Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, ja sam narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije predstavljam sve građane Republike Srbije, bez obzira na kojem delu teritorije Republike Srbije žive, bez obzira na pripadnost njihovom narodu, bez obzira na njihovu veru ili neku drugu pripadnost. Tako valjda svaki narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da razmišlja.

Gospođo Brnabić, vrhunski je bezobrazluk ako neki narodni poslanik bude izabran po ovom Ustavu i predstavlja građane po ovom Ustavu, ovaj Ustav primenjuje samo u onom delu koji samo njemu odgovara. Ne postoji selektivna primena Ustava, kao što ne postoji ni selektivna primena zakona. Ustav važi za sve i zakon važi za sve i jednako se primenjuje, i to odmah da raščistimo. To se odnosi na neke od mojih kolega.

Možemo da raspravljamo jesmo li građanska ili nacionalna država, ali zaboravljamo ako izbrišemo ovo, da smo pre svega država koja ima svoju teritoriju i narod koji je konstituiše i postanemo samo građanska država, onda više nemamo nacionalne manjine, jer nema ni naroda koji je većinski. Pa, kada reše da vagaju, neka izvagaju do kraja.

Imali smo jednu građansku državu, kada je bilo zabranjeno da budem Srbin i njima da se izjašnjavalo po bilo kom principu, bili smo samo građani. Ali, mislim da smo istorijski, vremenski dovoljno sazreli, da je to vreme koje nama više ne treba i da treba da gradimo novo, moderno društvo u kome svi imamo ista prava.

Prihvatam da pripadnici naroda koji su manjinski narodi imaju čak i neka veća prava, što se i vidi po našim zakonima koje donosimo, pre svega po izbornom zakonu, jer pripadnici većinskog naroda moraju da ostvare cenzus da bi sedeli u Narodnoj skupštini i glasovi građana pripadnika srpskog naroda čija lista ne dobije 3% manje vrede nego li građani za koje su se izjašnjavale nacionalne manjine i imale su samo prirodan prag.

Šta je autonomija? Za autonomiju mora da postoji teritorija i mora nekim svojim aktom da ostvaruje tu autonomiju. Jesu li lokalne samouprave oblik autonomije? Jesu. Pa što ne koriste te instrumente koji su im itekako dati da ostvaruju svoja prava i težnje koje imaju na svojoj teritoriji, koja im je garantovana, pre svega, Ustavnom, a kasnije i zakonom. Čini mi se da smo i zakon doneli po teritorijalnoj podeli između gradova i opština.

Zato kažem ne možemo da primenjujemo neki akt do pola. Sada pokrećemo postupak za promenu Ustava i odnosi se na jedan deo koji se tiče jednog ozbiljnog dela uređenja vlasti.

Da se razumemo, državna vlast je nedeljiva, suverena i jedinstvena na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Dalje, u članu 2. i u članu 4. imamo naznake početka uređenja vlasti, kako se to u ovom Ustavu koji je sadašnji i važeći i toliko napadani uređuje. Ali, moram da podsetim neke da oni koji najviše napadaju Ustav Republike Srbije, danas kakav je, i one koji najviše napadaju postupak promene Ustava u jednom svom delu, da postavim pitanje – a kako je promenjen ustav SRJ? Da li se seća neko? Nasilno, ustavno. Došlo je 176 mangupa u Narodnu skupštinu Republike Srbije i reklo – Ustav koji su doneli neki građani više ne važi. I sad oni nama pričaju kako mi treba da promenimo Ustav. Znate li koje im je bilo obrazloženje? Ustav SRJ se ne primenjuje na jednoj članici, tj. u Crnoj Gori.

Po toj istoj njihovoj logici, oni koji nas napadaju da ćemo da se odreknemo Kosova i Metohije, po toj njihovoj logici Ustav Republike Srbije trenutno ne može da se primeni na teritoriji naše južne pokrajine. Da li to znači da mi to trebamo ad hok, onako da kažemo, to nema više nikakve veze sa Srbijom zato što tamo ne možemo naše zakone da sprovodimo? Tako su se menjali ustavi za vreme bivšeg režima.

Kako su primenjivali sadašnji Ustav? Mi vodimo jednu debatu oko toga kakav nivo samostalnosti, nezavisnosti treba da imaju nosioci javnotužilačkih i pravosudnih funkcija i o tome ne vodi debatu samo Narodna skupština Republike Srbije, nego i stručna javnost da bi na kraju došli do predloga teksta amandmana koji bi bio najkvalitetniji i najmoguće bolji da uvažavamo sve ovo, što se tiče i člana 2. Ustava i člana 4. Ustava, a odnosi se na jedan deo uređenja vlasti i da pri tom ne prekršimo osnovna prava Ustava kao nauke i građanske države. Nama se to zamera.

A kako su oni to menjali? Kako su primenjivali? Utvrdili smo da su narodni poslanici nosioci suvereniteta građana na poslednjim izborima i da su taj svoj suverenitet preneli prilikom izbora sudija tužilaca, deo suvereniteta su preneli na njih, koliko se ja razumem malo u tu oblast, moje znanje je tu zaista skromno, i na osnovu toga su donošene te presude, cenjeno je šta je cenjeno, pokretani postupci itd. Neću da ulazim, a onda se opet taj suverenitet građana poništava 2009. godine, ne od narodnih poslanika, nego od jednog organa koji nikako nije imao pravo da to radi u ime Narodne skupštine, niti je mogao, ali su zato gospoda Đilas i ekipa Šolak počistili sve sudije i tužioce kako je njima odgovaralo.

Nas napadaju za jedan deo Ustava Republike Srbije. Da vidimo kako su ga oni primenjivali, a kako ga mi primenjujemo. Član 2. kaže – nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Član 2. stav. 2. Ustava Republike Srbije.

