Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre Siniša Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako će podržati ova zakonska rešenja i ove predloge.

Lična karta je veoma važan lični dokument, uz pasoš svakako najvažniji i logično je da se s vremena na vreme Zakon o ličnoj karti osvežava, kako bi se prilagodio potrebama današnjice, potrebama vremena u kojem živimo.

Međutim, ono što želim da kažem jeste da sintagma lična karta se ne koristi samo da bi označila taj personalni, taj lični dokument. Sintagma lična karta u našem jeziku se često koristi kako bi objasnili nečiju biografiju, nečiji životni put, nečija dostignuća, dela, ili kako danas mladi popularno kažu, nečiji CV.

Naravno da je u prirodi svakog čoveka da ima što bogatiju biografiju, odnosno što bogatiju ličnu kartu, da njegova lična karta bude puna dela, podataka koji će ostati zabeleženi u sećanjima najbližih, ali ne samo najbližih, već i šire društvene zajednice.

Svakako da će nečije lične karte biti poznate u čovečanstvu sve dok čovečanstvo bude postojalo, jer su njihove lične karte ispunjene takvim delima i stvaralaštvom kakvo će čovečanstvo zauvek pamtiti. To važi i za umetnike, naučnike, istraživače, vojskovođe, lekare, profesore, ali i za političare.

Za neke će u ličnoj karti biti upisana brojna dela, pa će tako, recimo, pokojni Branko Pešić uvek pamtiti i uvek će mu u ličnoj karti stajati Beograđanka, Gazela, Mostarska petlja, 68.000 izgrađenih stanova. Iza, recimo, našeg kolege Milutina Mrkonjića ostaće ekspresno obnovljena infrastruktura nakon NATO bombardovanja. Iza Dragana Markovića Palme ostaće jedna potpuno tranformisana Jagodina, sa dve industrijske zone, 12 stranih investicija, sa jednom turističkom zonom, sa brojnim turističkim sadržajima i mnogo još toga.

Iza Aleksandra Vučića će svakako ostati kilometri i kilometri autoputeva, novi klinički centri, kovid bolnice, stabilna ekonomija, u čemu ste i vi učestvovali, uvaženi ministre, i što znamo da poštujemo.

Tako da, postoje ljudi čija je lična karta bogata, ispunjena podacima. Ali, ja bih danas da prosto apsolviram i postavljam negde i vama pitanje, dame i gospodo, šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa? Svakako, u ličnoj karti Dragana Đilasa ostaće razočarani studenti sa studentskog protesta 1992. godine. To su danas pedesetogodišnjaci, koji pošteno zarađuju hleb za sebe i za svoju porodicu, međutim, razočarani jer je iz tih studentskih protesta jedini koji je profitirao bio Dragan Đilas.

Sećam se, pričalo se negde kada je bila kampanja 1992. godine, Milana Panića koji se kandidovao za predsednika Republike i Dragan Đilas je podržao njegovu kampanju i zamolio je svoje studentske aktiviste, taj sastanak je bio na Filološkom fakultetu, da učestvuju u kampanji Milana Panića tako što će raditi kampanju u svojim lokalnim sredinama. Godinu dana nakon toga među istim tim studentskim aktivistima se pronela vest da Dragan Đilas pravi žurku jer je zaradio prvi milion. Vidite, isplati se taj studentski protest. Jedini koji je profitirao bio je Dragan Đilas.

Da vas podsetim, radi se o vremenu kada u studentskim domovima nije bilo hleba u studentskim menzama, radi se o vremenu kada je hiperinflacija bila oko 19 i preko 19.000%, kada je godišnji rast crnog kursa bio oko 19.000%. Kada govorimo o tim velikim procentima, vidimo da je i bogatstvo Dragana Đilasa tih godina hiperinflacije raslo u istom procentu kao što je i bila hiperinflacija u Srbiji.

Šta će ostati u ličnoj karti još Dragana Đilasa kao šefa Narodne kancelarije tadašnjeg predsednika Republike Srbije? Ništa, sem afera. Šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa kao ministra bez portfelja zaduženog Nacionalni investicioni plan? Ništa, sem afera. Čak ga je i tadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, zamislite, stalno prozivao za korupciju i afere. Šta je ostalo iza Dragana Đilasa i šta će ostati iza Dragana Đilasa i u njegovoj ličnoj karti kao gradonačelnika Beograda? Takođe ništa, sem afera.

