Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ovi zakoni idu u prilog poboljšanju ukupnog ekonomskog ambijenta i poslovanja, što jeste nešto što je u temelju programa Stranke pravde i pomirenja i jedan od ključnih razloga zbog kojih, naravno, sve ostalo podržavamo kao narodni poslanici ovaj i sve druge zakone koji idu u prilog tome da damo jednake šanse onim ljudima koji žele da menjaju, u pozitivnom smislu da kreiraju novu stvarnost i da proizvode ono što je kvalitetno, što je dobro, što će omogućiti poboljšanje ukupnog standarda svih građana Republike Srbije.

Ovde je vrlo važno, po meni, i najznačajniji deo ovih zakonskih okvira jeste upravo zaštita intelektualne svojine, jer je to bio prostor koji do nismo imali u ovom obliku zaštićen i u ovom obliku dati šansu mladim ljudima, pre ostalih, koji se bave biznisom, privredom, da ta svoja kreativna dostignuća zaštite u toj meri i da imaju benefite pre toga.

Ovde, pre svega, mislim kako na personalnu intelektualnu svojinu, u pogledu različitih vrsta patenata i ostalo, tako i na nešto što je kolektivno vlasništvo određene kompanije ili firme, a naročito u IT sektoru, koji jeste jedna najznačajnija brzorastuća ekonomska grana u našoj državi. Ukoliko im ne obezbedimo ovakvu vrstu zaštite, mislim da će biti u opasnosti da budu progutani od velikih mega giganata svetskih u ovoj oblasti.

Tako da je ovo vrlo važno i da će im omogućiti dodatno da se one kreacije, a fantastični smo po kreacijama, i u mnogočemu doprinose i ovi tehnološki parkovi. Zapravo, to treba da bude jedna od intencija i naravno, iščekivanje da se to raširi po celoj državi, da mi u Sandžaku i Novom Pazaru dobijemo jedan takav tehnološki park i da u stvari sve ovo što se radi za ukupno poboljšanje ekonomskih uslova življenja osetimo na prostoru celokupne države, a ovo je put ka tome. Dakle, ozdravljenje ekonomskog ambijenta, davanje jednakih šansi i mogućnost svim mladim ljudima, ljudima od ideje, od kreacija, da zaštite svoju intelektualnu svojinu, jer na tome, u stvari, grade vizije vlastite budućnosti i vizije budućnosti svog naroda i društva u celini.

Bez ovakvih vrsta zaštite, oni su izloženi udarima, sa kojima samostalno, individualno ne mogu da se nose i ne mogu da budu jednako konkurentni sa onima koji imaju izuzetno velike finansijske i druge uticajne moći i koji vrlo često za nikakav novac uzimaju njihovu ideju, a u poslu je ideja, kao što znamo, najvažnija stvar. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica dr Vesna Ivković.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, više je razloga za donošenje ovog zakona. Jedan od njih je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Kao i većina zakona koje smo do sada doneli u ovom domu, donećemo i ovaj, nadam se.

Drugi razlog je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine. Ostale razloge koji govore u prilog ovog zakona objasniću dalje u svom izlaganju.

Da bi građanima bilo jasno o čemu pričamo, objasniću pojam poslovne tajne. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi i reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski i građevinski projekti i nacrti i slično.

Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja zahteva nadležnom državnom organu za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava ili pak poljoprivrednih i hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja.

Poslovna tajna i poverljive informacije su žila kucavica mnogih kompanija i gotovo sve ih imaju, a statistički podaci pokazuju da je većina podataka proglašenih za poslovnu tajnu ugrožena interno neadekvatnim mehanizmima zaštite kompanije.

Patenti i autorska prava često su vidljivi oblici korporativne intelektualne svojine. Poslovna tajna treba biti maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima i podizanjem svesti o značaju iste.

Da bi bili poslovna tajna, predmetne informacije ne smeju biti opšte poznate javnosti ili osobama van kompanije. Informacije moraju biti dovoljno tajne da pružaju stvarnu ili potencijalnu ekonomsku i poslovnu prednost ili korist onome ko informaciju poseduje.

Novim zakonom unapređuje se postojeći sistem zaštite poslovne tajne, te se na taj način štite investicije privrednih subjekata, čime im se obezbeđuje prednost nad konkurencijom. Takvo dragoceno znanje i iskustvo kao poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu čija je zaštita preduslov za zaštitu interesa lica koje predmet poslovne tajne ekonomski iskorišćavaju.

Zakon daje jasnu definiciju koji podaci se mogu smatrati poslovnom tajnom i koje uslove treba da ispune kako bi se smatrali istom i bili zaštićeni ovim zakonom. Takođe se uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u ovom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Predlog je i da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u njemu, a kao prekršaj ako je učinjen od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Zakon je koncipiran tako da će za cilj imati potencijalno smanjenje broja građansko pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne, jer će odvraćati konkurenciju nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

U odnosu na važeći zakon propisan je veći broj izuzetaka od slučajeva koji se mogu smatrati nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezakonitim otkrićem ili stvaranjem ili posmatranjem, proučavanjima, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti. Takođe, neće se smatrati nezakonitim pribavljanje poslovne tajne otkrivanjem iste od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koji su od javnog značaja, kao ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zaštite vršenja funkcije predstavnika, a pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika.

Predlog zakona imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive ili koji u javnom interesu treba da imaju neometan pristup navedenu informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše marketinške usluge, sindikalnim udruženjima, novinarima i slično.

Predlog zakona ima mnoge benefite od kojih su neki unapređenje zaštite poslovne tajne, kao i postupka ostvarivanja prava u slučaju nezakonitog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja iste, a sve to povećava pravnu sigurnost i značajno štiti ekonomske interese lica koja ekonomski eksploatišu informacije koje su kvalifikovane kao poslovna tajna, kao i pozitivnu poslovnu klimu.

Predlog ovog zakona, i nadam se njegovo donošenje, još jedan je dokaz da smo mi pravna i uređena država. S obzirom da se SPS od svog nastanka, pa do danas, zalaže za pravnu i uređenu državu, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Pupovac.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i na prvom mestu cenjene građanke i građani Republike Srbije, s obzirom da dolazim iz grada koji je, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, opstao i postao rudarsko-industrijski centar domaćeg evropskog, ali i svetskog značaja, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne je od izuzetne važnosti kako za poslodavca i zaposlene u RTB „Bor“, sada Serbia Zijin Copper doo, tako i za Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru. Saradnja koja će se pospešiti ovim zakonom između ovih privrednih subjekata ogleda se u sledećem. Kompanija Serbia Zijin Copper doo Bor ima idejne projekte, dok Institut za rudarstvo i metalurgiju vrši potpuno integrisanje studije izvodljivosti, konsalting, ekonomske evaluacije, procene rizika, kao i nostrifikaciju projekta, prevođenje i usaglašavanje sa zakonima Republike Srbije iz oblasti geologije, rudarstva, metalurgije i tehnologije.

Ozbiljnost projekata i sigurnost kako domaćih tako i stranih investitora ogledaće se u ovom zakonu koji će pojačati građansko-pravnu zaštitu držilaca poslovne tajne, sa jedne strane, ali i njihovu odgovornost, sa druge.

U sistem zaštite poslovne tajne prvi put su uvedene naučno-istraživačke institucije i udruženje građana, jer se ranije, postojećim zakonom, štitila pre svega komercijalna, tj. industrijska aktivnost kod onih koji proizvode proizvode, dok informacije koje naučno-istraživačke institucije razmenjuju sa privrednim institucijama nisu bile zaštićene kao poslovna tajna.

U vremenu u kome živimo informacija postaje presudan, često i daleko najvažniji, ali i najskuplji resurs. Kroz poslovnu tajnu se štite investicije i upravo investicije i znanje omogućavaju bolju konkurentnost na tržištu sa kvalitetnijim i inovativnijim proizvodima.

Sada su uvedene, osim privrednog prekršaja i sankcije u vidu prekršaja za fizička lica, preduzetnike, ali i za fizička lica koja dođu do poslovne tajne, a ne bave se nekom privrednom ili drugom istraživačkom delatnošću.

Držaoci informacija koje se smatraju tajnim u obavezi su da označe dokumenta terminom „poslovna tajna“ ili „strogo pov.“, izrade pravilnik o poslovnoj tajni, ograniče pristup i fizički i elektronski određenim datotekama ili objektima, stvarima, materijalima i zaključe ugovor o poverljivosti. Bez tih elemenata, razumne mere zaštite, da se razumemo, nema poslovne tajne.

Upravo u ugovoru o radu, internim aktima firme, kolektivnom ugovoru uvodi se i ta klauzula. Svaka od tih informacija mora da ima komercijalnu vrednost. Sasvim je logično zato što, ukoliko veliki novac uložite u nešto, s pravom očekujete određeni profit i dobit.

Imperativ o zaštiti javnog interesa ogleda se u sledećem. Otkrivanjem poslovnih tajni velikih privrednih subjekata može biti jako ozbiljno, čak i do tih razmera da može poremetiti ekonomske, socijalne, ali i društvene tokove. U tom smislu, nema upravnog postupka, nema upliva državne administracije u tom segmentu, već sud procenjuje važnost postupka tj. dokumenta.

Pored zaštite privrednih subjekata, poslodavaca, država je ovim zakonom prvi put mislila i na zaposlene. Naime, u zakonu koji je pred nama postoje određeni izuzeci kada se neće smatrati nezakonito otkrivanje tajne. To su slučajevi koji su predviđeni članom 17. zakona. Oni su novi tj. nisu postojali kao takvi u važećem zakonu, a to se odnosi na advokate u procesu zastupanja klijenata i na ono što je naročito važno, to je, što sam posebno izdvojila i pohvalila na sednici odbora, da su postojali slučajevi da su zaposleni, posebno u doba demokrata, bili prinuđeni da potpisuju dokumenta u čiju su ispravnost sumnjali, kako ne bi ostajali bez posla. Sada mogu u postupku zastupanja da otkriju poslovnu tajnu svom sindikalnom predstavniku, bilo da je vođenje disciplinskog postupka u pitanju ili vid nekih drugih pregovora sa poslodavcem.

Zbog naših građana moram naglasiti i sledeće. Ove odredbe će se primenjivati u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ozbiljnost poslovnog sveta ogleda se upravo u zaštiti poslovnih informacija i čuvanja poslovne tajne. To je veoma važno, kako za kompaniju koju radite, tako i za poslovne partnere sa kojima sarađujete, posebno kada je u pitanju zaštita nacionalnog interesa.

Upravo zbog toga ću navesti jedan primer iz prakse. Proces isporuke, transporta zlata Narodnoj banci Srbije vrši se pod obezbeđenjem MUP-a, tako da čak ni zaposleno lice u kompaniji, koje je zaduženo za prevoz, ne zna koju količinu vozi i kada vozi. Informacije o prodaji su dostupne na sajtu, ali proces isporuke je strogo poverljiv.

To pokazuje da u poslovnom svetu međusobno poverenje privrednih subjekata ima najvažniju ulogu. S obzirom na njegovu važnost, u danu za glasanje sa svojim stranačkim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić, ono što je nama najsvetije, Za našu decu, podržaću ovaj izuzetno kvalitetan Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne i izneću sve pohvale ministarki Atanasković i njenom timu za zakon koji će u skladu sa direktivom EU upravo uskladiti pravni okvir Republike Srbije sa međunarodnim pravom. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas razmatramo Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, čija je osnovna uloga pravna zaštita poslovne tajne, od svih radnji i nelojalne konkurencije, koja predstavlja svaku radnju poslovnog subjekta učinjenu u poslovnom nadmetanju, koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili se potencijalno može naneti šteta konkurentu, potrošačima ili opštem društvenom interesu.

Zaštitom poslovne tajne štite se investicije privrednih subjekata koje se tiču sticanja, razvoja i primene znanja i iskustva i drugih informacija, koje im obezbeđuju prednost u odnosu na konkurenciju, a sve je uređeno pravom intelektualne svojine. U skladu sa navedenim, znanje i iskustvo i neotkrivene poslovne informacije, za koje je predviđeno da ostanu poverljive, čine poslovnu tajnu, a smisao njene zaštite je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica.

Poslovna tajna je informacija, ne bilo koja, već ona koja svom nosiocu obezbeđuje konkurentsku prednost na tržištu i na osnovu koje ostvaruje neku konkurentsku vrednost. Neke od primera su informacije koje se tiču finansija, računarski programi, internet marketinški podaci, poslovni planovi, liste kupaca ili dobavljača.

Na primer, zamislimo privredno društvo koje se bavi proizvodnjom mobilnih telefona i to društvo da sprovode istraživanja zahvaljujući kojem otkrije mehanizam kojim može da se sa manje materijala i manje vremena proizvede isti broj mobilnih telefona na dnevnom nivou, a da se pri tome ne utiče na sam kvalitet proizvoda. Privredno društvo koje bi to uspelo bi na taj način smanjilo troškove, održalo kvalitet proizvoda i sa druge strane povećalo svoje prihode.

Normalno je da će takvo jedno privredno društvo želeti da svoj mehanizam, koji je otkrio, zaštiti i proglasi poslovnom tajnom. Poslovna tajna treba da bude maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima u odnosu na interne i eksterne aktere. Način čuvanja poslovne tajne zavisi od forme u kojoj se ona nalazi, papirnoj ili u elektronskom obliku. Elektronski dokumenti po pravilu se čuvaju u kompjuterskim fajlovima, šifrovano i bez pristupa neovlašćenim licima. Rizik od krađe takođe zavisi i od procene vrednosti same zaštićene informacije.

Na vlasniku je da preduzme odgovarajuće mere zaštite postavljanjem lozinke ili neke druge prepreke za pristup podacima na kompjuteru, ograničavanjem pristupa informacijama samo ona lica koja u cilju obavljanja svog posla moraju sa njim da budu upoznata, potpisivanjem ugovora o poverljivosti, oznakom da je sam dokument poverljiv. Preduzimanje mera je neophodno, jer je to predstavlja uslov za pravnu zaštitu same poslovne tajne.

Takođe i ministarka je govorila o tome i mislim da se ovim zakonom preciziraju slučajevi pod kojima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitom, a pod kojim uslovima to neće biti zakonito i samim tim se na određeni način stvara pravna forma i očekivanja i kako za poslodavce tako i za one koji su zaposleni, koji potpisuju određeni akt o poslovnoj tajni, šta je to što jeste poslovna tajna, odnosno šta smeju ili ne smeju da otkrivaju.

Nažalost, u praksi često dolazi do zloupotrebe poslovne tajne i svakodnevno imao brojne primere. Ovim zakonom poslovna tajna će biti sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjeno od strane privrednog društva, a prekršaj ako je učinjen od fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Nadam se da ćemo i u praksi imati mehanizme da upravo ovaj zakon sprovodimo u delo.

Kada pričamo o krađi intelektualne svojine, ona predstavlja noćnu moru za mnoge kompanije i poslovne ljude koji vode svoje firme i može značiti oduzimanje prednosti prvo ulaska na tržište, gubitak profitabilnosti u najekstremnijim, odnosno najgorem slučaju celokupnog poslovanja u korist konkurencije ili falsifikatora.

Tvorac određenog dela intelektualne svojine ima pravo da uživa u benefitima svog rada i apsolutno pravo da odluči ko kada i na koji način može da koristi njegovo delo. Neovlašćenim korišćenjem i upotrebom nanosi se šteta tvorcu dela, što se dalje negativno održava na poslovanje kompanije i njenu poziciju na tržištu.

Živimo u svetu digitalnih tehnologija, a upotrebom interneta nikada nije bilo lakše pristupiti informacija i neovlašćeno ih koristiti. Iz svega navedenog danas zaštita intelektualne svojine ima sve veći značaj, možda čak i više nego ikada ranije.

Prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU krađa intelektualne svojine samo evropske kompanije košta svake godine oko 60 milijardi evra. Obično se ova dela odnose na krađu patenata, zaštitnog znaka, neovlašćenog kopiranje u modnoj industriji.

U smislu pravne zaštite poslovne tajne važno je reći da u našoj državi postoji dokument javnih politika, a to je Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine. Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, što je takođe neophodno radi daljeg usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravom EU i u ovom slučaju pregovaračkog Poglavlja 7. koje se odnosi na pravo intelektualne svojine.

Usvajanjem i primenom zakona o kome danas govorim i primenom Strategije doprineće se stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će uticati na brži ekonomski rast Republike Srbije i dolazak stranih investicija. Mi smo još uvek zemlja koja nema dovoljno razvijenu svet o važnosti zaštite intelektualne svojine i poslovne tajne. Iz svega navedenog važno je što o ovoj temi govorimo danas i još jednom želim da ukažem na to koliko je važna zaštita poslovne tajne u cilju ostvarivanja benefita kako naših građana, tako i kompanija koje posluju na našem tržištu. Tako da moramo nastaviti da stvaramo fer tržišne uslove kako bismo omogućili da oni koji su najbolji i koji posluju na njemu i pobeđuju i svima nama i državi i njenim građanima donose naravno i benefite kroz to.

U svakom slučaju, Poslanički klub SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasaćemo za usvajanje istog. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u velikom delu diskusije koje su iznele moje kolege ja bih mogao da se složim sa njima, ne baš sa svima, sa jednim delom o kome je govorio jedan poslanik koji ne podržava ovu Vladu ima mnogo razloga zašto se ne bih složio. Čini mi se da uvek u nekoj političkoj borbi koju neko ima treba da, čini mi se po njihovoj nekoj proceni, se napadne EU i na taj način sticati neke određene poene. Ne slažem se da je EU apsolutno uređena u smislu da tamo ima svega onoga što se nama sviđa, ali u jednom delu moram da se složim da je to društvo koje u ovom trenutku ima određene standarde koji i te kako odgovaraju Republici Srbiji.

Druga stvar koja je bitna u vezi ovog donošenja zakona jeste ta da sam zakon reguliše jednu materiju koja, čini mi se, da u Srbiji u poslednjih 20, a možda i više godina, potpuno je bila u drugom planu. Nas bivši režim napada kako veliki broj mladih visokoobrazovanih ljudi napušta Srbiju. Sa tim se ja ne bih složio. Toga ima sve manje i manje, ali bih i hteo da se vratim u ono vreme koje je uzrokovalo jedan veliki broj problema koje danas imamo i sa kojima se i pored svih ovih rezultata, koje ima i Vlada Republike Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, i dalje imamo probleme sa kojima se suočavamo.

Znači, za vreme vlasti bivšeg režima naši građani nisu odlazili iz Srbije da bi sticali nova znanja, nego su bežali iz Srbije da bi ostvarili bilo kakvu egzistenciju. To je nažalost bilo i sa našim mladim stručnjacima i ljudima koji su tek završili svoje fakultete i koji su očekivali priliku da u privredi ili nekom drugom naučno-istraživačkom institutu daju svoj doprinos razvoju srpskog društva. Za vreme bivšeg režima i vlasti Dragana Đilasa to u Srbiji nije bilo moguće.

Da bih napravio paralelu između naše vlasti i njihove vlasti i po pitanju tih migracija i stanovništva i radne snage i investitora, pa dovoljno je samo reći da je za vreme vlasti bivšeg režima, recimo, „Ju-es stil“ napustio Srbiju, pobegao iz Srbiju. Da je čak i njihov i te kako veliki saveznik, čovek koji je najviše novca stekao za vreme vlasti bivšeg režima Miodrag Kostić pobegao iz Srbije u Ukrajinu.

Sada pazite na kakvom je stanju bilo srpsko društvo, srpska privreda, kada jedan srpski privrednik tajkun, doduše, mora da pobegne u Ukrajinu. Da se razumemo, ja Ukrajinu doživljavam kao prijateljsku zemlju, ali zbog njenih unutrašnjih problema uređenost tržišta je daleko slabija nego danas u Srbiji.

Onda možete da zamislite kada njihov saveznik, čovek koji utiče na kreiranje politike u Srbiji, na kraju pobegne u drugu zemlju. Kako je to izgledalo? Kako je izgledalo sa običnim građanima?

Desetine hiljada ih je godišnje napuštalo Srbiju, 70, 80, 90 hiljada je čak bilo za godinu. Ne treba se čuditi, za vreme te četiri godine blizu pola miliona naših građana je ostalo bez posla. Kakve to sada veze ima sa ovim zakonom koji reguliše zaštitu poslovne tajne? Pa, znate šta, poslovna tajna i jeste istraživanje vezano za tržište, ali to je najčešće neka promenljiva kategorija i ona je za određeno vreme u određenom trenutku svakako da ima svoju cenu, ali ono što ima jednu mnogo trajniju vrednost jeste naučno-istraživački rad.

Naučno-istraživački rad je do sada bio poveren uglavnom našim državnim naučno-istraživačkim institutima, prosvetnim ustanovama i jedan veliki broj mladih, ne više kao vreme bivšeg režima, kada su mladi odlazili iz Srbije, jer su imali isključivo finansijski momenat, motiv da odu iz Srbije, danas imamo jednu sasvim drugačiju situaciju. Finansijski momenat nije više odlučujući, čak šta više, mnogim mladima i odgovara, a razlozi zašto odlaze iz Srbije jeste taj da su željni novog znanja, nastavka svog osposobljavanja i svoje stručnosti, a jednostavno u Srbiji nismo dosad imali institute koji bi omogućili njima to jedno usavršavanje i znanje.

Samim ovim zakonom mi u stvari dajemo podsticaje da oni investitori koji se nalaze u Srbiji, bez obzira da li su iz Srbije, da li su strani investitori, da napravimo pravni okvir da bi oni započeli svoju naučno-istraživačku delatnost. Naravno, to je njihov interes.

Vi gospođo ministre, dolazite iz jedne kompanije koja je imala ranije svoj sektor naučno-istraživačke delatnosti i dokazali smo da naši ljudi koji su radili u to vreme, u toj kompaniji, da su mogli da se nose sa kompanijama koje su imale daleko više novca i resursa i da svoje znanje pretočeno u neki proizvod prodajemo na međunarodnom tržištu.

Čini mi se da je baš i zbog vaše kompanije i saradnje sa „Boingom“, tadašnji JAT dobio prvi serijski proizveden „boing 737“. To samo govori koliko je važna naučno-istraživačka delatnost i koliko je važno da mlade ljude, mlade stručnjake zadržimo u Srbiji.

Naši domaći instituti nisu dovoljni za tako nešto. Hvala Bogu, imamo mnogo jako pametnih i jako školovanih ljudi i cilj nam je da kroz ovaj zakon napravimo pravni osnov za zaštitu naučno-istraživačkog rada. Ne samo državnih instituta, već i privatnih kompanija koje se nalaze ovde u Srbiji. Već imamo prve korake u vezi toga, već se otvaraju naučno-tehnološki parkovi itd. i to je jedan od najvažnijih posledica. To sam govorio u prepodnevnom delu. Možda je čak važnije nego sama finansijska zaštita intelektualne svojine, sekundarna posledica da će mladi ljudi da ostaju u Srbiji, da rade u naučno-istraživačkim institutima i na taj način da daju doprinos razvoju srpskog društva. Bez obzira da li su kompanije strane ili domaće, to ostaje u Srbiji, njihovo znanje ostaje u Srbiji.

Čini mi se da niko iz bivšeg režima nije razumeo da bez ozbiljnog naučno-istraživačkog rada, bez ozbiljnog ulaganja u nauku, bez obzira ko ulaže, nema razvoja jednog društva. Zato smo imali ranijih godina za vreme bivšeg režima situaciju da su desetine hiljada mladih, školovanih, obrazovanih ljudi napuštali Srbiju.

Da žalost bude veća, to su ljudi koji su najveći doprinos tek trebali da daju društvu iz koga su potekli, ali nisu imali priliku, jer im sistem koji je uspostavio Dragan Đilas, Mišković i ostali nisu davali tu priliku da ostanu u Srbiji i daju svoj doprinos razvoju srpskog društva.

Koliko god da moj kolega koji ima nešto protiv EU, to je njegova stvar, napada jedan ovakav zakonski predlog, baš naprotiv, koliko god da je zakon evropski, on jača srpsku privredu, srpsku ekonomiju, jača naše društvo i daje ono što je najvažnije, motiv i priliku da naši mladi, željni znanja, željni usavršavanja, željni nauke ostanu u Srbiji i da svoje želje ispune u Srbiji. Ko to ne shvata, to je njegov problem, a na nama je, kojima su građani ukazali poverenje, pre svega predsedniku republike Aleksandru Vučiću, nama kao narodnim poslanicima, da radimo isključivo u interesu tih građana, a ne da kao što je to bilo za vreme bivšeg režima, naši građani napuštaju Srbiju, a i novac koji je pripadao tim istim građanima završava na privatnim računima onih koji su tada vršili vlast u Srbiji. Pre svega tu mislim na Dragana Đilasa, ali nije on jedini. Nažalost, ta vremena su prošla, na nama je da gradimo modernu Srbiju, modernu državu, da ta država zauzme mesto u Evropi i u svetu koje joj pripada.