Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Vulin.

Poštovani poslaniče, svi u ovoj zemlji su pred zakonom jednaki, a posebno zaslužuju zaštitu ove zemlje i zakona žrtve porodičnog nasilja i tu se zaista u potpunosti slažemo. Zakon je takav kakav jeste. Da li može ponovo da se otvori istraga o nečemu, o tome odlučuje nadležno tužilaštvo i ja se potpuno slažem sa vama da je naravno u skladu sa zakonom potrebno uraditi sve da se ovakve stvari rasvetle. Prilično je nemoralno da o normalnosti priča čovek koji je tukao svog tasta, tukao svoju suprugu i to pred decom. To nije nešto što je sad stvar rekla-kazala, ili nešto što je stvar mog ili vašeg utiska, to je nešto što je rečeno nadležnim organima u formi službene beleške, u formi izjave građana.
Slažem se da možemo videti i ispitati i odgovornost, eventualnu odgovornost, ukoliko je bilo propusta, ja to ne mogu da kažem, u samoj istrazi, ali jeste činjenica da se desilo to što se desilo.
Znate, ne možete sve stvari sankcionisati, ne može sve da ide pod zakon, neke stvari pogotovo u politici moraju da se kažu i da se znaju pa da građani sude o tome.
Znate, taj gospodin o kome govorite Đilas je u pitanju, čovek koji je Aleksandru Vučiću dok mu je taj Aleksandar Vučić pomagao da sačuva i spase Košarkaški savez Srbije govorio kao o sjajnom čoveku, kao velikom državniku, kao o čoveku koji razume sport, koji poznaje, koji pomaže, bez čije podrške naša reprezentacija, ne bi imala velike uspehe. Sećate se kada mu je donosio poklone, a onda odjedanput kad mu više nije potreban taj Aleksandar Vučić, on je diktator, zlikovac.
Znate, bilo je to, ako se ne varam 2012. ili 2013. godine, Aleksandar Vučić je bio prvi potpredsednik Vlade, bio je ministar odbrane, ja sam bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, i zatekao sam se na jednom sastanku između ostalog razgovaralo, ko će da bude naš predstavnik u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Došlo vreme da država Srbija, siguran sam da je tu predsednik Skupštine Dačić bi se setio toga. Država Srbija je imala pravo na to jedno mesto i ima pravo da delegira nekoga po svom izboru, ko zadovoljava određene kriterijume, ali najvažnije da ima podršku Vlade Republike Srbije, to je suština i to je mera.
Odmah da vam kažem dobro je mesto. Radi se u Londonu, plata je u desetinama hiljada evra, funti, čega već, u svakom slučaju, više je nego dobra, teško je doći do nje, imate veliki ugled, autoritet, banka, veliki poslovi, u svakoj profesionalnoj karijeri kruna karijere, a materijalna satisfakcija ogromna.
I pomene se više imena između ostalih ime Milice Delević, bivša supruga Dragana Đilasa, odmah da vam kažem ja sam bio protiv. Nisam se pitao, ali kad sam već bio tu, priprema se materijal za sednicu, ja kažem, mislim da to ne treba raditi, mislim da je to politički problematično, a da ne govorim o tome što niko nikad ne bi pomislio za vreme dosovaca da supruga nekog člana SNS na primer, ili u to vreme ne znam SRS dobije podršku državnih organa. Ni slučajno.
Raspravu je presekao predsednik Vučić i rekao je – ona je stručna za taj posao, ja verujem da ona to može dobro da radi, koja je, čija supruga baš me briga, ko za koga glasa baš me briga, stvari u Srbiji su se promenile, od sad će se voditi računa o stručnosti.
I tako je Milica Delević bivša supruga Dragana Đilasa postala predstavnik Republike Srbije u IBRD u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, zarađivala godinama desetina hiljada, stotine hiljada evra i to nikada Dragan Đilas prokomentarisao nije. Nikada. I o tom čoveku Aleksandru Vučiću, je govorio toliko uvreda i toliko laži.
Kažem, ne može sve da se sudi, ne može sve da se presudi, ne može da bude zakon za sve, ali evo ovo što sam vam rekao, govori o razlici između ljudi ili govori o tome ko govori istinu kada priča o tome kako je normalan ili nije normalan.
Evo, Aleksandru Vučiću, ja sam mu često govorio i u šali, a boga mi i kažem u zbilji bolji si čovek od mene. Ja to ne bih uradio.
On je to uradio, a zahvalnost mu je što ga, njen suprug proglašava ludakom i što čini svako zlo koje može da učini i njemu i državi Srbiji, on to i učini.
Da je to neko uradio meni i vama, da mi je tako pomogao u životu, mi smo obični ljudi, nas možete da vidite na ulici, na pijaci, kafani, razgovaramo sa običnim ljudima jer mi smo obični ljudi.
Mi znamo šta znači reč zahvalnost, znate ono kad kaže – nemoj, pomogao mi je čovek, dužan sam mu bar toliko, učinio mi je, zaposlio mi je dete, pomogao mi supruzi kad je trebalo. To se u srpskom narodu pamti kad vam neko učini nešto u životu, a ne traži ništa zauzvrat. Ništa.
A onda vidite Đilasa koji ne da, ne da nije pomislio da kaže – pa čekaj, ovaj čovek je pokazao visoke moralne vrednosti, ovaj čovek je pokazao da iznad politike, ovaj čovek je pokazao da uopšte ne razmišlja da će se nekom svetiti, i lustrirati. Gospodin Bakarec je govorio o tome.
Nema lustracije, kakva lustracija, kakvo pitanje da li je to nečija supruga. Procena je da je stručna i gotovo. Radi svoj posao i ništa više. Za koga si glasala, čiji si funkcioner, ko ti je muž, pa kakve to veze ima?
Ali, kao što vidite, to dobro se neće vratiti. Kažu nekada da je mudri Knjaz Miloš rekao – ne znam što me toliko mrzi onaj čovek, nisam mu nikakva dobra učinio. Aleksandar Vučić sada treba da zna što ga toliko mrzi Dragan Đilas, mnogo mu je dobro učinio. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Dragan D. Marković.