Da pobrojimo neke - Bus plus, Apeks solušn tehnolodži, polujavni konkurs. Godine 2008. Advans prodakšn, firmi, tadašnji grad i gradonačelnik dali su 68,7 miliona dinara, što je negde 85% ukupnog prihoda te firme. Grad je do polovine 2012. godine potrošio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za TV produkciju, za njihovu reklamu u vrednosti od 222 miliona dinara. Recimo, 2009. godine je kupljen softverski paket, tzv. Sap erp za neverovatnih 9.855.723,44 evra, ali nikada ga nije upotrebila i nikada ga nije koristila. Jedna od najvećih afera svakako je finansijska, jer je Dragan Đilas u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zadužio grad Beograd za više od 900 miliona evra, od toga polovina sam grad, a polovina javna gradska preduzeća.

Da nastavim dalje, u vreme gradonačelnika, tu je Bulevar, tu je Požeška, privatizacija „Luke Beograd“, most na Adi. Sve su to afere tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa koja će ostati u ličnoj karti tog čoveka, ali zato iza Dragana Đilasa biznismena sve vreme je ostajalo, dok je bio na vlasti, pa i danas, sve veće i veće bogatstvo.

Mi do današnjeg dana nemamo odgovor na prosta i najprostija pitanja, a to su - Dragane Đilase, da li ti zaista imaš te novce? Ako ih imaš, da li si platio porez? Ako si platio porez, čemu onda novac na egzotičnim računima, odnosno računima na egzotičnim mestima i poreskim rajevima?

O kakvim se ljudima radi, oni koji okružuju Dragana Đilasa, možemo videti i na sledećoj slici, odnosno na sledećim slikama. Ovde vidite sliku koja je snimljena u subotu, 22. maja, na glavnom odboru tzv. Stranke slobode i pravde. Tu na slici je, ovaj vam je poznat, već sam ga pokazivao više puta, drage kolege narodni poslanici, Branislav Radosavljević. To je onaj lažni Marinikin svedok koga je ona zaštitila tako što mu je zamaglila lice i skremblovala glas, jer se navodno plaši. Tu je i Marinika Tepić, gospođa laž, Đilasov Pinokio. Tu su i dve dame iz glavnog odbora, iz Jagodine, čije lične karte su prazne, ne bih da ih pominjem, nisu vredne reči. Naravno, ličnu kartu Branislava Radosavljevića znate. To je čovek koji je šest puta hapšen, 2008. i 2009. godine, koji je osuđen 2015. godine, koji se krio skoro deset godina u raznim mestima po Srbiji i koji je prvo bio aktivista stranke Vuka Jeremića, a onda je zajedno sa potpredsednikom stranke Vuka Jeremića, gospodinom Jovanovićem, prešao kod Dragana Đilasa ili se preprodao, kako god. On je aktivista stranke Dragana Đilasa na Voždovcu. To bi bila neka lična karta.

Lična karta Marinike Tepić. Znate, bila je u puno stranaka, od LSV, preko Nove stranke, do danas stranke Dragana Đilasa. Žena koja je ovde u Skupštini potpisala zahtev da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici, rezolucija kojom je ona želela da stavi pečat, ne samo nama ovde prisutnima, ne samo današnjim generacijama koje žive u Srbiji, već je htela da stavi pečat i svim budućim generacijama koje žive u državi Srbiji tim činom i tom rezolucijom.

Ne samo to. Znate da je to žena koja je bezočno laže, koja nema skrupula, koja nema morala, ne postoji dovoljna niskost u koju je ona spremna da krene samo zarad stvaranja ličnih ciljeva i ličnih zadataka, odnosno zadataka koje joj je dao Dragan Đilas.

Zašto vam pokazujem ovu sliku? Marinika je rekla da se ovaj čovek plaši i da ga je zato zamaglila i rekla je da se plaši i da mu je zato skremblovala glas. Ova slika je preuzeta sa Fejsbuk profila na kome su uz ovu sliku rekli – ako Palma pita gde smo, mi smo tu na glavnom odboru Stranke slobode i pravde. Vidite, klibere se i smeju se.

Da li se tako ponašaju ljudi koji se plaše? Svakako ne. Onaj ko se plaši svakako da ne objavljuje na društvenim mrežama ni gde se nalazi, a ponajmanje provocira one o kojima su izrekli najgnusnije i najniže moguće laži u političkoj istoriji Srbije. Kako se oni plaše tako se verovatno plaše i onih Marinikinih lažnih, tzv. stelt svedoci, ne postojeći svedoci, verovatno se na isti način plaše i na isti način se klibere i smeju na glavnom odboru te stranke.

