Hvala.
Pre nego što pređemo na govornike na osnovu liste narodnih poslanika, želim da vas obavestim da će, shodno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akt iz dnevnog reda ove sednice.
Inače, takođe želim da vam napomenem da je predviđeno da glasanje bude oko 18:15, 18:30 časova.
Poštovani narodni poslanici, a sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15:10 časova.
Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom i prelazimo na listu narodnih poslanika.
Reč ima Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovana ministrice, hoću da kažem da sam ja pripadnik bošnjačkog naroda, da sam ovde rođen, da nisam ni odakle došao, da je ovo moja zemlja i da hoću da je učinimo najboljim mestom za život.

Od 2014. godine primetno je popravljanje stanja u svim segmentima, kada je u pitanju naše društvo i naša zemlja i kada je u pitanju Vlada koju je tada predvodio Aleksandar Vučić i sada kada Vladu predvodi premijerka Ana Brnabić. Ja hoću da istaknem da sam 2006. godine bio student i, iako nisam bio politički aktivan, bio sam protiv donošenja tadašnjeg Ustava na način na koji je on donesen i na način na koji se tada glasalo.

Smatram da ovo što sada radimo jeste jedna dobra stvar i mi kao Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, apsolutno ćemo podržati ove izmene Ustava koje se tiču zakonodavstva i koje se tiču pravosuđa. Smatram da možemo i o drugim segmentima da razgovaramo, ali da to danas nije tema i zato se neću na to osvrtati.

Ne postoji nijedan savršen dokument, tako ni Ustav, on je sklon promenama. Vreme i izazovi sa kojim se suočavamo nalažu usvajanje nekih novih rešenja. Što se tiče EU, to je naš najvažniji spoljno politički prioritet, to je sistem vrednosti kojem mi težimo, ne zato što nas neko uslovljava, ne zato što nam neko postavlja domaće zadatke, već naprosto zato što želimo da napravimo zemlju u kojoj živimo, Srbiju, najboljim mestom za život.

Što se tiče izmena koje su predložene, smatramo da su one adekvatne i što se tiče samog Ustava, iako, kao što sam rekao, ima nekih segmenata oko kojih možemo diskutovati. Smatram da je ključna stvar koju imamo i kod Ustava i kod nekih drugih zakona implementacija i kada je u pitanju službena upotreba jezika i pisma i kada imamo nastavu na jezicima manjinskih zajednica i kada je u pitanju decentralizacija itd.

Ono što hoću da istaknem, jeste da su se prava manjinskih zajednica u proteklom periodu popravila, da više nemamo situaciju o kojoj je govorio lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, da neko osporava izbore za nacionalne savete, da se vrši otvorena diskriminacija prema jednom narodu, da ministri direktno učestvuju u toj diskriminaciji. Naprotiv, kabinet predsednice Vlade, predsednika države i svih ministara je otvoren za sve građanke i građane, za narodne poslanike i ja to mogu da posvedočim. To hoću da istaknem i da zajedno radimo da učinimo ovu zemlju najboljim mestom za život i da ljudi mogu da pristojno žive od svog rada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladan Glišić.
Izvolite.

Ponosan sam bio te 2006. godine, kao što sam i danas ponosan, zato što sam glasao sa velikom većinom naših građana i našeg naroda za ovaj Koštuničin Ustav. Tada je, ako se sećate, možda prvi put u životu i možda jedini put u životu i blaženopočivši patrijarh Pavle glasao za ovaj Ustav. Danas sam u poziciji ustavobranitelja i glasaću protiv vaših predloga promena, ne samo zato što poštujem politički legat Vojislava Koštunice i što poštujem patrijarha Pavla.

Glasaću pre svega zato što smatram da, bez obzira na sve što smo ovde čuli, ovo nije autentična volja našeg naroda i potreba našeg društva. Ovo je diktat iz Brisela. Krivo mi je što gospoda iz Brisela nisu tu da čuju šta o tome mislimo. Kada kažem mislimo, mislim na sve one čiji sam ja ovde jedini predstavnik, a pripadaju srpskom narodu i ne slažu se sa vašom vlašću. Taj diktat iz Brisela nas dovodi do toga da se mi već preko 20 godina idući ka Evropi bez alternative, evropskom putu bez alternative, puzeći ka tom putu sebe ponižavamo i odričemo se svog suvereniteta.

