poveže još brže i da se ta komunikacija sa Beogradom poboljša.
Moram da vam kažem da će vaši problemi izgledati još veći kada iz Požarevca dođete do Beograda i budete imali problema sa parkingom dok ne izgradimo metro. Tada će se stvari drastično promeniti.
Kao što ste i sami rekli, naravno pandemija je na ceo privredni život u prvom trenutku ostavila ozbiljne posledice. Sve se ukočilo, nismo znali sa čime se snalazimo i kod nas je to ostavilo nekog traga u prva dva kvartala u 2020. godini. Vrlo brzo, posle toga, a naročito u poslednjem kvartalu 2020. godine mi smo zabranili da reč pandemija bude izgovor za bilo kakva odlaganja građevinskih radova. Jednostavno, radovi se rade na otvorenom. Svi znamo da je rizik po širenje zaraze na otvorenom, koliko se pridržavamo mera, minimalan.
Posle toga je predsednik obezbedio sve vakcine. Omogućili smo našim partnerima da se vakcinišu, sve svoje zaposlene i nismo želeli da odložimo nijedan projekat, nijedan dan više od onoga što mora, koji su rezultirali kašnjenje u prva dva kvartala, vrlo brzo smo nadoknadili sva zakašnjenja. Moram da vas informišem, vas i sve narodne poslanike, da mi nemamo nikakvih kašnjenja ni na jednom infrastrukturnom strateškom projektu. Naprotiv, ubrzali smo radove na svim projektima i očekujemo da će svi biti završeni ili u roku ili pre roka.
Podsetio bih vas na čemu sve radimo: Preljina-Požega, Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Novi Beograd-Surčin, kratka deonica, u centru Beograda, ali jako zahtevna jer prolazi kroz centar grada, treba izvršiti eksproprijaciju, treba celu infrastrukturu koju zahteva jedan grad izmestiti, izgraditi, tako da, koliko god da je projekat mali, jako je zahteva, Valjevo-Lajkovac, Kuzmin-Sremska Rača, Ruma-Šabac, naravno, autoput Šabac-Loznica, brza saobraćajnica, Ruma-Šabac, već uveliko radimo radove i očekujemo da od Šapca do Loznice krenemo vrlo brzo, Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Za nekoliko meseci potpisujemo komercijalni ugovor. U jesen kreću radovi. Ostaje nam deo „osmeh Vojvodine“, kako mi to nazivamo, Crvenka-Bečej-Novi Bečej-Srbobran-Kikinda. Svi investicioni projekti nekako idu od Beograda ka Novom Sadu, od Novog Sada ka Subotici. Tu smo zaista postigli izuzetnu dinamiku, ali Sombor i Kikinda i gradovi na tom koridoru nekako kao da stalno ostaju po strani, i od investicija u infrastrukturu i od velikih strateških investicija. To moramo da promenimo. Dobili smo nalog i očekujemo ili do kraja ove godine, ali da budem potpuno otvoren, pre će biti početkom sledeće da krenemo i tu radove.
Nećemo propusti da ni u jednom delu Republike Srbije ne izgradimo ozbiljne infrastrukturne projekte, povežemo saobraćajnice i omogućimo svim ljudima, svim građanima Srbije bolju komunikaciju.
Ono što je rezultat svega toga, naravno, da smo mi u prvom kvartalu imali rast građevine u BDP 20%. Ono što mi očekujemo u drugom kvartalu je rast od 40%. Naravno da je drugi kvartal prošle godine bio lošiji, da je to teško uporediti, ali govorim o obimu investicija koje mi sada sprovodimo. Ne postoji nijedna projekcija koja je lošija od one koju smo mi projektovali na početku godine.
Podsetio bih vas, ismevali su nas kad smo pričali da ćemo imati rast od 6%. Veliki stručnjaci, ti stručnjaci koji nisu ni osetili ni devedesete, ni dvehiljadite, ni veliku ekonomsku krizu 2008. godine kada je nezaposlenost porasla na 25%, ti ljudi, koji su se smejali, koji su pričali da će rast BDP biti oko 2, 3, 3,5%, znate kako oni vole da to onako, upakuju, da znaju, 3,4, 3,5%. Sada više niko ne spori da će rast biti minimum 6%, i dobar deo tog rasta je građevina. Mi ćemo to sprovesti.
Brzo zaboravljaju šta su osetili. U najtežim trenucima za Republiku Srbiju i devedesetih i dvehiljaditih godina njihov standard nije bio ugrožen, i tada su bili na pozicijama gde su sada, i sada su, 80 godina su na istim pozicijama i isto lakonski daju svoje komentare, sa visine, najpametniji su, oni znaju sve. To i jeste nekakvo znanje da se brzo prilagodiš i kažeš nešto potpuno drugačije od onog što si pričao šest meseci ranije, kao da si uvek to tvrdio. Ti ljudi koji su pre tri meseca pričali da će rast biti 2,5 do 3,5% sada kažu – da, rast će biti minimum 6%, kao da je to normalno, kao da rast od 1% nije bio najveći u Evropi prošle godine ako izuzmemo naravno Irsku jer ona ima neke specifične uslove i specifično se sagledava i na teritoriji Republike Srbije.
