Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, mi smo prošle sednice, zapravo pre nekoliko dana usvojili izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Danas kada raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, mi samo na taj način usaglašavamo odredbe ova dva zakona.

Član 8. važećeg Zakona o ličnoj karti će se promeniti i na osnovu izmena biće moguće upisivanje u mikro-kontroler ili, kako ga mi zovemo "čip" sertifikata za elektronsku identifikaciju. Na taj način lična karta biće kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu i pristup šemama elektronske identifikacije.

Takođe, svaki građanin ili onaj koji se bavi određenim privrednim aktivnostima, ko poželi moći će i na ovaj način da mu bude upisani kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis čime se obezbeđuje viši nivo bezbednosti kada govorimo o ovom vidu poslovanja.

Šta to znači konkretno u praksi? Svako ko je bio do sada zainteresovan da se bavi nekim vidom elektronskog poslovanja i ko je bio zainteresovan za elektronski potpis, elektronski pečat i bilo kakav drugi oblik koji se odnosi na elektronsko poslovanje mogao je postati korisnik usluga samo uz lično prisustvo ili uz javnu ispravu na daljinu. Sada, usvajanjem izmena i dopunama zakona i usaglašavanjem za Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj dokumentaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju nudimo jedno novo rešenje, mnogo jednostavnije rešenje. Naime, naši građani koji žive i rade u inostranstvu, ali i strani državljani mogu na ovaj način da izvade sertifikat od strane srpskog pružaoca usluge i koriste ga za pristup uslugama e-Uprave, ali i za sve druge delatnosti koje se tiču elektronskog poslovanja.

Takođe, naši građani u inostranstvu mogu da koriste šeme elektronske identifikacije sa liste koju objavljuje Evropska komisija i na taj način oni imaju pristup elektronskim uslugama u Srbiji. Naravno, sve je to moguće. Naš pravni okvir je usaglašen sa zakonodavstvom država koje su članice EU i omogućeno je priznavanje šeme elektronske identifikacije sa liste Evropske komisije, kao što sam malopre napomenuo. Takođe, stvoreni su uslovi da se uspostavi tzv. čvor i on će omogućiti da sistemi iz različitih država budu kompatibilni i da usaglašeno rade i to nam daje jednu odličnu osnovu za dalji napredak kada govorimo o prekograničnoj saradnji.

Sve ovo posmatram u kontekstu modernizacije javne uprave i to podrazumeva jednostavnije procedure, lakši pristup i bezbedniji pristup građana uslugama iz oblasti javne uprave. Takođe, svaki napred u ovoj oblasti u skladu je, kao što je ministar malopre rekao, sa Projektom Vlade "Stop birokratiji". Zašto ovo govorim? Zato što danas u svetu je uvreženo mišljenje da je birokratija bolest modernog društva i čini mi se još kada je skovana ova reč da je ona bila u nekom negativnom kontekstu. Nažalost, često se javna uprava koristi kao sinonim za birokratiju i dovodi se u jedan negativan kontekst i izazov za sve države sveta jeste kako da pojednostave procedure.

Jedno istraživanje u SAD pokazalo koliko obimna birokratija može negativno da utiče na privredu. Konkretno, studija je obuhvatila smol biznis administracije i prilikom istraživanja je procenjeno da u Americi su godišnji troškovi od 1,75 milijardi dolara na birokratske stvari, da kažemo. To je novac koji se sliva na jednu birokratsku proceduru, a opet sa druge strane, prema izveštaju Svetske banke ako uzmemo kriteriju lakoće poslovanja, SAD se nalaze među 10 država najrazvijenijih u svetu. Onda možemo da zamislimo kako je u drugim državama sveta gde vlada jedan neefikasan ili gde je jedan glomazan birokratski aparat i koji troškovi su tu u pitanju.

Zbog toga je važno da imamo ozbiljan pristup reformi javne u prave i to je jedan složen, kontinuiran i dugotrajan proces. Potrebo je da se elektronska uprava primenjuje u punom kapacitetu, odnosno da zaživi u potpunosti, a to će svakako doneti konkretne promene jer elektronski servisi menjaju način rada javne uprave i samim tim i građani uvek budu zadovoljniji sa svakom novom inovacijom.

Javne službe su i osnovane radi zadovoljenja određenih potreba od opšteg interesa, bilo da govorimo o pojedincu, bilo da govorimo o privrednim subjektima. Zato je važno da reformišemo javnu upravu da bi funkcionisale sve prioritetne delatnosti. Tu mislim i na zdravstvo, i na prosvetu, i na kulturu, ali i na one delatnosti koje imaju za cilj da se unaprede određene privredne grane.