Hvala gospodine ministre. Zadovoljan sam vašim odgovorom.

Samo želim još nekoliko rečenica da vam kažem, koji su to lažovi i prevaranti. Pošto su sve izmislili i nemaju ni žrtve ni svedoke, onda ta jedan žena iz Jagodine, kaže svom sinu koji daje lažne informacije, da prijavi da su im obili stan.

Ode policija i krim služba, stan nije obijen, taj momak koji je pozvao policiju, kažu policajci, pa nije obijen stan, pa kaže on, nije, pa što si zvao policiju, pa kaže – mislio sam da je obijen.

Za to vreme dok je policija radila, oglašava se radnica Dragana Đilasa, Marinika Tepić i kaže Nato, šta čekaš što ne hapsiš Palmu, jel vidiš kako zastrašuje svedoke? Pa ode ta radnica Dragana Đilasa, prvo rekli kakvo tužilaštvo i Jagodina, policija, srećom prebačeno u Kraljevo, ode u Kraljevo, ali ode i Dragan Đilas.

On je sigurno ili sudski veštak ili inženjer za kamatu i pare, izađe ona iz Tužilaštva i kaže – evo imam tvrdo obećanje da će ovaj proces biti prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu.

Tužilaštvo, 15 minuta posle toga kaže – nismo uopšte pričali o tome, proces nije ni započet, jer nemamo protiv koga da započnemo proces, nemamo svedoke, itd.

Znači, oni su spremni da ukradu jaje ispod kokoške, kvočke, a da ona ne oseti. Znate, šta je kvočka, gde stavimo sedam, osam, deset jaja i posle toga se izlegu pilići i ne možete da priđete kvočki, ali oni znaju i da puze i bilo šta drugo kada nešto treba da se krade i laže.

Molim vas po službenoj dužnosti, tražim da policija potraži zdravstveni karton od žene iz Jagodine, koja šalje lažne informacije i zove se Katarina Jokić.

Ja vas molim zarad javnosti, da bi građani znali ko daje informacije iz Jagodine i da li to lice koje daje informacije priča tačno i zašto ne priča tačno, zato što nije sama, što bi naš narod rekao. Hvala.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice Narodne Skupštine Republike Srbije. Poštovani ministre, poštovana predstavnice Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o amandmanu i razlozima, zbog kojih poslanička grupa SPS, smatra da je dobro što je Odbor za bezbednost podneo amandmane, i da je dobro što su ovi amandmani prihvaćeni, podstaknut pričama koje smo maločas čuli, pre svega od gospodina Atlagića, Markovića i Bakareca, moram da kažem nekoliko reči o onome što smatram da je danas u Srbiji suštinsko pitanje.

Pre svega, gospodine Vulin, politika vladajuće koalicije nije mržnja, ona je jasno koncipirana u šest ključnih tačaka i principa, koje je definisao predsednik Republike, predsednik SNS, nakon parlamentarnih izbora i oni su stubovi ekpozea Vlade Republike Srbije.

Sa druge strane, obaveza svih nas, odgovornost svih nas, i nas narodnih poslanika koji smo legitimno izabrani predstavnici građana, jer Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda i kako vi kažete ujedinjene Srbije, obaveza svih nas je istina. Tu istinu zaslužujemo i to je naša odgovornost, obaveza prema građanima Srbije, pre svega. Istina je interes svih nas.

Zašto ovo kažem? Godinama unazad, gospodine Vulin, u Srbiji je neko za nešto kriv, kada konkretno govorimo i o politici, i o političarima, godinama je neko za nešto kriv, a niko ni zašta nije odgovarao, iz čega može da se izvede samo jedan zaključak - političari su nekako uvek zaštićeni.

Ova vladajuća koalicija, predsednik republike, Vlada Republike Srbije, pokazuje da nema zaštićenih. Niko nije iznad zakona, niko nije jači od države.

Želim, pre svega da čestitam vama, mislim da ste previše skromni i vi i predstavnici BIA. Znam ja da je ovo ujedinjena Srbija i da je ovo akcija koja je pokrenuta, pre svega od strane predsednika republike, koji jasno koncipirao šest ključnih principa načela i rekao da je jedan od ključnih principa borba protiv kriminala i korupcije, organizovana borba protiv kriminala i korupcije.

Ali, bez adekvatne reakcije i odlučne ne akcije i ozbiljnog udarca organizovanom kriminalu od stane MUP-a, od stane BIA, od strane tužilaštva, ne bi došli do ovih rezultata. I za to je potrebna hrabrost i ja vam čestitam na toj hrabrosti. Verujem da će ova borba biti nastavljena u periodu koji je pred nama.

Zadali ste jedan ozbiljan udarac organizovanom kriminalu i korupciji u Srbiji. Dakle, niko nije jači od države i niko ne može da bude iznad zakona i nema tu selektivnosti i nema tu selektivnih meta.

Znate, maločas ste spomenuli, kada je predsednik Srbije govorio, neposredno pred konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade Republike Srbije o šest ključnih principa i načela na bazi kojih će biti formirana Vlada i koji će biti stubovi, kao što sam rekao, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, i kada je najavio beskrupuloznu borbu protiv kriminala i korupcije, i da neće biti zaštićenih, tada ne da smo čuli podsmehe, nego znate koje su bile definicije - ovo je sezonska predstava, Aleksandra Vučića. Za sve ovo je potrebno nezavisno sudstvo.

Evo, ujedinjena Srbija, kako vi kažete, pokazuje delima, a ne rečima, da ovo nije sezonska predstava. A, što se tiče nezavisnog sudstva, to je rekao, čini mi se, onaj, ja više ne znam ni kojoj on političkoj partiji pripada, onaj Stefanović, jer često menjaju te političke partije, pa ja više ne mogu ni da propratim. Ali, oni imaju moralno pravo da govore o nezavisnom sudstvu. Oni koji su otpustili 900 sudija, oni koji su postavljali sudije i tužioce tako što su lokalni odbori slali predloge, mišljenja, pa je bio potreban potpis predsednika opštine sa jedne strane, a predsednika opštinskog odbora sa druge strane i za to postoji dokumentacija. Vi to dobro znate. Oni govore o nezavisnom sudstvu.

