Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, nakon više od 30 kolega narodnih poslanika koji su diskutovali o ovoj temi, malo šta je ostalo reći o predloženom zakonu o poslovnoj tajni i mislim da i sve diskusije koje su danas mogle da se čuju iz plenuma jasno su pokazale koliko je ovaj zakon bitan.
Međutim, pokazale su i nešto drugo što svako ko je mogao da prati ovaj prenos jasno ukazuje koliko je taj termin i uopšte ta poslovna tajan u nekom prethodnom periodu bio zloupotrebljavan, iskorišćavan i zašto se ljudi sa pravom zabrinu kada čuju da se neko krije iza te izjave - ne mogu da kažem, to je poslovna tajna.
Ono što je dobro jeste činjenica da ćemo ovim zaštiti intelektualnu svojinu određenih ljudi, firmi i preduzeća i što se radi na tom planu. Mislim da je to više puta istaknuto.
Međutim, svako ko je danas diskutovao, pažljivo sam slušao, gotovo svaku diskusiju, naveo je makar po jedan primer kada je to zloupotrebljeno ili kada se iza toga sakrio sa željom da na taj način profitira ili prikrije nešto svoje što je činio.
Uzimajući u obzir da je mnogo kolega pre mene diskutovalo, nekako kada ste pri kraju liste govornika, tako vam se i menjaju teme o kojima želite da pričate. Ali, svakako mislim da sve ono što smo čuli ovde danas jasno pokazuje da koliko god pričamo o tome da je neka tema zloupotrebljena, da je došlo do nekakve malverzacije, opet nam pokazuje koliko smo u prethodnom periodu takvih primera imali, da uvek ostaje još nešto da se kaže, neka dodatna informacija, da se nešto dodatno pojasni.
Ono što je jako bitno za građane koji gledaju ovaj prenos, koji iz svog ugla posmatraju zakone koje mi donosimo jeste i činjenica da poslovna tajna kao poslovna tajna služi za benefit i korist tog preduzeća ili pojedinca, da se zaštiti njegov interes, ali, nažalost do 2012. ili 2013. godine, to je služilo samo da se prikrije i sakrije nekakav manifetluk finansijska malverzacija, ili da se prikrije nekakvo nelegalno poslovanje.
Mislim da je kolega Rističević prvi načeo tu temu oko zloupotreba bivšeg gradonačelnika, Dragana Đilasa u Beogradu i on je samo naveo sve ono što se dešavalo u periodu dok je predstavnik jednog dela opozicije bio u prilici da vedri, oblači i ponaša se kao šerif u našem glavnom gradu.
Dok je on zajedno sa svojim satrapama iz Demokratske stranke, ne samo Beograd, već Srbiju uništavao, on je Beograd posmatrao kao svoje lično privatno preduzeće, ali ne kao ono njegovo privatno preduzeće koje je obogatio i čiji je finansije uvećao za više od 619 miliona evra, već kao preduzeće iz koga treba ispumpati novac i upumpati ga na one privatne račune.
Da ne bude sad ovo neka prazna priča ili nešto što mi govorimo samo zato što mrzimo Dragana Đilasa, ja samo želim sa građanima Srbije da podelim nešto što će za njih biti vrlo jasno i činjenicama i dokazima uverljivo.
Pričanje o poslovnoj tajni sa tim primerom sam se prvi put susreo još 2011. godine, kao odbornik u Skupštini grada kada smo bili u situaciji da bilo koje pitanje postavimo koje se nama učinilo sumnjivim ili ako prenesemo bilo kakvu kritiku građana Beograda, uvek su se nadležne institucije u to vreme, predstavnici Demokratske stranke krili iza toga kako ne mogu baš da nam odgovore, jer je to poslovna tajna.
Sada želim samo sa građanima Srbije da prođem kroz tri egzaktna primera gde se to kršilo.
Takođe, ovde je više kolega pomenulo primere da li od Bulevara kralja Aleksandra ili podzemnih kontejnera, pa i tih nezakonito više puta, tj. duplo puta, pa negde u nekim situacijama duplo više primera egzaktnog kršenja zakona.
O čemu se radi? Prema nekakvim odlukama koje je Dragan Đilas doneo sam po svom nahođenju, a prema svedočenju ostalih njegovih saradnika koji su ukazivali da to nije dobro i da nije u skladu sa zakonom, Dragan Đilas je 15.000 porodica oštetio tako što im je duplo naplaćivao vrtiće.
