Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, podrazumeva se da ćemo danas podržati i ove predložene amandmane, kao i sam zakon.

Poštovani ministre, drago mi je što ste prepoznali kolika je korist i ovih amandmana i što su ovi amandmani prihvaćeni, ali uveren sam i da ste i prošli put kada ste prisustvovali sednici parlamenta, bili u prilici da vidite koliko su poslanici zainteresovani za sve ono što radi vaše Ministarstvo i sve ono što se tiče bezbednosti naših građana.

Na samom početku, ja moram da se osvrnem na projekat, ako ćemo ga tako nazvati, a tiče se pozornika u zajednici ili policajca u zajednici. Mislim da građani moraju još bliže da shvate o čemu se radi i da im to što bliže objasnimo, jer neke generacije starije od mene, naravno, su imale takvu priliku u svom odrastanju i imali su prilike da se osećaju bezbednije na taj način, tako što ste u svom kraju imali policajca kog ste znali po imenu i prezimenu, koji je znao vas, koji je bio u mogućnosti da prepozna ko je nov u kraju ili ko je neko ko se tu pojavljuje sa nekim drugim razlogom.

Činjenica da ćemo do kraja godine, ispravite me ako grešim, imati 400 takvih pozornika raspoređenih samo pokazuje koliko je država spremna da ulaže i da vodi računa o bezbednosti naših građana, ali isto tako, koliko smo spremni da sačuvamo bezbednost od onog najnižeg nivoa, pa do ovog najvećeg, ako ćemo to posmatrati kao obračun sa kriminalnim klanovima u našoj zemlji.

Taj pozornik će imati zadatak da u tom reonu provede ceo svoj radni vek i bukvalno će znati, ako ne po imenu i prezimenu, onda po liku će znati svakog čoveka koji se nalazi u tom naselju. To je jako bitno iz prostog razloga što i onima koji požele da se bave kriminalom će biti otežan posao, jer će u samom startu biti prepoznati upravo od tog pozornika.

Druga stvar koja je tu mnogo bitnija, mislim da je neko od prethodnih kolega poslanika to govorio, jeste bezbednost naše dece. Deca iz tog kraja će uvek imati kome da se obrate ukoliko naiđu na bilo kakav problem. To uliva dodatnu sigurnost i dodatan mir ne samo roditeljima, već i toj deci koja u tom naselju žive.

Ovo je nešto što je jako dobro i uveren sam da ćemo rezultate primenjivanja ovog principa rada videti jako brzo, jer svako ko bude pomislio da se bavi kriminalom, moraće da zna da tu u tom kraju ili blizu te škole, blizu tog naselja postoji neki čovek kome je posao da vodi računa o zakonu i o bezbednosti ljudi koji tu žive.

Kada već pričamo o sigurnosti, životu, ali i bezbednosti građana ne samo Beograda, već i Srbije, nakon mojih kolega narodnih poslanika koji su u prethodnom periodu diskutovali, ja želim, poštovani ministre, da se osvrnem na nešto što je nekako ispod radara prošlo, a desilo se i dešava se i ovih dana, a to je činjenica da po starom dobrom pravilu koje primenjuje jedan deo opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, svaku priliku kada se desi neki incident u našem gradu, napravi se emisija u kojoj određeni gosti tu emisiju koriste kako bi u spregu ili povezanost doveli predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

O čemu se radi? Ovde smo pominjali šta se dešavalo nakon proslave titule navijača Crvene Zvezde, šta se dešavalo u Beton hali. Na samom početku, želim vama da čestitam i svim pripadnicima MUP što su munjevito odreagovali. Pratio sam te vesti. Imao sam prijatelje, koji su se, igrom slučaja, našli u jednom od tih restorana. Neverovatna je brzina reagovanja bila policije i kojom su se brzinom stvorili tu, odreagovali, pohapsili te vinovnike. I čini mi se da je preko 130 ljudi uhapšeno. Ono što zabrinjava jeste činjenica da je čak 17 lica bilo maloletno. To je nešto na čemu mi moramo kao društvo da radimo.

