Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkom mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Radovanu Arežini, izabranom sa izborne liste Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija – Dragan Marković Palma.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Radovanu Arežini.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Poštovani narodni poslaniče, molim Vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
„ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!“
Molim narodnog poslanika da potpiše tekst zakletve.
Dozvolite mi da Vam, u ime Narodne skupštine i u svoje ime čestitam na izboru za narodnog poslanika i poželim uspešan zajednički rad u tekućem mandatnom periodu.
Nastavljamo rad.
Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đuro Perić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LIČNOJ KARTI.
Pre nego što nastavimo, samo da vas još jednom podsetim da ćemo raditi po ovoj raspravi u pojedinostima u prepodnevnom delu sednice.
Od 16.00 do 19.00 sati je postavljanje poslaničkih pitanja Vladi Republike Srbije, a posle 19.00 sati će biti Dan za glasanje.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Lazić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i Valentina Vulić, načelnik Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.
Ima reč Aleksandar Vulin.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici i gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, veliko mi je zadovoljstvo što možemo i danas zajedno da radimo i, kao što sam rekao kada smo razgovarali prošli put upravo o ovom zakonu, da mi u Skupštinu dolazimo da bismo zakone popravljali, da bi od vas kao predstavnike naroda dobili jasne sugestije i dobili jasna uputstva u kom pravcu treba nešto da radimo i kako treba da radimo, hoću da vam se zahvalim za amandmane koje ste predložili i da vam kažem da su svi amandmani koje je predložio nadležni odbor usvojeni od strane Vlade, od strane predlagača i da vam se zahvalim na tome što će ovaj zakon, zahvaljujući vama, biti samo još bolji i biti još više na usluzi građanima Republike Srbije.
Dakle, svi amandmani koje ste predložili su usvojeni.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da se zahvalim ministru na tome što su usvojeni svi amandmani koje je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove predložio.

Dakle, mi smo na sednici, koja je održana juče, sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, odličili da podnesemo tri amandmana.

Dakle, u pitanju je tačnije preciziranje pojedinih odredbi. Konkretno, kada govorimo o amandmanu na član 1. dakle, navedeni amandman predstavlja usaglašavanje sa članom 8. zakona, kojim je propisano da ako obrazac lične karte sadrži čip, u njega se upisuje, između ostalog, i podatak o prebivalištvu.

Smatrali smo da je neophodno isti podatak upisati, čak i ako lična karta ne sadrži mikrokontroler, tj. čip, a naročito smo imali u vidu značaj koji adresa prebivalšta građana ima u upravnim poslovima, s obzirom da se na taj način određuje i mesna nadležnost organa za postupanje u upravnim poslovima, a koja se dokazuje ličnom kartom.

Ja bih želeo da iskoristim priliku da, s obzirom da u javnosti ili da kažem u delu javnosti su uočene neke nejasnoće i nedoumice u pogledu toga, naglasim da se ovim ne menja ništa u onom delu da će građani i dalje imati mogućnost da se opredele da li su za čipovanu ličnu kartu ili ne.

Dakle, primetio sam u javnosti određene nedoumice u tom smislu i želeo sam to da naglasim. Dakle, u obrascu lične karte će se navesti podatak o adresi prebivališta. To je i do sada bio slučaj. Dakle, za one građane koji odluče da nemaju čipovanu ličnu kartu, ponavljam da je to i do sada bio slučaj, a ovim se zapravo vrši samo usaglašavanje, odnosno preciziranje konkretno ovog dela zakonskog akta.

Gospodine ministre, želeo bih da iskoristim priliku, kada govorimo o Predlogu zakona o ličnoj karti, kada govorimo o ovoj temi, da ponovim ono što sam rekao i kada smo imali načelnu raspravu. Dakle, uvek kada su neki zakoni iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova na dnevnom redu Skupštine, dobra je prilika da prodiskutujemo o još nekim stvarima koje se tiču bezbednosti naših građana, koje se tiču bezbednosne situacije u zemlji, koje se tiču borbe protiv kriminala i korupcije, koje se tiču organizovanog kriminala i svih ostalih stvari iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Mi smo u načelnoj raspravi istakli da smo kao Odbor za odbranu i unutrašnje poslove pre dve nedelje imali sednicu na kojoj je usvojena Informacija o radu ministarstva, kao i Izveštaj o stanju bezbednosti naše zemlje i da smo prilikom razmatranja tih informacija uočili da je stopa opšteg kriminaliteta u Srbiji danas na značajno nižem nivou nego nekad, na mnogo nižem nivou nego u nekim ranijim godinama, zapravo, kada su neki drugi vršili vlast u Srbiji. Iz izveštajnog perioda uočava se trend opadanja nivoa, odnosno stope opšteg kriminaliteta i ja bih želeo da istaknem, između ostalog, i vašu zaslugu, ministre, za to, jer reč je o izveštajnom periodu koji obuhvata oktobar-decembar 2020. godine, a jasno se vidi razlika u odnosu na isti izveštajni period nekih ranijih godina.

Ovom prilikom ne želim samo da ističem statističke podatke. Dakle, ti statistički podaci govore u prilog ovoj tezi i iz njih se jasno vidi, kada se uzme stopa opšteg kriminaliteta, kada se uzmu svi ostali parametri koji govore o konkretnim krivičnim delima, dakle, u svakom mogućem segmentu se vidi opadanje, ali ne želim samo da pričam o statističkim podacima. Želim da kažem da se to oseća kod svakog građanina naše zemlje.

