Gospodine predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanik je postavi tri pitanje, ali ako mi dozvoli ja bih sažeto govorio o sva ta tri pitanja da ne bih oduzimao vreme.
Pre njega, narodni poslanici su upravo isto postavljali pitanja i ona su se ticala poziciji i poboljšanja kvaliteta života ljudi na selu, a posebno žena. Čuli smo od predsednice Vlade ohrabrujuće stvari u vezi novih zakonskih rešenja koja su usmerena ka određenim davanjima za žene na selu, pogotovo mlade žene, da se izjednačavaju u tim svojim pravima sa onima u gradu. Istovremeno me i raduje, ali to znači jednu i finansijsku obavezu ali i našu obavezu da to realizujemo, proširenje interneta i mobilnog signala, ako sam dobro čuo ovde na nekih 600 naselja u Srbiji. To je bitan i snažan iskorak.
Kada govorimo o kvalitetu života ljudi na selu, pogotovo žena, moramo da imamo na umu jednu prostu činjenicu, da danas u Srbiji upravo te žene na selu su najugroženije. One nemaju redovnu i sigurnu zaradu, nisu gotovo obuhvaćene penzijskih i invalidskim sistemom, a i socijalna davanja koja su usmerena ka njima su vrlo restriktivna. S pravom kada idemo Srbijom, kada razgovaram susrećemo se upravo sa ovakvim pitanjima.
Kvalitet života, poštovani narodni poslanici i građani Srbije podrazumeva redovnu i sigurnu zaradu, ali zaradu koja omogućuje pristojan života. Kvalitet života podrazumeva za veliki broj ljudi i redovnu i sigurnu penziju, ali penziju koja omogućuje takođe pristojan život. Ništa manje nije bitan ni taj krov nad glavom, o kome ste vi govorili, ali i infrastruktura. Kvalitet života znači i putnu mrežu i vodovodnu mrežu i kanalizacionu mrežu i napon struje. Kvalitet života podrazumeva i obrazovanje, podrazumeva zdravstvenu zaštitu, ali i negovanje kulturnih tradicija. To je međusobno izuzetno povezano i uslovljeno. Sve to skupa zahteva dobro osmišljen pristup, mislim da ga imamo, iz ovoga što smo mogli da čujemo, i zahteva mnogo novca. Moramo da budemo realni, da promene, krupne promene koje idu u pravcu da se anuliraju razlike između urbanog i ruralnog dela zahtevaju izuzetno velika sredstva.
Da li je država Srbija spremna? Biće spremna onoliko koliko smo spremni da ova privredna aktivnost nastavi da ide ovim tempom. Ako govorimo o ovim stopama od šest i više posto, onda možemo da računamo i da onaj investicioni plan predsednika, koji je vrlo ambiciozan, od 15 milijardi evra bude realizovan.
Zašto govorim? Spomenuli ste, odmah se vraćam na temu, lokalne puteve. Tim planom je predviđeno 5.000 kilometara lokalnih puteva. Predviđeno je tri milijarde evra za vodovod i kanalizaciju za 80 lokalnih samouprava južno od Save i Dunava. To su izuzetno velika ulaganja. Da bismo do njih stigli, stopa rasta mora da bude adekvatna, ali krenimo redom.
Imamo magistralne puteve, ministar je tu, on je to govorio, pojašnjavao. Da li je to istorijsko ili ne, pokazaće vreme. Mene na terenu uglavnom ljudi zaustavljaju i pitaju za ove lokalne puteve, za pristupne puteve, pitaju me za atarske puteve. To je muka koja ih muči i tu posebnu pažnju moramo da posvetimo.
Istovremeno, kod koncepta kuća koji ste spomenuli, tu je zabrinjavajuće, po meni, izuzetno zabrinjavajući podatak koji je izneo Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Šta kažu ti ljudi? Skoro 200.000 kuća je prazno u Srbiji, 150.000 kuća ima vlasnike, ali nema žitelje, a 50.000 kuća se i ne zna ko su vlasnici. Polako, ali sigurno kuće se prazne u rubnim delovima, i to je onaj odgovor na ono treće pitanje.
Bezbednosni aspekt je izuzetno bitan i u narednom periodu, dajemo sad jedan pravni odgovor na to, učinićemo napor da te prazne kuće u različitim delovima Srbije budu dostupne, pre svega, kroz jedan program pomoći za otkup takvih kuća.
