Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Trinaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 86 prijavljenih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili obaveštenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Pošto se prijavio gospodin Bakarec, pitam da li ima neko pre njega, pošto se uvek javlja Milija?
Izvolite, Milija.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja bitna za sve građane u Srbiji, ali mnogo bitnija za bezbednost naše dece u Srbiji.

Konkretno, prvo pitanje jeste, to je pitanje koje se tiče naše dece i bezbednosti u saobraćaju, a naslovljeno je Ministarstvu prosvete i Agenciji za bezbednost saobraćaja. Pošto smo svedoci da unazad nekoliko meseci, odnosno od početka 2021. godine, odnosno do današnjeg dana, imamo pet smrtnih slučajeva dece, koja su učesnici u saobraćaju. Četvoro dece je bilo na ulici ili na trotoaru, a jedno dete je bilo na biciklu.

Moje pitanje Ministarstvu prosvete jeste - da li Ministarstvo prosvete u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih programa i pravila ponašanja u školama, u predškolskom i osnovnom obrazovanju, da li ima obavezne časove učenja bezbednost dece u saobraćaju?

Znamo da je to jedna od najbitnijih stvari u školi, da zna elementarne stvari kako da se ponaša u saobraćaju. To ne znači da deca o saobraćaju znaju samo saobraćajne znake, šta znači trougao, šta znači ovaj znak, šta znači onaj znak. U školi uče šta je kopneni, šta je vazdušni, šta je vodeni saobraćaj, to deci možda će znači nekada kada porastu, ali njima će mnogo više značiti kada se toj deci kaže na koji način oni treba da se ponašaju od kuće do škole, kako da se kreću ulicom, kako da prelaze ulicu. To su sve stvari koje će sutra njima spasiti život.

Moj apel jeste, da se što veći značaj stavi u tom delu, da se deca uče u školi, u osnovnom obrazovanju i da znaju da se to u praksi njima pokazuje. To je ono za mene najbitnije, jer kao što kažem, do sada ima pet slučajeva smrti dece koja su bila na ulici ili u saobraćaju. To je prvo pitanje, i očekujem da će u narednom periodu Agencija za bezbednost saobraća, koja već o tome govori i apeluje, Ministarstvo prosvete na tome da radi, i da se tu stavi akcenat, da se toj deci posveti veća pažnja sa konkretnim pokazateljima na terenu.

Drugo pitanje, isto se tiče bezbednosti zdravlja. Danas je Evropski dan urgentne medicine, iskoristio bih priliku da svim njima čestitam ovaj dan, jer svedoci smo da doktori urgentne medicine i svi drugi doktori su u prvom planu na terenu, i oni pružaju pomoć svakom čoveku.

Inače, lokalne samouprave, kao što je moja, iz koje ja dolazim, nema mogućnost da imamo hitnu pomoć. A, evo dešava se unazad nekoliko, mesec, dva, dešavale su se teške saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodima. Mi nemamo hitnu pomoć, nemamo urgentnu medicinu i zato moje pitanje Ministarstvu zdravlja – da li će imati mogućnost da se u periodu koji dolazi obezbedi pravilnikom da i opštine koje imaju manje od 20.000 stanovnika, da imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u svakom trenutku da pruže adekvatnu pomoć svim onim ljudima koji imaju saobraćajnu nezgodu.

Inače, svi znamo u prvih pola sata ukoliko se ne dođe, tada se teško spašava život. Velika potreba svih nas jeste da te lokalne samouprave, kao i veliki centri imaju savremenu medicinsku opremu, da imaju veći broj doktora, a velika potreba jeste i malih sredina to što je velika populacija starih ljudi u tim malim opštinama i tu je veća potreba da se što pre izađe na teren.

Još jednom poziv i nadležnom ministarstvu, Ministarstvu zdravlja, da se iznađe mogućnost da mali domovi zdravlja imaju pravo na hitnu pomoć, da mogu u pravom trenutku da obezbede adekvatnu pomoć za svakog kome to treba.

Još jedan poziv mene kao čoveka i kao poslanika, predsednika Ujedinjene seljačke stranke, da se izađe, da se vakcinišu svi ljudi, jer vakcinacija je jedini lek protiv pandemije.