Sa druge strane, gospodine Vulin, maločas je gospodin Bekarec, govorio o pretnjama. Pretnje koje su upućene od strane, ne mogu ja njega nazvati gospodinom, daleko je to od gospodina, gospoda se tako ne izražavaju, ali nekom tamo osobom, koja sebe naziva kvazi opozicionarom i liderom kvazi opozicije, koja nikada nije izmerila svoju snagu na izborima, jer nema hrabrosti za to, ali znate, te pretnje nisu ništa novo i kada upućujete takve pretnje postoji razlog za takvu nervozu, a vrlo je interesantno kada dolazimo do vrhunca te nervoze onog trenutka kada kreće obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, onog trenutka kada se u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvaja zakon, veoma važan Zakon o poreklu imovine, onog trenutka kada mi kažemo i Evropskoj komisiji koja nam vrlo često zamera da ne postoji politička volja da se Srbija obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kada kažemo – evo, postoji politička volja, mi to radimo praktično zakonodavno.

Dakle, onog trenutka kada postoji jedna sinergija između praktičnog i zakonodavnog delovanja, e onda dolazi do jedne nervoze kod jednog dela opozicije, konkretno onih, gospodine Bakarec, koji ste naveli, znači, postoji opravdan razlog za sve to.

Pretnje i njihova hrabrost su jako dobro poznate. Znate, oni imaju taman toliko hrabrosti da se pojave na konferenciji za štampu i ne odgovore na pitanja novinara. Eto, to je hrabrost. Održite kao ono u karateu, znate kate sa zamišljenim protivnikom i okrenete se i odete.

(Dragan D. Marković: Prvo mora žuti pojas.)

Nemaju oni žuti pojas. Nisu oni došli ni do prvog časa.

Onda kada vam postavi novinarka pitanje – Da li imate vi račun ili nemate račun? Da li imate taj novac ili nemate taj novac? Vi samo treba da odgovorite sa „da“ ili „ne“, ništa više ako ste već sazvali konferenciju za štampu. Vi kažete – ne, ja ću vas da tužim. Da li je to savremena demokratija za koju se zalažu? Da li je to nezavisno pravosuđe i sudstvo za koje se zalaže ta kvazi opozicija?

Verujem da ćemo mi, gospodine ministre vrlo brzo, ne možete vi to sad nama reći, ja to zna, ali verujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovore na sva ona pitanja na koja su ti kvazi opozicionari izbegli da odgovore.

Šta je problem u tome ako ste vi sigurni u nešto, pa šta je problem da odete na poligrafi da odgovorite na tri konkretna pitanja? Imate račun? Imate novac? Odakle vam novac?

(Dragan D. Marković: Ja sam ga zvao, on nije hteo da ide.)

Evo, gospodin Marković se ponudio na poligraf i ponudio da unakrsno odgovaraju na pitanja.

(Dragan D. Marković: Ne, nego sam ga zvao, a on nije hteo da ide.)

Šta je problem u tome? Znači, postoji nešto što mi ne znamo. Verujem da ćete vi vrlo brzo uz ostale nadležne organe i nadležne institucije doći do konkretnih odgovora.

Kada građani kažu šta misle o tim, nazovite liderima opozicije, e onda imate one režijske predstave, izraziću se gradskim vokabularom, cmizdrite pred kamerama, ali treba prvo da vas dobro izmontiraju, moraju da naprave dobru režiju, pa da ispadne da plačete jer vam je neko rekao da ste lopov. Šta ste vi sve izgovorili, pre svega toga. Treba da se zapitate zašto vam građani to govore.

Zaboga, pogođena je vaša porodica. Da li ste razmišljali o porodicama drugih? Da li ste razmišljali o našim porodicama? Ne. Suština je u tome da sebe prikažete kao žrtvu.

Ne očekuje narod od političara da sebe predstavljaju kao žrtvu. Narod od političara očekuje konkretna rešenja i odgovore na ključna pitanja, upravo onako kako to čini i predsednik Republike, kako to čini Vlada Republike Srbije, kako to čini i Narodna skupština Republike Srbije.

Znate kako, ja bih mu možda i poverovao da je on nešto želeo da promeni, pa, recimo, da je rekao ovim svojim saborcima: „Stanite ljudi, pa ne ulazi se na takav način u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pa, nemojte srpskom zastavom. Stanite, nemojte napadati fizički novinarku TV „Pink“ koja ima jedva 40 kilograma“. To je velika hrabrost, morate priznati. Za to je potrebna velika hrabrost. „Stanite, nemojte! Uvedene su vanredne mere, vanredna situacija. Nemojte mi da dajemo loš primer tako što ćemo da sedimo ovde pred Skupštinom i da se na onakav način obraćamo penzionerima. Nemojte da napadate na onakav način predsednika Administrativnog odbora, da fizički nasrnete na njega. Stani, ti Obradoviću, nemoj tako da ulaziš u Kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, nije primereno, nije dostojanstveno“. Da je to učinio ranije pre ovog scenarija, pre ove režije, da je pokušao nešto da promeni možda bi mu neko i poverovao. Ovako, politička magla, politički marketing, više ne prolazi.

Kada već govorimo o porodicama, pa ja moram da vas podsetim, mi smo o tome govorili ovde u parlamentu još u prethodnom sazivu, hajde da se podsetimo ko je izmislio tu matricu i taj patent da se pominju porodice političara i da se putem društvenih mreža objavljuju fotografije dece političara. Pa, mi smo ih molili da to ne čine. To nije učinio niko iz vladajuće koalicije.