Sad postavljam pitanje – da li je DS donosila na svojim sednicama svojih stranačkih organa odluke ko treba da bude tužilac ili sudija? Jeste. Moje kolege poslanici su čak to ovde i čitali i pokazivali, sve lepo, uredno, zavedeno, overeno pečatom, potpisano, da jedna stranka mimo Ustava Republike Srbije, mimo volje građana upućuje dopis na osnovu dela zakona koji nikako nije u saglasnosti sa Ustavom, na osnovu koga jedan drugi državni organ odlučuje kojem će sudiji da prestane mandat, iako ga je Narodna skupština izabrala, i taj isti državni organ određuje ko će da bude ponovo sudija, odnosno da mu se izvrši reizbor. Jel to nije uzurpacija vlasti mimo volje građana i mimo nosilaca suvereniteta građana? Jeste, a ti nas danas najviše napadaju za ove promene Ustava, da nisu demokratske, da se ne sprovode uz ozbiljnu javnu raspravu zato što je po njima najvažnija adut izbrisan, iako su znali ni da neće da bude predmet rasprave ovih amandmana.

Mnogo im je žao, gospođo Brnabić, što Narodna skupština ne raspravlja o preambuli. Njima je to mnogo žao. Oni bi voleli da Srbija izgubi Kosovo. Oni bi to voleli i čitavo vreme kao da rade da se to desi. Čitavo vreme su radili to i dok su bili na vlasti. Njima nije stalo uopšte ni do nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija. Njima uopšte nije ni stalo do toga da se prava i slobode građana povećaju, da napravimo normalno razvijeno demokratsko društvo. Oni imaju samo jedan cilj da zamute, da otmu, da prevare i da budu bogatiji. Zato i očekujem i od sudije i od tužilaca koji su već izabrani i one koje ćemo birati, nadam se, biće birani po novim odredbama Ustava i zakona, da konačno sa takvim u Srbiji završe.

Znate šta, počeo sam diskusiju da je državna vlast nedeljiva, suverena, jedinstvena zato što vi, kao predsednik Vlade ili ministar unutrašnjih poslova, direktor policije ne možete ništa da uradite bez tužilaštva koje jeste deo izvršne vlasti, ali tužilaštvo ne može ništa da uradi bez sudije, a sudija opet ne može ništa da uradi bez Narodne skupštine. Tu se vidi ta suverenost i tu se vidi jedinstvo vlasti.

Ranije jedinstvo vlasti je bilo u političkoj stranci koja se zvala DS, predvodio ju je, između ostalih, i Dragan Đilas, čak su se hvalili da je DS institucija. Jedna politička stranka je institucija samo za svoje članove, država je institucija za sve njene građane, a oni su to uvek zaboravljali i uvek su radili sasvim suprotno od onoga što bi trebalo da rade u interesu građana Republike Srbije.

Mislim da je korak koji se pravi oko inicijative za promenu Ustava jako hrabra stvar zato što ćete uvek naići na žestok otpor onih koji bi Srbiju da vrate u decenije koje su prethodile našem dolasku na vlast i koje su bile za vreme njihovih vlasti. Njihova želja je da se to vreme ponovo vrati.

Ako imate sudije i tužioce na koje niko ne može da utiče i samo jedan mali deo nadzora ima, da kažem, Narodna skupština prilikom njihovog imenovanja, postavili ste institucije koje rade same od sebe, a kada postavite institucije koje rade same od sebe, veliki broj kriminalaca i tajkuna odgovaraće pred zakonom. Valjda to i jeste cilj ustavnih reformi. Valjda to jeste cilj svakog zakona koji donosimo u Narodnoj skupštini, a to je da su svi jednaki pred zakonom, a ko prekrši taj zakon za to mora da odgovara i snosi posledice.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana gospođo Brnabić, predsedniče Vlade, poštovani ministri, gospođo Čomić i gospođo Joksimović, uvažene kolege, posle dobrane analize na usklađenosti svih neusklađenosti, suprotnosti i nedoslednosti koje proističu iz samog teksta Ustava koji je napisan tako kako je napisan 2006. godine, zatim Poslovnika o radu, prateći javnu raspravu od 2018. godine do današnjeg dana, slušajući mišljenja mnogih kolega i profesora, nisam u prilici da mišljenje koje sam imao u samom startu danas iznesem na drugačiji način.

Moje mišljenje je da je predlagač bio dužan da uz predlog za izmene Ustava dostavi i normativni deo promena, a ne samo da predloži promene i obrazloženje. Ovo što mi danas imamo pred sobom najviše može da ima status, eventualno, inicijative za promenu Ustavu, ali status predloga nikako. Kako predlagač ne može da bude poslanik, kao jedinka, već predlagač može da bude predsednik Republike Srbije, Vlada, 150 hiljada građana ili najmanje trećina poslanika, što su jedine nesporne posebnosti postupka promene Ustava u odnosu na postupak donošenja zakona, samim tim ovim odrednicama je pravo odborima, pa i Odboru za ustavna pitanja oduzeto pravo da učestvuje kao tvorac teksta kada je u pitanju Ustav.

Odredbama Ustava, čl. 203. do 2016, kao i čl. 142. do 149. Poslovnika, nivo mogućih predlagača podignut je na izuzetno težak nivo, postavljeni stroži uslovi za zakazivanje sednice Skupštine uz propisani minimum rok od 30 dana, kao najbrži rok za zakazivanje sednice, dvokružno odlučivanje, odnosno izjašnjavanje ili čak trokružno u zavisnosti da li tekst ide na referendum ili ne ide.