Kada govorimo o efikasnim javnim upravama na svetu moramo da znamo da su one svoj sistem gradile vekovima, nisu ga izgradile tek tako, odjednom. Nekada je taj proces išao sporije, nekada je išao brže, ali navešću nekoliko primera gde zaista javne uprave u svim državama sveta koje uspešno funkcionišu postavljaju određene kvalitetne standarde i ne zaustavljaju se na njima, već kontinuirano rade da te standarde unapređuju i nastavljaju u tom smeru iz dana u dan.

U istočno evropskim zemljama je bilo takvih primera da su pojedine države dve decenije se bavile reformom javne uprave da bi došle do onih standarda koji važe za razvijene evropske demokratije. Kada su upeli u tom procesu koji nije bio ni malo lak i koji nije kratko trajao stali su rame uz rame sa jednim razvijenim sistemima, kao što su u Nemačkoj, u Italiji, u Holandiji, da ne nabrajam dalje. Mi smo isto na tom jednom putu i mi smo postavili pred nama jedan jasan cilj, a to je da javni servis mora da bude u funkciji svih građana.

Navešću primere i Novog Zelanda. Zanimljiv pristup za reformu javne uprave je bio taj kada su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina sprovedili jedno istraživanje. Rezultat tog istraživanja je pokazao da građani žele pravičnu javnu upravu koja pruža usluge svim građanima. Upravo na ovim pretpostavkama je reformisan sistem javne uprave na jedan brz i efikasan način.

U Francuskoj, na primer, poslednja velika reforma javne uprave dogodila se pre nešto više od tri decenije. Oni su pošli od jedne druge pretpostavke. Naime, oni su za reper uzeli rad privatnih kompanija. Kao što je u privatnim kompanijama potrebno da se one prilagođavaju tržištu, da se prilagođavaju okruženju, da se transformišu, kao što je za njih bilo veoma važno da izlaze u susret potrebama građana, tako su stavili koncept i na reformu javne uprave. Sada mi u Francuskoj imamo jednu javnu upravu, jednu administraciju koja svakodnevno osluškuje glas građana, koja brine o kvalitetu usluga i stvorena je upravo kao jedan javni servis. Naravno, kadar, odnosno ljudi koji su zaposleni u tom državnom sistemu podvrgnuti su procesu stalnog obrazovanja radi sticanja novih znanja i veština.

Mi ne smemo da dozvolimo da javni službenici budu na jednom radom mestu, da ravnodušno obavljaju svoj posao do penzije. Svako ko radi odgovorno i ko je vredan treba da bude adekvatno nagrađen, u skladu sa svojim mogućnostima, u skladu sa svojim rezultatima i potrebno je da se konstantno ocenjuje rad državne uprave i da se u hodu otklanjaju nedostaci.

Reforma javne uprave je na neki način i reforma države, jer se na taj način menja njeno organizovanje i funkcionisanje. Javna uprava je jedan od stubova, odnosno najznačajnijih stubova države kada govorimo o uspostavljanju vladavine prava i kao takva znatno doprinosi suzbijanju korupcije. Samo jaka, osposobljenja i efikasna državna uprava može građanima i privrednim subjektima da obezbedi kvalitetne usluge uz razumne troškove. Javna uprava mora da bude ekonomična, a građani moraju da imaju uvid kako se troši novac, jer jednostavno građani plaćanjem poreza i na neki način finansiraju, kroz budžet, rad javne uprave.

Srbija je u prethodnom periodu uložila mnogo napora u modernizaciju rada javne uprave. O razvoju digitalizacije u Republici Srbiji i njenom značaju najbolje svedoči proces masovne imunizacije. To smo mogli da vidimo u mesecima koji su iza nas i građani su korišćenjem usluge e-uprave na najlakši mogući način mogli da se opredele koju vakcinu žele da izaberu, odnosno birali su željenu vakcinu, lako su dobijali obaveštenja gde će biti izvršena imunizacija, o vremenu kada će biti izvršena imunizacija i mnogi svetski mediji su izveštavali o ovakvoj jednoj dobroj organizaciji.

S tim u vezi, važno je istaći da je Srbija u ovoj fazi napretka javne uprave građanima omogućila da od 12. maja preko nacionalnog portala e-uprave preuzmu digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu o vakcinaciji protiv virusa Kovida 19.

