Pa i o toj temi zašto smo u zakonu promenili ovo ili ono možemo da razgovaramo.
Znate šta, mislim da je svima i svakom građaninu Republike Srbije, više nego jasno da pravosuđe u ovom trenutku, kakav god zakon bio, ima više nego dovoljno mehanizama da pokrene neke postupke za ispitivanje ovih informacija, pa da vidimo da li su laži ili nisu.
Čak, da ne prejudiciramo, evo da vidimo i da, ako jesu laži, onda ta osoba koja je tako lagala, i time dovela direktno u opasnost zdravlje, bezbednost i živote građana Srbije, zato valjda i odgovara.
Tako da, to je bespredmetno. Postoji dovoljno osnova da pravosuđe reaguje. Zašto ne reaguje, ja ne bih zaista se usudila da na bilo koji način kažem nešto o tome, zato što bi to valjda bio pritisak na pravosuđe.
Znate kako, mogu i da razumem ljude, ne mogu da podržim to, mislim da je to kukavički, mogu da razumem ljude. Oni treba da ustanu protiv Dragana Đilasa i njegove ekipe, čije je deo naravno, Marinika Tepić, koja je, na kraju krajeva plaćena od strane firme Dragana Đilasa i radi, zaposlenik je Dragana Đilasa. Tamo neki mali čovek u tom pravosuđu, treba da ustane protiv najmoćnijih tajkuna, ne u ovoj zemlji, nego nekih najmoćnijih tajkuna u Evorpi, koji svojim parama, otvaraju medije, kupuju frekvencije, imaju kablovske kanale, za koje zna da imaju najmanje 600 miliona evra, da imaju šeme i bankovne račune po čitavoj zemljinoj kugli.
Sada, ustanite vi protiv njih, pa, potrebno je ozbiljno hrabra osoba, ali isto mislim osoba sa posebnim integritetom. Ja to očekujem od ljudi koji rade u interesu građana Republike Srbije, da budu i hrabri i da imaju integritet.
Ustanite, ljudi i recite, da li to tako sme, ili to ne sme. Tako da, mogu da ih razumem, i razumem njihov strah, ali to tako ne može. To ide direktno na štetu svih građana Republike Srbije.
Sada, onaj deo koji Vlada može da uradi i izvršna vlast i ima ingerencije nad tim, ja insistiram kao predsednica Vlade da Vlada to i radi, i to rade, Uprava za sprečavanje pranja novca, istražuje sve poslove Dragana Đilasa i svih njegovih firmi, a pre svega kompanije "Ascanius Limited".
To je ono što mi možemo da uradimo i obećavam građanima Srbije da ćemo završiti kako treba zato što je to njihov novac, novac koji su oni mogli da daju za školovanje svoje dece, novac koji mogli da uložimo za puteve, za bolnice, za plate zdravstvenih radnika, policije, vojske, zato što je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, dok je on zaradio za sebe, prisvojio, ne bih nazvala to zaradom, prisvojio 600 miliona evra, trange-frange kombinacijama, gde uzme sekunde od RTS, onda ih proda skupo. Fenomenalan menadžer, stvarno, svaka čast, pa, toga se baš niko ne bi setio. Velika umetnost, zaista veliko znanje ekonomije.
Dakle, ono što može da uradi izvršna vlast, izvršna vlast će uraditi i ja vam to obećavam. Za sve ono ostalo, ja mislim da svako od nas mora da insistira, da bi ova zemlja bila normalna zemlja, zemlja jakih institucija u kojoj su svi građani jednaki, bez obzira da li imaju šest dinara ili 600 miliona evra, moraju biti jednaki pred tim institucijama.
Dakle, uposlenici Dragana Đilasa ne smeju da budu slobodni da lažu na bilu koju temu, na bilo koju temu da kažu bilo šta što im padne na pamet, i koga briga, nema veze. Danas jedna laž, sutra druga laž, kakve veze ima šta su konsekvence tih laži.
Tako da, mi ćemo to što možemo uraditi kao izvršna vlast, ali na kraju krajeva, snaga jedne zemlje se ogleda u snazi svih grana vlasti.
Konačno, ja mislim da je zato važno što se ove teme diskutuju i u ovom Domu, kao u najvišem domu zakonodavne vlasti. Sad samo da vidimo da još neko smogne snage i da ne prejudiciram rešenje, nego samo da pita, evo, samo da pita, da pokrene neku istražnu radnju, pa da se zna ko laže. Pa, taj ko laže neka odgovara.
Ja sam prva, da odgovaram, ako ja lažem i ako smo za vreme vanrednog stanja naseljavali migrante. Evo, prva sam da odgovaram. Evo, prva ću da idem u zatvor ako smo naseljavali migrante, ali, ako nismo onda neka odgovara onaj koji nas je optuživao za to u vreme dok je naš zdravstveni sistem klecao u naletu korone.
To je ta osoba koja nas je optuživala i baš je bilo briga i za zdravstvene radnike i za ljude koji mogu da se razbole i šta će sa njima biti i da li možemo njih da izlečimo.
Dakle, eto, toliko. Ne bih dužila dalje. Šta mi možemo da uradimo mi ćemo uraditi, kako bi ova zemlja bila jaka i demokratska i nećemo se plašiti.
Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Samo kratko.
Nećemo se plašiti, slažem se sa vama i ne plašimo se svakako tih, da citiram njih, opskurnih likova. Mi svi zajedno, pa i te famozne institucije države moramo shvatiti da to što radi Dragan Đilas sa svojom klikom nije opoziciono političko delovanje, već jedno otvoreno destruktivno delovanje, protiv interesa države Srbije, a zarad zaštite ličnog kapitala i profita.
To država Srbija ne sme tolerisati, ne sme biti taoc njihovog kapitala i profita i moraju te famozne institucije raditi svoj posao, jer je u pitanju interes države Srbije.
Jedinstvena Srbija će poslati pismo Evropskom parlamentu i dokumentovano objasniti ko su Dragan Đilas i Vuk Jeremić, odnosno ko su ljudi za čiju političku sudbinu su toliko zabrinuti i čije laži stavljaju kao činjenicu u svojim izveštajima u Srbiji.
To mora učiniti i država Srbija onako kako uspešno brani interese Srbije prema spolja, tako mora uspešno zaštiti interese Srbije od ovih štetočina koji svoje lične interese stavljaju ispred državnih i interesa građana Srbije.
Doveli su Srbiju do bankrota dok su bili na vlasti. Dok je Srbija slabila oni su se bogatili. Njima ne odgovara jaka i stabilna Srbija, jer njoj nemaju šta da traže.
Hvala.