Ali, raduje me ono o čemu ste vi pričali, ministre, a to je da nije poenta samo ovo razrešiti, već da vidimo i ko su nalogodavci i šta se krije iza toga. Kako je ta najava to veče došla od vas, tako su već sutradan, čini mi se, na televizijama pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa pravljene emisije u kojima su pojedini gosti izjavljivali stvari koje teško normalnom čoveku mogu i da padnu na pamet.

Naime, novinar koji se proslavio, čije ime ne želim uopšte ni da pominjem, ne želim da mu dajem na težini, ali taj novinar se proslavio, znate svi o kome se radi, izjavom kako nas sve treba strpati u nekakve logore, kako nas treba zatvarati, kako nam treba određivati bandere na kojima ćemo biti vešani kada oni dođu na vlast, svoje gostovanje je iskoristio i izjavio sledeće – ovo nije bila proslava fudbalskog kluba Crvena Zvezda i njenih navijača, već je ovo bila proslava Aleksandra Vučića vlasnika fudbalskog kluba Crvena Zvezda i vlasnika cele Crvene Zvezde.

U prvom momentu, kada čujete taj deo možete, to shvatiti i ovako i onako, kao neku ostrašćenost, šta god, ne možete imati previše razumevanja. Ali, ono što je zabrinjavajuće jeste šta je nakon toga izjavio, to je da on kao takav, kao organizator snosi odgovornost za incidente koji su se dogodili. Sad vidite koliki je to paradoks i ja kada sam sa ovog mesta pričao da će okriviti Aleksandra Vučića i kada pada kiša i kada sija sunce upravo se to dešava.

Međutim, ako pogledate malo dublje u sve ovo o čemu su oni pričali, šta se provlači već po njihovim medijima prethodnih dana, vidite da je ovo samo nastavak one bolesne konstrukcije kriminalizacije i satanizacije porodice predsednika Aleksandra Vučića. Zašto ovo kažem?

Nakon toga, ako se ta proslava desila za vikend, čini mi su subota ili nedelja, hajde da ne licitiramo sa danima, u utorak se već pojavila informacija da je napad na određene lokale bio obračun sa ostacima klana Veljka Belivuka. Dakle, već u drugom stepenu ovakvim izjavama da je to organizovao Aleksandar Vučić, opet uplićete njegovu porodicu i njegovu decu.

Podsetiću vas su samo pre dve nedelje ti isti mediji, što do sada nije zabeleženo, preneli Instagram objavu ili Fejsbuk objavu jedne navijačke grupacije gde su direktno targetirali Danila Vučića. Kada sve ove stvari uvežete i kada zatvorite krug vidite da tendencija medija, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, jeste da u svakoj prilici, na svaki mogući način satanizuju porodicu predsednika Aleksandra Vučića, kojima je trenutno prva meta Danilo Vučić, a do skoro je bio brat Andrej Vučić. Kada se istinom razbiju sve te laži, oni samo izmišljaju nekakve nove afere, ne bi li pokušali na taj način da umanje sve one rezultate i uspehe koje postiže i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Ja sam vas poštovani ministre nekoliko puta pitao u vezi bezbednosti predsednika Aleksandra Vučića i drago mi je što o tome ste ekspresno uvek odgovarali. Želim na ovo posebno da skrenem pažnju javnosti Srbije, jer je ovo već sad tendencija da se bilo kakav navijački obračun ili huliganski, šta god da se dešava mimo stadiona, pa oni to podvedu pod huliganski obračun, uveže i poveže sa porodicom ili sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Nemojte da vas podsećam, to ste vi lepo napomenuli, neko od kolega poslanika, da kada je počelo da se ispunjava dato obećanje predsednika Aleksandra Vučića da će se država obračunati sa mafijom i kriminalom da su oni sve to što se dešavalo, kada smo krenuli u taj obračun protiv mafije, oni podveli – jaoj, eto, nekome smetaju navijači. Ispostavilo se da oni nemaju veze sa navijačima, već da je to jedna od najokrutnijih, ne najokrutnijih, definitivno najokrutnija kriminalna grupa u Evropi koja nije prezala ni od čega. Kada se ispostavi da je onaj snajper, o kome smo svi ovde mnogo pre toga govorili, uperen u predsednika Aleksandra Vučića, pojavi se u nekom od njihovih štekova ili bunkera, kako ih nazivaju, oni i to pokušavaju da podvedu pod nekakvu šalu ili da to sve relativizuju.