Kvalifikovana većina od dve trećine u Skupštini za usvajanje predloga, kao i uslovnu kvalifikovanu većinu u odboru, kao većinu od ukupnog broja članova odbora, a ne prisutnih članova na sednici itd.

Tako da je apsolutno nelogično i neprihvatljivo da za promenu Ustava se postavljaju daleko niži standardi, nego za, ako smem tako sebi da dozvolim da kažem, za obične i druge zakone. Postojanje Ustava utvrđeni predlagača za podnošenje Predloga za promenu Ustava, sa ovako visokim autoritetom i legitimitetom ukazuje da Ustav njih ne samo ovlašćuje, nego ih i obavezuje da sem što ukazuju Narodnoj skupštini na potrebu promenu Ustava, već ih i obavezuje da u predlogu dostave normativne, konkretne promene o kojima će se Narodna skupština izjašnjavati.

Tako da, kao što rekoh, ovo zaista mislim da u smislu ovakvog Ustava kakvog mi danas imamo, a to je jedini koji imamo, ovo se ne može tretirati adekvatnim Predlogom za promenu Ustava.

Iako je dugogodišnja medijska priprema da je svo zlo nerada u pravosuđu proisteklo iz Narodne skupštine učinilo svoje, ja jasno i nedvosmisleno mogu da kažem, da to jednostavno nije istina ili srpski rečeno to je čista laž. Doduše nekad laž ponovljena hiljadu puta počinje da liči na istinu, ali istina je sasvim drugačija. Nerad u pravosuđu je posledica neznanja i nezalečenih i nezalečivih posledica reizbora iz 2010. godine. Mogu ja o ovome ceo dan, ali mislim da smo previše puta o svemu ovome govorili kako u ovom domu, tako i na drugim mestima, da nema potrebe za ponavljanjem.

Ono čemu zaista treba težiti jeste nezavisnost sudija u radu i odlučivanju, a to je kako god zvučalo drastično potpuno drugačija stvar od kvazi nezavisnosti pravosuđa. Iako to na prvi pogled može da nekome zvuči čudno pravosuđe nezavisno od građana, kakvo se traži, samo će umanjiti nezavisnost sudija u njihovom radu i odlučivanju, a samim tim umanjiti pravednost, pravičnost i zakonitost odluka koju budu donosili.

Dakle, teze su potpuno zamenjene i pod navodnom nezavisnošću sudstva se u stvari gura potpuno otuđenje pravosuđa od građana Republike Srbije u čije ime sudije sude. Tako da mogu da vam kažem da je moj apsolutni stav da Narodna skupština mora da ostane nadležna bar da vrši prvi izbor sudija, vrši izbor predsednika Vrhovnog suda, vrši izbor Republičkog javnog tužioca, vrši izbor članova VSS i Državnog veća tužilaca, te da čak i da ako Skupština ne izvrši izbor niko drugi nema pravo da to čini umesto nje, a pogotovo ne oni koje je Skupština birala. Uz najjednostavnije obrazloženje da je to jedini način da bi imali pravo da sude u ime naroda i činjenicu da je ravnoteža i u sadašnjem Ustavu dobro izbalansirana, a to je da Skupština može da ne izabere nekoga koga predloži VSS ili Državno veće tužilaca, ali ne može da izabere nekoga koga ova dva organa u kojima sudije i tužioci imaju apsolutnu većinu ne predlože. Nikakvih pet ili koliko god delegata ili istaknutih pravnika u VSS ne mogu da zamene Skupštinu Republike Srbije i nikada neće predstavljati na pravi način volju građana i nemaju pravo da prenesu vlast u ime građana Republike Srbije.

Pozivanje na stavove i predloge EU definisane ili kroz samu EU ili Venecijansku komisiju po tom pitanju pod parolom „uvođenjem evropskih standarda“, jednostavno ja, niti mogu, niti hoću da prihvatim kao relevantnu evo iz kojih razloga. Da li mi to i dalje verujemo u nekakvu reč ili pisana obećanja gospode iz Brisela, a to su ona ista gospoda koja su svojim potpisom 2013. godine garantovala uspostavljanje Zajednice srpskih opština na KiM? Danas je 2021. godina i od toga nema ništa.

Evropska unija je garantovala, a mi sada treba da očekujemo da na osnovu sporazuma, koji ne garantuje ništa, očekujemo da ono što nam usmeno saopšte da će se desiti. Previše mi ustupamo suverenitet Republike Srbije sa ovakvim ustavnim promenama za nešto što je apsolutno neizvesno. U slučajnosti ne verujem i ono što mislim da ni slučajno nije puka slučajnost to je da se gotovo sve što je trasirano još na Teheranskoj konferenciji, a napisano u Čerčilom memoarima, pogotovo u Petom tomu pod nazivom „Obruč se steže“ danas se da potpuno nazreti kao dugoročni plan koji je pri kraju realizacije.

Najbolje i najsažetije o tome i najjednostavnije je pročitati, jer ovo je ipak obimna literatura, u svojoj knjizi „Novoustaška država“ govori Petar Džadžić kada se poziva na analize Save Kosanovića, inače da podsetim to je čovek koji je doneo Teslino zaveštanje u Srbiju, a to je da je Čerčil planirao i ostavio u amanet projekciju nove Evrope pateći za uništenje Austrougarske monarhije, praveći praktično strategiju stvaranja tri regionalne federacije. Opšte je poznato šta je Čerčil mislio o Srbiji i to je brutalno izgovarao na svakom mestu, ali da vas ne podsećam, verovatno to svi dovoljno dobro znamo.

Te tri regionalne federacije su po njegovom planu trebale da budu Skandinavska, jasno, ko i ovim treba da zauzme, Podunavska u koju su trebale da uđu Bavarska, Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Hrvatska, Vojvodina, BiH, Balkanska federacija gde bi ušle Srbija u Nedićevskim granicama, Bugarska, Rumunija, nešto kao Crna Gora i Albanija.