Zašto vam pokazujem ovu sliku, odnosno na šta nam liči ovo ponašanje? Ovo ponašanje liči na ljude koji provociraju, jer kažu, ponavljam – ako Palma pita gde smo, recite mu da smo ovde na glavnom odboru SSP-a, uz sve ovo kliberenje. To ne bi bilo strašno da to nisu ljudi koji su optužili Dragana Markovića Palmu za pedofiliju, za podvođenje. Izneli su najgnusnije i najteže moguće optužbe i laži. Ja, naravno, nikada to ne bih uradio, ali svakako da posle takvog postupka ne bih se javno kliberio i provocirao, a da pri tom i sam znam da sam tim lažima pokušao da uništim jednog čoveka, znači, Dragana Markovića Palmu, da uništim njegovu porodicu, da zagorčam život jednom gradu, svim ženama u tom gradu, da zagorčam život jednoj maloletnici koju su tako nisko i drsko zloupotrebili.

Šta ovom slikom poručuju? Oni se smeju u lice Palmi i svim građanima Srbije, institucijama ove države Srbije i kažu – mi možemo da lažemo, možemo da platimo i pojedince, institucije, državu Srbiju i sve građane i baš nas briga za to, mi nastavljamo da vam se smejemo u lice, jer naše vrednosti nisu čast ni moral, poštenje, istina, naša jedina vrednost je naš lični interes i nema te granice pristojnosti, časti, morala, istine koju nećemo pogaziti smejući vam se u lice, a samo da bi ostvarili svoj cilj, a to je naš lični interes.

Samo tu da vam kažem, Dragan Marković Palma je pozvao na duel i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić, i to na njihovoj televiziji, a oni su taj duel odbili. Zašto su odbili? Zašto ne smeju da se suoče sa Draganom Markovićem Palmom, javno, na televiziji? Zašto ne dozvole građanima Srbije da čuju pravu istinu, već samo njihove laži na pojedinim televizijama i u pojedinim medijima?

Naravno, Dragan Marković Palma je pozvao i na poligraf, i jedne i druge, da idu zajedno, poligraf možda nije neki dokaz, pravni i sudski, ali svakako ga zovemo drugačije i detektorom laži, pa da vidimo ko laže a ko govori istinu, da građani Srbije čuju istinu, jer građani Srbije zaslužuju istinu.

Evo druge slike koju su postavili uz komentar - Pozdrav Palmi od rušilačke ekipe. Isto, subota, 22, glavni odbor stranke Dragana Đilasa. Oni i ne kriju šta im je krajnji cilj. Za sebe kažu da su rušilačka ekipa, mada, iskreno, ne deluju kao neki koji mogu nešto da ruše. Njihova želja je da ruše i Dragana Markovića Palmu i Aleksandra Vučića. Sve to nije sporno. Ali, njihov krajnji cilj nije to. Njihov krajnji cilj je Srbija na kolenima, rušenje Srbije, tradicije, vere, kulture i sve to na način što upućuju najgnusnije i najniže laži o ljudima protiv kojih se bore i koji vole svoj narod.

Ja sam danas u pitanjima i rekao da nije sporna politička borba, sporno je to što se ide na lično, sporno je to što se kalja porodica, što se diraju deca, što se koriste najgnusnije i najbestidnije laži. To je sporno. Tome mora jednom za svagda da se stane na put.

Ne može ideologija "mani, mani, mani" i zarad te ideologije da se koriste ama baš sva niska i podla sredstva. Ideologija "mani, mani, mani", nikome nije donela dobro, a neće ni njima. Neće moći ovako bezdušno da lažu u nedogled. Neće moći.

Mi ćemo ovo isterati do kraja, jer to su ljudi bez časti i morala i ti ljudi bez časti i morala nikada neće moći da vode Srbiju. Građani Srbije to vide, građani Srbije to znaju i građani Srbije to ne podržavaju i nikada neće podržati.

Srbija je uređena država u kojoj rade institucije države svoj posao i mi ćemo preko institucija države ići do kraja, nećemo odustati dok ne isteramo ove fariseje na čistac. Nećemo posustati dok god ne dođu tamo gde im je mesto, a njihovo mesto je u zatvoru. Zato smo podneli tužbe, zato je Dragan Marković Palma podneo tužbe i protiv Marinike Tepić i protiv Branislava Radoslavljevića i svih onih koji su lagali, dok oni nisu podneli tužbe protiv Dragana Markovića Palme i nisu smeli to da urade i neće smeti nikada to da urade, jer znaju da lažu i da mogu da odgovaraju za lažno prijavljivanje, ali mi nećemo odustati.