Dakle, lični subjektivni osećaj je da je Srbija danas daleko bezbednija zemlja. Dakle, i posebno bih podvukao onaj deo koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i vaše zasluge kada je reč o suzbijanju organizovanih kriminalnih grupa, pa i ove organizovane kriminalne grupe, koja je slovila za jednu od najopasnijih kriminalnih grupa na ovim prostorima u ovom delu Evrope. Reč je o kriminalnom klanu Belivuk – Miljković. To, naravno, nije kraj.

Mi iz sredstava javnog informisanja vidimo da se nastavlja sa tom akcijom, da je poruka da neće biti zaštićenih, da je poruka da niko nije jači od države, da je poruka da kada postoji politička volja u državi, da će država uvek naći načina i snage da se izbori sa svim vidovima organizovanog kriminala.

Želeo bih ovom prilikom da kandidujem jednu temu i da vas pitam, ministre, za vaše mišljenje kada je reč o jednom fenomenu koji se dešava u Srbiji, a to je da ne dele svi isto ushićenje i ne dele svi isto zadovoljstvo kada govorimo o rezultatima države u borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u pitanju jedna kampanja. Ja sam o tome nekoliko puta govorio, ali nisam imao priliku sa vama još da razgovaram na tu temu, a to je da pojedini mediji, eto, slučajno pod kontrolom Dragana Đilasa, da li je slučajno ili ne, neka procene građani Srbije, ali ti mediji od samog starta, od samog početka ove oštre borbe države sa organizovanim kriminalom i mafijom nekako kao da podmeću klipove pod točkove.

Ako se sećate, ministre, kada je predsednik države kao neko ko je pokretač, ko je inicijator svega ovoga, bez čije energije naravno ne bi imali, ubeđen sam, ovakve rezultate, kada je prilikom gostovanja na jednoj televiziji nakon hapšenja ove grupe, ponavljam jedne od najopasnijih kriminalnih grupa u regionu, izvadio određene slike da demonstrira, da pokaže građanima sa čime smo imali posla, sa kakvim kriminalcima smo se borili.

Izvadio je slike i pokazao, tog sekunda u Srbiji je prestalo da bude važno da li mi vodimo borbu protiv organizovanog kriminala, kakvi su rezultati, ko je uhapšen, za kakva krivična dela su ti ljudi osumnjičeni, a nadam se uskoro i optuženi, tog sekunda je postalo samo važno za neke medije da li je predsednik smeo da pokaže fotografije ili nije, da li je to bilo degutantno po njima, da li je to bilo moralno, da li je mogao, da li je trebao, itd? I, samo se oko toga vodila rasprava.

Isto se dešava sada, dakle, pre desetak dana, kada je predsednik bio na jednoj televiziji na kojoj je govorio vrlo eksplicitno o načinu na koji su vršena krivična dela istih tih kriminalaca.

Ja mogu da se složim da je to možda neprijatno, da nije prijatno čuti da u 21. veku neko nekoga melje. Ja se slažem da to možda nije prijatno, ali to ne umanjuje težinu tih krivičnih dela. To ne umanjuje potrebu da čovek izađe i objasni građanima Srbije sa kakvim monstrumima smo se suočavali i tog sekunda ponavlja se slučaj. Ponovo ti isti mediji, samo se bave time da li je Vučić smeo da govori tako eksplicitno o tome da su kriminalci mleli ljude, itd. Nije više važno, nema ulaska u suštinu, nema ulaska u meritum stvari.

Na taj način, ministre, moje mišljenje je da oni pokušavaju da obesmisle čitavu borbu protiv organizovanog kriminala, da obesmisle, da omalovaže rezultate, na taj način da revitalizuju kriminalce. I, naravno, kulminacija svega toga je bila ona, ja nemam drugi izraz, nego monstruozna emisija pre nekoliko dana na, mislim Nova S, ne znam kako se zove emisija, a u pitanju su neka dvojica. Jedan se predstavlja kao pisac, drugi se predstavlja kao publicista i oni vode neku emisiju, koja je poznata javnosti samo po količini najbrutalnijih uvreda i najvaulgarnijih psovki protiv i vas, ministre, i predsednika države, i nas narodnih poslanika, i svih koji učestvuju u borbi protiv kriminala i korupcije.

E, u toj emisiji su doveli čoveka za koga cela Srbija tvrdi da je pedofil, cela Srbija tvrdi da je pedofil i on je odjedanput legitimni sagovornik. Pozvali su ga i sa njim jeli ćevape, podsmevajući se žrtvama kriminalaca koji su ubijeni, za koje se veruje da su posle samleveni. Na taj način, direktno se rugaju i porodici tih žrtava.

Želeo sam da kandidujem ovu temu, želeo sam i da čujemo od vas vaše mišljenje kako je moguće da danas u Srbiji postoje mediji, a dozvoliću sebi da kažem, a i određeni centri moći, koji direktno opstruišu borbu protiv kriminala i korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala, borbu protiv mafije i na taj način pomažu kriminalcima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.
Izvolite.