Ova potvrda sadrži kvalifikovani elektronski pečat o čemu sam malopre i govorio i to je jedan najveći stepen zaštite, da se ne može faslifikovati, da se ne može zloupotrebiti. Sertifikat će olakšati putovanja našim građanima, službena lica će jednostavnim skeniranjem kuar-koda imati uvid u potrebne informacije.

Naravno, SDPS uvek podržava ovakve reformske procese, podržava svaku modernizaciju javne uprave koja će ići na korist građanima Srbije i nadamo se da će se u istom pravcu i dalje razvijati javni sektor.

Opet da se vratim unazad i da kažem da je epidemija Korone donela ozbiljnu krizu na globalnom nivou, ali je bila i podstrek mnogim administracijama u svetu i izazov, pa tako i Srbiji da organizuju rad. Rad od kuće na koji smo kao društvo bili primorani, bio je jedan od zaista najvećih izazova u Srbiji, upravo zahvaljujući inovacijama koje smo uveli u naš sistem, je uspešno organizovan.

Važno je naglasiti da je Republike Srbije i pre epidemije ostvarila zavidne rezultate modernizacije javne uprave. Uspostavljeni registri evidencije u elektronskom obliku, pojednostavljeni i digitalizovani mnogi administrativni postupci i uveden je jednošalterski sistem. Uspeh u ovoj oblasti ostvaren je naročito zahvaljujući efikasnoj razmeni podataka između javnih službenika.

Kada govorim o tome, moram da istaknem da će se u junu mesecu navršiti četiri godine od kada je uveden elektronski sistem za razmenu podataka iz službenih evidencija, poznato kao eZUP sistem koji predstavlja svojevrsnu prekretnicu u razvoju javne uprave, odnosno javne administracije.

Mi smo na taj način prešli sa birokratskog na jedan korisnički orijentisan model koji je u funkciji svih građana Srbije. Organi javne uprave su za nepune četiri godine postojanja ovog elektronskog sistema za razmenu podataka više od 20 miliona puta iskoristili prednosti ovog sistema. Takođe, sektor javne uprave za samo pola godine korišćenja aplikacije eZUP-a je uštedeo na hiljade sati čekanja građanima u redovima, a država preko 20 miliona dinara, koji bi bili potrošeni na štampanje papira.

Moram da istaknem još jedan rezultat koji je ostvaren u prethodnom periodu, a to je uvođenje Centralnog registra stanovništva i to predstavlja jednu jedinstvenu bazu podataka. Nekada je neko ko je rođen npr. u Novom Bečeju, a živi u Pirotu, morao ili da ima prijatelje u Novom Bečeju ili da ode lično tamo da izvadi uverenje o državljanstvu. Sada je to znatno jednostavnije i upravo to omogućava Centralni registar stanovništva koji objedinjuje na jednom mestu podatke o građanima iz 13 različitih službenih evidencija, koje vode različite institucije. Dakle, registar matičnih knjiga, evidencija o državljanstvu, evidencija o matičnim brojevima građana itd.

Cilj i prednosti uspostavljanja ovog registra su efikasno vođenje upravnih i drugih postupaka i službenici tih organa samo jednim klikom mogu brzo i besplatno da pristupe podacima koji se nalaze u ovoj bazi. Nema troškova naravno ni za stranke u postupku, jer više ne moraju da gube ni vreme, ni novac radi pribavljanja različitih dokaza. Naravno potrebno je da su i podaci iz ove baze tačni, pa tako je omogućeno i građanima da preko e-uprave pristupe svojim podacima i ukoliko nešto nije tačno, da sugerišu i da se ti podaci isprave na vreme.

Na dnevnom redu je i zakon koji se odnosi na akcize. Naravno, kao što su prethodnici pre mene rekli, to je usaglašavanje sa propisima iz zakonodavstva EU, SDPS će podržati i ovaj predlog, jer smo i mi kao stranka, a i Srbija kao država posvećena pristupanju EU u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SDPS.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas objedinjena rasprava dva značajna zakona kojima se regulišu neka svakodnevna pitanja bitna za građane Srbije. Pre svega, to je Predlog izmena i dopuna Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama postojećeg Zakona o ličnoj karti. Na samom početku da kažem da će poslanička grupa PUPS-3P u danu za glasanje podržati ova zakonska rešenja koja su definisana kroz izmene i dopune ovim predlozima.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda odnosi se na izmene postojećeg Zakona o akcizama. Ovaj zakon je potrebno promeniti radi usklađivanja našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama Evropske unije. Kao što znamo, naš strategijski pravac pristupa Evropskoj uniji, mi deo tog zakonodavstva moramo uskladiti sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovaj deo izmenjen je na način da se najpre menja sam način izračunavanja akcize, tako što se ona više neće obračunavati po litru proizvoda, već po zapremini alkohola u litru, odnosno jačini određenog pića.