Mi poštujemo institucije sistema. Srbija ima pravosudne institucije. Nisu tužilaštvo ni Marinika Tepić, ni Dragan Đilas, ni ostali fariseji srpske političke scene. Srbija ima svoje tužilaštvo, ima svoju policiju, ima svoje pravosuđe i sudske organe i sudove i mi ćemo preko tih naših institucija i preko sudova i naših tužbi isterati pravdu. I to ne pravdu samo za Dragana Markovića Palmu, i to ne pravdu samo za građane Srbije, mi tražimo pravdu i za Đilasa, odnosno tražimo pravdu za Đilasovu ženu i za njenog tasta, jer oni zaslužuju tu pravdu. Hvala.

Zahvaljujem se zameniku predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, mi smo prošle sednice, zapravo pre nekoliko dana usvojili izmene i dopune Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Danas kada raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, mi samo na taj način usaglašavamo odredbe ova dva zakona.

Član 8. važećeg Zakona o ličnoj karti će se promeniti i na osnovu izmena biće moguće upisivanje u mikro-kontroler ili, kako ga mi zovemo "čip" sertifikata za elektronsku identifikaciju. Na taj način lična karta biće kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu i pristup šemama elektronske identifikacije.

Takođe, svaki građanin ili onaj koji se bavi određenim privrednim aktivnostima, ko poželi moći će i na ovaj način da mu bude upisani kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis čime se obezbeđuje viši nivo bezbednosti kada govorimo o ovom vidu poslovanja.

Šta to znači konkretno u praksi? Svako ko je bio do sada zainteresovan da se bavi nekim vidom elektronskog poslovanja i ko je bio zainteresovan za elektronski potpis, elektronski pečat i bilo kakav drugi oblik koji se odnosi na elektronsko poslovanje mogao je postati korisnik usluga samo uz lično prisustvo ili uz javnu ispravu na daljinu. Sada, usvajanjem izmena i dopunama zakona i usaglašavanjem za Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj dokumentaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju nudimo jedno novo rešenje, mnogo jednostavnije rešenje. Naime, naši građani koji žive i rade u inostranstvu, ali i strani državljani mogu na ovaj način da izvade sertifikat od strane srpskog pružaoca usluge i koriste ga za pristup uslugama e-Uprave, ali i za sve druge delatnosti koje se tiču elektronskog poslovanja.

Takođe, naši građani u inostranstvu mogu da koriste šeme elektronske identifikacije sa liste koju objavljuje Evropska komisija i na taj način oni imaju pristup elektronskim uslugama u Srbiji. Naravno, sve je to moguće. Naš pravni okvir je usaglašen sa zakonodavstvom država koje su članice EU i omogućeno je priznavanje šeme elektronske identifikacije sa liste Evropske komisije, kao što sam malopre napomenuo. Takođe, stvoreni su uslovi da se uspostavi tzv. čvor i on će omogućiti da sistemi iz različitih država budu kompatibilni i da usaglašeno rade i to nam daje jednu odličnu osnovu za dalji napredak kada govorimo o prekograničnoj saradnji.

Sve ovo posmatram u kontekstu modernizacije javne uprave i to podrazumeva jednostavnije procedure, lakši pristup i bezbedniji pristup građana uslugama iz oblasti javne uprave. Takođe, svaki napred u ovoj oblasti u skladu je, kao što je ministar malopre rekao, sa Projektom Vlade "Stop birokratiji". Zašto ovo govorim? Zato što danas u svetu je uvreženo mišljenje da je birokratija bolest modernog društva i čini mi se još kada je skovana ova reč da je ona bila u nekom negativnom kontekstu. Nažalost, često se javna uprava koristi kao sinonim za birokratiju i dovodi se u jedan negativan kontekst i izazov za sve države sveta jeste kako da pojednostave procedure.

Jedno istraživanje u SAD pokazalo koliko obimna birokratija može negativno da utiče na privredu. Konkretno, studija je obuhvatila smol biznis administracije i prilikom istraživanja je procenjeno da u Americi su godišnji troškovi od 1,75 milijardi dolara na birokratske stvari, da kažemo. To je novac koji se sliva na jednu birokratsku proceduru, a opet sa druge strane, prema izveštaju Svetske banke ako uzmemo kriteriju lakoće poslovanja, SAD se nalaze među 10 država najrazvijenijih u svetu. Onda možemo da zamislimo kako je u drugim državama sveta gde vlada jedan neefikasan ili gde je jedan glomazan birokratski aparat i koji troškovi su tu u pitanju.