Predsednik Aleksandar Vučić je objavio rat mafiji i zaista uspeo da objedini sve kapacitete, sve resurse naše države u jedinstvenoj borbi protiv organizovanog kriminala.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Tužilaštvo za organizovani kriminal, kompletno pravosuđe, svi su ujedinjeni u ovoj borbi.
Nisam ja postigao te rezultate, te rezultate je postigla organizovana i ujedinjena država, a ja sam imao čast da u tom trenutku budem na čelu MUP-a. Kada imate takvu podršku, kada imate takvu sinergiju čitavog društva, čitave države, pobeda je izvesna i nema tog organizovanog kriminala koji može da se nosi sa državom kada država nešto odluči, kada nešto kaže.
Predsednik Aleksandar Vučić je prvi čovek naše države i uspeo je da objedini čitavo društvo, uspeo je da objedini sve kojima je stalo do mirne, sigurne, stabilne Srbije, da učestvuju u ovoj borbi. U pravu ste, ima i onih kojima nije.
Znate, kada je predsednik Aleksandar Vučić rekao da objavljujemo rat mafiji i najavio skori obračun sa mafijom, prvo ste imali salve smeha, jel tako, po tim istim medijima. Ja se samo ne bih složio da kažete - mediji u Srbiji. Izvinite, to su luksemburški mediji, to su mediji iz Luksemburga.
Meni je naravno veoma zanimljivo što mediji iz Luksemburga poklanjaju toliko pažnje stanju u Srbiji. Nisam siguran da mediji iz Srbije toliko pažnje poklanjaju Luksemburgu, ali dobro, šta da radimo, mi smo zanimljiva zemlja i eto, vidite da imamo čak luksemburške medije koji se toliko bave Srbijom i koji imaju svoje favorite u Srbiji, znaju ko bi da vlada Srbijom, kako treba da se vlada, sve oni znaju. Samo u Luksemburgu se na taj način ne bave novinarstvom, ali evo kod nas, što je sasvim u redu i drago mi je zbog toga. Još više bih se radovao ako plaćaju pored državi Srbiji. To bi bilo možda i najbolje, ali nisam baš stručnjak za to. Razgovaraće se sigurno i na tu temu.
Dakle, prvo što su pokušali da urade, da ismeju borbu, da kažu – od toga nema ništa, nikakva mafija neće pasti, niko neće biti uhapšen. I to je bilo strašno duhovito i strašno smešno i baš se ludo zabavljali.
Manje od 100 dana kasnije, kada je najorganizovanija kriminalna grupa u Evropi, a sigurno najsurovija kriminalna grupa u Evropi pala i bila razbijena, onda su počeli da govore – to u stvari nije tako baš, mislim, jeste neko hapšenje, ali nisu oni baš takvi kao što se priča, to se preteruje, to je obračun sa navijačima, to je u stvari nešto između vlasti i navijača.
Kada je predsednik izašao i uz saglasnost tužilaštva, da ponovim još jednom, uz saglasnost tužilaštva, a tužilac je gospodar istrage i svih dokaza do kojih se dođe u istrazi, dakle, kada je uz saglasnost sa Tužilaštvom za organizovani kriminal predsednik Vučić pokazao samo delić onoga čime se raspolaže, i to ne da bi to koristio kao nekakav medijski događaj, već između ostalog, da bi pomogao nama u istrazi da vidimo da li može neko da se identifikuje, da li će se neko javiti ko nešto zna, a mi nismo još došli do njega. Dakle, kada se to pokazalo u tom trenutku, više uopšte nije bilo važno ko je iskasapio te ljude, ko je otimao ljude, nego samo da li sme da se pokaže fotografija. Suviše je surovo.
Ja se slažem da je surovo. Ja se slažem da je odvratno. Ja se slažem da je to nešto što nikada nismo trebali da doživimo u našoj zemlji, ali kada već jesmo, i to je način da se borimo protiv takvih ljudi da se to više nikad ne desi, da se to više nikada ne ponovi.
Od tog momenta, za ove iz Luksemburga i političke partije koje oni podržavaju, više nije bilo bitno ni zločin, ni ko je činio zločin, nego samo da li je Aleksandar Vučić doneo ovaj ili onaj papir, ovu ili onu fotografiju. Zločini uopšte nisu važni. Najveći zločin je što postoji Aleksandar Vučić, a poseban je zločin što država Srbija, što građani Srbije glasaju za njega tako masovno. I to mu ne praštaju.
Lakše bi oni oprostili bilo koji zločin osim tog zločina, zločina slobodne, samostalne i stabilne Srbije. I taj zločin neće i ne mogu da mu oproste.
Odjedanput više nije važno, ništa nije važno. Naša policija, naša BIA, naše tužilaštvo zaslužuju iskrene čestitke od svih građana ove zemlje.
Znate, da su imali bar toliko elementarnog poštovanja ne prema nama političarima koji se nalazimo na čelu institucija, kako Ustav, kako zemlja, kako zakon nalaže, već prema ljudima koji rade u MUP, BIA, Tužilaštvu za organizovani kriminal, pa da bar njima kažu – svaka vam čast za ovu veliku borbu, ne sviđaju nam se ovi što vas vode, to nam se ništa ne dopada, mi bi to sve bolje, videli smo kako bi oni to bolje, ali bar da ovim ljudima kažu hvala. Ni to.
Znate li kako se oseća policajac koji je rizikovao bezbednost i sebe i svoje porodice time što se sukobio sa ovim klanom kada čita u novinama ili gleda na televiziji kako u stvari to i nije neka borba, kako to nije ništa tako, kako je policija zapravo politički organ? Onda on pogleda sebe, pogleda svoju decu i kaže – čekaj, ja rizikujem svoj život, svoje zdravlje zbog Srbije, a Srbija mi kaže – pa i nije to Bog zna šta, kome je stalo do tvog života i tvog zdravlja. Nije to dobra poruka. Na svu sreću, svi policajci vrlo dobro znaju da je to neka luksemburška Srbija, čudna Srbija, koja nije ona Srbija koju srećemo svakog dana i za koju radimo i zbog koje živimo. Nije to tako.