Ovo će biti interesantno upravo tim ljudima koji će učestvovati na tom javnom pozivu. Na koga računamo? To su pre svega mladi poljoprivrednici, mladi bračni parovi do 45 godina starosti koji žive u zajedničkim domaćinstvima na selu. Ovo je šansa da dobiju svoj krov nad glavom.
Istovremeno, ovo je poziv i za samce. Još jedan podatak koji će biti interesantan za građane Srbije. Opet podatak Akademijskog odbora da 250.000 mladića, uslovno rečeno, do 45 godina i 100.000 devojaka, opet uslovno, do 45 godina je neoženjeno. Ovo će biti šansa da i oni pokušaju da zasnuju svoja domaćinstva. To je prva grupa ljudi kojima namenjujemo ove kuće.
Druga grupa ljudi, to su ljudi znanja, ljudi veština, ljudi koji žele da krenu na selo, a to su ljudi medicinske, veterinarske struke, tehnolozi, agronomi, ali rekao sam i ljudi veština i određenih zanata. To je druga grupa.
Treća grupa ljudi, na koju računamo, to je grupa ljudi koji trenutno žive u gradovima, a imaju nameru da odu na selo da se bave nekim osnovnim zanimanjima vezanim za selo, ali ja ću ovde nešto malo to proširiti. Ovo je usmereno i na mlade ljude koji danas rade u Beogradu, Nišu, u velikim gradovima i bave se tzv. poslom od kuće. Da ih ne nabrajam - programeri, pa nadalje. Pokušaćemo da i tim ljudima ponudimo te kuće da ih nasele i da iz tih kuća odrađuju ove svoje poslove.
Projekat je ambiciozan, vredan je pola milijarde dinara i on će uskoro biti pred Vladom Srbije. Očekujemo da ćemo zajedno svi skupa učiniti da te prve kuće dobiju i prve stanare.
U ovom prvom ciklusu računamo na nekih od 500 do 1.000 kuća. Vrednost, i ovo je veoma bitno da napomenemo tim ljudima, vrednost tih kuća će biti negde do milion i 200 hiljada dinara. Naravno, to su sredstva koja su dovoljna da najveći broj kuća koji je trenutno u Srbiji bude otkupljen.
Što se tiče drugog dela pitanja, poslaniče Markoviću, koje ste vi naveli, a sa pravom ste se dotakli njega, na koji način u pogranična, u rubna područja dovesti mlade, kvalitetne ljude? Naravno, redovna, sigurna zarada, i to dobra zarada. Moramo da poštujemo neka iskustva iz Evrope, da omogućimo tim ljudima da ta zarada bude dvostruka ili čak i više.
Istovremeno, očekujem da ćemo u nekim razgovorima sa Ministarstvom finansija otvoriti priču o tzv. sistemu pozitivne diskriminacije, da utičemo na određene mere fiskalne politike, da idemo na određena oslobođenja tih ljudi taksi, firmarina, svih onih stvari koje dodatno opterećuju poslovanje i omogućiti tim ljudima da mogu, ako žele pod povoljnijim uslovima da obavljaju svoju delatnost.
Set svih tih mera o kojima ja danas govorim zahteva da budemo opredeljeni, ponavljam, organizaciono, da imamo precizno utvrđene planove. Kada govorimo o infrastrukturi, zalažem se za formiranje fonda za infrastrukturu da bismo imali mapiranu Srbiju, gde bismo imali precizne agende za realizaciju tih stvari. Treći deo toga svega su finansijska sredstva koja moraju, ponavljam, biti izuzetno velika.
To je jedini način da poboljšamo kvalitet života na selu, da koliko toliko usporimo migracije selo-grad, da nam ovi moćni putevi koje smo napravili ne budu putevi u jednom smeru, nego da budu dvosmerni. Želim da ovim velikim putevima ne idu ljudi iz sela u gradove i u inostranstvo. Želim da se tim putevima ljudi iz Evrope, ono što je govorila predsednica Vlade, vraćaju u Srbiju, u svoja mesta i da neki ljudi koji žive sada u velikim gradovima reše da se vrate u unutrašnjost Srbije.
To je posao koji podrazumeva precizno zakonom utvrđeno partnerstvo urbanog i ruralnog dela Srbije. Veliki, krupan posao pred državom Srbijom zahteva, rekao bih, konsenzus, jer malo je pitanja u državi Srbiji oko kojih treba da postignemo konsenzus kao o ovom pitanju. Toliko.