Uvaženi predsedniče Skupštine, sada bih još jednom, govorimo o zdravlju ljudi, velika potreba za zdravljem ljudi jeste da se koristi zdrava hrana, da se koristi sve ono što nam priroda daje. Ja sam na prošloj Skupštini ovde govorio o Svetskom danu pčelara, gde ste vi meni rekli da obezbedim po jednu teglu meda za svakog poslanika ovde u Skupštini. Ja ću to i uraditi, ali ovako pošto ste vi ovde predsednik Skupštine, ja sam sada doneo jedan kilogram meda, svrljiškog meda i to je zdravo. Ovo je med iz Svrljiga, Svrljiških planina. Još jednom bih pozvao sve vas i vas predsedniče Skupštine i moje kolege poslanike i Vladu Republike Srbije i predsednika Srbije, da obiđe najlepšu opštinu u Srbiji, da obiđe Svrljig, da proba naše specijalitete, ali još jednu stvar mogu da kažem i to nije tajna, ovde osima meda ima i oraha. To je zdravo.

Nadam se da nije problem da vam donesem, pošto sam ja obećao, a ovde našim kolegama ukoliko se javi potreba da probaju nešto slatko, vi možete u pauzi da obezbedite jednu lepu kašiku da oni to probaju. Nadam se da nije problem da donesem? Hvala vam.

Hvala Milija.
Ali, samo da podsetim svakome po jednu, nije jedna za sve.
Jel tako Milija? Dobro.
Hvala puno.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije koristim svoje poslaničko pravo da zatražim informacije i odgovor od nadležnih institucija o sledećem.

Naime, u ovom Visokom domu svakog dana donosimo zakone kojima poboljšavamo život u našoj zemlji, za nas su svi građani jednaki i ravnopravni, pre neki dan smo i podržali Zakon o ravnopravnosti, ali da li treba da ostanemo nemi kada neki političari koristeći svoju moć i novac žele da budu ravnopravniji od običnih građana.

Neki žele da budu jednakiji od drugih, što bi rekao Džordž Orvel, odnosno ravnopravniji od običnih građana što je slučaj sa Draganom Đilasom.

Mi ne želimo da se borimo za društvo u kojem postoje jednakiji i ravnopravniji, već za društvo u kojem su svi jednako ravnopravni i imaju podjednako ravnopravan tretman pred zakonom i pred svim institucijama u zemlji.

Jedinstvena Srbija, već neko vreme od kada smo dobili informaciju da je 2014. godine u policijskoj stanici Vračar, napravljena službena beleška, a po prijavi bivše supruge Dragana Đilasa da je dotični izvršio nasilje u porodici tražimo i od sudstva i od Tužilaštva i od policije, razlog zbog kojeg nije reagovano napravljeno službenu belešku. On je udario svog bivšeg tasta, naneo mu teške telesne povrede, pretio, maltretirao svoju tadašnju suprugu.

Da li kao društvo možemo da prihvatimo ovakvo nasilničko ponašanje, neko ko se samo rečima zalaže za građane Srbije, za njihovo bolje sutra, za bolju moderniju Srbiju?

Ako Dragan Đilas se nasilnički ponaša prema svojima najmilijima prema najrođenijima šta mogu da očekuju sutra građani Srbije? Koja je to moć, koji je to novac koji može da te amnestira od nasilja i maltretiranja sopstvene porodice? Koja je to pokvarenost da najpre u zemlji uvrediš 400 žena, ne 400 žena, nego jednu jedinu ženu, zbog čega? Sa kojim pravom? Zbog svoje političke promocije?

Koja je to izopačenost da iskoristiš problem i brigu jedne majke i njenog deteta, da bi skupio par političkih poena, a pri tom sve što kažeš nema veze sa istinom?

Ako Dragan Đilas smisli da ima pravo da laže koliko hoće i šta hoće i da pri tom ne odgovara, ako misli da ima pravo da tuče, preti, ucenjuje, demolira institucije i da za to ne odgovara, ako on pravdu vidi kroz prizmu svojih laži i te laži uzima kao činjenice, kojima on podiže optužnicu, on daje zaštitu lažnim svedocima glumeći tužioca, on daje, on pri tom podiže neke optužnice glumeći sudiju ako je to pravda, onda je to Đilasova pravda, a ne pravda za koju su se vekovima građani ove zemlje borili.