Koliko god se on puta obratio javnosti, navodeći da je to laž, da to nije istina, Prvi osnovni sud je jasno pokazao da je to istina i najbolji dokaz za to su vam presude koje dolaze na naplatu iz godine u godinu i do sada je grad Beograd isplatio 3.6 milijardi dinara oštećenim porodicama.
To vam samo pokazuje da smo zarad bahatosti jednog čoveka koji na taj način, nismo i dalje sigurni šta je želeo da postigne, sem da uveća svoj nekakav konto, oštetio je grad Beograd, tj. građane Beograda za preko 30 miliona evra, što vam je negde oko 15 vrtića, u zavisnosti koje su kvadrature.
Ovo ne pričam ja kao Aleksandar Mirković, niti o ovome priča neko kao poslanik Srpske napredne stranke, ovome je jasnu presudu dao sud. Možete pitati te porodice da li im grad isplaćuje to. Još nismo završili sa isplatama. Do kraja godine ćemo morati još novca da izdvojimo kako bi isplatili sve ono što je iza sebe ostavio Dragan Đilas.
Kada smo tada postavljali pitanje zašto je to urađeno, nismo dobili odgovor, ali u nemuštim odgovorima se često provlačilo da je to ipak do nadležnih službi i da ta dokumenta nisu javna. Čitajte – poslovna tajna.
Ako ovaj primer nije dovoljan preći ćemo na sledeći.
Čuvena afera Bulevar kralja Aleksandra, svako ko živi u Beogradu ili dolazi u Beograd zbog posla ili turistički mora makar jednom da prođe kroz taj Bulevar.
To je projekat kojim se Dragan Đilas i danas hvali, iako pokušava na svaki način da nipodaštava situaciju da će se u našoj zemlji do kraja ove godine graditi čak osam autoputeva. On kaže da je ta rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra uspešnija od svega onoga što mi danas radimo.
Rekonstrukcija kao rekonstrukcija bilo čega, apsolutno je poželjna u našoj zemlji i dobro je da se to radi, međutim šta je problem? Problem je kada imate ljude koji u svakoj rekonstrukciji ili svakom renoviranju ili izgradnji bilo kakvog novog projekta, kao što je bilo u njihovom slučaju i u njihovo vreme, u vreme režima Demokratske stranke, to vidite kao izvor ekstra prihoda za sebe i vaše saborce.
Čudna situacija se desila kada je raspisan tender dve firme. Dakle, „Svitelski“ i „Pol“ su dali svoju ponudu i rekli, plastično rečeno, da mogu to rekonstrukciju da izvrše za 1,1 milijardu dinara.
Očekivali su ljudi da će dobiti posao, jer je njihova ponuda bila najpovoljnija. Ispunjavali su sve uslove, kako je tada rečeno. Međutim, dolazi do vele obrta i taj posao dobija „Balkan gradnja“, čija je ponuda iznosila 1,7 milijardi dinara. Dakle, više od 600 miliona dinara je njihova ponuda bila veća.
Niko nije mogao da poveruje da će komisija i da će nabavka tako proći da posao ipak dobije ova skuplja ponuda, odnosno „Balkan gradnja“. Svima je bilo jasno da se radi o tendenciji i da se radi o nekakvoj nameštaljci, ali onome kome do tog trenutka nije bilo jasno sve je postalo jasno kada, zamislite sada šta se desilo, obaveštenje o tome ko je dobio posao, ko je dobio tu javnu nabavku, ovim firmama je poslato 31. decembra 2009. godine.
Pomislili bi ljudi, eto, tendencija je zato što je 31. decembar poslednji dan u godini, veće praznično raspoloženje, neko ne radi taj dan ili neko radi skraćeno, ali obično je opuštenija atmosfera, pa zašto se baš čekao taj dan? Međutim, nije ni tu kraj paradoksa. Ugovor sa „Balkan gradnjom“, dakle firmom koja je ponudila najveću moguću cenu, potpisan je osam dana ranije. Dakle, 23. decembra je sa njima potpisan ugovor, sve je završeno bilo, a obaveštenje je poslato tek osam dana kasnije.
Kada smo postavljali pitanje zašto je to tako urađeno i da li je ovde došlo do zloupotreba, odgovor je bio – to je poslovna tajna.