Dame i gospodo narodni poslanici, uradili smo, MUP, BIA, Tužilaštvo za organizovani kriminal, uradili su ogroman posao. Kada budu podignute optužnice, kada se počne sa suđenjem, kada tužilac bude slobodan da iznese sve ono do čega smo došli u istrazi, tek ćete onda videti kakve su razmere zla koje je hodalo ovom zemljom, kakve su neshvatljive razmere zla koje je u ovoj zemlji htelo da određuje i ko vlada ovom zemljo, koje se u ovoj zemlji bavilo najstrašnijim oblicima kriminala.
Razumeo bih, dame i gospodo, da možete da napadate bilo kog političara, to je posao politike, ali da možete da osporavate ovu akciju i vrednost onoga što su postigli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA i Tužilaštvo za organizovani kriminal ne mogu da razumem, nemam opravdanje. Ne može se naći opravdanje za tako nešto.
Naša Srbija je sada bolja i bezbednija, sigurnija je zbog ovoga. Kad kažem – sigurnija, pa jel mislite da postoji razlika u tome da li je neko član ove ili one partije kada je u pitanju osećaj sigurnosti i zaštite tog čoveka? Nijedan policajac, nijedan pripadnik BIA, nijedan pripadnik Tužilaštva za organizovani kriminal ne razmišlja o takvim kategorijama. Mi ne znamo ko su oni sa kojima radimo, ukoliko su prekršili zakon, ne zanima nas, baš nas briga.
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao – nema zaštićenih. Setite se da su prva hapšenja bila od nekih funkcionera, članova vladajućih partija. To je nešto, naravno, što nije bio manir za vreme vlasti DOS-a.
Govorili ste i hvala vam za to, statistika kao statistika, ona može da prikaže svašta, znate i sami. Kaže – zbir tačnih podataka koji daju netačnu sliku, i to je vrlo tačno.
Suština, način na koji ja, kao ministar unutrašnjih poslova, merim uspešnost svakog načelnika policijske uprave jeste u tome kako se njegov građanin, koliko se sigurno oseća na ulici. Nema malih i velikih zločina, svaki džeparoš, najobičniji džeparoš zaslužuje da bude kažnjen zato što njegovo džeparenje u nekoj liniji gradskog saobraćaja čini da su stotine ljudi nesigurne, da im dan počne loše, da im se dan loše završi, da se plaše, a ne smeju da se plaše u našem slobodnom gradu.
Evo, pre nekoliko dana smo upravo uhvatili jednu grupu stranih državljanki koje su se bavile džeparenjem po našim tržnim centrima i odmah je grad bezbedniji. Naravno, luksemburški mediji će reći – sram ih bilo, bave se džeparenjima, umesto krupnim slučajevima, znate već kako to ide. Pa, da, ali vratite se vi kući kada imate taj osećaj da vam je neko nešto uzeo, da vam je neko izvukao novčanik, da nečija majka nije sigurna kada ode do tržnog centra ili uđe u autobus.
Nema velikih i malih dilera, kažu hapsite ljude za 10gr marihuane, ma hapsiću ih za 5gr marihuane, zato što će ga to skloniti sa ulice jedno šest meseci. Ako ništa drugo, za tih šest meseci neće imati ko da našoj deci proda tih 10gr marihuane.
Nema velikih i malih. Kvalitet rada PU u svakom gradu merim po tome koliko su se izborili sa tzv. običnim, uličnim kriminalom, koliko je manje džeparoša, koliko manje narko-dilera, koliko je manje sitnih lopova, koliko je manje siledžija, koliko je manje vršnjačkog nasilja. U tome pomislite naivno da će vas podržati celo društvo, ali neće. Nažalost, neće. Neće vas podržati oni kojima nije stalo do stabilne Srbije, kojima nije stalo do Srbije koja je sigurna, koja je stabilna.
Vi znate, to će mi biti velika radost, zaista velika radost, nadam se već do kraja godine, da ćemo samo u Beogradu imati 400 novih policajaca pozornika, kao nekada, u svakom kvartu jedan policajac koji tu počne i završi svoj radni vek, poznaje svako dete, zna svaku školu, zna u kom kafiću se skupljaju oni koji ne treba tu da se skupljaju, kad uđe da znaju s poštovanjem da se sklone jer znaju da je došla država i da je došla policija i to hoću da proširim na čitavu Republiku Srbiju, hoću u svakom gradu da tako funkcionišemo.
Opet, neko bi pomislio da je to dobro za sve građane Srbije i jeste dobro za sve građane Srbije, ali uvek ćete imati luksemburške medije i političare koje oni podržavaju i koji će reći da to naravno ništa ne valja, ali jedino merilo, dame i gospodo, jeste osećaj građanina Srbije koliko je on bezbedan, koliko je bezbedniji na ulici svakog dana. Kada vi i ja kao roditelji budemo mogli da kažemo - dete kasni iz škole, ma sigurno se zaigralo, a ne pomislimo da mu je neko nešto učinio nažao. E, takva država je merilo uspeha svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovani ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da mi je drago što su Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, a i vi prihvatili ovaj amandman gospodina Markovića o kojem je on govorio, jer i sam amandman, a i čitav zakon, ide u korak sa digitalizacijom, sa jedne strane, a sa druge strane nam je cilj da građani Republike Srbije od svoje kuće ili iz svoga stana ostvare svoja prava umesto da svakodnevno obijaju šaltere državnih ustanova.