Samo želim da javnost bude upoznata sa svim ovim i da građani Srbije dobro razumeju sve ono što ljudi, koji su ovu zemlju opljačkali, upropastili, unazadili čine i nameravaju da čine u narednom periodu, ne bi li za sebe prikupili neki jeftini politički poen ili pokušali da destabilizuju Aleksandra Vučića napadima na njegovu porodicu.

Poštovani ministre, sa time ću završiti, rekli ste kako se oseća policajac kada pročita u medijima pojedinim da je sve to šala, komika, da to nije ništa ozbiljno ili kako god. Oni to žele da podvedu. Budite uvereni da ćete u nama, kao narodnim poslanicima, i u ogromnoj većini građana Srbije imati podršku za sve ono što radite, jer radite u opštem interesu svih građana Srbije, jer čuvate bezbednost svih nas.

Ne znam da li ste bili u prilici da ispratite danas medije i nešto što se pojavilo, a to je skandalozni snimak koji je izašao pre nekoliko sati i zato vas posebno molim da budete istrajni u ovoj borbi. Na tim društvenim mrežama, zanima me da li će to danas preneti ove Đilasove televizije, isplivao je snimak gde opet neka stranica Partizanovih navijača pušta pesmu i pevaju svi zajedno – nije Velja otišao daleko, kad se vrati nastradaće neko.