Hvala.
Dodao bih, ako se sećate da je bila priča o tome da smo mi novcem uzetim od trgovaca oružja finansirali povlačenje priznanja lažne države Kosova itd.
Ovde, na kraju krajeva nije ni toliko bitno da li lično neko od nas je prozvan. Reč je o institucijama, i o državi Srbiji i o našim interesima. Niti blindirani automobili za to služe, niti "Bokeljka" kao službena rezidencija države Srbije za to služi, oni služe za druge, ozbiljne stvari.
Ovakvim manipulacijama se, u stvari ruži čitava država i čitav sistem. To je nešto što je najgore.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.

Pokrenuću odmah inicijativu za otvaranje malograničnih prelaza.
Kao što znate, mi smo to regulisali, odnosno zatvorili prelaze, a nekima skratili radno vreme zbog bolje kontrole ulaska ljudi u Republiku Srbiju usled pandemije korona virusa, da bi zaštitili naše građane i naš zdravstveni sistem.
Sada, kada je situacija zaista stabilna u Republici Srbiji i očekujemo da će biti sve bolja, ali i u drugim zemljama Evrope, a svakako sa Mađarskom, kojoj zaista iskreno čestitam na neverovatno uspešnoj kampanji masovne vakcinacije, imunizacije stanovništva, ne postoji, kao što ste rekli, potpuno ste u pravu, bilo kakav razlog da ne otvorimo malogranične prelaze, tako da ću evo još večeras da pokrenem to pitanje, pa da to rešimo, da ljudi mogu normalno da žive, normalno da funkcionišu, normalno da rade.
Što se tiče međusobne saradnje, proveriću šta je sve tema sastanka, ali je svakako ta saradnja nikada bolja. Vi znate, i ekonomski i u smislu zajedničkih infrastrukturnih projekata, zajedničkih energetskih projekata, tako da videćemo. Tu su sam zadovoljna. Šta god možemo da uradimo zajedno, uvek je to lako dogovoriti sa Vladom Mađarske.
Ja se nadam da ćemo mi uskoro imati i sledeću našu zajedničku sednicu dve vlade. Sa Mađarskom smo imali apsolutno najveći broj zajedničkih sednica.
Konačno, što se tiče širenja graničnog prelaza Horgoš, to nam je izuzetno važno, ne samo za naše građane, već i za našu privredu.
Mi smo 12. aprila ove godine objavili javni poziv za izbor strateškog partnera na realizaciji, rekonstrukciji, modernizaciji… Subotica – Segedin.
Mi smo završili projekat za građevinsku dozvolu. Očekujemo kontrolu projekta, izdavanje građevinske dozvole i početak radova na jesen 2021. godine. Tom dinamikom završetak projekta rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza 2023. godine.
Takođe, u okviru sednica Saveta za BDP zamolila Privrednu komoru Srbije da mi u konsultacijama sa privredom i sa našim kompanijama preda listu graničnih prelaza koju prioritetno moramo da širimo da bi omogućili veći izvoz robe iz Republike Srbije zato što imamo, hvala Bogu, sve više investitora. Industrija se brzo oporavlja, produktivnost raste i neophodno nam je sada već da uložimo dodatna sredstva u infrastrukturu naših graničnih prelaza, da ih širimo kako bi omogućili veći protok robe.
Prioritetni granični prelaz je Horgoš, tako da na jesen 2021. godine očekujemo početak radova.
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Balint Pastor.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

Hvala.
Premijerka Brnabić ima reč.