Kada sam već uzeo reč, dozvolite da kažem još nekoliko rečenica i molim vas, narodni poslanici, obratite pažnju na ovo što ću reći.

Gospodine ministre, naš predsednik Aleksandar Vučić je 18. maja 2021. godine dobio izvinjenje češkog predsednika Miloša Zemana zbog bombardovanja Srbije. Predsednik Zeman je rekao, citiram: „NATO bombardovanje bilo je greška, bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti“, završen citat. Ovo je izvorno, tačno kako je predsednik Češke rekao, a ne neki medij, kako su preneli, pod kontrolom Dragana Đilasa.

Dame i gospodo, ovaj datum 18. maj 2021. godine ostaće zabeležen u istorijskim udžbenicima. Istom prilikom predsednik Zeman je odlikovao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom belog orla, najvećim priznanjem Češke.

Obratite pažnju. Ovakvim ordenom, od Srba, odlikovan je samo Nikola Tesla 1937. godine. Isto tako, orden su dobili Žak Širak, španski kralj Huan Karlos I i Leh Kačinjski.

Gle čuda, protiv izvinjenja, u skladu ovoga što vi govorite, gospodine ministre, i gospodin Aleksandar Marković, je bio jedan deo naših građana Republike Srbije. Među njima su, verovali ili ne, prof. dr Rade Veljanovski, glasnogovornik Dragana Đilasa, verovali ili ne, Nataša Kandić i prof. dr Vesna Vodinelić.

Kada je u pitanju prof. dr Rade Veljanovski, ne treba da vas čudi, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, ovaj nečasni gest prof. Veljanovskog, jer on je poznat u zalaganju za razbijanje teritorijalnog integriteta Srbije i po mržnji prema predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS. Kako znate, ja nikada na pamet ne pričam. Prof. dr Veljanovski je 22. aprila 2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u UN“, završen citat. Kažite prof. dr Veljanovski, glasnogovorniče Dragana Đilasa, da li ste to izjavili ili ne, a psujete predsednika Republike ovih dana zato što je okačio na svoje prsa odlikovanje Zemana i rekli ste da je na pogrešna prsa dat. Nije, gospodine Veljanovski, data je na državniku, reformatoru, patrioti i rodoljubu. Tako ste se, gospodine Veljanovski, svrstali u trgovačke bitange vlastitom državom i vlastitim narodom.

Gle čuda, uz njega je stala i Nataša Kandić, slika i prilika Đilasa i njegovih saradnika koji su vodili Srbiju do 2012. godine. Obratite pažnju sada ću govoriti kao svedok u procesu veka gospodina Miloševića, na njegovoj strani, a ne tužilaštva. Ovo što ću govoriti je objavljeno, nisam ja samo objavljivao, nego i ostali naučni radnici.

Kandić je izmišljala šiptarske leševe za Haški tribunal. Tako je namestila slučaj „Hladnjača“ sa leševima. Molim vas, narodni poslanici, iz pijeteta prema žrtvama da saslušate. List „Timočka kriminalna revija“ objavila je dva članka u vezi kamiona hladnjače. Videćete zašto ovo kažem. Prvi članak objavljen je 16.9.1999. godine koji je navodio da su u kamionu hladnjačibili mrtvi Kurdi, obratite pažnju, mrtvi Kurdi i da su registarske tablice bile švajcarske tablice, a pisao je Dragan Vitomirović novinar.

Gle čuda, u drugom članku koji je objavljen, opet u „Timočkoj kriminalnoj reviji“ od istog autora, gospodina Vitomirovića, ali 1.5. gospodnje 2001. godine, skoro godinu i po dana kasnije, a koji je Nataša Kandić prezentovala, ovaj član sada o kojem ću reći, svetu i izvoru optužbi protiv Slobodana Miloševića, tako da su mrtvi Kurdi postali mrtvi Albanci, a švajcarske registarske tablice postale su kosovske registarske tablice.

Autor članka Dragan Vitomirović imao je brata koji je imao u svom policijskom dosijeu švercovanje ilegalnih stranaka preko rumunske granice. Neću još dug biti. Još ga je ohrabrio tadašnji, verovali ili ne, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović koji je podržao NATO da napiše drugi članak, izmisli. Nataša Kandić je kazala, citiram njene reči: „Naše istrage“, dakle njene, „došle su do svedoka koji mogu posvedočiti da su mnogi ljudi ubijani, a njihova tela sahranjivana samo da bi naknadno bila iskopavana i kasnije prebacivana na druga mesta“, završen citat. Baš u vezi ovoga.

Policijski oficir, Dragan Karleuša, koji je bio zadužen za istragu ovakvih navoda pojavio se jula 2002. godine u Hagu, ali kao svedok Haškog tužilaštva, ne Slobodana Miloševića, protiv Slobodana Miloševića i priznao da ni jedna jedina izjava svedoka nije bila uzeta. Ovo vam govorim, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, iz transkripta Haškog suda.

„Obzirom na to da od jula 2002. godine službenici Haškog suda nisu uzeli niti jednu izjavu svedoka, niti imaju delić dokaza za potvrdu optužbe, kako je bilo moguće BBS da 27. januara 2002. godine, dakle šest meseci ranije, objavi svoj dokumentarni program pod nazivom „Masovna ubistva na Kosovu“, završen citat. Smešno je i tragično bilo slušati haškog tužioca Najsa, kako zajedno sa glavnim medijima opisuje Natašin centar, Kandićkin centar, tada se zvao za humanitarno pravo, kao pouzdani izvor organizacije za ljudska prava. Dakle, vidite ko je sudelovao u slučaju „Hladnjača“ i blatio našu državu, a ko danas, prekjuče blati i državu našu i našeg predsednika, kada predsednik države prima najveće priznanje Češke Republike. Dakle, ovo troje.

Ne treba da vas čudi, poštovani građani Srbije, što Nataša Kandić, Vesna Vodinelić i prof. dr Veljanovski, Đilasovi saradnici kažu da je orden predsednika Zemana okačen na nedostojno poprsje, ovo je citat. Za njih nedostojno. I tako je, gospodine ministre, nikada se neće svi složiti sa 90% građana. Ovi isti koji su tada radili 1999, 2000, 2002, 2005. godine rade i danas. Da li je tako gospođo Kandić? Da li je tako gospodine prof. Rade Veljanovski, inače poznat među akademskom zajednicom kao Rade jajara? Da li je tako gospođo Vodinelić ili ne, a vi ste profesor prava?