Ovo je, poštovani ministre, ozbiljna pretnja svima i vama i policajcima koji učestvuju u ovoj istrazi, svima koji učestvuju u borbi protiv kriminala i očuvanja bezbednosti svih građana. Zato, kao narodni poslanik, pre svega, kao građanin ove zemlje, želim da istrajete u ovoj borbi i da se borite do kraja, jer mi drugu zemlju nemamo i ne nameravamo da se zbog obračuna nekakvih klanova iz nje selimo kao što to priželjkuje Dragan Đilas. On u svojoj borbi da zataška odakle mu 68 miliona evra u više od 17 zemalja, na preko 53 računa, bavi se i takvom demagogijom, ali vi, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, istrajte u ovoj borbi, jer od Srbije ništa preče nema, kao ni od budućnosti naše dece i generacija koje dolaze. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Srbija je pravna država. U Srbiji, pravnoj državi, svačija porodica, svačija deca, svaki čovek ima pravo na zaštitu, ima pravo na to da ga štiti zakon i institucije ove zemlje. Svi, osim porodice Aleksandra Vučića. To se smatra dozvoljenim. Svako zlo, svaka mržnja se smatra prihvatljivim.
Uostalom, ljudi se rangiraju po tome koliko mrze Aleksandra Vučića. Ako ga mnogo mrzite, ako vređate njega i njegovu decu, onda ste elita, onda ste član skupštine slobodne Srbije, onda možete da se ismevate po televizijama, onda ste u stvari vi uzor, ali ako ne mrzite dovoljno, onda se postavlja pitanje kakav ste čovek, da li ste uopšte čovek i naravno da za vas ne važi nikakva pretpostavka nevinosti.
Pominjali ste Andreja i Danila. Zaboravili ste da pomenete Vukana. To je dete koje ima tri godine, dete koje je hologram, dete koje je pašče, dete koje treba odmah uhapsiti da ne stigne da pobegne preko aerodroma. Nemojte zaboraviti da ne postoji ni jedan član porodice Vučić, uključujući njegovu majku, njegovog oca, njegovog trogodišnjeg sina, njegovu ćerku, koji nije izložen izlivima nekontrolisane mržnje. Nemojte da govorite da bi to bila samo priča, puka reč.
Ja neću da dopustim da vidimo da se to pretvori u delu. Pravljenje ovakve atmosfere služi da od ludačkih ispada to na kraju postane i delo, da to na kraju neko i uradi, jer kada stvarate takvu atmosferu u društvu, vi računate na to da će se pojaviti nekakav čovek, ludak koji će reći – to je delo koje pozdravlja čitava Srbija, koje pozdravlja većina građana Srbije, ja ću biti junak ako to uradim, hvaliće me Đilas, hvaliće me akademici, hvaliće me glumci, sjajno, ja ću biti poznat. To tako izgleda. To se tako radi. Tako se pravi medijska priprema za ono što se želi desiti. Neće se desiti. Naravno da to nećemo dati, naravno da to nećemo dopustiti i predsednik Vučić je taj koji vrlo često odbija da prihvati koliko je njegova bezbednost ugrožena, ali zato postoje službe u ovoj zemlji koje će svakako raditi na tome, da do toga ne dođe.
Kakva je razmera njihove mržnje govori vam jedan primer koji ću sada podeliti sa vama. svi znate Novaka Đokovića, svi znate da je to najbolji sportista svih vremena koga je Srbija ikada dala, verovatno najbolji teniser u istoriji te igre, on je pre nekoliko dana došao kod mene na sastanak, razgovarali smo o onome o čemu treba da razgovaramo, on i njegova porodica organizuju teniske turnire u Beogradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, između ostalog, obezbeđuje te turnire, vodi računa da svi učesnici budu bezbedni od momenta kada slete na Aerodrom Nikola Tesla pa do momenta dok ne napuste ponovo zemlju da sve bude kako treba. Razgovarali smo o tome što, priznaćete, ja sam prava adresa za to, on je organizator nečeg veoma važnog, naravno osoba koja uživa veliku podršku svakog ko se bavi sportom. Neko ko je ambasador naše zemlje i vi ste imali, dakle, sastanak dva čoveka koji su razgovarali o nečemu što je dobro za našu državu i što dobro za naš narod.
Nakon tog sastanka, količina mržnje koju je doživeo Novak Đoković je neverovatna. Na svim onim turnirima gde su ga napadali neprekidno, gde su ga vređali, gde su pokušavali da mu otežaju njegov rad i njegovu borbu, to je ništa u odnosu šta je on doživeo u svojoj zemlji i svom gradu. Javljali su se nekakvi akademici, slobodne skupštine koje su, više ne navijamo za tebe zato što se sreo sa ministrom unutrašnjih poslova svoje zemlje, zemlje u kojoj treba da organizuje turnir i ne može da ga organizuje bez aktivne pomoći države Srbije, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ta količina mržnje koju su izlili prema njemu govori da oni nisu u stanju nekog da vole ili da za nekog iskreno navijaju, oni umeju samo da mrze. Pa, šta je sledeće? Hoćete li svojoj deci braniti da se druže sa našom decom. Reći ćete to su deca onih, to su deca onih koji podržavaju Vučića. Hoćete ih tako učiti u vrtićima, u školama, da postoje različita deca, da ste vi nešto viši zato što mrzite Aleksandra Vučića ili zato što se protivite njegovoj politici. Šta je sledeće? Hoćete tražiti da koristimo različiti javni prevoz? Hoće nam deca sedeti u različitim klupama? Hoćete prestati da navijate za fudbalski tim zato što mislite da Aleksandar Vučić ili neko od njegovih saradnika navija takođe za njega? Kako je moguće da toliko mrzite svoju zemlju?
Kako je moguće da toliko mrzite svoj narod? Kako je moguće da vi koji sebe proglašavate elitom, toliko mrzite sve ljude koji ne misle kao vi? Novak Đoković, usput, ni ne znam kakvu političku orijentaciju ima i da li uopšte ima političku orijentaciju. Ne znam, odmah da vam kažem i ne zanima me. Razlog našeg viđenja je bilo šta da uradimo da turnir i njegovi učesnici, publika, budu sigurni, bezbedni, kako da bude organizovano na najbolji mogući način, s kim će drugim da razgovara ako ne sa mnom?
Ti Đilasovci koji ga odjedanput zbog toga toliko mrze mogli su da okrenu to na jedan drugi način, mogli su da zamole svog lidera da on plati obezbeđenje, da on plati turnir. Mogao bi da plati Gren slem koji god hoće, mogao je da nam pokaže koliko je država tu nepotrebna i da on plati sve iz svojih sredstava, ne bi ni osetio. Nisu se setili toga. Samo su se setili da mrze Đokovića zato što je došao u svoju državu da razgovara o načinima kako zajedno da učinimo nešto što je na dobro svih građana. Hoće posle ovog da traže zabranu tenisa, pretpostavljam? Hoće da traže zabranu fudbala? Neshvatljive razmere mržnje rađaju samo mržnju. Mi ne smemo da postanemo deo toga? Neću da kažem svojim sinovima – nemoj da se družiš sa svojim drugom zato što njegov otac ne misli kao tvoj otac. Neću da kažem svojoj porodici da preuzme način ponašanja onih koji druge porodice vređaju i mrze. Ne smemo to da dopustimo.
Izvinjavam se svakome ko je doživeo ovakvu količinu mržnje, izvinjavam se svakom ko je morao da svedoči takvoj bezrazložnoj mržnji, izvinjavam se svakome ko je morao to da sluša. Molim građane Srbije da uvek znaju da takva mržnja nikada ne dolazi ni od koga iz ovog doma i ni od koga iz ove Vlade.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Marić