Gospodo, mi se bavimo… Niste gospoda, ne mogu da kažem „gospodo“, ali mi se bavimo politikom. Nismo pitali svoje porodice i svoju decu da li će da se bavimo politikom, nego smo odlučili i bavimo se politikom. Na nas možete, ja sam milion puta rekao, pa sručite kofu fekalija, ali budite hrabri i učinite to politički. Nemojte poturati druge i nemojte kreirati ovakav scenario. Pokažite bar malo odlučnosti, bar malo hrabrosti, ali znate, manjak političke moći, manjak političkog uticaja, nemanje političkog programa, nemanje nikakve političke ideologije, izlaza iz jedne, rekao bih, bezizlazne političke situacije… Pa, ne čekaju oni evropske parlamentarce zbog izbornih uslova, nego misle da će tako da izvrše nekakav pritisak. Pa, nema pritiska. Nema pritiska. Neće bez izbora niko doći na vlast u Srbiji. Demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije.

Zaboravite to zavučete za rukav i da tražite svoje parlamentarce koji će da podnose 400 amandmana kako bi loše govorili o Srbiji. Zaboravite na to. Ne glasaju evropski parlamentarci, glasaju građani Srbije.

Prestanite da crtate mete na čelo članovima porodice i predsednika Srbije. Prestanite svima nama da crtate mete na čelo. Dosta više toga! Imajte hrabrosti i pokušajte politički da se obračunate i nemojte za to da poturate druge.

Maločas je gospodin Bakarec pomenuo lustraciju, a vi mislite da oni znaju šta je lustracija?

(Nebojša Bakarec: I Revanšizam.)

Znate šta… Lustracija i revanšizam, da. Lustraciju je pomenuo jedan, a revanšizam onaj hrabri, onaj drugi, onaj hrabri kojih se baš svi plašimo, samo što bih ja voleo da umesto što nam šalju, gospodine Vulin, i to ću da vas zamolim, što nam svako veče, ne svako veče, ali otprilike onako sporadično pošalju neku političku predstavu ovde pred Skupštinu, ja nemam problem. Nemam problem. Iako sam takvog zdravstvenog stanja, zaista nemam problem. Mene su pozvali na fizički obračun, pa su krenuli na automobil. Ne znam šta će da postignu time? Ne interesuju oni mene, ali vas molim da se prave dobre bezbednosne procene zbog koleginica koje su kamenovane, zbog koleginica koje su nazivane najporgrdnijim imenima.

Ne želim ja one u prvom redu, koji mi deluju i alkoholisano i ne bih rekao kako još, ja želim ove u prvom redu, ove političke lidere njihove, nazovite političke lidere. Ja želim njih da vidim u prvom redu, da mi oni kažu da se obračunamo, da pokažu hrabrost da se obračunamo.

Što se tiče lustracije, pa, znate kako, najbolju lustraciju, gospodine Vulin, sprovode građani Srbije na izborima. Sada neka se oni zapitaju gde su oni danas, a gde smo mi. Neka pogledaju sastav parlamenta, neka pogledaju šta su građani Srbije rekli i neka se zapitaju kada govore o lustraciji, a kada govore o revanšizmu, pa zar oni misle da se neko njih plaši? Pa, mi iz Socijalističke partije Srbije nismo ih se plašili 5. oktobra 2000. godine, a posebno ćemo da ih se plašimo danas u 2021. godini.

Dakle, ja vas molim samo jedno, ovi ljudi ovde su došli, i koleginice i kolege, da odgovorno, ozbiljno i posvećeno rade svoj posao i to rade i čine, dozvolite im i omogućite da nemaju takav vid nasilničkog i siledžijskog ponašanja, jer nije to politika, niti je to suština postojanja politike. To je daleko od politike, daleko od političkog vokabulara, svake političke tolerancije i političke korektnosti. Nema, to je prešlo svaku granicu. To je nasilničko, ponavljam, i siledžijsko ponašanje i to je društvena norma. Ne sme da bude društvena norma u Srbiji. To je nešto protiv čega moramo svi zajedno da se izborimo.

Sada, kada je reč konkretno o amandmanima i kada je reč konkretno o zakonu, samo nekoliko rečenica. Najpre, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je jako dobro što ste prihvatili sva tri amandmana i da će oni doprineti kvalitativnom zakonskom predlogu koji ste predložili. On će svakako imati podršku poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Ja ću najpre uopšteno nekoliko rečenica, da podsetim da je lična karta javna isprava kojom građani Srbije dokazuju svoj identitet i da obaveza posedovanja ovog dokumenta se odnosi na sve građane od navršene 16. godine života.

Dobijanje lične karte, kao što smo rekli u raspravi u načelu, između ostalog jeste znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i prepoznat, ali i, ono što je jako važno, odgovoran pred zakonom. Za one koji prvi put dobijaju ličnu kartu to je čast, za državu je lična karta dokument proverljivosti identiteta.

Digitalizacija koje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije najpre je realizovana upravo kroz ličnu kartu kao digitalni dokument, odnosno digitalnu ličnu kartu. Modernizacija ovog dokumenta omogućava i brzu identifikaciju građana koja je značajna za savremeno društvo. Ovakav dokument doprinosi ubrzanim procedurama u ostvarivanju prava građana, ali i za državu.

Pre uvođenja biometrijskih pasoša 2008. godine državljani Srbije mogli su da putuju bez viza samo u 19 zemalja sveta. Evropska unija je za građane naše zemlje ukinula vize 2009. godine. Državljani Srbije bez vize mogu da borave u 71 državi, dok nosioci diplomatskih i službenih pasoša bez vize mogu da uđu i borave u 93 države, a srpski pasoš na globalnom nivou je 28. na svetu.

U skladu sa „mini Šengenom“ ljudi će biti u mogućnosti da putuju širom regiona sa važećom ličnom kartom.

Sistem izrade lične karte, s druge strane, obezbeđuje maksimalnu zaštitu podataka o ličnosti, što je u eri digitalizacije i veoma važno, jer se danas mnogo lakše može doći do različitih podataka i ti podaci mogu biti zloupotrebljeni. Očigledno stepen zaštite podataka na ličnoj karti nije prostor za hakere koji danas surfuju internetom i upadaju u razne sisteme podataka. U tom smislu bih pohvalio stepen zaštite podataka na obrascu lične karte.