Dok naš predsednik Vučić svakodnevno vraća međunarodni ugled Srbije, pa i ovom posetom u Češkoj provodi politiku mira, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Srbiji, nego u regionu, čak i šire, i politiku ubrzanog ekonomskog napretka, dotle tajkun Dragan Đilas, Nataša Kandić, Vuk Jeremić, profesor Veljanovski, gospođa Vodinelić, blate predsednika države, državu Srbiju i sve građane Srbije, ali i češkog predsednika Zemana. Siguran sam, poštovani građani, da ćete ih kazniti, ali sam siguran da će ih sud istorije, koji je najteži, kazniti. Hvala, poštovani narodni poslanici.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Poslaničke grupe JS, Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Poštovani ministre, narodni poslanici, JS će glasati za ovaj Predlog zakona iz razloga što građani sada mogu mnogo brže da završe svoj posao kada im je neophodna lična karta kao dokument i putna isprava da posebno oni koji žive na selu ne treba da gube dva, tri dana da idu na šalter i da čekaju, već to mnog brže mogu da završe.

Gospodin Atlagić je dobro govorio. Ja samo želim da dodam da predsednik Češke Zeman nije bio predsednik pre bombardovanja, pa je sada pričao da se izvinjava Srbiji. Bio je pre bombardovanja, za vreme bombardovanja i sada. To znači da ima ogromnu težinu neko ko je tada prihvatio nešto bez odluke Saveta bezbednosti da se bombarduje Srbija i to niko ne može da kaže, a posebno ovi izdajnici srpski, da nema određenu težinu kada kaže neko ko je član EU i njihov predsednik kada je u pitanju Češka, gospodin Zeman.

Moram da kažem da zahvaljujući Vučiću i politici koju sprovodi ova Vlada nikada se ne bi desilo da nije došlo do određenih promena da se Hašim Tači nalazi u Hagu, da Haradinaj se više ne pita više ni za šta na KiM i da u međunarodnim odnosima Srbija je danas mnogo popularnija nego što je to bilo ranijih godina. Nekada srpski funkcioneri su tražili pare, pomoć od Amerike, od drugih država moćnih u EU, a danas ne tražimo novac od njih. Danas samo tražimo da ono što je istina i ono što je pravda bude primenjena nad Srbijom i da se odluke ne donose glasanjem već da se koristi međunarodno pravo.

Mi u Srbiji imamo neke koji su navikli da budu na funkcijama, a tu njihovu naviku ne mogu da obezbede kriminalci, lažovi, prevaranti, lopovi i najbogatiji političar na svetu Dragan Đilas.

Ja sam, gospodine ministre, privrednik 40 godina i znam kako se teško zarađuju pare. Danas sam predložio na televiziji "Hepi", imajući u vidu da cela Srbija govori već mesecima o velikom novcu Dragana Đilasa, a da on ni jednog trenutka nije rekao - imam toliko para, pošteno sam zaradio, nego ćuti kao mula - da mu se oduzme pasoš, da ne pobegne u neke države sa kojima Srbija nema potpisan sporazum o ekstradiciji kriminalaca, lopova, itd. Tužilaštvo mora da radi svoj posao.

Ne govorim ja ovo što je on, kao nasilnik u porodici, koji je tukao svoju ženu i tasta ispred maloletne dece, napao mene da sam ja zavodio maloletne devojčice itd. Sve te njihove laži sam demantovao njihovim svedocima, papirima, dobio sam od ljudi o kojima su oni govorili kako imaju neka određena saznanja.

Gospodine ministre, ako za takvo delo postoji zakon i kazna do pet godina zatvora, zašto je to neko držao u fijoci? Molim vas da policija zatraži od tužilaštva saglasnost da uđe u taj postupak i da sasluša nasilnika i oštećene, pretučene, Ivu Đilas, bivšu suprugu Dragana Đilasa i tasta, za koje postoje teške telesne povrede. Ne može neko ako ima dosta para da radi šta god želi u ovoj državi.

Njegova partija se zove "Sloboda i pravda". Da li je sloboda da tučete ženu, tasta? Da li je sloboda da upadate u RTS sa kriminalcima? Da li je sloboda da se tučete sa policijom ispred Skupštine Republike Srbije, nezadovoljni što niste izašli na izbore i niste dobili ni jedan glas? Jel to sloboda? Da li je pravda kada neko nešto napravi i ogreši se o zakon u ovoj Srbiji? On mora da bude sankcionisan.

Nemojte da se plašimo EU, nije ovo ni Ukrajina, ni Belorusija, pa, kao, ne smeju da se procesuiraju opozicioni lideri. Za sve postoje argumenti i činjenice šta je ko radio u ovoj državi. Tražim od vas da pokrenete taj postupak. To je kao genocid, nikada ne može da zastari nešto što se zove nasilje u porodici.

Jel znate vi zašto nam se dešava ono pre neki dan sa navijačima Crvene zvezde i sa onom decom? Ona deca su dobila nalog. Nisu to kriminalci sa 17 godina. Ali, videli su kako čika Dragan Đilas tuče policiju, kako ulazi u parlament, kako tuče ženu i niko mu ništa ne može, taj čika, čikica. Jel to može u ovoj državi? Ne može.