Zbog toga je važno da imamo ozbiljan pristup reformi javne u prave i to je jedan složen, kontinuiran i dugotrajan proces. Potrebo je da se elektronska uprava primenjuje u punom kapacitetu, odnosno da zaživi u potpunosti, a to će svakako doneti konkretne promene jer elektronski servisi menjaju način rada javne uprave i samim tim i građani uvek budu zadovoljniji sa svakom novom inovacijom.

Javne službe su i osnovane radi zadovoljenja određenih potreba od opšteg interesa, bilo da govorimo o pojedincu, bilo da govorimo o privrednim subjektima. Zato je važno da reformišemo javnu upravu da bi funkcionisale sve prioritetne delatnosti. Tu mislim i na zdravstvo, i na prosvetu, i na kulturu, ali i na one delatnosti koje imaju za cilj da se unaprede određene privredne grane.

Kada govorimo o efikasnim javnim upravama na svetu moramo da znamo da su one svoj sistem gradile vekovima, nisu ga izgradile tek tako, odjednom. Nekada je taj proces išao sporije, nekada je išao brže, ali navešću nekoliko primera gde zaista javne uprave u svim državama sveta koje uspešno funkcionišu postavljaju određene kvalitetne standarde i ne zaustavljaju se na njima, već kontinuirano rade da te standarde unapređuju i nastavljaju u tom smeru iz dana u dan.

U istočno evropskim zemljama je bilo takvih primera da su pojedine države dve decenije se bavile reformom javne uprave da bi došle do onih standarda koji važe za razvijene evropske demokratije. Kada su upeli u tom procesu koji nije bio ni malo lak i koji nije kratko trajao stali su rame uz rame sa jednim razvijenim sistemima, kao što su u Nemačkoj, u Italiji, u Holandiji, da ne nabrajam dalje. Mi smo isto na tom jednom putu i mi smo postavili pred nama jedan jasan cilj, a to je da javni servis mora da bude u funkciji svih građana.

Navešću primere i Novog Zelanda. Zanimljiv pristup za reformu javne uprave je bio taj kada su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina sprovedili jedno istraživanje. Rezultat tog istraživanja je pokazao da građani žele pravičnu javnu upravu koja pruža usluge svim građanima. Upravo na ovim pretpostavkama je reformisan sistem javne uprave na jedan brz i efikasan način.

U Francuskoj, na primer, poslednja velika reforma javne uprave dogodila se pre nešto više od tri decenije. Oni su pošli od jedne druge pretpostavke. Naime, oni su za reper uzeli rad privatnih kompanija. Kao što je u privatnim kompanijama potrebno da se one prilagođavaju tržištu, da se prilagođavaju okruženju, da se transformišu, kao što je za njih bilo veoma važno da izlaze u susret potrebama građana, tako su stavili koncept i na reformu javne uprave. Sada mi u Francuskoj imamo jednu javnu upravu, jednu administraciju koja svakodnevno osluškuje glas građana, koja brine o kvalitetu usluga i stvorena je upravo kao jedan javni servis. Naravno, kadar, odnosno ljudi koji su zaposleni u tom državnom sistemu podvrgnuti su procesu stalnog obrazovanja radi sticanja novih znanja i veština.

Mi ne smemo da dozvolimo da javni službenici budu na jednom radom mestu, da ravnodušno obavljaju svoj posao do penzije. Svako ko radi odgovorno i ko je vredan treba da bude adekvatno nagrađen, u skladu sa svojim mogućnostima, u skladu sa svojim rezultatima i potrebno je da se konstantno ocenjuje rad državne uprave i da se u hodu otklanjaju nedostaci.

Reforma javne uprave je na neki način i reforma države, jer se na taj način menja njeno organizovanje i funkcionisanje. Javna uprava je jedan od stubova, odnosno najznačajnijih stubova države kada govorimo o uspostavljanju vladavine prava i kao takva znatno doprinosi suzbijanju korupcije. Samo jaka, osposobljenja i efikasna državna uprava može građanima i privrednim subjektima da obezbedi kvalitetne usluge uz razumne troškove. Javna uprava mora da bude ekonomična, a građani moraju da imaju uvid kako se troši novac, jer jednostavno građani plaćanjem poreza i na neki način finansiraju, kroz budžet, rad javne uprave.

