Uvaženi predsedniče parlamenta, poštovana premijerko, poštovani ministri i ministarke, pošto svako danas ima pravo da se opredeli za rodno senzitivni jezik, pa eto koristim to pravo da pokažem kolegama da je to mogućnost.
Ustav kao najviši pravni i politički akt podrazumeva pravo podjednako za sve građane Srbije, ali to pravo obavezuje i one koji obavljaju sada funkciju predsednika parlamenta i sve one koji su obavljali tu funkciju predsednika parlamenta i ranije. Nema protokolarnih funkcija, već ima tačno definisane nadležnosti koje su definisane Ustavom Srbije.
Zašto ovo govorim? Zato što danas kada govorimo o predlogu ustavnih amandmana, koje treba Narodna skupština da razmatra i da napravi jedan konačni predlog o kome će se građani Srbije izjasniti kroz referendum, mi danas smo imali prilike da čujemo i pitanje nacionalnih manjina i formalno pitanje donošenja ovakvih odluka i videli smo da pojedini poslanici imaju različita gledanja na ovu današnju temu. U stvari, to je i suština demokratije, da o jednoj temi možemo da imamo različite stavove i da uz pomoć određenog konsenzusa u društvu donosimo odluke koje će biti opšte prihvatljive za celo društvo.
Kroz sedam javnih rasprava, 32 predloga nacrta amandmana, mi danas govorimo o praktično oduzimanju nadležnosti poslanicima da ovde donose odluke koji sudija će biti izabran na koje mesto, u kom sudu i na koji način će vršiti svoju sudijsku funkciju. Do sada imamo postojeći Ustav koji na predlog VSS daje predlog Skupštini i narodni poslanici su ti koji donose odluke o pravosudnom sistemu, kako će on da funkcioniše kroz izbor svakog pojedinca.
Prenošenjem praktično svojih nadležnosti na profesije na izbor Visokog saveta sudstva koji će donositi isključivo odluke o tome ko će biti sudija mi suštinski svoje pravo delegiramo na samo pravosuđe i time mi u stvari pokazujemo visok stepen demokratije i postizanje visokih standarda kada su u pitanju ljudska prava i to je ono što je jedan iskorak u društvu kojem treba svi podjednako da učestvuju.
Moram da kažem da do 2012. godine smo imali pokušaj onih koji danas sebe nazivaju autentičnom opozicijom, i Đilasa i Vuka Jeremića, da jednostavno pokušaju da urade ovu reformu i tu reformu nisu sproveli ne samo zato što su bili nesposobni to da urade, nego zato što jednostavno nisu politički shvatili koliki je značaj u stvari u društvu imati nezavisne institucije. To ne kažem ja, ni SNS, nego to kaže gospođa Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije koja je vršila funkciju od 2005. do 2009. godine i 2007. godine otvoreno govorila u javnosti o tom problemu. Kao posledica tog problema imali smo neuspelu reformu 2007. godine. Imali smo štetu od 44 miliona evra i videli smo kako to izgleda donositi odluke preko kolena i u skladu sa sitno sopstveničkim stranačkim interesima gde smo imali slučajeve da su opštinski odbori DS davali direktno predloge koje sudija treba da bude na kom sudijskom mestu.
Mi smo od tada imali veliki posao i sproveli velike ekonomske i finansijske reforme prvo da bi mogli da otvorimo mogućnost da sprovodimo ovakve reforme u društvu kao što je reforma pravosuđa. Od 2017. godine Savet Evrope kao međunarodna organizacija, u kojoj je Srbija već 18 godina, koja je članica zajedno sa 47 zemalja, je jednostavno zajedničkim snagama u saradnji i sa Evropskom unijom i sa OEBS-om krenula u put demokratizacije ovog društva. Sproveli smo sve preporuke GREKO-a i to pre svega doneli Zakon o lobiranju kao jedan od najvažnijih zakona u kojima se sprovodi praktično demokratizacija društva u ovom ekonomskom smislu, zatim potpuno nov Zakon imamo o Agenciji za sprečavanje korupcije, koja je do sada bila Agencija za borbu protiv korupcije koja nije imala dvostepenost odlučivanja i na kraju smo doneli taj Kodeks ponašanja koji su ovde narodni poslanici sami o sebi trebali da sprovedu na jedan potpuno nov način.