Mislim da mi zaista uspevamo, ne mi kao Vlada nego mi svi ovde kao deo političkog sistema, kao deo jednog velikog pokreta, kao deo ljudi koji su deo jednog sistema koji čine i opštine i AP i grad Beograd koji su uzeli u ruke na čelu sa predsednikom Republike da izvučemo ovu zemlju iz jedne situacije koja je bila decenijama, u jednom glibu Evrope, izolovana od svih, prekrižena od svih.
Idemo napred i ne ugrožavamo svoje dostojanstvo, branimo svoj narod, branimo sve građane Republike Srbije i branimo naše građane van teritorije Republike Srbije.
Pomenuli ste jedan projekat koji je za nas od izuzetnog značaja, da ne kažem možda i od najvažnijeg značaja. Autoputevi, pruge to su politički jasni projekti. Ljudi vide to. Ljudi kroz to mere uspehe. Kada pričaju o nekim prošlim vremenima, oni kažu – da, izgrađeno je puno puteva iako je mnogo manje izgrađeno nego što se sada gradi, ali i ta vremena se gledaju kroz te investicije.
Mi smo nažalost prethodnih 30, 50, 70 godina pritisnuti raznim problemima doneli odluku u to vreme da jednostavno ekološke projekte, pitanje prljave i zagađene vode stavimo u drugi plan. Mi danas imamo situaciju da sve naše otpadne vode izbacujemo direktno u prirodu, onda iz prirode uzimamo tu vodu i koristimo je za piće. Došli smo u situaciju svi zajedno da ponovo otvorimo to pitanje, da kažemo – ne vidi se to baš tako jasno. Imaju ljudi i veće probleme. Neka se nastavi tim putem, uštedećemo neki novac, možda možemo politički nešto profitabilnije da uradimo. Predsednik je presekao. Svi smo se naravno složili. Mi ako u ovom investicionom talasu ne izgradimo komunalne i kanalizacionu infrastrukturu ne izgradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ne prečistimo svu tu otpadnu vodu koja je sve više i zbog industrije i zbog drugih okolnosti, mi ćemo imati jedan neverovatan problem u narednim decenijama. Mi ćemo našoj deci ostaviti trajno zagađenu zemlju. Mi to ne smemo da dozvolimo. To je za nas važnije nego ovi autoputevi.
Ekološki projekti koje mi sada sprovodimo, koji nisu sprovođeni decenijama, o kojima niko nije razmišljao pre samo deset godina, to uopšte nije bila tema, su projekti kojima ćemo mi posvetiti maksimalnu pažnju. Ostavićemo ovu zemlju ne samo sa boljom infrastrukturom, ne samo sa više fabrika, ne samo suficit u trgovini sa Češkom Republikom, što je zaista jedna paradigma kojoj se ne posvećuje više pažnje, ostalom kao ni svim ovim projektima. Mi pričamo o najbržoj pruzi u Istočnoj Evropi. Ko to može ovde da sagleda? Kako mi to da objasnimo? Ko to može da vidi da Srbija ima najbržu prugu u Istočnoj Evropi?
Mi ćemo omogućiti da Srbija bude mnogo čistija zemlja u narednih pet godina. Osamdeset posto lokalnih samouprava Republike Srbije će imati postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Otpadna voda koja bude išla u prirodu biće prečišćena i nećemo ostaviti ovaj katastrofalan izazov pred kojim se mi nalazimo našoj deci. To je jedna činjenica. Taj projekat kreće vrlo brzo. Krećemo od Novog Sada, Malog Crnića, Ade, Lazarevca, Svrljiga, Varvarina, Vlasotinca, Bora, Kladova, Krupnja, Lajkovca, Mionice, Obrenovca, Svilanjca, Vladičinog Hana, Vrnjačke Banje, Aleksandrovca, Golupca i Ćićevca.
To su sve projekti koje ćemo početi ove godine. To su projekti koje ćemo početi ove godine. To su projekti koje ćemo početi u narednih nekoliko meseci. Već dugo mi radimo na projektnoj dokumentaciji oko izgradnje komunalne infrastrukture za prečišćavanje otpadnih voda. Na našu veliku žalost sve ono što prethodi građevinskim radovima građani ne vide i ne mogu da vrednuju, ali sam uveren i imajte poverenja narodni poslanici, predstavnici naroda, vrlo brzo niko neće moći da prećuti i ostane nem pred ovim ekološkim projektima koji će promeniti ovu našu zemlju. Mi svi zajedno ćemo omogućiti da ova zemlja bude drastično čistija. Ostavićemo našoj deci jedan problem trajno rešen i to će možda biti naravno uz metro i ove druge projekte najveća zaostavština politike predsednika Republike i politike svih nas.
Još jednom, hvala vam, gospodine Arsiću, na jako dobrim pitanjima.

Zahvaljujem ministru.
Sledeća je koleginica Dijana Radović.
Izvolite.