Poštovani, kada uzmemo u obzir da je ovakva ustavna rešenja do sada prihvatila Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora i da negde u EU sem u Portugalu ne postoje, stvarno ne možemo da govorimo ni o kakvim evropskim, već o balkanskim pravilima. Svaka sličnost sa predviđanjima i planovima u Čerčilom memoarima, za koje je inače dobio Nobelovu nagradu, je po meni apsolutno namerna.

Uostalom, uvažene kolege, koliko sutra već jer nećemo zasedati, imaćemo prilike da pomno pratimo izricanje presude Ratku Mladiću, videćemo koliko ima istine u svemu ovome što ja govorim danas, još jednom ćemo dobiti potvrdu koliko ima prava i pravde u igrokazu kojim se simulira suđenje pred kvazi sudom koji jedino ima zadatak da nas ponizi i proglasi narodom koji je navodno odgovoran za izmišljeni genocid i tako ćušne u zaborav nečiju nespornu odgovornost za genocid iz 20. veka.

Poštovani, ovakva procedura, o kojoj danas govorimo, nije prava procedura i nikako nas neće odvesti u dobrom pravcu, a bezuslovno prihvatanje balkanskih pravila niti će nas odvesti u EU, niti će povećati nezavisnost sudija, niti će biti bolje građanima Srbije i iz tog razloga ja danas ne mogu da glasam za ovakav predlog. Hvala.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovana premijerka sa ministrima, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, razgovarati o promeni Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne suverene države je za sve učesnike tog odgovornog dijaloga pre svega jedna velika čast, odgovornosti, ali i obaveza.

Sama promena Ustava ili nekih njegovih delova, a u ovom slučaju delova koje se odnose na pravosuđe, sama po sebi nosi veliki stepen odgovornosti. I ta odgovornost leži i na Vladi, kao ovlašćenom predlagaču i na Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu i narodnim poslanicima i predstavnicima, civilnog sektora pravosuđa, ali i predstavnicima nevladinog sektora.

I ta odgovornost je postojala i ta odgovornost će postojati tokom celokupnog procesa promene Ustava, jer samo tako građani Republike Srbije mogu da očekuju da je taj proces promene Ustava opravdan i zakonit. Ali, princip zakonitosti se može samo ostvariti ukoliko je proces promene Ustava objektivan, transparentan i nepristrasan.

Toj činjenici u prilog ide i što je nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao veliki broj javnih slušanja, što pokazuje jasnu želju i nameru da svi relevantni činioci mogu da iskažu svoje obrazložene stavove, a stavovi su veoma bitni. Oni su pre svega bitni kako bi na određena pitanja od suštinskog značaja za Republiku Srbiju i za građane Republike Srbije, dobili konkretne predloge kako da unapredimo oblast pravosuđa i rad pravosudnih organa.

Oblast pravosuđa čini stub jednog uređenog i demokratskog društva. Međuljudske odnose mi svakako ne možemo da uređujemo i oni su ostavljeni pojedincima da ih uređuju. Ali, ono što država, nadležni organi i nadležne institucije svakako mogu da urade, jesu da određena ponašanja podvedu pod zakonom definisane norme. I mi bez toga ne bi imali pravni promet. Mi bez toga ne bi jasno mogli da zaključimo šta su dozvoljena, a šta nedozvoljena ponašanja i bez toga ne bi imali jasno utvrđeni pravni poredak.

Ali, ono čime se određena ponašanja normiraju jesu upravo zakoni. I ti zakoni jesu podređeni Ustavu, kao najvišem pravnom aktu jedne države. I upravo iz ovoga možemo izvući zaključak da je Ustav, sem toga što je najviši pravni akt, a ja bih rekao i sa jedne strane politički akt, on upravo čini okosnicu jedne suverene i demokratske države.

Godine 2006. Republike Srbija je voljom građana iskazanom na referendumu i potvrdom u ovom domu Narodne skupštine dobila novi Ustav Republike Srbije. Ali, smo mi pre 20 godina odlučili da jasno idemo putem evrointegracija. I na tom putu evrointegracija, mi smo pokazali da smo bili i ostali ozbiljan i odgovoran partner na sveobuhvatnom putu evrointegracija, ali smo isto tako pokazali da smo bili i da ćemo biti ozbiljan i odgovoran partner svim relevantnim evropskim institucijama.

I tu smo radili zaista odgovorno i marljivo. Od 2012. godine smo napravili ogromne uspehe na putu evrointegracija, ali da bismo taj postupak okončali u potpunosti sa najvišim ocenama, sa najvišim uspehom moramo da donosimo zakone, moramo da donosimo podzakonske akte i moramo da uređujemo određena ponašanja.

Ali, najbolje mehanizme za uređivanje određenih spornih ponašanja, pa upravo ima pravosuđe, i upravo imaju sudovi i oni se u tom postupku isključivo pozivaju na zakone. Republika Srbija je 2013. godine donela Nacionalnu strategiju koja se odnosi na pravosuđe za period od 2013. do 2018. godine sa pet jasno definisanih načela, a to su – netransparentnost, objektivnost, stručnost, efikasniji rad sudova.

U toj Nacionalnoj strategiji je predviđena potreba da se izmene neki delovi Ustava, kako ne bi dobili, odnosno kako se kasnije ne bi dogodilo, a što se dogodilo 2009. godine, da imamo uticaj zakonodavne, izvršne vlasti i direktan uticaj političkih partija prilikom izbora određenih sudija i tužilaca.

Takođe, važno je utvrditi položaj Pravosudne akademije na kojoj se vrši stručna obuka sudija, tužioca, zamenika tužioca i budućih sudijskih saradnika u sudovima. I ta neophodnost je utvrđena Nacionalnom strategijom od 2020. do 2025. godine.