Hvala.

Reč ima Dragan Marković.

Hvala, ministre, na odgovoru.

Pored svih ovih stvari o kojima smo govorili, ako se desi i ako država bude imala sredstava da plate budu uvećane, siguran sam da će ove migracije o kojima ste govorili i predsednica Vlade biti sada od grada prema selu, mladih ljudi, stručnjaka. Sigurno će imati motivaciju da rade u nekoj maloj sredini za duplo veću platu. Ako uzmemo u obzir svu ovu infrastrukturu o kojoj pričamo, sigurno će im život biti lak i dostupno da dođu do grada ako budu želeli da zadovolje neke potrebe koje ne budu imali tamo. Zahvaljujem se.

Dragane, vi nećete dalje postavljati? Da li je tako?
(Dragan M. Marković: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Justina Pupin Košćal.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje pitanje postavljam ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću.

S obzirom na činjenicu da se deca danas neuporedivo manje kreću, što ostavlja trajne posledice na njihov razvoj, zdravlje i radnu sposobnost, da li postoji mogućnost da se fond časova fizičkog vaspitanja poveća u nižim razredima osnovne škole, od prvog do četvrtog, na pet puta nedeljno, kao i to da sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, pored učitelja, nastavu vode i profesori fizičkog vaspitanja zato što je jako bitno da sa najmlađima radi najstručniji kadar?

O tome se već razgovaralo na nivou Saveza pedagoga fizičke kulture i Saveza učitelja Republike Srbije i postignuta je načelna saglasnost da je ideju moguće sprovesti u delo bez smanjivanja fonda časova učiteljima. Razgovori na ovu temu svojevremeno su vođeni i sa SANU. Fizička aktivnost ima veliki značaj za svakoga od nas, a za decu predškolskog, mlađeg, odnosno osnovno školskog uzrasta je od neprocenjivog značaja.

A zašto? Zato što u razvoju deteta postoje periodi kada se razvijaju fizičke sposobnosti i to je tzv. senzitivni period. Taj senzitivni period traje do 12, odnosno 13. godine života, kada je za većinu sposobnosti neophodno svakodnevno fizičko vežbanje i ukoliko taj period propustimo šteta je nenadoknadiva. Pored biološkog, fizičko vežbanje pozitivno utiče i na psihološki, kao i na socijalni razvoj deteta, što je nauka odavno dokazala.

U skorijoj budućnosti država će imati veliki problem, s obzirom na to da su nam deca sve gojaznija, sve neaktivnija i sa sve većim procentom telesnih deformiteta, skolioza, kifoza, ravni tabani i ostali deformiteti, a taj problem će se ispoljavati kroz smanjenu radnu sposobnost, kako umnu, tako i fizičku, kao i kroz velike troškove za zdravstvo države.

Da je nekretanje osnovni uzrok dijabetesa tipa 2 kod dece pokazuju i najnovija istraživanja naučnika koji je za svoje otkriće u genetici dobio Nobelovu nagradu. Najbolji način za prevenciju za skoro sve bolesti, počevši od običnog gripa preko degenarativnih promena, povišenog holesterola, povišenog pritiska, dijabetesa, depresije, pa do srčanih i malignih oboljenja upravo je fizička aktivnost zato što ona doprinosi jačanju imuniteta kao i kvaliteta života. Korona nam je na najbolji način pokazala važnost jakog imunog sistema i to koliko je jaka naša potreba za kretanjem koje često nismo ni svesni.

Ako pogledamo zemlje u regionu, videćemo da je Mađarska uvela svakodnevno fizičko vežbanje i da su Mađari prva sportska nacija u svetu po broju osvojenih medalja na olimpijskim igrama u odnosu na broj stanovnika. Istorijska je odgovornost na nama da li ćemo stvoriti zdravu i radno sposobnu naciju i da li ćemo stvoriti sistem koji će to obezbediti. Što pre to uradimo, negativne posledice koje su sada već izuzetno vidljive biće neuporedivo manje. Jer, ovo nije privremeno pitanje, već trajno pitanje vitalnosti nacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar Ružić.