Cilj izmene i dopuna o kojima govorimo deo je realizacije Vladinog projekta „Stop birokratiji“, koji je kreiran kako bi se smanjile, o tome je govorio i gospodin Marković, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom i u međusobnoj komunikaciji između državnih institucija.

Što se tiče konkretno prvog amandmana koji je podnet na član 1. Predloga zakona, a odnosi se na član 7. važećeg zakona, dakle, amandmanom se dopunjuje odredba ovog člana tako što se dodavanjem novog stava 5. precizira da se u obrazac lične karte, koji ne sadrži čip, obavezno unosi podatak o adresi prijavljenog prebivališta. Ovo je svakako dobro i precizno rešenje kojim se obezbeđuje sadržaj istih podataka i za lične karte bez čipa i za lične karte sa čipom.

Moram da kažem da elektronska lična karta, koja je zamenila stari papirnati obrazac, a to je bila stara lična karta u obliku knjižice, predstavlja jedan moderan obrazac kojim se lako rukuje, a korišćenje podataka je mnogo jednostavnije. Lična karta je sada primarni, osnovni identifikacioni dokument iz koga se crpe svi relevantni podaci o vlasniku.

Naravno da ćemo podržati i ovaj amandman odbora i naravno da ćemo podržati i naredna dva amandmana odbora i, kao što sam rekao, naravno da ćemo podržati i zakon koji ste predložili.

Još jednom, gospodine ministre, nemojte biti previše skromni, jer MUP, BIA i, ponavljam, tužilaštvo, treba da prikupe dokaze, treba da prikupe materijal, a tek onda rade pravosudni organi, a sve zavisi od onoga što vi i BIA i tužilaštvo odradite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa radom, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Poštovani narodni poslanici saglasno čl. 27. i čl. 87 st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre Vulin sa saradnicom, amandmani koji su pred nama su u funkciji poboljšanja samog teksta zakona i ja ću u danu za glasanje podržati predložene amandmane i naša poslanička grupa, takođe.

Moramo da se osvrnemo, danas je svečani dan. Nakon 90 dana Skupština završava svoje redovno prolećno zasedanje, ali to ne znači da se staje sa radom. Kako nezvanično saznajemo, radiće se tokom čitavog lega i to ne kažem da bi se eventualno žalio zato što Skupština radi i zato što nema pauze, radi i svi građani Srbije, radi cela Srbija i to je neophodno da bismo imali ovako visok rast BDP-a. I predsednik Aleksandar Vučić upravo insistira da se zakoni donose, da se i Skupština sastaje stalno, da Vlada Republike Srbije predlaže zakonska rešenja, podzakonske akte koji će omogućiti bolji životni standard građanima Srbije.

Svi zakoni koji su i bili na dnevnom redu u proteklom periodu upravo su usmereni na poboljšanje kvaliteta života građana Srbije, direktno, kao i kada govorimo o ličnoj karti, omogućujemo građanima da imaju niže troškove kod zamene lične karte i sve ono o čemu su kolege pričale ranije je usmereno upravo ka tom da se građanima Srbije omogući da imaju jednu bolju administraciju, jednu bolju birokratiju, da ovde imamo niže administrativne troškove i na kraju krajeva da harmonizujemo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom.

Kažem, radi se danas, na ovakav način Vlada Republike Srbije, zajedno sa Narodnom skupštinom radi efikasno. U prethodnom periodu usvojili smo preko 200 različitih zakona, podzakonskih akata, raznih sporazuma. Predsednik Aleksandar Vučić konstantno zadaje, da tako kažem, jedan jak tempo i Vladi Republike Srbije i ministrima, kao i Narodnoj skupštini. Vidimo da ovde imamo i te kako mnogo posla.

Nije kao u neka prošla vremena, kada su, znate i sami, glasali iz Bodruma, kada su se sastajali elektronski, kada se nije ni dolazilo. Kako dođe leto, tako se ništa i ne radi. To je ranije bio slučaj. I nije samo to bio slučaj sa Narodnom skupštinom. Mi se sećamo kako su ministri tada shvatali svoje resore. Onaj koji dobije resor, to shvati kao lični feud za sebe i za svoje najmilije da, što se kaže, namiruje širu i užu familiju i da se podrazumeva dok je na vlasti ta stranka on ostaje ministar. To danas nije slučaj. Danas onaj ministar koji nema iza sebe rezultate, koji ne postiže zacrtane ciljeve koje predsednik Vučić traži, biva smenjen i to je nešto što je nova praksa u našoj demokratiji od kada je SNS i Aleksandar Vučić preuzeo vlast. I, ne samo da ministri imaju zacrtane ciljeve, konstantno se upravo insistira, vi ministre znate, na rasu BPD-a, to je nešto što je danas najvažnija stvar u Srbiji. Mi hoćemo da dostignemo evropski kvalitet života, a to ne možemo bez snažnog rasta BDP-a, kakav imamo danas.

Dok smo imali bivši režim na vlasti i Borisa Tadića i njegovo predsednikovanje, sećamo se da se dolazilo na posao, da je predsednik, po radnim listama može da se vidi, od pola dvanaest je radio čovek, do dva sata je već bio kući i zato upravo posledica te politike i jeste 79% BDP, koji je bio zaduženost zemlje i jeste posledica 400.000 otpuštenih ljudi na ulici, 1.000 zatvorenih fabrika.

Sećamo se da su imali svega 30 kilometara izgrađenih autoputeva. To je sve posledica upravo tog jednog lošeg odnosa prema samoj državi koje bivši režim imao kada je reč o najvažnijim nekim nacionalnim interesima.