Donošenju Ustava 2006. godine su prethodili nacrti budućeg teksta Ustava i u junu mesecu 2005. godine, tadašnji ustavotvorci, a to su bili ljudi koji su bili bliski tadašnjoj Demokratskoj stranci, zatražili su mišljenje Venecijanske komisije, odnosno u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe.

I Venecijanska komisija je tada dala svoje kritike. Određeni deo kritika je inkorporiran u tekst Ustava, ali nažalost veliki broj kritika nije uzet u razmatranje.

I već 2005. godine Venecijanska komisija izražava ozbiljnu zabrinutost za budući uticaj političkih stranaka prilikom izbora sudija i tužilaca, zato što se predviđa opšti izbor sudija koji nije utemeljen ni u Ustavu, ni u zakonu i jasan uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora sudija.

I već 2010. godine mi vidimo da su apeli Venecijanske komisije bili potpuno opravdani. Tadašnje ministarstvo pravde, tadašnji VSS sprovodi jednu od najdelikatnijih reformi u pravosuđu u novijoj istoriji Srbije. Oni oglašavaju opšti izbor, odnosno oglašavaju poziv za opšti izbor sa sudije za buduće osnovne, više, apelacione i VKS. Sprovodi se reforma koja u tom trenutku niti je bila neophodna, jer ste imali jasno uređenu nadležnost sudova, imali ste jasno definisanu mrežu sudova, ali nije bila ni u skladu sa Ustavom. Ta reforma je u potpunosti bila delikatna, nestručna, netransparentna.

Odlukom Ministarstva pravde, na čijem čelu su se nalazili ljudi iz DS, to ću uvek ponavljati u ovom domu, zato što takvim odlukama njihovim i odlukama VSS je 1500 nosilaca pravosudnih funkcija u jednom danu ostalo na ulici. Ostali su na ulici tužioci, zamenici javnih tužioca, ostale su sudije. Ostali su samo zato što nisu bili bliski tadašnjoj DS, nisu mogli da udovolje ideološkim potrebama DS. Sam taj postupak je u potpunosti bio netransparentan.

Prvi savet VSS je obavljao razgovore sa sudijama u kojima se se koristili podaci koji su u potpunosti bili falsifikovani. Nisu se prikazivali oni podaci koji se odnose na uspešnost sudija koji su bili stvarni. Vi ste u toj reformi pravosuđa imali kršenje osnovnih ljudskih prava na najflagrantniji način zato što je nezvaničan stav bio da ukoliko se oba supružnika nalaze u pravosuđu da oni moraju da se razvedu, da donesu presudu o razvodu braka kako bi nastavili da rade. Znači, vi direktno utičete na određena ljudska prava, na egzistenciju tih porodica tako što ih uslovljavate da razvode brak.

Onda drugi savet VSS obavlja te iste razgovore da bi opravdao sebe, da bi opravdao svoju savest. I tada se govori o tome kako će ta reforma pravosuđa da unapredi pravosuđe. Tadašnja ministarka govori kako će radni sporovi da se okončaju u šest meseci, parnični u godinu dana, šta smo dobili? Dobili smo tri miliona nerešenih predmeta, dobili smo troškove 44 miliona evra i dobili smo ozbiljnu zabrinutost i Venecijanske komisije i svih drugih relevantnih međunarodnih institucija da je ta reforma pokazala jasan uticaj političke stranke i njihovih političkih satelita prilikom izbora sudija.

Ali to nije najdramatičnije. Danas se u javnosti pojavi saopštenje Narodne stranke na čijem čelu se nalazi Vuk Jeremić. To je ista ona partija koja se osnovala zahvaljujući novcem koji je Vuk Jeremić uzeo od Patrika Hoa. Nelegalno, naravno. I Narodna stranka kaže - predsednik Vučić menja Ustav da bi potpuno kontrolisao izbor sudija. Narodna stranka je danas saopštila da su predložene izmene Ustava Srbije sračunate tako da olakšaju uticaj političke moći na sudije i tužioce. Ljudi, pa mi ovde govorimo da predlog promene Ustava bude usmeren na to da bi se smanjio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti u VSS i Državnom veću tužilaca.

Vi očigledno niste pročitali Predlog za promenu Ustava. Ja vas ne krivim, vi ni jednu stvar koja je usmerena na dobrobit srpskog naroda i građana Srbije, vi ne pročitate. Vi ste samo navikli da dajete određene paušalne izjave kako bi stekli jeftine političke poene. Pa, kako to SNS može da utiče ukoliko ministar pravde ne bude bio u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca? Vi u ovom saopštenju pominjete određene afere, ne znam, pominje se afera „Jovanjica“, „Krušik“ itd. Za te afere se već vode sudski postupci, ali očigledno je da Vuku Jeremiću i Mikiju Aleksiću je mnogo teško palo zato što ih je Prvi osnovni sud, odnosno Mikija Aleksića obavezao da plati 300.000 dinara na ime oštete zato što nije dokazano da je brat predsednika Andrej Vučić kontaktirao sa bilo kim iz afere „Jovanjica“.

Miki Aleksić mora da shvati, po ne znam koji put, da ga njegovi ljudi iz stranke žele da ga nasukaju na brod kao na stenu. Oni mu daju lažne informacije. On, tobože pribavlja informacije iz pouzdanih izvora, pa ti ljudi iz njegove stranke, ti ljudi koji su njegovi koalicioni partneri mu daju lažne informacije.