Jedan od takvih primera je i odlaganje rezolucije o Jasenovcu koju su podneli preživeli logoraši, a odložili smo je zato da ne bi slučajno uvredili Hrvatsku, jer bi mogla da nam pravi probleme na tom put ka EU. Dakle, to je samo jedan slikovit primer o kome ću više govoriti sutra na konferenciji za medije, pošto ovde nemam vremena.

Sada želim da pričam o tome da se mi setimo, bez obzira što znate šta ja mislim o ovom sazivu parlamenta, ovakvi kakvi god da smo, mi smo jedina vlast koju biraju naši građani i jedini koji oličavamo suverenitet našeg naroda i naših građana. Pored nas i predsednik Srbije je biran, ali kada bi se držao Ustava bio bi daleko slabiji u političkom smislu, nego ova Skupština. Kada smo mi jedina vlast koju bira ovaj narod i na koju može da utiče, koju sutra može da smeni, potpuno je neverovatno da se odričemo prava da kontrolišemo u ime tog naroda jednu drugu granu vlasti koja se zove sudska.

Priča o nezavisnosti sudstva bi imala svežinu pre 30 godina, kada smo još mogli da verujemo da postoje nezavisni mediji i nezavisno sudstvo. Na ovaj način sudstvo će biti nezavisno samo od naših građana i našeg naroda, a neće biti nezavisno ni od stranih ambasada, ni od banaka, ni od stranih korporacija, ni od stranačkih gazdi, ni od domaćih tajkuna i svih onih koji čine one lobije koji tako lepo vršljaju po Briselu. Ima preko 50 hiljada lobista tamo, a lobiranje je lepo naziv za korupciju i institucionalizovanu, poštovane kolege.

Koji je legat ostavila briselska unija mešajući se u naše društvo, u našu upravu, u naše pravosuđe? Da se podsetimo da ta fina gospoda iz briselske unije, to su oni koji pripadaju politici koja nam je uvodila sankcije 90-ih godina, koja nas je bombardovala, njihovi vojnici su nas ubijali i bombardovali, koja je 2000-ih zahtevala taj oblik privatizacije koji je uništio našu privredu. U ovih devet godina, kada ste vi došli na vlast, krenula je privatizacija po dubini društva, pa smo tako dobili privatne prinudne izvršitelje, umesto onih izvršnih odeljenja u sudovima koja su vodila računa o imovinskom stanju, oni koji su bili dužnici, a nisu bili samo efikasni da oderu kožu sa leđa građana, pa smo dobili notare čije su takse takve da osiromašeni narod to više ne može da plaća.

Onda smo dobili jedan hitni predlog zakona, tj. izmena Zakona o parničnom postupku koji je mogao da dovede do toga i još uvek postoji opasnost da osiromašeni građani koji ne mogu da plate taksu ne mogu ni da dođu do sudova. To je sve legat Evropske unije i puta – Evropska unija nema alternativu.

To je privatizacija našeg sudstva, našeg pravosuđa. To je privatizacija naše uprave, to je privatizacija, jer to je način kako funkcioniše Evropska unija kao deo globalističkog procesa i projekta političkog zapada.