Srbija je uređena zemlja, u Srbiji se poštuje vladavina svih prava, pravda je jedino u institucijama države Srbije, nije ni u jednoj političkoj stranci, niti može da deli nijedan političar, a pogotovo ne Dragan Đilas koji zahvaljujući novcu i političkom uticaju verovatno uz nečiju pomoć uspeo da abolira ne samo od krivičnog dela, odnosno krivičnog gonjenja, već same istrage porodičnog nasilja i pretnji koje je uputio svojoj bivšoj supruzi.

Slučaj zataškavanja ove prijave mora biti istražen, ovaj slučaj još jednom pokazuje Đilasovu sklonost ka zloupotrebi državnih resursa, što pored sklonosti ka nasilju jednu osobu čini apsolutno nepodobnom za bavljenje politikom i obavljanje odgovornih državnih funkcija.

I zbog toga tražimo da organi, nadležni organi reaguju za slučaj porodičnog nasilja i nasilja nad ženama u situacijama gde imamo žrtve, gde imamo svedoke, gde imamo počinioce odnosno krivce Dragana Đilasa.

Zato tražimo da nadležni organi privedu Dragana Đilasa, kako ne bi uticao na svedoke i ne bi ponovio delo, da mu se oduzme pasoš kako ne bi iskoristio situaciju i pobegao na neko egzotično ostrvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nina Pavićević.

Zahvaljujem predsedniče.

Današnje pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kao što znamo Srbija je sportska nacija, naročito u kolektivnim sportovima, a da bismo imali vrhunske rezultate, moramo razvijati masovni i školski sport i negovati sportske klubove i u manjim sredinama širom Srbije.

Fudbalski klub „Radnički“ iz Niša je osamdesetih godina prošlog veka, igrao zapaženu ulogu, kako u SFRJ tako i u Evropi kada je pobeđivao poznate klubove iz mnogih bogatijih zemalja, da bi bio ponovo konkurentan za titule i druge visoke domete potrebno je stvoriti uslove.

U prvom redu potrebno je završiti rekonstrukciju na stadionu „Čair“. Stadion „Čair“ je izgrađen 1963. godine, dakle pre skoro 60 godina, tako da je zbog dotrajalosti tri tribine istočne, severne i južne, i opasnosti zbog urušavanja od 1995. godine bilo zabranjeno korišćenje ovih tribina. Pomenute tri tribine su rekonstruisane 2011. godine sa kapacitetom od oko 18.000 mesta, a u 2020. godini su odobrena sredstva za završetak zapadne tribine, ali rekonstrukcija, nažalost nije završena, najverovatnije zbog aktuelne pandemije Kovid 19.

Fudbalski savez Srbije je planirao pre desetak godina odigravanje međunarodnih reprezentativnih utakmica, ali stadion nije ispunjavao uslove. Iako su tri tribine završene, preostala zapadna je nebezbedna i ne može se koristiti.

Kao što znamo, grad Niš se prostire u jugoistočnom Srbije i predstavlja najveći administrativni i privredni, kulturni i sportski centar ovog dela zemlje. Te po broju stanovnika zauzima treće mesto, posle Beograda i Novog Sada. S toga zaslužuje da ima osposobljen stadion što bi pomoglo turizmu grada Niša, kao i mladim ljudima da se aktiviraju, jer stadion „Čair“ nije samo fudbalski, već i gradski stadion, koji ima atletsku stazu.

Fudbalske legende, poput Kneževića, Pantelića i sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića Piksija, koji su potekli sa ovog stadiona, zaslužuju da imaju fudbalske naslednike.

S toga upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da li Ministarstvo može pomoći gradu Nišu da stadion dobije izgled modernog i sportskog objekta, kakav grad Niš i fudbalski klub „Radnički“ zaslužuju?

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Nataša Mihailović Vacić.

Hvala predsedniče.