Zahvaljujem potpredsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege poslanici, zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti značajno olakšava i pojednostavljuje dosadašnje procedure i u potpunosti je u skladu sa planom i strategijom Srbije, da se sve potrebe građana olakšaju i budu digitalizovane i jeftinije.

Ove izmene su još jedan korak ka Srbiji koja će postati digitalno društvo i u kojoj će vreme svakog našeg građana biti najviše vrednovano. Ova izmena zakona je nastavak puta ka potpunoj digitalizaciji i ka najvišim evropskim standardima.

Zahvaljujući strateškom planiranju i dugoročnoj strategiji Srbija 20-25 kao vizijom uspešne i moderne zemlje, naša Vlada ostvaruje ciljeve koje smo mogli da čujemo u plenumu ovog doma pre nešto više od šest meseci, kroz ekspoze predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić.

Srbija polako, ali sigurno postaje lider regiona u mnogim oblastima samo zahvaljujući rešenosti našeg predsednika Aleksandra Vučića da postanemo zemlja u kojoj će se samo rezultati uspešnog rada vrednovati o u kojoj će se širom sveta govoriti samo u kontekstu uspeha.

Ove godine je već potvrđena prognoza rasta BDP od 6%, a ako nastavimo snažno, kao što je počela godina, nadam se da će biti više. prosečna plata u Srbiji je već dostigla nivo od 555 evra i sigurno raste ka obećanih 900 evra, do kraja 2025. godine.

Naš narod na Kosmetu je ovih dana dobio pomoć od 100 evra za sva zaposlena lica i za svako dete, a za nezaposlene po 200 evra, tako da je prosečna porodica već dobila najmanje 460 evra. Naši sunarodnici koji su pretrpeli posledice poplava, posebno u Pomoravlju i na centralnom Kosovu će dobiti od Vlade Srbije po 120.000 dinara pomoći.

Da ne govorimo o desetinama i stotinama stanova za mlade bračne parove, socijalne slučajeve, raseljene i ostale naše sugrađane u proteklih nekoliko godina. To je briga za svoj narod, to je borba za KiM. To našem narodu daje volju i snagu da opstaje i ostaje na našoj svetoj zemlji, na našem Kosmetu.

Obnavljaju se škole, zdravstvene ustanove, otvaraju se nova radna mesta i svako korak po korak dobija priliku da živi i da ostane na svom ognjištu. Moram da kažem da mi je puno srce i potvrda da pripadam onima koji se bore za bolje sutra u našoj divnoj Srbiji i iskrena dečija opaska mog sina koji je juče napunio 15 godina i upravo upisao IT smer gimnazije u Kosovskoj Mitrovici kada je rekao – najveći poklon za rođendan sam dobio od predsednika, 100 evra.

Sve ovo ne bi bilo moguće da su na vlasti u Srbiji ostali oni koji danas političke programe oslovljavaju sa dan posle. Program sa naslovom, bez sadržaja i suštine, osim kataklizmičkog slogana, koji većini građana Srbije može samo da utera strah u kosti, jer podseća na vreme kada su sprovođene pljačkaške privatizacije, uništena Vojska Srbije, jer su se tenkovi sekli u staro gvožđe, prosečna plata bila 300 evra i kada su glavne odluke u zemlji donosili nakon konsultacija sa strancima. Tu javnu sramotu su građani morali da preživljavaju i da prežive, a oni koji su tada bili na državnim funkcijama su imali svoj dan posle koji je značio pljačku budžeta i građana kako bi taj novac mogli da razastru po bankovnim računima na egzotičnim destinacijama. Ta klika je okupljena danas oko Dragana Đilasa i hoće vlast, ali vlast bez podrške građana, jer da je ima, izašli bi na prošle izbore i danas bi bili u ovom plenumu.