Druga bitna razlika je da će se brisati postojeća razlika na osnovu vrsta sirovine koje služe za dobijanje alkoholnog proizvoda, jer su dosadašnja rešenja pravila tu razliku. Ova nova rešenja će, nažalost, verovatno doneti do izvesnog manjeg poskupljenja domaćih alkoholnih pića, pre svega mislim na rakiju, ali zato postoji mogućnost da pojeftine strana alkoholna pića, a važno je napomenuti da ove izmene neće uticati na cenu pića koja ne spadaju u jaka alkoholna pića. Tako da, kroz usklađivanje tog zakonskog okvira mi smo u obavezi da izvršimo izmene i dopune tog zakona.

Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, to je Zakon o ličnoj karti. Predlogom ovog zakona o ličnoj karti donose se izvesne novine koje će biti od značajne koristi za naše sugrađane. Tu se najpre nalaze nove odredbe koje treba da dopune postojeći tekst zakona u delu koji se odnosi na mogućnost da se u ličnu kartu sa čipom, na temelju Zakona o elektronskom dokumentu, koji smo prethodno već izglasali, sada upišu i sertifikati za elektronsku identifikaciju, čime će se omogućiti da se već postojeći elektronski potpis pribavi onlajn, bez odlaska u policijsku stanicu. U dosadašnjim zakonskim rešenjima to se obezbeđivalo tako što se moralo ići u policijsku stanicu, a i sami znamo kakvi su uslovi i tehnički i gužve, tako da, ova izmena će doprineti jednom efikasnijem radu, odnosno efikasnijim rešavanjima tih potreba naših sugrađana koji imaju elektronske potpise.

Svakako, to će predstavljati značajno olakšanje za naše građane koji se u svom radu na računarima sreću sa potrebom da imaju ovaj potpis radi bržeg, lakšeg obavljanja poslova iz svojih profesija. Ali, to će u perspektivi sve više biti od koristi običnim građanima prilikom korišćenja usluga elektronskog bankarstva i elektronske trgovine, koje će svakako biti naša sve veća realnost.

Takođe, u Predlogu zakona se nalaze još neke izmene koje bi trebalo da dodatno olakšaju proceduru izdavanja ličnih karata, poput one za maloletna lica. Sada saglasnost za zahtev za ličnu kartu daje samo jedan roditelj, čime će se olakšati vađenje ovih dokumenata za naše najmlađe sugrađane, pogotovo one čiji roditelji ne žive zajedno, a svedoci smo da su u današnje vreme sve češće slučajevi razdvojenih roditelja i dece koja žive sa jednim od roditelja.

Najnovija izmena je ona postojeća člana 23. stav 3. gde se predviđa da će se oglašavanje ličnih karata nestalim u postupku njihovog poništavanja ubuduće vršiti na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne u štampanom „Službenom glasniku“ i to će se vršiti bez nadoknade. Ovo rešenje je svakako dobro, jer se sa jedne strane ide na korist građana koji su izgubili ličnu kartu, a sa druge strane njima država još jednom pokazuje svoju opredeljenost da se izvrši olakšanje i skraćivanje upravnih procedura gde je to god moguće.

Ovde bih želeo da izrazim svoju dilemu u vezi jedne stvari iz prakse. Činjenica je da ko god pažljivije prati izdavanje „Službenog glasnika“ da se u njemu redovno nalaze oglasi o nevažnosti velikog broja ličnih karata, koji ide čak i do više stotina po jednom broju „Službenog glasnika“. Uz sve razumevanje za one koji zaista izgube, zature ili im budu ukradena dokumenta, što se verovatno mnogima od nas i desilo u životu, čini se da ovoliki broj nestalih dokumenata teško može biti isključivo plod nečije nepažnje. Rekao bih da tu postoji jedan svakako nezanemarljiv broj slučajeva da se ove lične karte fiktivno prijavljuju nestalim radi kasnijeg falsifikovanja ili korišćenja u nezakonite svrhe.

Ne znam da li Ministarstvo unutrašnjih poslova ima nekakva šira saznanja o ovome, ali se samo pribojavam da postoji mogućnost da ovakvim dodatnim olakšavanjem procedura tu ne napravimo jedan rast broja fiktivnih nestanaka ličnih karata. Na ovo bi svakako trebalo obratiti pažnju u budućem periodu, pogotovo u kontekstu ovih ostalih izmena o elektronskim sertifikatima i potpisima.

Takođe želim da se razjasne izmene vezane za postojeći član 7. stav 2. koji predviđa da se doda nova tačka 7. u delu koji predviđa obavezne elemente u obrascu lične karte u pogledu dodavanja adrese prijavljenog prebivališta. Kao što je poznato, ova adresa se upisivala na poleđini lične karte samo onim građanima koji su se opredelili za vađenje ovog dokumenta bez čipa, dok bi onima koji su želeli ličnu kartu sa čipom adresa bila upisivana elektronskim putem u sam čip. Ja imam kartu sa čipom i nema adrese i nemam potrebu da prilikom promene prebivališta menjam ličnu kartu, ali je ovim novim rešenjem takođe zahtevano da se na poleđini piše i adresa.

U praktičnoj primeni to bi značilo da se lična karta bez čipa mora menjati svaki put kada građanin promeni prebivalište, dok bi se adresa u ličnim kartama sa čipom menjala elektronski, pa su građani koji imaju takav dokument bili lišeni novih troškova. No, pošto se sada dodaje i adresa prebivališta kao obavezni deo obrasca lične karte, interesuje me da li to znači da će i vlasnici ličnih karata sa čipom ubuduće morati da menjaju te lične karte prilikom svake promene prebivališta ili će njihove pogodnosti ostati iste kao i do sada, koji imaju upisano boravište i adresu u ličnoj karti, a imaju čipovanu ličnu kartu, da neće imati potrebe da menjaju ličnu prilikom promene prebivališta. To su neka osnovna pitanja i dileme, a i ljudi se interesuju po tom pitanju, pa bih želeo da dobijem odgovor šta se tačno tu predviđa i misli.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS-3P će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje i za prihvatanje ovih izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS-3P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati.

Poštovani prijatelji, zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe PUPS-3P.
Ministar će vam odgovoriti.
Izvolite.

Poštovani poslanici, gospodine Stošiću, dakle samo ukratko da razjasnim to što je važno za građane Srbije.
Promenom prebivališta vi ne menjate ličnu kartu, u čipu lične karte se upisuje prebivalište i postaje važna informacija kada je lična karta u pitanju kao što imate informaciju o imenu, prezimenu, itd. Promenom prebivališta vi inače morate novo prebivalište da prijavite. Dakle, sada samo što nećete imati one papirne slipove ako se sećate kako to izgleda, nego ćete u samom čipu lične karte to promeniti odnosno taj podatak izmeniti, dakle, nema potrebe da se menjaju lične karte. Upravo ceo sistem i izmena zakona je tako napravljena da vi stvari koje sada radite a treba vam i vremena i snage i energije i novca na kraju krajeva izmenom ovog zakona da uradite mnogo efikasnije i mnogo lakše. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem, gospodine ministri.

Moja dilema je bila zato što u obrascu za novu ličnu kartu u predlogu bude i adresa prebivališta, pa sam zato i bio u dilemi, a i ljudi me pitaju, da li to znači da pošto postoji već u samom formularu prebivalište da li će biti potrebno menjati ličnu kartu, ali vaše objašnjenje upućuje na to, znači da će se sve to rešiti elektronskim putem pomoću čipa bez obzira što će biti prebivalište u pisanom delu na ličnoj karti na poleđini. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara, narodni poslanik, Nandor Kiš.

Hvala vam lepo, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine ministre, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želeo bih da naglasim da će poslanička grupa Savez Vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmeni Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Mi u SVM smatramo da je od izuzetne važnosti da se nacionalnim manjinama omogući pošto imaju prava na to da koriste svoj jezik i svoje pismo, zbog toga smo i u prethodnim godinama više puta zastupali stvaranje zakonske mogućnosti, ostvarivanje tog prava u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Voleo bih da predstavim nekoliko primera. Godine 2007. SVM je podneo amandman na Predlog zakona o putnim ispravama koji je glasio – u obrasce putnih isprava i viza podaci o prezimenu i imenu upisuju se u izvornom obliku onako kako su upisani u izvodu iz matične knjige rođenih, odnosno organ nadležan za izdavanje putnih isprava i viza je dužan obezbedi tehničke mogućnosti za upisivanje podataka o prezimenu i imenu pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Prema članu 79. stav 1. Ustava Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, a prema članu 19. stav 1. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na slobodan izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece, kao i na upisivanje ovih ličnih imena u sve javne isprave, službene evidencije i zbirka ličnih podataka prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine.