Pitanje upućujem Ministarstvu za kulturu i informisanje, moje pitanje je dokle se stiglo u sprovođenju akcionog plana za medijsku strategiju, budući da u naredne dve godine, medijska strategija i akcioni plan predviđaju izmene, ne samo medijskih zakona nego i niz drugih zakona, koji se tiču bezbednosti novinara, njihovog rada, ali i unapređenja medijske regulative, tačnije njenog usaglašavanja sa medijskom strategijom.

Prema oceni i evropske komisije i stručnjaka koji se bave medijima, Republika Srbija je usvojila odličnu medijsku strategiju, formirana je radna grupa za sprovođenje akcionog plana, a akcioni plan predviđa sve rokove u kojima je neophodno izvršiti izmene i dopune zakona iz oblasti medija.

Zakon o javnom informisanju i medija, u četvrtom kvartalu 2021. godine, do kraja ove godine, neophodno je izmeniti, a 2022. godine, zakon o elektronskim medijima, a u trećem kvartalu 2022. godine, akcioni plan predviđa da se izmene i dopune, dopuni Zakon o javnim medijskim servisima.

U akcionom planu, dat je precizan i niz mera za unapređenja bezbednosti, socijalno ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara, zaštitu novinarskih izvora, profesionalne autonomije novinara i urednika, funkcionalnost i ažurnost registra medija, tako da je predviđena izmena i dopuna 13 zakona u naredne dve godine.

Od tih izmena, najviše promena se odnosi na Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakonu o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Budući da čekamo da se usaglasi Poglavlje 10. za pristupanje EU, bilo bi dobro da što pre sprovedemo akcioni plan onako kako je i napravljen.

Dakle, da se držimo onih rokova koji su propisani akcionim planom, budući da znamo da je Radna grupa zadužena za sprovođenje Akcionog plana održala sastanak 17. decembra 2020. godine.

Pitam Ministarstvo kulture i informisanja, dokle se stiglo u sprovođenju Akcionog plana za medijsku strategiju?

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa saradnicom, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, sjajno je, što je u ovom trenutku tu ministar unutrašnjih poslova, pošto je pitanje upućeno njegovom ministarstvu.

Dakle, tražim obaveštenje od MUP-a, tražim obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, od REM-a i Saveta za štampu, čućete, u vezi pretnji koje je juče, 26. maja, na TV „Nova S“ u emisiji „Među nama“, izrekao tajkun Dragan Đilas.

Na pitanje voditeljke, kažete lustracija. Iz Narodne stranke to zovu revanšizmom. Kako se to radi i ko to procenjuje, ko su ti ljudi koje treba lustrirati? Kraj pitanja.

Potom, oligarh Đilas, jasno preti i kaže, kome će se svetiti. Citiram Đilasa – „Ljudi, ljudima koji su se bavili nekom javnom delatnošću, pre svega, što znači da se to odnosi na političare, ali i na ljude koji su koristili medije da šire mržnju. U sklopu cele priče to će se odnositi na sve ljude poput Dragana Vučićevića, ili na sve ljude koji danas rade na „Pinku“ ili na „Hepiju. Evo, uzeću primer gospodina Bakareca.“ Kaže i mene treba lustrirati.

Kaže Đilas dalje: „Ljudi koji napadaju druge i poznanici su, ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara, znači odgovaraće svi.“ Kaže Đilas, znači odgovaraće svi. Pretnja je upućena i svima nama. Kaže - neko mora da stavi tačku na političare koji su se ogrešili o moralne kodekse, za to mora da se snosi odgovornost.

Dragan Đilas je ovim počinio više krivičnih dela, pretio je urednicima medija, pretio je svim novinarima i svim zaposlenima na TV „Hepi“ i TV „Pinku“, pretio je svim političarima, neistomišljenicima, pretio je svima nama poslanicima, preti svima koji su se, kako on kaže, ogrešili o njegove moralne kodekse, a njegovi moralni kodeksi su nasilje, pljačka i lopovluk. Đilas otvoreno preti, posle toga, da će oduzimati nacionalne frekvencije, „Pinku“ i „Hepiju“.

Na kraju intervjua, još luđe, Đilas optužuje i vređa predstavnike EU i SAD i otvoreno je rekao da su korumpirani i da ih je Vučić korumpirao i da ga zbog toga podržavaju. Posebno je vređao ambasadora SAD, Entonija Gotfrija. Državo, reaguj.

Šta Đilas podrazumeva pod lustracijom i revanšizmom? Da li misli na to da će otpuštati ljude, kao što su žuti i on između 2008. i 2012. godine otpustili 400 hiljada ljudi u sklopu revanšizma? Da li misli da je revanšizam, zatvaranje novinara i političara, koji mu nisu po volji?

Podneo je, podsećam, do sada 400 tužbi i krivičnih prijava, protiv novinara i političara, koji su istraživali njegove mahinacije.

Da li Đilas pod revanšizmom podrazumeva silovanje, kao što je njegov Željko Veselinović pretio Ani Brnabić, silovanjem?

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva vešanje, bacanje u Dunav, klanje političara i novinara, sudove revolucija? Sve to su pod znakom navoda njegovi ugledni elitisti najavljivali u poslednje tri godine, i odnosilo se opet na sve nas.

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva napad na RTS, koji je već izveo prošle godine, kada su pretili novinarima?

Da li Đilas pod lustracijom i revanšizmom podrazumeva napad na Skupštinu Srbije, koju je već izveo prošle godine, kada je povređeno 140 policajaca?

U tom kontekstu setimo se silnih Đilasovih pretnji, iz slučajeva psovki i porodičnih nasilja. Setimo se kako je vređao policajca koji ga je zaustavio i rekao mu je, daj odj… više, evo ti vizit karta, da znaš ko te je ostavio bez posla.

Sledeće, psovao je na sednici Skupštine grada, odbornika SRS Zorana Ognjanovića, rekao je - j… ću ti majku i oca i sestru, to sam lično čuo, bio sam dva metra udaljen od Đilasa.

U maju 2018. godine na sednici Skupštine grada, za govornicom je Đilas fizički nasrnuo na šefa naših odbornika, Aleksandra Mirkovića. Đilas je 17. marta 2019. godine, na Terazijama, psovao, pretio pripadnicima policije u civilu, da će opet ostati bez posla, 19. januara je vređao i psovao studente, rečima „j… ti mater“ pa homofobna psovka. Đilas je 3. maja, dok mu je ceo grad skandirao da je lopov, pretio predsedniku, citiram Đilasa, znači ovo je uputio predsedniku, Đilas stalno tvrdi da nikoga ne vređa – ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad tad.

Konačno Đilas je po izveštajima MUP-a i svedočenju njegove supruge, tasta i bivše tašte, maltretirao i fizički tukao u decembru 2014. godine, o čemu postoje zapisnici u MUP-u. Uz to je, po njenom svedočenju, njegove bivše supruge, fizički ju je maltretirao, dok je bila trudna i pretio je da će joj odrubiti glavu. I onda ovih dana Đilas ponavlja bestijalnu glupost da je predsednik Vučić mentalno bolestan.

Iz ovoga što sam jasno naveo, vidi se da je Đilas opasan psihopata i sociopata, on nema saosećanja ni prema kome. Pitaću Đilasa pošto me ovih dana vređa u njegovim medijima i non-stop proziva, šta je uradio za narod, šta je uradio za Srbiju? Opljačkao je Srbiju. U poslednjoj godini je godinu dana sabotirao borbu protiv epidemije. Nije donirao ni jednu masku, ni jedan respirator. Za razliku od njega ja sam dva puta išao na teške operacije da bih donirao kožu teško izgoreloj deci, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Mileni Šukundi iz sela Prigrevica, a za to vreme Đilas je drao kožu s leđa narodu.

Biblijsko otkrovenje Sv. Jovana Bogoslova, kao da opisuje Vučića i Đilasa – dobro i zlo „I, videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj i uhvati aždahu, žutu zmiju koja je đavo i sotona i sveza je na 1.000 godina i u bezdan baci, zatvori je i zapečati nad njom da više ne prelašćuje naroda, dok se ne navrši 1.000 godina“. Ko čini nepravdu neka još čini nepravdu i ko je pogan, neka se još pogani i ko je pravedan, neka još čini pravdu i ko je svet neka se još sveti.

Živela Srbija.

Hvala.