Takođe, ono što bih želeo da se vratim, vi ste tokom opšteg izbora sudija na grub način ste, odnosno prekršeno je nekoliko osnovnih pravila koji su definisani Ustavom i zakonom, a to je bilo stalnost sudijske funkcije zato što je zakonom jasno definisano da sudija obavlja sudijski, odnosno sudijsku funkciju od trenutka prvog izbora do navršenja radnog veka. Vi ste upravo raspisivanjem opšteg izbora na najočigledniji način prekršili odredbe Ustava i zakona. Stalnost sudijske funkcije, a to ministarka i vi to dobro znate, podrazumeva da sudija ne može biti lišen svog zvanja i položaja ničijom voljom ili samovoljom što je ovde evidentno bio slučaj, osim svojevoljno ili zakonom utvrđenih razloga.

Takođe, u potpunosti se slažem da se izmene delovi Ustava koji se odnose na probni period do tri godine, jer vi time direktno utičete na nezavisnost budućih nosilaca sudijskih funkcija i sve ovo su stvari o kojima moramo razgovarati kako bi unapredili pravosuđe i izbegli mogućnost da nam se desi katastrofalna reforma iz 2009. i 2010. godine.

Građani Srbije od nas očekuju kao i uvek, ozbiljnost, posvećenost i zaštitu njihovih interesa, a mi ćemo najboljim predlozima i nadam se budućim ustavnim amandmanima pokazati da smo maksimalno posvećeni tim ciljevima. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre u Vladi i uvažene kolege narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, jako je bitna današnja sednica i Srbija je pokazala kada vodi jednu odgovornu politiku, politiku koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa vama iz Vlade Republike Srbije, Srbija beleži velike rezultate.

Da bi Srbija mogla da nastavi sa novim rezultatima moramo da imamo i efikasno pravosuđe, moramo i da pravimo određene korake, sigurne korake na putu ka evropskim integracijama.

Kao što znamo, Srbija se opredelila za put evropskih integracija i to sve ide svojim tokom, ali da bi sve to moglo da bude brzo i efikasno, mi moramo da izvršimo i određene korekcije Ustava. Tako ja i kao član SNS i kao član poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u potpunosti podržavam Predlog promene Ustava u oblasti pravosuđa.

Smatram da je to dobro za Srbiju. Smatram da je to dobro za evropske integracije, ali smatram prvenstveno da je to dobro za sve građane Republike Srbije. Ne činimo mi samo promene Ustava zbog evropskog puta Srbije našeg puta u EU, nego činimo i zbog toga da bi naše pravosuđe bilo efikasno.

U svom izlaganju ministarka, gospođa Maja Popović je i sama rekla koliko je bitno da imamo efikasno pravosuđe, a ja tu dodajem, a što smo imali prilike da čujemo i na sedam javnih slušanja koje smo imali u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, da mi ovim promenama Ustava naše pravosuđe činimo u potpunosti nezavisnim.

Znači, sudije su i do sada bile nezavisne, sada će tek imati punu nezavisnost i neće im niko smetati u njihovom radu, ali isto tako želim da razbijem određene predrasude što se tiče promena Ustava o čemu su govorile i moje kolege i pre svega, predsednik Odbora, gospođa Jelena Žarić Kovačević.

Dakle, ove promene Ustava ne tiču se Kosova i Metohije, ne tiču se preambule. Kosovo i Metohija ostaje južna srpska pokrajina. Promene Ustava se tiču samo pravosuđa. To treba da znaju svi građani Srbije, ali isto tako želim da i citiram i premijerku, gospođu Anu Brnabić koja je jasno rekla da zauvek korupcionarske afere koje smo imali do 2012. godine i ove sramne privatizacije, tu nam nije kriva EU, ništa nam tu nije kriva EU i razna predložena evropska pravila, evropski zakoni.

Tu su krivi oni koji su vodili bivši režim do 2012. godine. To su oni predvođeni Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem i Borisom Tadićem, koji ne samo da su uništavali srpsko pravosuđe, nego su uništavali ceo naš sistem, kršili su Ustav i zakone, uništavali su našu državu i samim tim sprečavali Srbiju da ide sigurnim koracima ka EU.

Zašto mi idemo ka EU? Zato što želimo da Srbija bude ono što jeste sada, to je moderna evropska demokratska država koja će iz godine u godinu nastaviti da jača svoje kapacitete i koja će pokazati ponovo celom svetu kako Srbija naša postupa i u vremenu krize. Najbolji primer i to uporno ponavljam je situacija sa korona virusom. Srbija je zahvaljujući Aleksandru Vučiću, našem predsedniku i Vladi Republike Srbije i svim našim lekarima, pokazala kako se bori protiv korona virusa, kako smo tu među najboljima u Evropi i svetu. Srbija je tada jasno pokazala i kako se vodi odlična ekonomska politika koja je prema pokazateljima za prošlu i ovu godinu najbolja u Evropi.

Srbija se pokazala i dokazala i zapadu i istoku, i Briselu i Moskvi, i Vašingtonu i Pekingu, i Tokiju, i Berlinu, i svim našim prijateljskim državama da mi želimo da ovu Srbiju izgradimo u jednu modernu državu koja će imati jedan moderan Ustav prilagođen svetskim standardima i evropskim integracijama. Zašto? Zbog svih nas, zbog svih građana.

Oni kritičari ovih promena Ustava ukoliko žele da budu dobronamerni moraju tu kritiku izneti samo kao osnovanu, a mi smo imali prilike na javnim slušanjima da čujemo i advokate i sudije, i tužioce i predstavnike strukovnih udruženja, imali smo priliku da čujemo i predstavnike nevladinog sektora i ambasada, i svi su podržali ovo. Svi su na javnim slušanjima podržali promene Ustava u oblasti pravosuđa.