Ne govorim ja to danas zato što mi želimo da za neke naše propuste krivimo ovde bivši režim ili ljude iz prethodne vlasti, već upravo zato što su perjanice tog režima danas lideri opozicije, koji se zalažu da dođu na vlast opet. I upravo kažem isti ljudi, apsolutno isti ljudi danas pretenduju na punu državnu kasu, isti oni i Boris Tadić, koji se izvinjavao po regionu zato što je Srbin, to ga je bilo sramota, isti taj Vuk pozderac Jeremić, koji je, znamo i sami, udario pečat na kosovsku nezavisnost onim idiotskim pitanjem, isti Dragan Đilas, koji je ostavio milijardu i 200 miliona duga u beogradskoj kasi, koji je sagradio najskuplji most na svetu i koji je bio glavni trgovac državnim sekundama za vreme dok je bio na vlasti. E pa, ista ta trojka danas pretenduje na državnu kasu, jurišaju i kako čujem, ovde imaju neke nove metode dolaska na vlast, obzirom da ih građani neće, obzirom da ne mogu da dođu na vlast na jedan civilizovan, normalan način da kandiduju politiku, a da građani podrže tu politiku na izborima, oni kandiduju, kako sam čuo i kolega Milićević je rekao, revanšizam, lustracija, to je nešto za šta se oni danas zalažu.

Možete da zamislite Vuka Jeremića kako nekoga lustrira, kako nad nekim vrši revanšizam? Zaista, toplo bih mu preporučio da se pogleda u ogledalo i shvatiće da od te rabote apsolutno nema ništa.

Ti isti ljudi, Milan St. Protić, raznorazni, Jove Bakići i slični koji ovde poručuju da će da nas jure, da će da dignu kuku i motiku i kako će ne znam šta rade su oni koji danas, prosto to ne mogu drugačije da kažem, nego smešno deluje kad ti i takvi ljudi, opskurni likovi danas govore kako bi oni ovde sprovodili određene radnje, zaista je neverovatno. Mi to moramo sve da slušamo, sve te budalaštine, sve te idiotske priče, prosto, moramo da slušamo, ne smemo da reagujemo, reći će nam da smo mi ovde neka diktatura. Strašna je ova Vučićeva diktatura gde svako može da vas napada, da govori da će da vas veša, hapsi, progoni, a vi ne možete ništa da kažete zato što će odmah da vam iz Saveta Evrope kažu, iz EU, kako to ne sme da se radi.

Zamislite situaciju da narodni poslanik pozove na revanšizam prema bivšem režimu, evo, sad da kažem da treba da se sprovede revanšizam nad Vukom Jeremićem, nad Draganom Đilasom, kako bismo imali situaciju što se tiče naše međunarodne pozicije. Pa sigurno bi se oglasio i OEBS i UN i svi živi bi skočili u zaštitu ovde ugroženih prava nekih opozicionara. A, imali bi itekako prava da tražimo revanšizam nad onima koji su ojadili i opustošili ovu zemlju, koji su napunili džepove, koji su u 50 država sklonili svoje pare, opljačkane od građana Srbije. Mogli bi da insistiramo upravo na tim tezama na kojima oni danas insistiraju, ali mi to nećemo da radimo. Mi imamo naše programe. Mi govorimo o jasnim obećanjima građanima Srbije.

Naša politika jeste da naša deca ostanu ovde, tako nam se i zove lista „Za našu decu“. Mi se zalažemo da u Srbiji deca ostanu i da mi, dakle, na taj način demonstriramo naš patriotizam, a ne da se busamo jednom rukom u prsa, dok nam je druga ruka u džepu građana Srbije, kao što su te secikese radile dok su bile na vlasti.

Prema tome, svi zakoni koje usvajamo usmereni su na poboljšanje životnog standarda. Govorili smo u prethodnom periodu ovde o mnogim zakonima i o Zakonu o registru administrativnih postupaka i o Zakonu o fiskalizaciji, Zakonu o ličnoj karti. To je sve deo one Agende koju je naša Vlada usvojila 2016. i 2020. godine o digitalizaciji naše države, i to sve, dakle, direktno je usmereno na poboljšanje životnog standarda građana Republike Srbije i ne samo građana Republike Srbije, nego i naše privrede.

Investicije upravo i dolaze u Srbiju, zato što mi osluškujemo potrebe privrede i investitora koji žele da ulažu i ovde omogućavamo dobrim zakonskim rešenjima jedan bolji prosto poslovni ambijent za sve njih. Zato i možemo da govorimo o velikom prilivu stranih investicija. Godine 2019. bili smo rekorderi, 2020. je nešto bila usporena zbog Korone, ali, evo, već 2021. godine mi vidimo da i dalje rast BDP-a, dolazak stranih investicija se nastavlja.

Predsednik je juče, na radost svih u Valjevu, najavio dolazak kompanije „Bizerba“ nemačke investicije koja će da omogući otvaranje na hiljade radnih mesta i, ono posebno što želim da naglasim, otvaraće se visokoplatežna radna mesta za inženjere, ljude koji će imati plate od po nekoliko hiljada evra. To namerno kažem baš zbog onih zluradih kritika koje čujemo u prethodnom periodu kako, eto, mi ovde dovodimo samo one investitore koji zapošljavaju, kako oni kažu, motače kablova i na neki način vređaju sve ljude koji danas rade u Srbiji i pošteno zarađuju za hleb. Isti ti koji su ih opljačkali, koji su ih unazadili, za čijeg je vremena minimalac bio 20.000 dinara, a sećamo se dobro, ja znam lično primer ljudi koji su kada podignu minimalac bili u obavezi da gazdi vrate deo minimalca na ruke, i to svi znamo da se dešavalo, isti ti koji su tako ojadili ovaj narod danas sa podsmehom govore o ljudima koji rade, koji su zaposleni.

Naravno, u prvom periodu kad smo dovlačili strane investicije morali smo da dovodimo apsolutno sve što nam se nudilo i idite vi u Vranje i Leskovac i dole u one fabrike koje su otvorili stranci i recite tim ljudima da im ne treba tih 40-50 hiljada dinara, da kažem da je to bila neka malo niža platežna tada moć tih investitora, ali upravo smo morali da zaposlimo narod da bismo danas mogli da podižemo plate i danas svima njima koji rade danas u tim fabrikama imamo priliku da podižemo plate, da podižemo minimalac i da na taj način i teramo te investitore da ljudima daju bolje uslove. Morali smo da zaposlimo Srbiju, s obzirom da su svi bili nezaposleni dok su oni bili na vlasti.