Srbija je u prethodnom periodu uložila mnogo napora u modernizaciju rada javne uprave. O razvoju digitalizacije u Republici Srbiji i njenom značaju najbolje svedoči proces masovne imunizacije. To smo mogli da vidimo u mesecima koji su iza nas i građani su korišćenjem usluge e-uprave na najlakši mogući način mogli da se opredele koju vakcinu žele da izaberu, odnosno birali su željenu vakcinu, lako su dobijali obaveštenja gde će biti izvršena imunizacija, o vremenu kada će biti izvršena imunizacija i mnogi svetski mediji su izveštavali o ovakvoj jednoj dobroj organizaciji.

S tim u vezi, važno je istaći da je Srbija u ovoj fazi napretka javne uprave građanima omogućila da od 12. maja preko nacionalnog portala e-uprave preuzmu digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu o vakcinaciji protiv virusa Kovida 19.

Ova potvrda sadrži kvalifikovani elektronski pečat o čemu sam malopre i govorio i to je jedan najveći stepen zaštite, da se ne može faslifikovati, da se ne može zloupotrebiti. Sertifikat će olakšati putovanja našim građanima, službena lica će jednostavnim skeniranjem kuar-koda imati uvid u potrebne informacije.

Naravno, SDPS uvek podržava ovakve reformske procese, podržava svaku modernizaciju javne uprave koja će ići na korist građanima Srbije i nadamo se da će se u istom pravcu i dalje razvijati javni sektor.

Opet da se vratim unazad i da kažem da je epidemija Korone donela ozbiljnu krizu na globalnom nivou, ali je bila i podstrek mnogim administracijama u svetu i izazov, pa tako i Srbiji da organizuju rad. Rad od kuće na koji smo kao društvo bili primorani, bio je jedan od zaista najvećih izazova u Srbiji, upravo zahvaljujući inovacijama koje smo uveli u naš sistem, je uspešno organizovan.

Važno je naglasiti da je Republike Srbije i pre epidemije ostvarila zavidne rezultate modernizacije javne uprave. Uspostavljeni registri evidencije u elektronskom obliku, pojednostavljeni i digitalizovani mnogi administrativni postupci i uveden je jednošalterski sistem. Uspeh u ovoj oblasti ostvaren je naročito zahvaljujući efikasnoj razmeni podataka između javnih službenika.

Kada govorim o tome, moram da istaknem da će se u junu mesecu navršiti četiri godine od kada je uveden elektronski sistem za razmenu podataka iz službenih evidencija, poznato kao eZUP sistem koji predstavlja svojevrsnu prekretnicu u razvoju javne uprave, odnosno javne administracije.

Mi smo na taj način prešli sa birokratskog na jedan korisnički orijentisan model koji je u funkciji svih građana Srbije. Organi javne uprave su za nepune četiri godine postojanja ovog elektronskog sistema za razmenu podataka više od 20 miliona puta iskoristili prednosti ovog sistema. Takođe, sektor javne uprave za samo pola godine korišćenja aplikacije eZUP-a je uštedeo na hiljade sati čekanja građanima u redovima, a država preko 20 miliona dinara, koji bi bili potrošeni na štampanje papira.

Moram da istaknem još jedan rezultat koji je ostvaren u prethodnom periodu, a to je uvođenje Centralnog registra stanovništva i to predstavlja jednu jedinstvenu bazu podataka. Nekada je neko ko je rođen npr. u Novom Bečeju, a živi u Pirotu, morao ili da ima prijatelje u Novom Bečeju ili da ode lično tamo da izvadi uverenje o državljanstvu. Sada je to znatno jednostavnije i upravo to omogućava Centralni registar stanovništva koji objedinjuje na jednom mestu podatke o građanima iz 13 različitih službenih evidencija, koje vode različite institucije. Dakle, registar matičnih knjiga, evidencija o državljanstvu, evidencija o matičnim brojevima građana itd.

Cilj i prednosti uspostavljanja ovog registra su efikasno vođenje upravnih i drugih postupaka i službenici tih organa samo jednim klikom mogu brzo i besplatno da pristupe podacima koji se nalaze u ovoj bazi. Nema troškova naravno ni za stranke u postupku, jer više ne moraju da gube ni vreme, ni novac radi pribavljanja različitih dokaza. Naravno potrebno je da su i podaci iz ove baze tačni, pa tako je omogućeno i građanima da preko e-uprave pristupe svojim podacima i ukoliko nešto nije tačno, da sugerišu i da se ti podaci isprave na vreme.