Sledeći primer je iz 2009. godine, tada su poslanici SVM podneli amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, radi jednostavnije tumačenje zakona, s obzirom na činjenicu da je nedvosmislena namera predlagača da uspostavi jedinstveni sistem i praksu a koja bi omogućila pripadnicima nacionalnih manjina da i u praksi koriste svoje ustavno pravo na korišćenje svojih imena i prezimena u originalnoj formi.

Na isti zakon smo 2018. godine podneli amandman koji glasi – u matičnu knjigu rođenih upisuje se podatak o nacionalnoj pripadnosti. Razlog podnošenja amandmana je usklađivanje sa članom 79. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da je jedno od pravo na očuvanje posebnosti pripadnika nacionalnih manjina i pravo na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti službene evidencije i zbirke podataka o ličnosti.

Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Poglavlju 1 lični statusni položaj predviđa izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i slobodi nacionalnih manjina radi uređenja prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije, zbirke ličnih podataka u skladu sa ustavnim principom slobodnog izražavanja nacionalne pripadnosti. Nije pitanje procene nadležnog organa da li će u matičnu knjigu rođenih upisati podatak o nacionalnoj pripadnosti, već je to pravo pripadnika nacionalne manjine ostvaruje zahtevom shodno slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti propisane članom 47. Ustava.

Najvidljiviji i najbitniji cilj koji smo postigli i u koji svakog dana možemo da se uverimo jeste činjenica da lice koje je pripadnik nacionalne manjine može da ima svoje ime napisano u ličnoj karti na jeziku i po pravopisu svog maternjeg jezika. Naravno, što se tiče prakse ovo nije išlo glatko na početku, ali nakon prvih poteškoća mogu reći da u poslednjih deset godina bez većih problema svaki građanin Republike Srbije može da svoje ime ima upisano u dokumentu na jeziku i pismu svoje nacionalne pripadnosti ako je taj jezik u službenoj upotrebi. Iz ličnog iskustva mogu reći da se moje ime u matičnoj knjizi vodi na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Tako sam mogao dobiti putnu ispravu sa imenom napisanim prema mađarskom pravopisu.

Kao još jedan pozitivan primer bi naglasio da su nama članovima poslaničke grupe SVM na poslaničkoj kartici imena ispisana na mađarskom jeziku i mađarskom pravopisu. Službena upotreba jezika jeste svakodnevna tema za pripadnike nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi na nivou Republike Srbije u AP Vojvodina, kao i u raznim opštinama.

U teoriji, veoma smo uspešni u korišćenju jezika nacionalnih manjina. U slučaju vođenja dokumentacije i pisama smo malo dalje od poželjnog stanja, ali se nadam da uz upotrebu centralne baze podataka možemo obezbediti mogućnost korišćenja jezika nacionalnih manjina ne samo u obrazovanju, već i kod raznih javnih preduzeća, sudova i tako dalje.

Ohrabrujemo direktore i predsednike tih institucija da zapošljavaju pripadnike nacionalnih manjina koji žive u opštinama gde su u službenoj upotrebi drugi jezici pored srpskog jezika, kao i da se obezbedi mogućnost da građanin komunicira i vodi postupak sa javnim institucijama i preduzećima na svom jeziku. Iskreno mislim da postoji kapacitet da se ti postupci i pisma vode na jezicima nacionalnih manjina pošto oni na to imaju pravo.

Što se tiče tehničkih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, svakako podržavamo korake od sviju pojednostavljenog korišćenja i izdavanja lične karte. Kao deo projekta Vlade Republike Srbije – Stop birokratiji, mislimo da se sledeći koraci koji su nabrojani u Predlogu zakona jako korisni, kao na primer usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama, od proveravanja u elektronskom poslovanju i promena odredaba prema kojoj se prilikom izdavanja lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina je dovoljna saglasnost samo jednog roditelja. Ove promene imaju za cilj da oslobode građane Republike Srbije od viška birokratije i olakšaju korišćenje lične karte tokom elektronske identifikacije.

Na kraju bih još jednom naglasio da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala na pažnji.

(Obraća se na mađarskom jeziku) Zahvaljujem se, narodnom poslaniku Nandoru Kišu.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.