Gospodine ministre, i Evropski parlament mora da zna ko je čika Dragan Đilas i njegov pajtos Vuk Jeremić, sa kim oni razgovaraju o slobodi, o pravima koja su, navodno, po njima, ugrožena u Srbiji. Mora njihove biografije da se dostave. Sledeći moj korak će biti upravo taj. I Tanja Fajon, hoću da je upoznam lično, da joj odnesem sve te papire. A pasoš treba da se oduzme, gospodine ministre. Znate da je velika afera bila oko "Bus plusa", most, gde su ogromni milioni evra, asfaltiranje nekih ulica, davanje avansa nekim izvođačima koji nikada nisu ušli i nikada ih nisu uveli u posao, itd. To su ogromni milioni. Za tako nešto mora da postoji istražni postupak. Neka on dokaže da nije kriv. Ali, nikada se nije ušlo u postupak.

Kolege poslanici, gospodin Atlagić, Bakarec, ne pričaju oni to što mrze čika Dragana Đilasa, nasilnika, okruženog kriminalcima i lopovima, i ovih 250 poslanika koji sede ovde, to Srbija traži. Ne možemo mi svakog dana da pričamo - tukao je ženu i nikom ništa, ne preduzima se ono što je obaveza ove države. I onda kažu - ma nije to tačno, uhapsili bi oni odavno Đilasa da je to tačno. Njega su ubile pare u glavu i slava. A vi znate, kad se nasilje u porodici desi jednom, da često ti nasilnici i kad odu u zatvor, kad se vrate, nastavljaju i dalje da maltretiraju svoju porodicu i verbalno i fizički.

On živi sam sa svojim parama. On i pare u sobi. Jel to život? Šta će mu 10 momaka u obezbeđenju? Od koga ga čuvaju? On je ko ženica. Ko će čika Dragana Đilasa fizički da napadne? Niko. Ali, u zatvor mora da ide za delo koje je napravio.

Kada su meni spočitavali medijski da sam radio ovo ili ono, nisu mi podneli krivičnu prijavu, jer za lažnu krivičnu prijavu postoji odgovornost. Sam sam otišao u tužilaštvo i zamolio da uzmu izjavu od mene i da se pokrene postupak. Jel znate ko je saslušan? Samo oni ljudi koje su oni naveli iz mog okruženja, tridesetak ljudi. Zašto su omutavili onog kriminalca koji je šest puta hapšen i osuđivan, skremblovanog svedoka, ali nisu ga skremblovali nego su ga omutavili, on je član glavnog odbora, visoki funkcioner Đilasove partije? Zato da bi rekli, kada krene istražni postupak - plaši se od Palme. Zato smo mu mi sakrili facu i boju glasa, itd. Kad smo mu skinuli masku, videli smo o kome se radi.

Zašto taj kapitalista sa sumnjivim parama i njegova radnica, izvođač radova, Marinika Tepić, nisu rekli šta je taj rekao kada je otišao u policiju? Još su mi rekli, ministre, kako je taj zaštićeni svedok napisao krivičnu prijavu protiv mene, jer on je zaštićeni svedok. Ko ga zaštitio - Dragan Đilas, Marinika Tepić i Vuk Jeremić, kome su strane ambasade uplaćivale novac bez ugovora, bez otpremnice, bez fakture? Zašto? Zato što lepo govorite engleski i zato što ste trošili srpske pare kada ste bili ministar u Americi i iznajmljivao hotel od 350 kvadrata soba za gospodina Vuka Jeremića. Jel znate koliko je 350 kvadrata? Ceo plac gde živim u Končarevu je 6 ari placa, ministre. Sve su to plaćali građani Srbije i onda su zakopali Srbiju, tražeći mišljenje kada je u pitanju problem Kosova i Metohije, od Međunarodnog suda pravde. To su ti političari koji hoće preko ulice da uđu u parlament.

Da znate, ako se ništa ne preduzme, ne mogu oni da izvedu narod i masu, ali su oni inspiratori preko Evropskog parlamenta. Zašto je negativan izveštaj Evropskog parlamenta? Zato što slušaju ova dva ološa. Oni im daju te izveštaje, jer Vuk Jeremić je bio u Generalnoj skupštini UN i oni smatraju da je on neka faca zato što ima lepo kravatu, košulju belu i crne cipele, što bi rekli moji Končarevci.

Kažu Končarevci – dovoljno 10 evra, a oni imaju, narod priča 619 miliona. Pa to je puta tri i što sad mi ćutimo? Da se kaže Evropskom parlamentu – gospodo, oni ne mogu ništa da vam pomognu. Zašto beže od njega ostale opozicione partije? Zato što su videli ko sedi u prvom redu. Ludaci, kriminalci, lažovi, izvođači radova i najbogatiji političar, čika Dragan Đilas.

Pazite, on, on priča o Srbiji i mi zbog njih, dame i gospodo, kasnimo, ne ulazimo u EU, jer to što nama EU spočitava, to ništa nije istina. Pa, mi smo izbornoj kampanji, Vučić menjao zakon, zbog njih, smanjio cenzus da bude od 5% na 3%, samo da bi izašli na izbore. Ni tada nisu smeli da izađu na izbore. Dozvolio im je, a nama nije dozvolio, nama koji smo prvi sakupljali potpise, mi smo morali da idemo kod notara, a oni preko lokalnih samouprava, preko matičara, gde svaka lokalna samouprava ima od pet do 10 matičara, kako bi što pre sakupili potpise, jer im trebalo 30 dana, a moja koalicija sakupili potpise za jedan dan, a koalicija SPS Ivica Dačić - JS Dragan Marković Palma za dva dana smo sakupili potpise. Oni su pokušali i da kupe neke partije, potpise, i nisu uspeli da skupe potpise.