Ovde u parlamentu imamo maltene kompletno jedinstvo za to. Čak i pojedine opozicione stranke su shvatile važnost promene Ustava, ali ima i onih opozicionih stranaka koje predvode Dragan Đilas i njegovi saborci kojima ne odgovaraju promene Ustava. Zašto? Njima ne odgovara jaka država, njima ne odgovara moderan Ustav, njima ne odgovara poštovanje zakona i Ustava, njima odgovara ono što je bilo do 2012. godine, vladavina kriminala i korupcije.

Na sreću, Vlada Srbije predvođena vama gospođo Brnabić i naša država predvođena Aleksandrom Vučićem, rekla je stop i kriminalu i korupciji. Rekla je stop i mafiji. Objavili ste krajem oktobra veliki rat mafiji. Vidimo ozbiljne rezultate. Ali, da bi ta borba protiv mafije u narednom periodu mogla da bude efikasnije zbog svih građana Srbije, mi moramo imati i efikasno pravosuđe. Da bi imali efikasno pravosuđe potrebne su ove promene Ustava.

Dakle, da zaključim na kraju, promena Ustava u oblasti pravosuđa je neophodna. Pod broj jedan, zbog svih građana Srbije i našeg interesa. Pod broj dva, zbog naših evropskih integracija. Pod broj tri, zbog borbe protiv kriminala i korupcije, tj. borbe protiv mafije. Jer, Srbija samo poštujući Ustav i ako ima dobre zakone i ako ima dobar tim Vlade Srbije, što imamo danas, i ako imamo našu državu predvođenu predsednikom Aleksandrom Vučićem, biće zemlja vladavine reda i zakona, zemlja koja svaki dan postiže ozbiljne rezultate i u oblasti ekonomije, zdravstva, prosvete, energetike, poljoprivrede i privrede, ali prvenstveno postiže ozbiljne rezultate u borbi protiv mafije. Hvala i živela Srbija.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Uglješi Mrdiću.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća gospođo Kovač, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena premijerko Brnabić, uvažena ministarko Joksimović, uvažena ministarko Popović, uvažena ministarko Čomić, uvaženi viši savetniče Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici OEBS-a, EU u Srbiji, drugih strukovnih udruženja, organizacija koje se bave tematikom pravosuđa, poštovane kolege iz civilnog društva i svi drugi predstavnici advokatskih komora, sudija i tužilaca, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj Posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govorimo o jednoj jako bitnoj temi, a to je predlog za promenu Ustava Republike Srbije. Mogu vam reći da su ove predložene promene i te kako u skladu sa našim evro integracijama. Kao što znate mi smo država koja je kandidat za članstvo u EU, dosta smo odmakli na tom putu evropskih integracija i ove predložene ustavne promene će nam jako pomoći na tom putu i naravno uticaće na celokupnu demokratizaciju našeg društva i unapređenju celokupnog našeg sistema pravosuđa.

Ove predložene ustavne promene nisu samo bitne iz tog ugla. Kada pogledate mi samo, kao suverena država, mi bismo i te kako i da nismo na tom putu evropskih integracija, mi bismo doneli ovakve ustavne promene jer su one neophodne da se dodatno demokratizuje naše društvo.

Pravosuđe u Srbiji i jeste nezavisno i zaista je nezavisno i kada pogledate taj Ustav iz 2006. godine i kasniju praksu videćete da pravosuđe, odnosno sudska vlas u Srbiji jeste nezavisno, ali postoje određene manjkavosti na polju efikasnosti i efektivnosti tog pravosuđa. U tom Ustavu iz 2006. godine primetne su određene manjkavosti, odnosno nedoslednosti i neke odredbe su čak i u koliziji, neke odredbe su delimično prenormirane ili delimično podnormirne, nejasno redigovane, a zato je neophodno da se, ili prosto malu su drugačije definisane, pa je stoga neophodno da se te ustavne promene sprovedu na najbolji mogući način.

Republika Srbija se pre jedno dvadesetak godina opredelila da krene tim putem evropskih integracija i mi smo u skladu sa tim doneli veći broj akata, a i sa EU smo potpisali više bilateralnih sporazuma, što sa EU, što sa njenim državama, članicama pojedinačno. Recimo, imamo nacionalnu strategiju reforme pravosuđa koja je identifikovala potrebu da se izmeni Ustav kako bi se uklonio eventualno postojeći uticaj zakonodavne izvršne vlasti kada je u pitanju pravosuđe, izbor članova Visokog saveta sudstva, sudija, tužilaca i drugih tela.

Takođe, neophodnost promene Ustava prepoznata je u i toj Strategiji razvoja pravosuđa za 2020. do 2025. godine. Strategija je usvojena 10. jula 2020. godine na sednici Vlade Republike Srbije i tu je takođe prepoznato, uočen je niz slabosti, ali ne u smislu da sudstvo nije nezavisno, već samo da je ono neefikasno u određenim segmentima i neefektivno.

Naravno, brojni problemi koji narušavaju taj nivo efikasnosti u odnosu na efektivnosti tog našeg pravosudnog sistema u praksi je konstatovano da je koren određenog broja tih problema upravo izvire iz tih ustavnih odredbi koje moraju biti promenjene i to i te kako taj predlog za promenu su podržale i brojne organizacije, brojna tela koja se bave tom problematikom, a to zeleno svetlo nam je dala i Venecijanska komisija koja se tu nekako najviše pita kada su te promene u pitanju. Opet ima i najveći legitimitet i najveću stručnost da kaže da li su te promene u skladu sa „aki komuniter“, odnosno tim korpusom prava EU i u skladu sa tim nekim evropskim načelima, normama i tekovinama demokratije.