Dok je Đilasu stalo samo do povratka na vlast, naš narod na KiM je izložen svakodnevnim napadima, a naše svetinje se pljačkaju, skrnave i uništavaju kao posledica sve radikalnije retorike političara iz Prištine.

Nekada se zapitam zašto je tako velika sličnost Đilasove opozicije i prištinskih političara. I on i oni ne mogu da smisle Aleksandra Vučića i Srbiju. I Đilas i oni ne podnose uspehe Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić. I Đilas i oni se ne oglašavaju kada se desi neki incident u kome se napadne naša mladost ili naše svetinje, kada se pokušava preoteti nasleđe i istorija SPC i srpskog naroda. Doduše, više vole u Prištini Vuka Jeremića, jer im je omogućio mišljenje Međunarodnog suda pravde da proglašenje nezavisnosti KiM nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Omogućio im je da dobiju tada, a to koriste i danas, retko potrebnu poštapalicu za opravdanje jednostrane nezavisnosti. Ta tzv. diplomatska pobeda Jeremića, Tadića i Đilasa koštala je i košta srpski narod i Srbiju više nego svih tih preko 600 miliona evra pljačkaške ekipe. Tako da je moguće da naprave i spomenik Vuku Jeremiću u centru Prištine. To nas ne bi uopšte iznenadilo.

Vole u Prištini i Borislava, sada Borka Stefanovića jer je potpisao sporazum da se uspostavi fizička granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, pa nas sada neretko kao kriminalce pretresaju po administrativnim prelazima ili hapse povratnike i osuđuju na po 20 godina samo zato što su hteli da obiđu ili da se vrate na svoju dedovinu. Posle toga je Borislav, sada Borko pobegao glavom bez obzira sa KiM da ga narod ne linčuje dole. Sada se udomio kod Đilasa, pa bi opet na vlast da potpiše još neki štetan izdajnički sporazum.

To je ta klika koja se finansira, kako pišu istraživački novinari sa preko 50 računa iz inostranstva, čak u 17 zemalja i sa 68 miliona dolara. Doduše ima i nekih 619 miliona evra, pa ovo do sada otkriveno je nekih 10% tek. Nisu se setili ni jedan dan da pomenu da prištinski političari imaju obavezu već osam godina da sprovedu prvu tačku plana implementacije Briselskog sporazuma, a to je stvaranje pravnog okvira u sistemu privremenih institucija samouprave da bi se uspostavila zajednica srpskih opština na KiM.

Vi ministre Vulin najbolje znate kako je bilo u Briselu i pod kakvim pritiscima je bio predsednik Vučić. Ne razmišljajući o svojoj budućoj političkoj karijeri nije odstupio ni korak i borilo se za svaku zapetu, za svako slovo, za svaku reč. To je taj njihov izdajnički sporazum koji da su u pravu danas bi bilo zajednice srpskih opština na KiM, ne bi je prištinske vlasti poništavale i svaki sporazum i svaku tačku zajednice srpskih opština. Zašto bi pomenuli to i Đilas i Jeremić i Borko ili megafon Marinika.

Kada se brinu za Srbe na Kosmetu isto koliko i Kurti, a nije njih briga za nas što im smeta i boli ih što svi mi na Kosmetu podržavamo Aleksandra Vučića i jaku Srbiju koja se gradi, znači rast BDP sve snažniji i u kojoj će se uskoro proizvodi vakcine protiv Kovid 19 virusa. Eto jedine razlike između Đilasove ekipe i Kurtija i njemu sličnih.

Đilas je ipak primio vakcinu koju je obezbedio Aleksandar Vučić, nije mu bila gadna, dok je Kurti i njemu slični organizovao čitavu hajku za vakcinama po Kosmetu da ih konfiskuju i unište, jer je došlo iz Beograda. Protiv lekara koji rade u domovima zdravlja, koji su organizovali vakcinaciju tog prvog dana podigli su krivične prijave.

Zato i se čini da oni koji napadaju nas na Kosmetu, prete nam preko svojih ekstremnih elemenata isto tako imaju svoju paralelu u Beogradu. To su ovi neki ovde iz kruga dvojke koji bi da, ako ne mogu da slome i sruše Vučića, hteli da udare na njegovu porodicu, na njegove najbliže, na one koji ništa nemaju sa politikom, ništa nemaju sa ličnim stavom i borbom našeg predsednika, onima koji su deo nas, jer su naša porodica.

Tako su prvo napadali, crtali mete predsedniku, pa su prešli na njegovog brata Andreja, a sada su se ustremili na decu. Sada im smeta Danilo, jer je Aleksandrov sin, jer je pogodnija meta. Želeli bi da naša deca budu njihov jastuk za udaranje. Sram vas bilo jer ne znate da se borite. Sram vas bilo jer ne priznate neznanje svoje. Sram vas bilo jer ste bezobrazno poremećeni od bogatstva koje ste stekli pljačkajući narod. Beskrajno vas sram jer ne mogu da shvatim i nikada neću da napadate i crtate mete bilo čijoj porodici, bilo čijoj deci.

Dokle god se vi samouništavate, nikada nećete moći od nikoga od nas iz SNS da dobijete takav odgovor, koji će ikada i na bilo koji način dirnuti u bilo šta oko vas, osim vas samih, jer ste lopovi i prevaranti. To vas najviše muči pogađa. To od nas nećete čuti niti osetiti.

Zato jaka i uspešna Srbija smeta samo onima koji je ne vole i donekle razumljivo da takvih političara ima u Prištini, ali neshvatljivo da ih ima u Beogradu i Novom Sadu. Isto tako je razumljivo da u dijalogu između Beograda i Prištine učestvuju stranci, jer je na snazi Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, ali je meni lično neshvatljivo da pojedinim opozicionim političarima, predvođeni Draganom Đilasom u Beogradu treba učešće stranaca za međustranački dijalog i razgovore oko izbornih uslova u našoj zemlji. Time samo pokazujete, draga gospodo, da ovo nije vaša zemlja, ali to neka je vama na čast.

Sa ovim ću da završim, poređenje jednog dela naše opozicije sa pokrajinskim vlastima i političarima u Prištini i još samo želim da istaknem da podržavam predložene zakone i da će mi biti čast da zajedno sa kolegama iz SNS sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasam za usvajanje ovih akata. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, pre nego što zaključim pretres da li ministar želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, meni je zaista bilo zadovoljstvo da čujem, uvažim vaše primedbe, ali i da čujem sva ova razmišljanja i sve ono što politički život u Srbiji čini boljim.
Rasprava bi morala da se dešava u ovom parlamentu, ovo je mesto gde se sukobljavamo mišljenjima, a ne da huškamo građane da se sukobljavaju na ulicama. Veoma sam zadovoljan što će građani Srbije dobiti jedan moderan zakona, što će mnogo lakše rešavati svoje svakodnevne životne potrebe, životne obaveze, a za to imaju da zahvale na prvom mestu vama poštovani narodni poslanici, jer ste i ovom zakonu pristupili maksimalno ozbiljno, jer ste ga popravili, učinili ga boljim, jer ste omogućili svakom građaninu u ovoj zemlji da se njegove svakodnevne potrebe završavaju brže, završavaju jeftinije.
Ne sastoji se politika samo od velikih reči i od istorijskih poteza, govora, dela, politika se sastoje od svakodnevnog malog rada u kome onaj mali obični čovek koji je suština našeg bavljenja politikom može da kaže, nekome je dan učinio malo boljim. Ja vam se zahvaljujem što ste građanima Srbije naredne danu učinili malo boljim. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu, i o pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem, četvrtak, 27. maj 2021. godine, sa početkom u 19 časova i pet minuta, kao dana za glasanje o tačkama dnevnog reda Trinaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, u 2021. godini.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članovima 27. i 205. Poslovnika, određujem pauzu do 16,00 časova kada nastavljamo sa radom u delu sednice koji se odnosi na postavljanje poslaničkih pitanja Vladi, poslednjeg četvrtak u mesecu. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)