Građani Srbije moraju da znaju da EU, odnosno Evropski parlament, da tamo postoji nekoliko poslanika koji, ne mogu da tvrdim, ali sigurno imaju neku korist od ove dvojice da daju takve izveštaje. Kada je bio onlajn sastanak sa evropskim parlamentarcima i Tanja Fajon je bila sa druge strane, upravo sam je ja pitao zašto vi mrzite Srbiju? Mada su rekli da ne iznosimo razgovor u javnost, neću sve da iznosim, itd. Nisam mogao neke argumente da dobijem, osim što mi je rekla, pa, ja sam ljuta na Vučića, rekao je Vučić kako sam ja kupila kuću u Sloveniji, odnosno, nije kupila, ne znam šta radila. Dobro, vi dokažite da niste, a nemojte da sada zbog toga, i sve vreme vaši izveštaji, a vi kao glasnogovornik tog izveštaja napadate Srbiju, a da nemate činjenice i materijalne dokaze za sve to što govorite.

Da znate, oni nama ne mogu da oproste ekonomsku moć, ekonomski napredak, rast BDP, da naša vojska, samo se zove vojska kao nekada, a ne izgleda, nismo ni praćke imali kad su bili oni, svako od nas ovde zna šta su praćke, policija takođe. Da sprovodimo zakon, ma ko je on bio, a ne - ja sam Dragan Đilas, imam pare, i pazi kad ja dođem, odakle da dođe, iz Mauricijusa, kada ide da vidi kolika mu je kamata.

Slušajte ovo ministre, on je odneo te pare, veću cifru tih para u neke druge države, one naplaćuju što vam čuvaju pare, čak ide, 0,5% zato što mu čuvaju pare oni tamo. Pa, donesi bre, ovde, bre Đilase, ako si pošteno zaradio, bre. Koliko misliš da ih čuvaš tamo, a i s kim ćeš da potrošiš, kad si sam. Šta ti treba u životu, koliko ćeš danas da pojedeš. Oženio se i drugi put, pobeže ona žena od njega, i ostade sam u velikoj kući. Taj koji sve vreme napada Srbiju, laže, kači etikete. Kaže lud Vučić. Pa, jesi bre Vučiću lud, čim si u 11,00 sati išao da obilaziš gradilišta, jer on u 11,00 sati broj pare. Đani ima jednu mašinu, ovaj ima sigurno pet mašina, da vidi, jer on ih krije sam od sebe, u kući nema nikog, nema ko da mu ukrade. Sigurno da uveče kad dođe ne zna gde je sakrio te pare.

Pazite, on to spočitava. Zbog toga je lud Vučić, pa lud si Vučiću što si doneo što si doneo toliko vakcina, pa, lud si Vučiću što si dao vakcine i Crnogorcima, koji nas napadaju, i Hrvatima, i Makedoncima itd. Hvala, Makedoncima što su glasali na Evroviziji za naše devojke.

Ja gospodine ministre, vodim 600 lekara u Grčku od donatora koje sam obezbedio od 3. – 7. juna, i reći ću vozačima autobusa da stanu, najmanje na tri pumpe, da nešto potroše para, u znak zahvalnosti Makedoncima što podržavaju Srbiju i da taj nekadašnji prijatelj, neću sada da govorim o čoveku, o Zajevu, u poslednje vreme, svaka mu čast koji je video da je Dragan Đilasa prevarant, kao na tri šibice, ovde nije majke mi moje, i ovde jeste, gde god stavite vi izgubite, kod njega je uvek čičino, kao na ruletu, a gde je za narod.

Ministre, vi ste veoma ozbiljan čovek i da znate, volim da vas slušam kad pričate, morate i ono što se zove – čika Dragan Đilas da se procesuira, materijalni dokaz. Nije to, gospodine ministre, rekla kuma od drugarice Anice, jer Anicin momak radi u „Inkotehni“, a taj iz „Inkotehne“ čuo kada je pio kafu u MekDonaldu. Ovo je istina, potpis. Kažu, demantovali smo to. To nikada ne može da se demantuje, možeš da se nagodiš, da platiš. Šta će ta žena sirota, zna da ovaj bije, da ima pare. Žalila se policiji, državi, ništa i onda sigurno rekla – čika Dragan Đilas nije bio mnogo jak, onako poluotvorenom pesnicom udario mog oca, mogao je i drugo oko da mu zatvori, ali nije hteo, dovoljno je jedno oko da mu zatvori. Mora da bude procesuiran, ministre. Nemojte da dozvolite da građani Srbije ostanu bez tog materijalnog dokaza, a te pare, on kaže – lažu. Pa, izađi i kaži, bre. Laže Palma, laže Vulin, laže Dačić, Vučić i tako dalje. Nikada nije izašao, samo kaže nisu u toj državi. Ako nisu u toj, pa u kojoj su. Gde se nalaze?

Samo da znate ministre, ima najnovija banka, ona se zove „kanal banka“, to je pet metara od kuće, tri metra duboka, metar široka, u džakovima za veštačko đubrivo, pošto su debeli džakovi i još uvek nema detektor za to, ali čuo sam da Kinez prave detektor pa mogu i papir da otkriju, to će biti jula meseca. Ja ću da kupim od Kineza taj detektor, da obiđemo i da vidimo ta „kanal banka“ u dvorištu, ali kad kopate nešto u dvorištu i u firmi, obavezno komšija gleda kroz prozor. Šta vi to kopate? I da pronađemo, da ne pronalazimo samo, ovi su pronalazili jame, kao to su Albanci, a pobili ih Srbi. Nataša Kandić i ovi drugi, nego malo te „kanal banke“ da vidimo u kakvom su stanju, kakav im je šalter i tako dalje. Zahvaljujem. Tražim odgovor od vas.