Zahvaljujem, predsedniče.
Hvala na ovom veoma konstruktivnom pitanju i predlogu. Ono što je sa naše strane institucionalno važno to je da istaknem da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prilikom donošenja novih kurikuluma, dakle, novih programa nastave i učenja u okviru reforme obrazovanja i vaspitanja imalo u vidu zdravlje i pravilan razvoj dece i učenika i mislim da je to nešto što je prioritet u svakom smislu.
Fizičko i zdravstveno vaspitanje, kao obavezan predmet ima tradiciju koja usled novonastalih životnih navika menja svoje ciljeve, strukturu i sadržaj i o tome ste i vi, naravno, govorili vrlo sadržajno, ali je naš zadatak da učenik kroz obrazovanje i vaspitanje doživi taj mentalni pre svega ali i fizički napredak i postane što korisniji član društva. Jer, ono što nije, rekao bih, samo jedna rečenica ili parola, ali je činjenično tačno i mislim da je to naša intencija, a to je da je zdravo dete temelj zdrave države.
Kada pogledamo institucionalno šta radimo do sada i kakav je taj koncept koji je primenjen, dakle, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja na osnovu plana nastave učenja učenici imaju tri časa obaveznog predmeta, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i taj predmet je pored srpskog jezika i matematike praktično sa najvećim nedeljnim brojem časova, pa samim tim i godišnjim fondom časova, što dolazi na nekih 100-108 časova. U okviru, naravno, vannastavnih aktivnosti postoje određeni oblici rada kao što su sportsko-rekreativne aktivnosti, nedelja školskog sporta, aktivnosti u prirodi, poput kroseva, sportskih dana, letovanja i zimovanja i ono što je takođe važno to je da nastavnike pre svega usmerimo i edukujemo da, u ovom slučaju govorimo naravno o učiteljima koji su u okviru svog inicijalnog obrazovanja imali metodiku fizičkog vaspitanja, kroz redovnu nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja obezbede prosto redovnu fizičku aktivnost učenika.
Takođe i nastavnici razredne nastave, odnosno učitelji ostvaruju saradnju sa profesorima fizičkog, a sledeća 21/22 školska godina je četvrta godina primene novih programa nastave i učenja. Izvršićemo analizu i na osnovu dobijenih rezultata korigovaćemo plan i program u najboljem interesu učenika, jer ono što nas prati, to je činjenica, da pored te fizičke aktivnosti koja je nekada, a nadam se i sada bila prioritet, paralelno sa tim imamo i korišćenje raznih digitalnih sadržaja, posvećenost mnogim aparaturama, opremama, tabletima, lap-topovima, raznih igrama koje praktično oduzimaju vreme. Na neki način i degradiraju ono što je intencija jednog zdravog obrazovnog procesa. Zato se zaista zahvaljujem na ovom pitanju i svakako da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o ovome vodi izuzetno računa i da ćemo uvažiti i ovaj vaš predlog. Hvala.

Hvala.
Reč ima Justina Pupin Košćal.

Zahvaljujem se uvaženi ministre na vašem odgovoru. Naredna tri minuta bih iskoristila da sledeće pitanje uputim ministarki kulture, gospođi Maji Gojković.

U poslednje vreme smo svedoci prisvaja kulturne baštine Srbije u čemu prednjače predstavnici privremenih institucija u Prištini, koji su najpre skrnavili, palili i uništavali srpske manastire i crve širom KiM, a onda ih prisvajali, želeći da tako dokažu da su tu bili pre nas, da su u stvari oni gradili zadužbine srpskih vladara.

Toj vrsti pokušaja falsifikovanja kulture, a time i istorije, svakodnevno svedočimo, a to je udar na našu istoriju, poreklo, kulturu, nacionalni identitet. S

Sa druge strane, širom sveta je rasuto na hiljade srpskih relikvija, rukopisa i drugih primera kao nematerijalne i materijalne baštine iz različitih perioda naše istorije. Različiti su razlozi. Navela bih nekoliko primera.

Najpre, nestanak dva kovčega sa 56 najvrednijih srpskih rukopisa koje je do tada čuvala Narodna biblioteka u Beogradu. U Prvom svetskom ratu trebalo je da budu evakuisani, međutim nestali su na niškoj železničkoj stanici. Tu se nalazila i Hilandarska krisovulja, dva jedina zapisa rujanskog, četiri jevanđelja se nalaze u Pragu i Sankt Petersburgu. Zatim, Ilovički prepis, Zakonopravila Sv. Save iz 1262. godine u toku Drugog svetskog rata uzele su ustaše iz manastira Sv. Arhangela Mihaila na prevlaci i odnele u Zagreb, gde se i danas nalazi.

Malo je vremena da nabrajam sve primere, ali je potpuno jasno da sa nestankom kulturno-istorijskih dokumenata ne slučajno briše deo našeg identiteta i fakti o istoriji srpskog naroda, a to je priznaćemo, falsifikovanje naše istorije.

Iz tih razloga bih pitala ministarku kulture – da li Ministarstvo kulture planira aktivnosti kojima bi se obezbedilo vraćanje naših najvrednijih artefakata u Srbiju? Ranije je bilo reči da će se u Ministarstvu kulture formirati fond iz koga će se ta aktivnost finansirati. Da li Ministarstvo razmišlja o formiranju jedinstvenog registra materijalne i nematerijalne kulturne baštine Srbije, kako bi se sprečilo falsifikovanje naše istorije i kulture i sačuvala ostavština naših predaka iz svih istorijskih perioda, kao i tragova kultura koje su na prostoru današnje Srbije postojale. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica i ministarka Maja Gojković.