Zato vas pozivam da se prisetite da smo mi ovde jedini predstavnici ovog naroda i da treba da glasamo da ovaj narod može da utiče na svoje pravosuđe i zato ću glasati protiv ovih predloga. Hvala.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.
Na ovo zaista moram da reagujem, jer je izrečeno nešto što je mene, poštovani narodni poslaniče, realno zapanjilo. Ja ovakvu retoriku nisam čula baš prilično dug niz godina ni od koga i nekoliko stvari koje zaista ne mogu da stoje.
Prvo, kažete da ste ponosno 2006. godine glasali za Ustav, a da ovo što mi sada iniciramo i predlažemo nije autentična volja našeg naroda već diktat Brisela. Sada ne znam čiji je diktat bio ono 2006. godine pošto niko nije bio umešan osim nekolicine ljudi u pisanje tih ustavnih amandmana. Naši najpozvaniji stručnjaci i najstručniji ljudi profesionalci svakako nisu bili umešani u pisanje tog Ustava 2006. godine. Čuli smo tokom rasprave šta su neki od naših najpoznatijih stručnjaka, pravnih stručnjaka upravo za pitanje Ustava rekli o tim ustavnim izmenama 2006. godine, što je na sramotu, ja mislim, Srbije koja je poznata kao zemlja zaista modernih, naprednih i slobodarskih ustava gde mi 2006. godine dobijamo Ustav za koji naši pravni stručnjaci kažu da je najnepismeniji do tada. To ne možemo zaista da zamerimo ni našim pravnim stručnjacima, ne možemo to da zamerimo ni Briselu, ne možemo da zamerimo ni Moskvi, ni Pekingu, ni Vašingtonu, ni bilo kome drugom, osim tadašnjim neozbiljnim i krajnje neodgovornim političkim elitama.
Tada nije bila nikakva javna rasprava i javna debata o tim ustavnim amandmanima. Dakle, niko nije pitan, ni sudije, ni tužioci, ni relevantna udruženja, ni relevantne organizacije, ni organizacije civilnog društva, ni neke političke stranke. Dakle, niko nije pitan. Onda je bio onaj famozni referendum od 48 sati, koliko se dobro sećam, gde se jedva, i kažu ljudi koji više znaju od mene, na izuzetno inovativne načine namicala ta većina. Ako ste vi time ponosni, to je u redu. Onda i razumem zašto čitavu ovu proceduru ni ne podržavate, a niste ni ispratili.
Ovo nije diktat Brisela. Reći ću vam, najmanje dva razloga zašto ovo nije diktat Brisela, o kojima sam pričala ja i ministarka Joksimović i neki narodni poslanici.
Prvo i najvažnije, ustavni amandmani ne mogu biti diktat Brisela, pošto ako pogledate različite države članice EU sve one imaju izuzetno različite modele kako se biraju sudije, tužioci, da li izvršna vlast, nekad isključivo ministar pravde, a neka parlamenti imaju uticaj na to kako se oni biraju, pa u tome EU nema jedinstvenu pravnu normu ili pravnu tekovinu, već se oslanja na praktično stručne službe Venecijanske komisije. Tako da je i želeo Brisel da nam diktira kako će izgledati naši ustavni amandmani to nikada nisu ni mogli da urade.
Druga stvar, čuvajući naš suverenitet, ali opet ću pričati malo o tome kasnije u mom odgovoru, niko ove ustavne amandmane nije pripremao do naših profesora, kada je Vlada krenula u ovo i inicirala ustavne amandmane, ustavnog prava. Oni su takođe dodatno menjani, izgrađivani, pisani u širokoj javnoj konsultaciji koja je uključivala sva relevantna udruženja sudija, tužilaca, organizacija civilnog društva, međunarodnu praksu čisto kao referencu. Mi smo pisali i mi pripremali i mi onda konsultovali sve ostale, kao što Skupština sada konsultuje sve i to širom Srbije i u Beogradu, i u Novom Sadu, i Nišu, i u Kragujevcu i još nekim gradovima.
Ništa od toga se nije desilo 2006. godine. Niko nije konsultovan. Gde je bila javna rasprava? Ko je pitao ljude ili sudije ili tužioce u Kragujevcu ili Nišu ili Novom Sadu šta oni misle o tim ustavnim amandmanima?
Tako da ako već izgovarate da nešto nije autentična volja našeg naroda zaista mislim da nije korektno da to izgovarate u kontekstu toga kada niko narod nije pitao, ni relevantna udruženja. Ovaj put je to drugačije.
Što se tiče Evrope, nisam tu da branim Evropu i EU. Tu sam uvek samo i isključivo da branim Srbiju, naše građane, našu ekonomiju.
Vi kažete da je put EU bez alternative nas doveo u propast, da se mi ponižavamo i žrtvujemo naš suverenitet zarad EU. Ja bih rekla da zaista ništa ne može biti dalje od istine. Dakle, prvo, Evropa, odnosno EU je 70% našeg tržišta, tržišta naših proizvoda, proizvoda koji prave građani Republike Srbije, naših malih, mikro, srednjih preduzeća i porodičnih firmi i to smo uspeli zahvaljujući tome što imamo posebne veze sa EU, pa imamo praktično i fri trejd agriment ili Sporazum o slobodnoj trgovini kroz SSP.
Isto tako, preko 70% investicija u Republici Srbiji su iz te EU, iz zemalja članica EU. Tu rade mnoge porodice naših ljudi koji su pre nego što smo mi krenuli u reforme 2014. godine bile nezaposlene, jer ću vas podsetiti, nezaposlenost je bila iznad 25%, nezaposlenost mladih iznad 51%. Imali smo podršku naših partnera iz EU, ali isto tako i znali kako da iskoristimo tu podršku da bi napravili radna mesta i poslove za naše ljude.
Evropa, kada čujemo ovde – pa eto ta Evropa, pa ne znam koja ta Evropa. Mi pripadamo Evropi, pripadamo joj istorijski i geografski i tradicionalno pripadamo toj Evropi. Naš izbor je da budemo članovi EU zato što mislimo da je to najbolje za naše građane i za našu privredu. Na kraju krajeva, kada završimo naše pregovore građani Republike Srbije će dati svoj konačni stav o tome.