Kada vidite kako se ova terminologija zloupotrebljavala u tom periodu, sa pravom se građani danas pitaju šta ovaj zakon donosi, a šta prikriva?
Kada pomislite da je to možda jedan u nizu primera, a, evo, već smo naveli dva, na tome se ne zaustavlja sve i ne zaustavlja se vladavina Dragana Đilasa samo na tome što je oštetio 15 hiljada porodica zbog vrtića, ne zasniva se samo na tome što je pribavio ekstra dobit sebi i svojim saradnicima u aferi Bulevar Kralja Aleksandra, već imate i primer čuvenih podzemnih kontejnera.
Podzemni kontejneri u gradu Beogradu koštali su građane Beograda više od šest miliona evra. Dakle, 1.800 podzemnih kontejnera koštali su šest miliona evra. Ekonomska isplativost nikako ne postoji, ali ono što je posebno sumnjivo i o čemu smo više puta govorili, a krili su se iza poslovne tajne jeste činjenica da je sam projekat, sama isporuka, sama izgradnja i ugradnja tih podzemnih kontejnera prošla bez odluke Upravnog odbora „Gradske čistoće“, koja je bila zadužena za ovaj projekat.
Dakle, ceo posao je završen, a da upravni odbor nije dao saglasnost, niti su doneli bilo kakvu odluku. Da ne govorimo o tome da nikakav definitivni projekat nije urađen iz prostog razloga što su planirali da te podzemne kontejnere urade samo u centru grada Beograda, ali kako im je to bilo malo novca, onda su proširili nabavku, pa su tako podzemni kontejneri završavali i u prigradskim naseljima, gde apsolutno nisu ispunili svoju svrhu.
Kada smo postavili pitanje i na ovu temu, odgovor je bio - to je poslovna tajna i onda vidite koliko puta su građani bili uskraćeni za nekakav odgovor od suštinskog značaja za njihove finansije, za njihov život samo zato što je to Dragan Đilas video kao priliku da sakrije i zamaskira sve svoje finansijske manifetluke.
Za sam kraj nešto što je ostalo najupečatljivije svima nama, nešto o čemu smo mi govorili mnogo pre nego što su te informacije dospele u javnost - činjenica da je Dragan Đilas svoju poziciju direktora nekakve kancelarije, funkcionera kod Borisa Tadića, pa onda samim tim i funkciju gradonačelnika Beograda iskoristio da državne resurse upumpa u svoje privatno preduzeće.
Dakle, zamislite situaciju, on je tada bio gradonačelnik Beograda, a njegova firma je direktno poslovala ne samo sa Radio-televizojom Srbije, već i sa Studiom B, koji je gradska televizija i reklamni prostor je naplaćivao na obe te televizije iako je bio državni funkcioner. Kada smo konačno postavili pitanje i na tu temu, tražili odgovor, pretpostavljate, i tada sa njegove strane je sve to podvedeno kao na nekakva poslovna tajna.
Ja samo želim da još jednom skrenem pažnju javnosti na činjenicu da sve ovo o čemu mi danas govorimo i ovi konkretni primeri koje sam ja danas izneo su omogućili Draganu Đilasu da postane jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu u Evrope i omogućili su mu da od Mauricijusa do Hong Konga preko Švajcarske ima više od 68 miliona evra, 17 različitih zemalja preko 53 računa. Omogućili su mu i to da danas ima svoje i štampane medije, da ima svoje televizije preko kojih targetira i satanizuje i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, pa u toj prljavoj kampanji najčešće se na udaru u poslednje vreme nalazi i njegov sin Danilo Vučić.
Sa ovog mesta želim da im poručim još jednu stvar. Koliko god se trudili na taj način da naprave situaciju u kojoj će Aleksandar Vučić usporiti ili pokleknuti pred njima i pred njihovim lažima, u tome neće uspeti. Porodica je svetinja, a mi ćemo kao odgovorni ljudi, uveren sam, u ovoj Skupštini donositi zakone koji su, pre svega, od opšteg interesa za građane Srbije.
Poštovana ministarka, pošto ste vi danas ovde pred nama, vama želim mnogo uspeha i želim da kao neko ko predstavlja našu Vladu, zajedno sa premijerkom, sledite put koji trasira predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno nastavimo da od Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu i generacije koje dolaze.
Hvala vam i živela Srbija!