Danas možemo da kažemo - dovodimo „Bizerbu“ u Valjevo, imaće naši inženjeri platu od po nekoliko hiljada evra, dolazi investicija u Prijepolje, kako smo čuli. Takođe, godinama se, decenijama se čekala jedna dobra investicija u Zlatiborski okrug. Danas možemo da kažemo da će dole naši mladi inženjeri ostajati, da će imati priliku da ne idu za Beograd i za veće gradove.

Japanska investicija, kako čujemo „Nidek“ koja ulaže, pazite, dve milijarde evra u najsavremenije tehnologije, dolazi u Srbiju, planira otvaranje 10.000 radnih mesta. Plate će biti i do 3.000 evra. Upravo o tome govorimo. Morali smo prvo da zaposlimo Srbiju da bismo privukli ove investitore koji dolaze i nude posao, da kažem, na mnogo plaćeniji način nego što su bile ove prve investicije koje su dolazile posle 2014. godine kada smo se prosto borili sa nezaposlenošću.

Danas imamo zaposlenost ispod 7%, možemo da diktiramo plate i da tražimo da ovde dolaze investitori koji će da ulažu zaista u visoke tehnologije, da grade elektromotore, da prave ovde ono što nam treba za naše inženjere koji imaju, zaista, sve uslove da rade na bolje plaćenim poslovima.

Ne govorimo samo mi o tome da Srbiji ide bolje, ne govore narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić, pa da neko kaže – eto, oni se zalažu za određenu politiku pa moraju ovde da nas ubeđuju da je nešto što možda nije tako. Pogledajte šta kažu međunarodne organizacije. Evo, MMF pre neki dan daje prognozu da će Srbija prva posle Litvanije izaći iz ove krize upravo zbog visoke stope vakcina koja je opet posledica činjenice da imamo stabilnu ekonomiju, da smo mogli da dovedemo do toga da na vreme, da kaparišemo te vakcine, da ih dovedemo ovde kad niko nije imao, kad je ceo region kuburio sa vakcinama Srbija je imala dovoljno vakcina, davali smo širom regiona. Videli smo da je pre neki dan otišlo 100.000 vakcina u Češku.

Dakle, Srbija je na pravi način odgovorila udaru krize, i to govori ne samo MMF, to govori juče ambasador Godfri, američki ambasador. Ne može niko da kaže da je ambasador najmoćnije zapadne države neko ko eto tako u javnosti izlazi sa nekim neproverenim informacijama i priča svašta. Dakle, on kaže da je Srbija lokomotiva razvoja Balkana. Ambasador Godfri upravo govori da je Srbija na jedan briljantan način izašla iz krize. Imali smo najmanji pad ekonomije u celoj Evropi. Sada imamo dobre osnove da podignemo BDP na 7%, što je i cilj svih ovih reformi koje sprovodimo.

Ne govorimo, dakle, samo mi o tome, pak i ovi Đilasovi nesrećnici i ovi njihovi mediji, evo, vidite, „Danas“ piše kako sa žaljenjem prenosi vest iz nemačkog lista „Zidojče cajtung“ da će Srbija sa osnivanjem fabrika vakcina pojačati svoju moć, ne samo na Balkanu, nego u celoj Evropi. Čak i oni moraju da prihvate ono što je činjenica, što mi ovde govorimo.

Čitam pre neki dan, takođe, jedan tajkunski nedeljnik piše kako nije baš dobro, u smislu kako rast BDP-a nije nešto najbitnije što treba da zanima građane, tu su, kaže, i drugi parametri. Dakle, oni ne negiraju da Srbija ima najveći BDP, rast BDP u Evropi, ali im smeta, što kažu, to se radi na takav način što država kroz javne investicije veštački gura BDP. Dakle, oni ne negiraju činjenicu da Srbija ima najveći BDP u Evropi, ali imaju potrebu da zovu svoje analitičare, tajkunske, koji dolaze i po zadatku pljuju po svojoj državi.

To je, kažem još jednom, dokaz da mi govorimo ovde istinu. Niko ovde nema ništa drugo na pameti, osim da našoj državi bude bolje, da naša deca ostanu ovde. zato govorimo da je dobro što se sprovodi politika Aleksandra Vučića. Narod je najbolji sudija i zato imamo 60% podrške građana, a zato ovi koji su sa druge strane, koji pljuju sve dobro što dođe u Srbiju, nemaju ni za cenzus. Narod je najbolji sudija. Taj njihov nedovršeni film nikad više neće gledati u Srbiji, nikad se više tajkuni neće pitati ni za mesnu zajednicu, a kamoli za upravljanje našom državom, jer Srbija veruje onoj politici koja je doprinela da danas imamo ovakav rast BDP, ovoliko novih fabrika, ovoliko novih investicija, autoputeva, železnica i svega o čemu govorimo u parlamentu, evo, od kada je formiran.

Dakle, govorimo ono što građani treba da znaju, a to je da radimo zarad boljitka građana Srbije. To je ona politika koja ima danas legitimitet i većinu i siguran sam da će i u narednom periodu politika predsednika Aleksandra Vučića, SNS pobeđivati na izborima one koji na svaki način gledaju da popljuju svoju državu, jer nemaju nikakav drugi program i ne znaju na koji način da se vrate na vlast.