Ali, da mi kaže neko ko se ponosi sa suverenitetom tokom 2006. ili 2007. ili 2008. ili 2009. godine, kojim suverenitetom kada su nam tada vlade birali strani ambasadori, davali direktne naloge, da li neko može da bude u Vladi i ko će biti koalicioni partneri, odnosno ko će činiti vladajuću većinu i koaliciju? Strani ambasadori i tajkuni. Koji je to suverenitet te države tada bio?
Nama danas niko ne naređuje, niko nam ne određuje šta ćemo, kako i sa kim da radimo, do nas samih, legitimno izabranih predstavnika ove zemlje, dakle, samih građana Republike Srbije. Neretko se danas čuje u svetu, širom sveta, u mnogim zemljama da je Srbija jedna od retkih država u današnjim kompleksnim geopolitičkim okolnostima, koja je sačuvala i u potpunosti zadržala svoj istinski suverenitet.
Žao mi je što vi ne delite očigledno taj stav, taj pogled na stvari, ali ja mislim da država Srbija nije imala ovakav suverenitet, već dugo, dugo, dugo vremena i time se ponosim.
Konačno, da ponovim i ono što sam rekla na početku. Ne radimo mi poštovani narodni poslaniče, ovo zbog EU. Mi ovo radimo zbog građana Republike Srbije. Kao što ste mogli da čujete od nekih narodnih poslanika koji su pre vas govorili, mnogi imaju i druge zamerke na neke druge članove Ustava Republike Srbije koje bi trebalo da se promene, da se pojasne zato što su pisane tako kako su pisane, a mnogi stručniji od mene ljudi su rekli da je najnepismeniji Ustav, kao što sam rekla i to je nešto što sa čim bih ja mogla da se složim u velikoj meri i što mi kao Vlada svakako treba da imamo u vidu u budućnosti.
Ali, ovo smo radili, pre svega, kao što sam rekla, za građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije da bi ispravili neke nelogičnosti, da bi napravili sudstvo koje i podvlačim, nije samo nezavisno, već je mnogo odgovornije, pre svega građanima Republike Srbije i mnogo je efikasnije, a pre svega i za građane i za privredu Republike Srbije i to su te tri stvari koje nama trebaju.
Nezavisno, da. Ne u potpunosti nezavisno od sve tri grane vlasti zato što one po ustavu moraju da se ograničavaju, limitiraju i kontrolišu, ali nezavisno od neposrednog uticaja politike i izvršne vlasti, svakako, što će čini mi se i nadam se, u dugom roku osigurati meritokratiju tom sudstvu, a ne kao što je bilo 2009. godine, da jedini kriterijum za izbor sudija i tužilaca bude partijska politička pripadnost, pa je tako bilo moguće da se 1000 sudija i tužilaca izmeni u dva dana.
Dakle, to je suština, mi moramo da uradimo nešto što će ubrzati naše sudstvo. Zato što, verovatno i vi ste svedoci toga da ste milion puta čuli nekog našeg građanina ili nekog našeg privrednika koji kaže – pa što da podnosim tužbu kada će mi trajati 10 ili 20 godina sudski proces. I zbog toga menjamo Ustav. Između ostalog.
Dakle, mislim da će osigurati pravdu za građane Republike Srbije i da to radimo samo isključivo za njih. Konačno, da li može da se utiče na pravosuđe, vidite postoje mehanizmi i Skupština Republike Srbije naravno da nije u potpunosti isključena, izvršna vlast jeste, ali Skupština nije. Ne znam da li ste pažljivo čitali makar ovo što je radila Vlada Republike Srbije, a sada je dalje na vama da to prihvatite i u kolikoj meri prihvatite i dalje menjate, ali Skupština Republike Srbije nije u potpunosti isključena, zato što je to nemoguće. Zato što je Skupština ta koja vuče legitimitet od građana direktno, tako da ni pravosuđe ne može biti nezavisno ni od izvršne vlasti, ni od zakonodavne vlasti i da se bira, izabira i radi samo za sebe. Tako da moguće da niste detaljno pogledali ustavne amandmane.
Na kraju krajeva, da se vratim na tih, otprilike nešto oko 70% i tržišta koje za naše proizvode čini EU i 70% ili 75% investicija koje dolaze iz EU. To je nama pomoglo da danas imamo nezaposlenost koja je jednocifrena i to jedini u regionu, da imamo najveće plate u regionu, da do kraja ove godine, nadam se, prestignemo i Bugarsku kao državu članicu EU, u prosečnim platama, ali takođe da između 2012. godine i 2021. godine, pa ako hoćete i paralelno sa procesom evropskim integracija koji je praktično zaista počeo 2014. godine kada smo otvorili pregovore, da povećavamo penzije 23%. Dakle 23% su povećane penzije između 2012. i 2021. godine, ako gledate u evrima. Ako gledate u dinarima, 28% su povećane penzije i na kraju krajeva i to da ćemo ove godine, čini mi se sasvim sigurno minimalno imati rast našeg BDP od 6% što znači, ukoliko računate po švajcarskoj formuli da će 1. januara 2022. godine penzije rasti svakako za minimalnih 5% dodatno. Dakle, dodatno za 5% će svakako rasti penzije ako nastavimo ovako da radimo, a mi ćemo se truditi da to bude i malo više.
Tako da, kako da vam kažem, politika je jedno, političke strasti i ostrašćenosti su jedno, ekonomija i život je nešto drugo. Mislim da je država Srbija od 2014. godine postavila jedan ili trasirala jedan kurs koji na najbolji mogući način, iako je to najteži put, brani naš suverenitet, štiti i bori se za interese građana i privrede naše zemlje, što se najbolje vidi u ekonomskim pokazateljima, ali isto tako ide ka EU kao daleko najboljem izboru za nas i konačno čuva svoje tradicionalna partnerstva i sa NRK, i sa Ruskom Federacijom, ali i sa drugim zemljama, kao što su SAD, Indija, UAE, Brazil, Argentina, Turska itd. To je jedan jasan smer, ali u ovom trenutku svakako naš strateški pravac je pravac EU. Hvala mnogo.

Hvala.
Reč ima poslanik Glišić.

Osvrnuću se na ovo poslednje što ste rekli vezano za to da je put u EU opravdan, smislen i da je tih 70% naše ekonomske vezanosti na više načina za EU, nešto što je dobro. To je moglo da bude dobro pod uslovom da to nije geostrateški projekat koji će zahtevati da mi predamo KiM Albancima. To bi bilo dobro da to nije geostrateški projekat koji će tražiti da uvedemo sankcije Rusiji.

To bi bilo dobro da to nije geostrateški projekat koji je upravo ovih dana mimo Dejtonskog sporazuma podržao izbor, neko ako će biti guverner našem narodu u Republici Srpskoj. Znači, u tom smislu je to problem.

Ono što ste vi rekli kao prednost tih 70% naše vezanosti, to je u stvari kanal kojima ćete trpeti pritisak u narednim danima da prihvatite sve ovo što ste malopre rekli da će tražiti od nas. Onda ćemo doći u situaciju da postavimo pitanje da li smo za bolji život ili smo za suverenitet? To je ono na čemu je 2008. godine bila poražena politika koja je rekla da je Kosovo srce Srbije, i 2006. godine kada je donošen ovaj Ustav bile su mnogo manje naklonjene geopolitičke okolnosti našem narodu, nego ovo što vi danas imate.

Vi danas imate Kinu koja postaje svetski lider u ekonomiji, imate Rusiju koja može na mnoge načine da pomogne. Sve to 2006. godine nismo imali. Godine 2006. još Putin nije održao svoj minhenski govor koji je došao godinu dana kasnije.

Znači, taj Ustav nije idealan i taj Ustav vredi menjati, ali u onim stvarima o kojima je govoreno, a to su neke nelogičnosti koje mogu da se promene.

Taj Ustav je bio poslednja odbrana i pokušaj da se sačuva nešto državnosti i suvereniteta pošto su nam na nelegalan način uzeli Crnu Goru, pošto su u isto vreme se spremali da proglase nezavisnu državu na Kosovu i sve to je dovelo do toga da vi danas imate mnogo bolju poziciju koju biste mogli da iskoristite, da nađete zamenu za tih 70% naše pupčane vezanosti za EU koja radi protiv naših interesa. Znači, to bi bio ozbiljan državotvorni čin.

Premijerka Brnabić.