Na dnevnom redu je i zakon koji se odnosi na akcize. Naravno, kao što su prethodnici pre mene rekli, to je usaglašavanje sa propisima iz zakonodavstva EU, SDPS će podržati i ovaj predlog, jer smo i mi kao stranka, a i Srbija kao država posvećena pristupanju EU u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SDPS.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas objedinjena rasprava dva značajna zakona kojima se regulišu neka svakodnevna pitanja bitna za građane Srbije. Pre svega, to je Predlog izmena i dopuna Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama postojećeg Zakona o ličnoj karti. Na samom početku da kažem da će poslanička grupa PUPS-3P u danu za glasanje podržati ova zakonska rešenja koja su definisana kroz izmene i dopune ovim predlozima.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda odnosi se na izmene postojećeg Zakona o akcizama. Ovaj zakon je potrebno promeniti radi usklađivanja našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama Evropske unije. Kao što znamo, naš strategijski pravac pristupa Evropskoj uniji, mi deo tog zakonodavstva moramo uskladiti sa zakonodavstvom Evropske unije. Ovaj deo izmenjen je na način da se najpre menja sam način izračunavanja akcize, tako što se ona više neće obračunavati po litru proizvoda, već po zapremini alkohola u litru, odnosno jačini određenog pića.

Druga bitna razlika je da će se brisati postojeća razlika na osnovu vrsta sirovine koje služe za dobijanje alkoholnog proizvoda, jer su dosadašnja rešenja pravila tu razliku. Ova nova rešenja će, nažalost, verovatno doneti do izvesnog manjeg poskupljenja domaćih alkoholnih pića, pre svega mislim na rakiju, ali zato postoji mogućnost da pojeftine strana alkoholna pića, a važno je napomenuti da ove izmene neće uticati na cenu pića koja ne spadaju u jaka alkoholna pića. Tako da, kroz usklađivanje tog zakonskog okvira mi smo u obavezi da izvršimo izmene i dopune tog zakona.

Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, to je Zakon o ličnoj karti. Predlogom ovog zakona o ličnoj karti donose se izvesne novine koje će biti od značajne koristi za naše sugrađane. Tu se najpre nalaze nove odredbe koje treba da dopune postojeći tekst zakona u delu koji se odnosi na mogućnost da se u ličnu kartu sa čipom, na temelju Zakona o elektronskom dokumentu, koji smo prethodno već izglasali, sada upišu i sertifikati za elektronsku identifikaciju, čime će se omogućiti da se već postojeći elektronski potpis pribavi onlajn, bez odlaska u policijsku stanicu. U dosadašnjim zakonskim rešenjima to se obezbeđivalo tako što se moralo ići u policijsku stanicu, a i sami znamo kakvi su uslovi i tehnički i gužve, tako da, ova izmena će doprineti jednom efikasnijem radu, odnosno efikasnijim rešavanjima tih potreba naših sugrađana koji imaju elektronske potpise.

Svakako, to će predstavljati značajno olakšanje za naše građane koji se u svom radu na računarima sreću sa potrebom da imaju ovaj potpis radi bržeg, lakšeg obavljanja poslova iz svojih profesija. Ali, to će u perspektivi sve više biti od koristi običnim građanima prilikom korišćenja usluga elektronskog bankarstva i elektronske trgovine, koje će svakako biti naša sve veća realnost.

Takođe, u Predlogu zakona se nalaze još neke izmene koje bi trebalo da dodatno olakšaju proceduru izdavanja ličnih karata, poput one za maloletna lica. Sada saglasnost za zahtev za ličnu kartu daje samo jedan roditelj, čime će se olakšati vađenje ovih dokumenata za naše najmlađe sugrađane, pogotovo one čiji roditelji ne žive zajedno, a svedoci smo da su u današnje vreme sve češće slučajevi razdvojenih roditelja i dece koja žive sa jednim od roditelja.

Najnovija izmena je ona postojeća člana 23. stav 3. gde se predviđa da će se oglašavanje ličnih karata nestalim u postupku njihovog poništavanja ubuduće vršiti na zvaničnom sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova, a ne u štampanom „Službenom glasniku“ i to će se vršiti bez nadoknade. Ovo rešenje je svakako dobro, jer se sa jedne strane ide na korist građana koji su izgubili ličnu kartu, a sa druge strane njima država još jednom pokazuje svoju opredeljenost da se izvrši olakšanje i skraćivanje upravnih procedura gde je to god moguće.

Ovde bih želeo da izrazim svoju dilemu u vezi jedne stvari iz prakse. Činjenica je da ko god pažljivije prati izdavanje „Službenog glasnika“ da se u njemu redovno nalaze oglasi o nevažnosti velikog broja ličnih karata, koji ide čak i do više stotina po jednom broju „Službenog glasnika“. Uz sve razumevanje za one koji zaista izgube, zature ili im budu ukradena dokumenta, što se verovatno mnogima od nas i desilo u životu, čini se da ovoliki broj nestalih dokumenata teško može biti isključivo plod nečije nepažnje. Rekao bih da tu postoji jedan svakako nezanemarljiv broj slučajeva da se ove lične karte fiktivno prijavljuju nestalim radi kasnijeg falsifikovanja ili korišćenja u nezakonite svrhe.

Ne znam da li Ministarstvo unutrašnjih poslova ima nekakva šira saznanja o ovome, ali se samo pribojavam da postoji mogućnost da ovakvim dodatnim olakšavanjem procedura tu ne napravimo jedan rast broja fiktivnih nestanaka ličnih karata. Na ovo bi svakako trebalo obratiti pažnju u budućem periodu, pogotovo u kontekstu ovih ostalih izmena o elektronskim sertifikatima i potpisima.

Takođe želim da se razjasne izmene vezane za postojeći član 7. stav 2. koji predviđa da se doda nova tačka 7. u delu koji predviđa obavezne elemente u obrascu lične karte u pogledu dodavanja adrese prijavljenog prebivališta. Kao što je poznato, ova adresa se upisivala na poleđini lične karte samo onim građanima koji su se opredelili za vađenje ovog dokumenta bez čipa, dok bi onima koji su želeli ličnu kartu sa čipom adresa bila upisivana elektronskim putem u sam čip. Ja imam kartu sa čipom i nema adrese i nemam potrebu da prilikom promene prebivališta menjam ličnu kartu, ali je ovim novim rešenjem takođe zahtevano da se na poleđini piše i adresa.

U praktičnoj primeni to bi značilo da se lična karta bez čipa mora menjati svaki put kada građanin promeni prebivalište, dok bi se adresa u ličnim kartama sa čipom menjala elektronski, pa su građani koji imaju takav dokument bili lišeni novih troškova. No, pošto se sada dodaje i adresa prebivališta kao obavezni deo obrasca lične karte, interesuje me da li to znači da će i vlasnici ličnih karata sa čipom ubuduće morati da menjaju te lične karte prilikom svake promene prebivališta ili će njihove pogodnosti ostati iste kao i do sada, koji imaju upisano boravište i adresu u ličnoj karti, a imaju čipovanu ličnu kartu, da neće imati potrebe da menjaju ličnu prilikom promene prebivališta. To su neka osnovna pitanja i dileme, a i ljudi se interesuju po tom pitanju, pa bih želeo da dobijem odgovor šta se tačno tu predviđa i misli.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS-3P će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje i za prihvatanje ovih izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS-3P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati.

Poštovani prijatelji, zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe PUPS-3P.
Ministar će vam odgovoriti.
Izvolite.

Poštovani poslanici, gospodine Stošiću, dakle samo ukratko da razjasnim to što je važno za građane Srbije.
Promenom prebivališta vi ne menjate ličnu kartu, u čipu lične karte se upisuje prebivalište i postaje važna informacija kada je lična karta u pitanju kao što imate informaciju o imenu, prezimenu, itd. Promenom prebivališta vi inače morate novo prebivalište da prijavite. Dakle, sada samo što nećete imati one papirne slipove ako se sećate kako to izgleda, nego ćete u samom čipu lične karte to promeniti odnosno taj podatak izmeniti, dakle, nema potrebe da se menjaju lične karte. Upravo ceo sistem i izmena zakona je tako napravljena da vi stvari koje sada radite a treba vam i vremena i snage i energije i novca na kraju krajeva izmenom ovog zakona da uradite mnogo efikasnije i mnogo lakše. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem, gospodine ministri.

Moja dilema je bila zato što u obrascu za novu ličnu kartu u predlogu bude i adresa prebivališta, pa sam zato i bio u dilemi, a i ljudi me pitaju, da li to znači da pošto postoji već u samom formularu prebivalište da li će biti potrebno menjati ličnu kartu, ali vaše objašnjenje upućuje na to, znači da će se sve to rešiti elektronskim putem pomoću čipa bez obzira što će biti prebivalište u pisanom delu na ličnoj karti na poleđini. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara, narodni poslanik, Nandor Kiš.