Poručujemo im da se tajkuni nikada više neće vratiti na vlast dok je SNS, dok je predsednika Vučića. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Kao što smo rekli, svi amandmani koje je Narodna skupština podnela su prihvaćeni od strane Vlade Republike Srbije. Koristim priliku još jednom da se zahvalim svim narodnim poslanicima na doprinosu da i ovaj zakon bude bolji i korisniji.
Iskoristiću ovu priliku da se nadovežem i na izlaganje vas, poštovani poslaniče, ali tako i na izlaganje poštovanog predsednika poslaničke grupe SPS. Znate, ja sam bio ovde u istoj ovoj klupi, u istom ovom parlamentu, mnogi od vas su bili tada članovi tog saziva kada smo donosili Zakon o radu. Podsetiću vas kakvu je to histeriju izazvalo, kakve smo sukobe imali, kakve smo napade imali, kakve smo laži slušali o sebi i o zakonu koji smo donosili, a to je zakon koji je bio prvi reformski zakon, zakon koji je na kraju doveo do ovoga da Srbija ima bolju, efikasniju, uspešniju privredu i veću zaposlenost.
Kada smo donosili Zakon o radu nezaposlenost je bila preko 24%, novca u državnoj kasi je bilo za do dva meseca plata i penzija, isplaćivali smo 70% penzija iz državnog budžeta, dotirajući penzije. Tako je izgledala Srbija koju smo nasledili od DOS-ovaca, od tih što bi da nas lustriraju. Tako je izgledala Srbija.
Danas Srbija ima nezaposlenost ispod evropskog proseka. Danas se penzije iz državnog budžeta isplaćuju oko 40%, ostalo iz realnih izvora. Danas je prosečna zarada, danas je minimalac, danas je sve neuporedivo više u apsolutnim iznosima zato što smo obezbedili visoku zaposlenost, zato što je država napravila ambijent da ljudi iz celog sveta dolaze i ulažu baš u Srbiju. Što? Jel mislite da ne mogu da ulažu u Rumuniju? Šta fali tržištu od 18 miliona ljudi, koja je usput članica EU? Što ulažu u Srbiju?
Zato što smo obezbedili takav ambijent, zato što smo obezbedili političku stabilnost koja je preduslov ekonomske stabilnosti. Zato politika predsednika Vučića pokazuje rezultate, daje rezultate. I to je vidljivo.
Moram da se osvrnem na lustraciju o kojoj ste govorili. Izvinite, a šta je tu nepoznato? Šestog oktobra je počela lustracija, 6. oktobra svi politički neistomišljenici su bili izbačeni iz svih državnih institucija. Nisu se zamarali zakonskim formama, nisu se zamarali papirima, pismima, disciplinskim komisijama, izbacivali su fizički ljude na ulicu. Sećate se da su upadali od Carine, preko Narodne banke pa do Fudbalskog saveza. Ni jedna institucija u ovoj zemlji nije bila pošteđena njihove lustracije. Sve su to već radili. Sve smo mi to već doživeli.
Koliko političkih neistomišljenika su zadržali u državnim organima? Ni jednog. Nisu oni kao predsednik Vučić omogućili da supruga opozicionog lidera postane važan državni funkcioner i predstavnik u međunarodnim institucijama. To nije mogao niko ni da pomisli, ni da zamisli. Ko je to od naših članova porodice mogao da radi u državnim institucijama, u javnim preduzećima?
Kada sam ušao u ovaj parlament 2012. godine, to je bio prvi sekund u mom životu da sam bio na budžetu Republike Srbije. Nikada, nikada za dvadeset i nešto godina staža koliko sam tada imao, nisam radio ni u jednoj javnoj instituciji ili državi Srbiji. Posle 5. oktobra da zaposlenim u javnom preduzeću ili organu državne uprave kao zvanični neistomišljenik DOS, nezamislivo ili bilo koji član moje porodice, nezamislivo. Bilo je dovoljno da pomisle da ti je prijatelj, ne član, prijatelj, nezamislivo da zaposli bilo gde odlučuje država i bilo gde gde je budžet. Mi smo tu lustraciju već preživeli. Mi so to već videli.
Zabranjivali su nam i da radimo i da se pojavljujemo i da se bavimo politikom, činili su sve da zabrane svako drugačije mišljenje. Mi smo to već videli, mi smo to već preživeli. Sada bi možda bili još brutalniji ukoliko je moguće biti brutalniji od onih koji su zapalili ovu Skupštinu, prebijali novinare, linčovali ljude po ulicama. Ne znam da li se može biti još brutalniji, ali ako može, oni bi to i bili. Mi smo to već videli, sve smo to preživeli.
Znate, ta lustracija se, kao što se dobro sećate, nije odnosila samo na nas koji smo bili politički istaknuti, već i na svakog glasača, kao što bi se sutra odnosila na svakog glasača SNS i naše koalicije, na svakog, bez izuzetka.
Slušali ste Jeremića i Đilasa, koji kažu – svi vi koji na mrežama dajete komentare, čistićete sutra klozete, ja vam to garantujem. Dakle, ne samo da bi spremili lustraciju za političke protivnike kojima znaju imena i prezimena, već i za one čija bi imena sutra saznali samo da su glasali za SNS. Nije to lustracija političkih neistomišljenika. To je lustracija čitavog naroda, svih koji nisu pod njima. Samo ne dajte mi da ovo bude moj stav i moj utisak, samo čitajte šta govore u javnim nastupima, čitajte šta pišu na mrežama, na svojim profilima, samo pogledajte koliko puta su zapretili svakom ko im je dao kritičku opasku da će nestati, bez obzira da li je u pitanju novinar, političar, običan čovek koji ima svoj stav.
Kada bi imali još jednu priliku da završe to što su započeli, uradili bi jednu jedinu stvar koji nisu stigli da urade. Zakonom bi zabranili politički angažman svima koji nisu deo njihovih partija. I samo to još nisu stigli da urade. Koliko puta smo ih čuli da kažu – ne zna narod za šta glasa, ne zna narod o čemu razmišlja. Koliko puta ste ih slušali kako govore, kako je narod zaveden medijima. Građani Srbije su inteligentni ljudi, odrasli ljudi, ljudi koji znaju šta je politika, koji imaju političko iskustvo, koji imaju političku kulturu, njih ne možete prevariti, ne možete ih zavesti.
Kada bi imali priliku da završe lustraciju koju su započeli i koji su 12 godina sprovodili nad svim neistomišljenicima samo bi dodali još to – zabranjuje se političko angažovanje, kandidovanje na izborima, učešće u bilo kakvoj formi izbora svima koji ne pripadaju partijama DOS-a. I to je sve. Nemamo se šta čuditi, sve smo to preživeli. Građani Srbije ne verujem da će dozvoliti sebi da to još jednom prežive.