Ministarka pravde, Maja Popović, je prepoznala da je u tom akcionom planu za pregovaračku Poglavlje 23 bitno sprovesti neophodnu reformu kako bi se sistem dodatno demokratizovao i kako bi se te neke evropske tekovine inkorporirale u naš sistem. Naravno, tu je i Poglavlje 24 uključeno, ali ta dva poglavlja su kao što znamo ključna za čitav proces evropskih integracija i ona će doprineti da se čitava taj jedan klaster, kada su u pitanju naše evropske integracije što skorije i otvori.

Predviđeno je naravno, da Republika Srbija analizira te postojeće odredbe Ustava sa stanovišta tih opšte prihvaćenih evropskih normi i načela, a naravno, oni su izraženi kroz dokumenta EU, UN, organizacije OEBS-a, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca, organizacije države za borbu protiv korupcije GREKO, organizacije SEPEŠ, ali i Evropske mreže saveta pravosuđa.

Konkretne ove ustavne promene bi se ticale da se omogući ulazak u pravosuđe mladim sudijama, mladim tužiocima i oni bi stalno prolazili jedan proces stručnog usavršavanja i napredovanja u službi, naravno, uz poštovanje stalnosti sudijske funkcije. Znači, nećemo više imati onaj probni mandat od tri godine, već jednom kada sudije ili tužilac bude izabran, on će ostati na toj funkciji. Oni će proći kroz, da kažem, taj proces stručnog usavršavanja, a za to će biti zadužena Pravosudna akademija. Pravosudna akademija će biti ustavna kategorija i ona će doprineti tom usavršavanju tih novih sudija i tužilaca.

Neophodno je utvrditi tu veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naravno, kasnije ćemo precizirati u narednoj fazi ovih ustavnih promena, samim amandmanima, ali verovatno će Državno veće tužilaca promeniti naziv u Visoki savet tužilaca, ne bili postojala analogija sa već postojećim Visokim savetom sudstva, pa tako i Visoki savet tužilaca. Oni će imati po deset članova, umesto po jedanaest.

Pomenuo sam i stalnost sudijske funkcije, a naravno neophodno je promeniti i sam naziv Vrhovnog kasacionog suda. Kao što znamo u pravnoj teoriji imamo ta dva neka modela ili je Kasacioni sud ili je Vrhovni sud. Znači, ili vraća na ponovno odlučivanje, ako je Kasacioni ili jednostavno Vrhovni, da odlučuje o meritumu odluke onih nižih sudova. Mi ćemo se opredeliti za taj model Vrhovnog suda gde će se odlučivati o meritumu odluke nižih sudova i to je jedna praksa u brojnim evropskim zemljama koja je jako pozitivna i dala je pozitivne rezultate. Mi smo prepoznali da je to neophodno da na taj način te ustavne reforme sprovedemo u Srbiji.

Naravno, ono ključno, političko pitanje, prosto važno je napomenuti, da ovim Ustavom mi nikako ne menjamo našu preambulu. Mi nećemo menjati preambulu, nećemo menjati onu odredbu koja se tiče Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ostaju definitivno u sastavu Republike Srbije. Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije i biće i to se nikada neće menjati. Mi novim ustavnim reformama, promenama, zakonima, Kosovo i Metohija jesu sastavni deo Republike Srbije. Neće se menjati one odredbe, koje se tiču kataloga ljudskih prava, ekonomskog uređenja, teritorijalnog uređenja ili generalno izbora ili uređenja vlasti.

Moram napomenuti još jednu stvar, da proces ustavnih promena od samog početka je transparentan, inkluzivan, a predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u Narodnoj skupštini Republike Srbije Jelena Žarić Kovačević, je u današnjem izlaganju rekla da su pozivani svi akteri, svi koji su bili zainteresovani da uzmu učešće u tom dijalogu, u javnim slušanjima koje smo mi organizovali kao Odbor. Oni su mogli da dođu da iznesu svoje mišljenje, da daju neki predlog, neku sugestiju.

Želim još da napomenem da smo mi organizovali čak sedam javnih slušanja. Sedam javnih slušanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali smo organizovali i javno slušanje u Novom Sadu, javno slušanje u Nišu, javno slušanje u Kragujevcu, sve to da bi se postigao što širi društveni konsenzus, jer ovo je najvažnije pitanje, dame i gospodo. Ustavne promene su za jednu Narodnu skupštinu najvažnije pitanje, važnije možda i od budžeta. Zato je bitno postići što širi društveni konsenzus da bismo imali legitimitet da zaista donesemo te odluke, odnosno te ustavne promene na najbolji mogući način.

Zato ja molim sve prisutne narodne poslanike da prihvate ove ustavne promene, odnosno ovaj predlog za ustavne promene da prihvate, jer ovaj proces je, čitav proces promene Ustava je inače zvanično i započet i to je profesor Petrov, koji je inače član Venecijanske komisije ispred Republike Srbije, on je lepo objasnio na prethodnim javnim slušanjima da je ovaj proces zvanično započet onog trenutka kada je Vlada kao ovlašćeni predlagač, ja mislim, 4. decembra još uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo predlog za promenu Ustava Republike Srbije.

Ovaj proces smo započeli, zato molim sve građane, a pre svega, sve narodne poslanike da jednostavno shvate da je ovo jako važan posao za nas i ovo više nije ni političko pitanje, ovde ne možemo, ni kome mi pripadamo, kojoj stranci, ovo se tiče svih građana Republike Srbije i zato molim sve, ali sve narodne poslanike da glasaju, da podrže ove promene, jer sa ovim promenama naše sudstvo će biti još efikasnije, još efektivnije, celokupno društvo će se dodatno demokratizovati i samim tim cela naša država će napredovati.

Zato ponovo apelujem i molim na sve prisutne narodne poslanike da glasaju, da podrže ovo, jer ovo je pitanje koje se tiče svih nas, svih građana Republike Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić.