Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/201-21

2. dan rada

26.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Danijela Veljović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne predstavlja jedan potpuni nov i moderan pristup problematici u skladu sa razvojem tehnologije i digitalnog sveta.

Najznačajnija promena u novom zakonu je ona koja se odnosi na samu definiciju nezakonitog pribavljanja poslovne tajne. Tačnije, proširuje je u odnosu na zakone iz 2011. godine, obuhvata sve slučajeve, a prema direktivi EU u naučno-istraživačkim radovima, industrijskim, komercijalnim aktivnostima, udruženjima građana. Dakle, precizira se ne samo definicija poslovne tajne, već i situacije u kojima se ona štiti.

Zakonom o zaštiti poslovne tajne se jednostavno štiti znanje u koje je potrebno investirati. Ovim zakonom će doći do usklađivanja sa direktivama i zakonima EU i unapređenja prava intelektualne svojine, samim tim i zatvaranja Poglavlja 7. u pregovorima o pridruživanju EU.

Promene su važne i neophodne kada govorimo o zaštiti prava intelektualne svojine, o čemu govori i Strategija koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2018. do 2022. godine. Kao glavni ciljevi strategije su izdvojeni harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom, podizanje znanja kada je reč o zaštiti intelektualne svojine, zaštita pred sudovima, tužilaštvom, inspekcijskim organima, policijom, carinom.

Povrede prava nisu retkosti. Dešavaju se svaki put kada neko objavi fotografiju, citat iz nekog dela, da ne potpiše autora, uzme logo, dizajn bez dozvole autora. Zato bih podsetila da se pojam intelektualne svojine odnosi na književna, umetnička, naučna dela, izvođenje, interpretaciju umetničkih dela, na pronalaske, naučna otkrića, industrijske uzorke, modele, žigove, nazive biljne sorte.

To su apsolutna prava nad duhovnim, nematerijalnom tvorevinom čoveka i kao takva daju mogućnost vlasniku da nad njima vrši vlast, tako da treća lica moraju tražiti dozvolu od titulara, tj. vlasnika za korišćenje njegovog intelektualnog dobra.

Izdavač ne sme da objavi knjigu dok mu autor ne dozvoli. Proizvođač tašni, cipela ne sme da koristi tuđe modele kao uzorke, tj. da pravi iste modele kao njegov poslovni konkurent. Onog trenutka kada autor stvori delo nastaje autorsko pravo. Autorska prava najčešće krše mediji objavljujući fotografije bez dozvole, jer činjenica da se nešto nalazi na internetu ne znači da se može i koristiti tek tako.

Značajnom i doslednom zaštitom intelektualne svojine jača i ekonomija, sigurna sam, Republike Srbije. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP-a je 4,61%, tu spadaju: štampa, izdavaštvo, muzika, kinematografija, softverski inženjering, grafička i vizuelna umetnost.

Sada bih se nadovezala i na priču koleginice Snežane Paunović iz SPS, koja je govorila o značaju zaštite geografske oznake i o tome koliko je to važno za našu teritoriju. Pa, evo, lepa vest dolazi iz Šumadije, zaštićene kao posebna vrsta rakije - šumadijska šljivovica, Regionalna asocijacija proizvođača rakije prva je dobila na korišćenje geografske oznake o poreklu šljivovice sa podneblja Šumadije, kao jedinstvene rakije.

Pošto govorimo i o zaštiti poslovne tajne, kao primarnoj zaštiti intelektualne svojine, mislim da je važno da se radi na edukaciji sudija zbog noviteta, ali i dolaska potpuno novih digitalnih tehnologija.

Ono što bih izdvojila, što je posebno važno za na nas socijaldemokrate, jeste to da predložen Zakon o zaštiti poslovne tajne neće uticati na stečena prava i obaveze radnika propisanih Zakonom o radu. Precizno, ne smatra se nezakonitim otkrivanje poslovne tajne od strane radnika ukoliko je to bilo neophodno za vršenje funkcije predstavnika, odnosno sindikata.

Zbog svega navedenog, kao i zbog značaja uređenja poslovnog ambijenta i zdravog tržišta i zdrave konkurencije, poslanici SDPS će podržati predloženi zakon. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Svetlana Milijić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslovna tajna je žila kucavica neke kompanije, preduzeća, organizacije ili privrednog društva. Ona predstavlja svaku informaciju koja ima komercijalnu vrednost, koja nije opštepoznata, niti dostupna trećim licima, a koji bi njenim korišćenjem, odnosno saopštavanjem mogli da imaju neku korist.

Poslovna tajna može se odnositi kako na ekonomske, finansijske proizvodne procese, svakako naučno-tehnološke procese, na rezultate istraživanja, studije, testove i projekte.

Poslovna tajna jeste jedna bitna karakteristika svake kompanije, ali ono što moramo da kažemo jeste i mora se uzeti u obzir i činjenica da svaka informacija koja ne može biti poslovna tajna, ne može biti poslovna tajna ona informacija koja se koristi za prikrivanje nekog krivičnog dela ili zloupotrebe službenog položaja ili nekog nezakonitog akta ili čina od strane pravnog ili fizičkog lica.

Kada sam čitala Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, upravo u ovom segmentu pao mi je na pamet Most na Adi. Most na Adi dužine 996 metara, napravljen od betona i čelika, visine 20 metara, koštao je blizu 400 miliona evra. Tadašnja Skupština grada Beograda, čiji je gradonačelnik bio gospodin Dragan Đilas, su nekako sakrili tu činjenicu iz kog razloga je taj most toliko koštao. Znamo da možemo da napravimo onoliko kilometara auto-puta, recimo Preljina-Požega ili, poređenja radi, s obzirom da vrlo često prelazim Most na Adi, a nekoliko puta sam bila u Istanbulu, pa prešla preko trećeg mosta na Bosforu koji spaja dva kontinenta, azijski i evropski deo Istambula, spaja civilizacije, čija dužina iznosi preko 2,2 kilometra, ima raspon 1,5 kilometar i visina je preko 350 metara, košta malo više od ovog našeg Mosta na Adi. E, tu poslovnu tajnu to društvo nije smelo da sakrije. To je informacija od javnog značaja, informacija koja može da posluži kao zloupotreba službenog položaja tadašnjeg rukovodstva ili bivšeg režima. To bi, dragi građani moji, značilo da Dragan Đilas voli onu staru izreku – leva ruka, desni džep, odnosno leva ruka, račun na Mauricijusu.

Upravo iz tog razloga, poslovna tajna od strane kompanije mora biti zaštićena, u skladu sa zakonom i poslovnom politikom kompanije, i to ugovornim obavezama i odgovarajućim standardima, čime se štiti njena tajnost i čime bi njeno saopštenje moglo da izazove štetu držaocu poslovne tajne. Svaka kompanija treba da dokumentuje poslovnu tajnu, da napravi pravilnik o poslovnoj tajni, da ima sisteme njene zaštite, a takođe i svaki zaposleni bi trebalo da bude upoznat sa datim pravilnikom i da bude upoznat sa konsekvencama u slučaju odavanja poslovne tajne.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, odnosno precizira se koje to informacije i pod kojim uslovima mogu se smatrati poslovnom tajnom. Ovim zakonom daje se predlog da ukoliko se prekrši poslovna tajna, odnosno ukoliko se izvrši povreda poslovne tajne, u smislu privrednog društva, to bude privredni prestup ili pak prekršaj ukoliko bude učinjen od strane fizičkog lica, odnosno poslodavca.

Poslovna tajna jeste, kao što rekoh, žila kucavica svakog preduzeća. Njime se štite investicije privrednih subjekata, jer poslovna tajna jeste zapravo jedno od najznačajnijih i najspecifičnijih sredstava zaštite znanja, informacija, procesa i tehnologija.

Evropski parlament je 8. juna 2016. godine, na inicijativu Evropske komisije, doneo Direktivu o zaštiti poslovne tajne koja je inkorporirana u nacionalno zakonodavstvo zemalja članica Evropske unije, sa ciljem upravo zaštite od nelojalne konkurencije. Predlogom zakona koji je danas pred nama inkorporira se i u naše zakonodavstvo Direktiva Evropske unije, što i jeste jedan korak ka našoj evropskoj budućnosti, te ću ja u danu za glasanje, skupa sa ostalim poslanicima iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati Predlog ovog zakona. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Svetlani Milijić.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo nastavljamo sa radom.
Pozdravljam ministarku Dariju Kisić Tepavčević.
Sledeći je Marjan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da pričam o nenormalnom stanju, o tajnama. Zemlja u kojoj su vojne tajne i državne tajne bile javne, a javne nabavke su bile tajne. Dakle, ta praksa koju su uveli ovi nesrećnici, koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, za njih još uvek važi, za mene ne. Ja ću vam i navesti primere, kako su vojne tajne postale javne, a kako su javne nabavke postale tajne i to iz bliže prošlosti, čisto da opišem model ponašanja ovih nesrećnika koji služe novcu, a ne svojoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi imate dobru memoriju, svakako se sećate Aleksandra Obradovića. To je slučaj da se desilo u SAD ili nekoj drugoj zemlji, koje vrše pritisak na našu zemlju i na našu državu i na naše rukovodstvo, po raznim osnovama, svesni toga da u Srbiji imaju pomagače i svako ko želi Srbiju da obori, ne može je oboriti spolja, ako ne nađe nekoga ko će im pomoći iznutra.

Slučaj Aleksandra Obradovića, lažnog uzbunjivača. Zašto lažnog? Zato što neko ko radi u vojnoj industriji ne može da bude uzbunjivač, u smislu obaveštavanja medija itd. o nepravilnostima, taj neko mora da ide kod nadležnih organa, u tužilaštvo da prijavi taj slučaj, što on, naravno, nije učinio. Za njega, organi ove zemlje ništa nisu predstavljali, ali recimo bugarski portal, koji je radio za svoju državu, dok je on radio protiv svoje države, je našao da to štampa i to objavljuje u vestima koje su bile onako baš propagandne i poslužile su svojoj svrsi.

Kada od špijuna pravite heroja, onda NUNS, zamislite NUNS, NUNS, vojna industrija, državne vojne tajne itd, NUNS ga daruje nekom medaljom ili nekim posebnim priznanjem Aleksandra Obradovića, koji je izdao države i vojne tajne. Ako neko Bugarima da podatke od svojoj firmi, pri tome kradući od kolega, iz kompjutera, to nije samo poslovna tajna, s obzirom da se radi o vojnoj industriji, a za mene je to i vojna i državna i poslednja tajna, u tri smisla. Znači, mora da bude zaštićena trostruko.

Ako neko kaže vrstu proizvodnje, stranoj bugarskoj firmi, odnosno stanom bugarskom glasilu, bugarskoj novinarki, ako kaže potencijalne kupce, ako kaže vrstu oružja koju kupuju potencijalni kupci, ako odaje spisak svih trgovaca koji trguju naoružanjem, koji su veoma osetljivi i ne žele da se zna ime i prezime, naziv firme itd, jer trguju oružjem, a oružje ide u ratove, u ratovima se ubija, oružje ide za lov, gde se ubijaju životinje, ali u glavnom Kuršik je proizvodio naoružanje koje je služilo za vojsku. Nismo mi izmislili ratove, mi smo uvek žrtve ratova, mi smo uvek, umesto da živimo za sebe, ratovali za druge i prolazili, kao žrtve, ali to vojno naoružanje, naravno ide tamo gde ratova ima i tamo gde treba da se popune zalihe, da se ratovi spreče.

To je veoma osetljiva industrija, i gle čuda, bivši režim, od jednog kasičnog špijuna koji ne može po definiciji zakona da bude uzbunjivač, su pokušali da naprave heroja, i gle čuda NUNS, generale, NUNS nagrađuje jednog špijuna. A ja malo pretresem i taj NUNS i saznam da njega finansira Dragan Đilas sa šest miliona dinara, NUNS je postao kućna pomoćnica Dragana Đilasa, Marinike Tepić i tako dalje. Ni Beta nije daleko otišla, ali to ću opisati u marketingu onom, u RTS-u, kada je gospođa iz Brisela, a ugovore pravila sa određenom gospođom koja je supruga urednika Bete i tako dalje. Razna se preplitanja u javnom sektoru dešavaju i mi se nismo rešili bivših kadrova čak su dopunjavali.

Zamislite nek ko je izdao vojnu i državnu tajnu i postao heroj, ponosni vlasnik značke NUNS, odlikovao ga NUNS zato što je izdao državu, zato što je izdao Krušik i tako dalje. Hajde da vidimo šta je pozadina. U to vreme Bugarska namenska industrija, gospodine generale, vi to znate, imala je pad 40% prodaje, a Srbija je imala rast. Krušik je za vreme vlasti ovih nesrećnika koji nisu ni za di su sada, dakle, za vreme njihove vlasti Krušik je imao 1500 zaposlenih, promet je bio dve i po milijarde, prihod, u dinarima, a posle njihovog odlaska sa vlasti, Krušik je rastao. Bugari su padali, namenska industrija Srbije je rasla i Lučane su oni napadali. Poraslo je na 11 milijardi, pet puta veći prihod nego što je bio dok su firmu vodili, gle čuda, majka navodnog uzbunjivača, a u stvari špijuna. Pazite, majka špijuna je bila direktor, zaposlila njega i ćerku i dok je ona radila, ko zna šta su radili, verovatno su te informacije mogle legalno da izlaze, ali od kada majka nije bila direktor, Bugarska namenska pada, srpska raste. Gle čuda, uzbunjivač ne obaveštava ni naše, možda mu je to zabranjeno, uzbunjivač pod znacima navoda, špijun. To bi svugde, u Americi, u bilo kojoj državi bi ga nazvali kada bi takvu vrstu informacija pokupio od kolega iz kompjutera, dao stranim novinarima, svaka zemlja bi ga smatrala špijunom i izdajnikom.

Jedino u ovoj zemlji neki koji su vodili državu, pretapali tenkove i oružje, koji su od naše vojske napravili dobro razoružanu vojsku. Mi više za njihove vreme vlasti nismo bili vojno neutralni, generale, mi smo bili vojno neutralisani, imali smo jedan mig bez akumulatora. To je bila njihova politika, odbrane zemlje i tako dalje, sa velikim Šutanovcem, sa pašnjaluka beogradskog, kome su više bile važnije nekretnine i tako dalje, nego da odbrana ima odgovarajuće oružje, da ima bojevu gotovost i tako dalje, da bude sila obraćanja tako dobro naoružana. Umesto da dobro naoružaju vojsku oni su je dobro razoružali.

Umesto da budemo vojno neutralni, mi smo bili vojno neutralisani. Maltene, vojska je bila vojni orkestar ili družina Pere Kvržice, ništa više.

I, gle čuda, mi rastemo, Bugari padaju i pojavi se majčin sin, čija majka više nije bila direktor, više Krušik nije bio u padu, nego sa 1.500 radnika na 3.500, znači 2.000 porodica dobija hleb, ponos itd, platu, ali oni žele to da obore. Prihod sa dve, dve i po milijarde raste na 11 i očigledno je da ovi spolja Bugari nisu bili zadovoljni. Da bi oni ponovo rasli moralo je nešto da se desi.

I posle navodne afere Obradović-Krušik, Marinika-Đilas, šta se dešava, dešava to da Arapski Emirati, čini mi se Saudijska Arabija, otkazuju ugovore, s obzirom da je trgovina oružjem veoma osetljiva i ne voli pompu u javnim medijima, što su Bugari veoma dobro znali. Oni to lepo otkazuju i Krušik gubi posao od 80 miliona evra. S obzirom da se radilo o raketama „Alas“, kooperant Krušika ostaje bez 120 zaposlenih radnika. Znači, 120 ljudi je prestalo da jede hleba u Krušiku u proizvodnji, kooperantska firma, ne znam tačno kako se zove ima neka skraćenica, ali tu štetu niko nije platio.

Naše pravosuđe se poplašilo političkih pritisaka Marinike. Ne može politička aktivnost da bude amnestija za izdaju i špijunažu, to je nemoguće u bilo kojoj zemlji, to niko ne bi dopustio, ali naše tužilaštvo i naši sudovi rastežu. Oni šetaju, vode kao heroja i ja mislim čak i da ove naše sudije i tužilaštvo ko zna, možda neki od njih i oni vrše kooperaciju o toj špijunaži itd. Za šaku para, ne valja izdavati svoju državu.

Sada malo da govorimo o onom drugom delu. Znači, pričao sam da su u Srbiji za vreme bivše vlasti vojne tajne bile javne, a javne nabavke kad se oni pitaju javne nabavke su tajne.

Naime, vama je poznato, Dragan Đilas je bio trgovac maglom, odnosno da čovek danas priča o slobodi medija, a da je svojevremeno zarobio sve medije, marketinški, na tržištu je on jedini plasirao reklame, jedini imao ekskluzivne ugovore sa svim medijima pa i Studiom B, koji je bila gradska kuća na kojoj je on bio gradonačelnik i sa RTS.

Dakle, tamo su bile emisije Produkcija, Multikom, Emoušens, Dajrekt Media, Sveti Petar, nema ko nije navalio na kasu javnom servisu. Javni servis vaše pravo da znate sve.

Ali, recimo, više emisija je tamo plasirao, pa množite vi sa 13.000 evra plus deo reklamnog tržišta, kaže ovako: „48 sati svadba“ to je njegova, koju je kupio RTS, jer nisu, eto, imali tri kamere da idu da snimaju svadbe i da tako uzmu pare, već je te tri kamere imao Emoušn, Multikom itd. pa su oni išli, snimali svadbu, pri tome se sve vreme radilo o prikrivenom reklamiranju.

Lepo oni odu, snimaju svadbu, to su naučili od onih fotoreportera, svako ko je imao svadbu, uzme neku kameru itd. on uzme tri kamere, hajde da vidimo kako će se mlada obući itd, obučena je u tom butiku, ovde je piće nabavljeno u ovoj firmi itd. Sve je to prikriveno reklamiranjem.

Recimo, ukupno emitovanih epizoda 670, od toga, pazite, i na Pinku je on gazdovao, od toga na Pinku bilo negde 34, 16, negde preko 500, gotovo 600 epizoda je išlo na RTS-u njegovih „48 sati svadba“, to je njegova produkcija navodno proizvodila.

E to kad pomnožite sa 13.000 evra, to dobijete negde 7,5 8 miliona evra je prihodovao tako što je on RTS-u koji je prepun tehnike prodavao emisije, ne samo „48 sati svadba“ već i druge. Pomnožite to sa 13.000 evra, plus određeni reklamni prostor koji je dobijao veoma jeftino a prodavao veoma skupo.

Pošto je njegov reklamni prostor bio najjeftiniji, jeftiniji nego u RTS, onda je on sa jedne strane zarobio medije, štampane i elektronske, ko god je nešto loše govorio, nije mogao od njegove agencije Dajrekt medije, da dobije pravo da koristi reklamu da je štampa i emituje i na takav način da prihoduje novac, već tamo gde Đilasa nisu dirali, gde žute nisu dirali, e onda su te medijske kuće, dobijale, to se zove zarobljavanje medija, i to se zove cenzura medija.

Cenzura medija kroz reklamno tržište, tako što je on, zahvaljujući tome što je imao najjeftinije reklame, mogao jeftinije da da reklamu određenim velikim firmama, nego što su one to mogle da kupe u RTS. On je bio jeftiniji. One su kupovale od njega.

On je onda zastupao najbolje brendove, imao prodor u svim medijima i kaže, znaš šta, vi ako hoćete reklamu, onda morate da pišete da sam ja najbolji, najlepši, da sam najbolji političar, da je most na Adi, veoma jeftin, iako je proračunata vrednost bila 112, pa 160 miliona evra, a na kraju koštao 450 miliona evra, pa još bez tunela, još nam treba milijarda, da bi on bio u punoj funkciji, pa pišite da je to najbolji projekat, pa ćemo Tadić i ja da prošetamo sa građanima, pa ćemo time da pokrijemo najskuplji most na svetu, koji spaja dve Beogradske mesne zajednice, koji u principu prevodi žedne preko vode, i sve je lepo pisano o tom mostu, iako se radilo o klasičnoj pljački.

Ona firma za savetovanje, ja sam ovde pokazivao, dobila je desetine miliona evra, a da pri tome ništa veliko nije radila, radilo se o ispumpavanju para da bi se tamo negde na Kipru, podelio profit.

Taj je radio sve i svašta, ali nije radio ništa za grad, koji je zavalio 1,2 milijarde evra, jel tako gospodine Martinoviću, neizmirenih obaveza i kredita. On posle kaže, znaš šta, kredita je bilo toliko, a zaboravio je da nije platio oko 700, 800 miliona, obaveza koje je nova vlast morala da izmiri, dugovi i krediti su obaveze koje je Grad Beograd imao.

E sada kada je bio neuspešan u javnom poslu, bio je veoma uspešan u privatnom biznisu. Znači, javne nabavke su bile tajna, i to ću i dokazati.

O ovome se ništa veliko nije znalo i ja lepo uzmem i postavim pitanje Bujoševiću, a kod Bujoševića radi Neša kauboj. Nenad Janković kauboj, bio je član RRA. On je suosnivač SBB, Šolakove firme, verovali ili ne.

Kako je on došao do upravnog odbora RTS, prehtodno od RRA, može Goran Petrović da potvrdi koji je drugi osnivač SBB u Kragujevcu i može i on to da potvrdi, a on je sada u REM, i lepo su se oni rasporedili da paze na posao firme Đilasove i Šolakove, koje su u suštini oni 1996, 1997. godine, osnivali u Kragujevcu.

Lepo su se oni rasporedili, bivša vlast i ja zameram vladajućoj većini što mi to ne raščistimo, tu ima hiljadu prepreka, su oni napravili u zakonu, da ne mogu da budu smenjeni i oterani.

Mi treba da počistimo to velikom lopatom, jer se radi o velikom kriminalu i pljački.

Već sam govorio da SBB, Junajted medija, na prevarama sa prekograničnim televizijama i prepravljanjem programa, klasičnih prekograničnih televizija, tipa FOKS, HISTORI, itd, uzimaju i otimaju preko 200 miliona evra, nelegalno i nezakonito godišnje, i time ugrožavaju slobodu domaćih medija, jer kada uzmu deo reklamnog tržišta domaćim medijima, koji sve plaćaju ovoj državi, kada to otmu lažne prekogranične televizije, i prekrojeni prekogranični mediji kada to Cas, Dajrakt medija, uzme, ona ostavi domaće medije bez novca, ostave bez mogućnosti da posluju da budu nezavisni i isključivo onda zavise od opština, od raznih javnih konkursa, pri tome se i političari hvale, kada daju pare, normalno je da onda ti mediji posvećuju pažnju lokalnim političarima i onoliko koliko ne zaslužuju.

I gle čuda, postavim ja tako pitanje, Dajrek mediji, da vidim šta će Bujke da kaže, kaže Bujke i zato ovaj o poslovnim tajnama podržavam zakon, ovako, na pitanje, razna pitanja, a ovo je najzanimljivije.

Da li je nacionalni servis kupovao sportska prava od onih koji nemaju prava da ih emituju, a kupuju da bi ih preprodavali? Kaže ne. Ukoliko je RTS kupovao sportska prava, drugo moje sledeće pitanje, od SBB Junajted grupe, Junajted medije i drugih pravnih lica povezanih sa Đilasom i Šolakom, za koji novac je to učinio? Prava su kupljena novcem iz komercijalnih prihoda. Radio televizija Srbije, ja mislim, ima zajednički račun, ne mogu da podele komercijalne prihode, mogu da ih iskažu, ali se novac pomeša javni i komercijalni od reklama. Pri tome im ovi uzimaju deo reklamnog tržišta. Tu gube novac. Ali, gledajte kako ga žuti Bujke brani.

Ugovorom o sticanju prava prenosa ugovorne strane su se saglasile da uslovi, podaci i informacije u vezi sa realizacijom ugovora i posla predstavljaju poslovnu tajnu. Javni servis, vaše pravo da znate sve, sem za skrivene biznise Šolaka i Đilasa. Vi mislite da su oni pali sa vlasti. Ne. Oni su se malo pritajili, imaju svoje ljude u ovoj vlasti. Oni imaju ... organizacije koje služe, koje su parapolitički delovi stranaka na vlasti, oni imaju kamuflirane novinare koji su u stvari samo kamuflirani politički protivnici, oni imaju sve, oni drže sud posebno, oni drže tu treću granu vlasti koja bi trebala da arbitrira između ove dve, pa oni drže pola vlasti u Srbiji. Pri tome, drže kablovsku, najmoćniju kablovsku mrežu.

U njihove poslove se ne može pitati ni pričati. Ovo je od 25. jula 2019. godine. Više nisu bili na vlasti, ali su bili na vlasti. Po pitanju para oni su uvek na vlasti.

Oni rade za državu, uključujući onog špijuna, ali ne za našu. Dokazao sam da su radili za Bugarsku i ko zna koju sve, ali ne za našu. Ja ne branim vlast, ja branim državu. Meni je čast da državi služim, a oni su se državom služili. Meni je čast da državi služim. Bolje da me zbog te službe kazne, zbog vernosti i službe kazne, nego da me zbog izdaje, koju sam opisivao, nagrade. I NUNS da me nagradi, odbijam.

Hvala
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč ima Viktor Jevtović.
...
Srpska napredna stranka

Viktor Jevtović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU i Evropskog parlamenta od 8. juna 2016. godine o zaštiti poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Ovim zakonom se štite investicije privrednih subjekti u sticanju, razvoju i primeni znanja i iskustava i drugih informacija koji im obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i Vlada Srbije jasno je deklarisana ka EU. Na tom pravcu koračamo snažno napred kao suverena država. Obezbedili smo investicije kompanija iz EU koje čine gotovo 70% ukupnog priliva SDI ili direktnih stranih investicija u Srbiji u prethodnih devet godina sa zbirnim iznosom od preko 13 milijardi evra.

Evropska unija je daleko najveći donator u Srbiji, jer je obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi evra, u svim oblastima, od reforme javne uprave, društvenog razvoja, životne sredine i poljoprivrede.

Finansijska pomoć obezbeđena kroz instrument EU za pretpristupnu pomoć IPA čiji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza budućeg članstva u EU.

Ovo je obezbedio svojom politikom Aleksandar Vučić. Sve to, kao i fabrike u celoj Srbiji, gde je otvoreno hiljade radnih mesta.

Republika Srbija će graditi železnicu od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije. To su fantastične vesti za građane Srbije jer je to direktna investicija u vrednosti od 700 miliona evra, koja se direktno sliva u džepove građana Srbije.

To je obezbedio lično Aleksandar Vučić, sve nasuprot bivšem žutom tajkunskom preduzeću koje je vodio Dragan Đilas. Srbija se sada može pohvaliti činjenicom da je prosečna plata u Srbiji u martu mesecu iznosila 555 evra, što je u vreme žutog tajkuna bilo nezamislivo, a on se hvalio prosekom plate u iznosu od 330 evra, gde smo bili na dnu evropske lestvice.

Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u 2020. godini je iznosila 9%, dok je 2012. godine, iznosila 25,5%.

Sam smisao zaštite predložene ovim zakonom otkrivanja poslovnih informacija je da se i pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja sticanja ili korišćenja od strane trećih lica.

Ali, šta je za bivši režim i Dragana Đilasa i njegove satrape zaštita poslovne tajne, zaštita lopova u nameštanju tendera, tajni računi na egzotičnim destinacijama, da, jesu bili dobro zaštićeni dok su grčevito čuvali svoje tajne račune koji su punili novcem građana Srbije i uživali u blagodetima svog nelegalno stečenog novca, a od javnosti prikrivali preko svojih tajkunskih medija patnju naroda koji su vodili u sunovrat.

Nesvesni činjenice da je pravda možda spora ko kornjača, ali zato kida kao lav i da neće doveka biti tajno ušuškani u komforu svojih vila i kamarama novca zaštićeni kao polarni medvedi, u luksuzu od 619 miliona evra prihoda, tokom boravka na vlasti Đilas zna o čemu je reč, baš kao što zna za 57 tajnih računa, zato u paničnom strahu napadaju kao potparoli klana Veljka Belivuka.

Najglasniji ovih dana, tzv. profesor Vuletić na jedan morbidan način grickajući ćevape podsmeva se žrtvama, a znamo da je to bio najgnusniji čin surovog klana ubice i narkodilera, jezivo se podsmeva i žrtvama i borbi protiv kriminala, odbivši poligraf da ne prizna ko je i šta je, uveren da će satanizovanjem Danila Vučića slomiti i Aleksandra Vučića, crtajući na tuđe čelo metu misleći da time zamaskira sva zlodela, a samo prikriva strah od lica pravde koja će ga stići.

Da li je to primetio i Dragan Đilas? Da li je razumeo šta mu narod poručuje? Narod je rekao – ne, lopovluku, banditima koji su opljačkali i devastirali Srbiju gde god su mogli, hvaleći se neradom.

Narod Srbije to vidi, kao što vidi i fabrike, radna mesta, investicije, puteve, rast BDP-a, na 7% u doba najveće pandemije, muzeje, spomenike i neka narod Srbije ne brine, jer put kojim Srbiju vodi Aleksandar Vučić jeste da bude najbolja i po prvi put pobednik u mnogim segmentima društvenog života.

Promenila se Srbija, neće nazad nikad više. Živela Srbija.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Beloica.