Sada onaj deo koji nije završen su bili praktično amandmani na Ustav. Amandmani na Ustav su pretrpeli više javnih rasprava nezavisno od ovih javnih slušanja koje je Skupština imala. Ja ću da vas podsetim da smo imali jednu javnu raspravu koja se odnosila na organizaciju Saveta Evrope i Ambasade Holandije gde su bili prisutni predstavnici međunarodnih organizacija, zatim Društvo sudija i Centar za pravosudna istraživanja. Zašto ovo govorim? Zato što svi znate da pojedine sudije koje se danas predstavljaju kao autentično nezavisne sudije, a u stvari predstavljaju politiku onih koji danas na Tviteru potpuno pogrešno predstavljaju nameru ove države da ide u demokratizaciju svog društva i naprave taj demokratski iskorak promene Ustava, praktično su se saglasile sa svim ovim promenama. I ta saglasnost je uvek tu bila kada su predstavnici pojedinih ambasada i međunarodnih organizacija, a kada dođu kući na domaći teren, kada imamo jednostavno predstavnike domaćih strukovnih udruženja onda glume negde svoju nezavisnost kroz određenu vrstu kritike koja jednostavno ne stoji.
Zato je vrlo važno to danas reći da su i oni podržali ustavne promene i reforme i da Aleksandar Vučić nedvosmisleno ima podršku i onih koji ga kritikuju svakodnevno. Te kritike pokazuju da jednostavno su prazne puške i da ne stoje i da ono što su naša paradigma društva i politike Aleksandra Vučića jesu u stvari rezultati. Rezultati pokazuju da smo mi sposobni da otvorimo određena poglavlja i usvojimo ovde u Skupštini i kada je u pitanju Poglavlje 15. – energetika, i kada su u pitanju porezi, pitanje Poglavlja 16. koje su skupštinski odbori usvojili nedavno ovde u Skupštini i vratili Vladi da kao pregovaračke pozicije za klastere koji se odnose na konkurentnost i zelenu agendu smo spremni kao društvo u pregovorima sa EU kao jedno od najtežih poglavlja razgovaramo sa njima.
Na EU će proceniti da li smo mi spremni da zaista idemo i korak dalje na tom putu, ali je bitno da smo mi stvorili uslove, ambijent u državi da oni postoje. Kao rezultat uopšte reforme pravosuđa treba reći da su brojevi predmeta u međunarodnim sudovima smanjeni, da su preporuke koje smo imali od međunarodnih institucija u demokratizaciji ovog društva veće od 95% i da je podrška u stvari svih onih organizacija koje su dale saglasnost pa i Venecijanska komisija pa i OEBS pa i Savet Evrope u stvari na strani Vlade Republike Srbije, predsednika države i svih ministarstava koja su učestvovala u ovako velikom poslu, a na kraju i samog parlamenta koji jednostavno je zajednički na ovom zadatku.
Zahvaljujem vam se što ste danas saslušali sve ove predloge i sve ono što su poslanici imali da kažu, možda su neki videli jednostavno temu na potpuno drugačiji način, ali je bitno da se čuju i ta mišljenja, jer na osnovu tih mišljenja mi zaista pokazujemo koliki stepen standarda EU primenjujemo ovde. To smo najbolje pokazali za vreme pandemije.
Vi danas članicama, zemalja članicama EU imate prilike da vidite kako izgleda demokratija u tim zemljama, a kako izgleda u Srbiji i kada je u pitanju vanredno stanje, i kada je u pitanju deo koji se odnosi na kretanje građana, na kretanje roba i usluga, na ono što je pitanje uopšte ekonomskih reformi i da mi nikada ne stajemo na tom putu.
Znači, naš put je stalna promena i gradacija društva u pozitivnom smeru. To nam daje uslove da zaista razmišljamo o budućnosti naše dece i da ne brinemo za tu budućnost sve dok imamo zaista na čelu države gospodina Aleksandra Vučića, koji je pokazao zaista da je spreman u svakom trenutku zarad viših interesa da mnogo toga uradi možda što i nije politički popularno ni za SNS, ali je pokazao da jednostavno mi svi ovde treba da pratimo takav politički put, jer je to u interesu naše budućnosti.
Zato ćemo u danu za glasanje podržati nacrt ovih predloga. Hvala.