Četvrta posebna sednica , 07.06.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Vlade RS
Evo, još neke stvari.
Dakle, vi kažete geostrateški projekat zbog koga ćemo se mi odreći KiM. To ili-ili nikada nije bilo na stolu, niti bi mi to ili-ili ikada prihvatili, kao što ne bi prihvatili ili-ili da dolazi od bilo koje strane zato što suviše volimo, suviše poštujemo, suviše cenimo našu zemlju i njen slobodarski duh.
Dakle, nikada to nije bilo, niti to negde piše. Piše da imamo dugoročni sporazum o stabilizaciji postignut sa Prištinom. Šta taj sporazum podrazumeva to ćemo videti, ali mislim da svakako ova većina nikada neće pristati na to ako priznate Kosovo možete u EU.
Pritom, to nikada nije ni bilo na stolu. To sada nije na stolu. To su neke fantazmogorije, izmišljene priče, mitovi koji nemaju nikakvo uporište u stvarnosti. To niko nikada nije rekao, to niko nikad od nas nije tražio. Vi imate pet zemalja članica EU koje ne priznaju tzv. republiku Kosovo. Šta ćemo sa njima? Time i njih, ovim što vi kažete, time i njih unižavate. Tako da ne znam, razumem politički kako vi hoćete to da predstavite, ali to jednostavno nije istina.
Neverovatno mi je kakav alibi vi dajte prethodnim vlastima, rušilačkim vlastima, koje su zaista, u pravu ste, uništili Srbiju, prilično je dotukle, dovele nezaposlenost na preko 25%, dovele Srbiju da se po prosečnim platama bori sa Albanijom i tada Makedonijom, danas Severnom Makedonijom, doveli je do ivice bankrota, na nekoliko meseci od bankrota, i neverovatan je alibi koji vi dajte govoreći - to je sve po diktatu Brisela.
Pljačkaške privatizacije 2000. godine su bile pod diktatom Brisela, to apsolutno nije tačno. To nema nikakvo uporište u stvarnosti, to zaista nema nikakvo uporište u logici, u mozgu, ne postoji. Dakle, 2000. godine su krenule pljačkaške privatizacije zato što je tada neko državno rukovodstvo krenulo u takvu vrstu privatizacija.
Godine 2014. Vlada Aleksandra Vučića, posle toga i moja Vlada, pokazala kako možete da privatizujete nešto, a da obezbedite da ta privatizacija garantuje radna mesta tim ljudima koji tu rade, otvori dodatna radna mesta i poveća proizvodnju i od tih gubitaša postanu i neke od najvećih izvoznika iz Republike Srbije. Evo, „Železara“ Smederevo vam je takav primer.
Dakle, 2000. godine pljačkaška privatizacija vidite, nažalost rekla bih, za našu zemlju nema nikakve veze sa Briselom. Hajde da nam je Brisel naložio da uništimo našu privredu, nego ljudi se nisu mešali, nisu rekli ni privatizujte, ni nemojte, ni prodajte ovom, ni nemojte da prodate onom. Dakle, nisu se mešali, to smo nažalost samo mi radili. Naši ljudi, naša vlast, naše političke stranke tada, naši politički lideri su uništili zemlju, mnoge porodice zahvaljujući pljačkaškim privatizacijama, ne po nečijem diktatu, nego zato što su oni bili korumpirani, lakomi na pare, bahati i u nekim slučajevima ponekada neznalice.
Kakve to veze ima sa Briselom? Mi smo pokazali kako to može drugačije i paralelno sa tim da idete, da napredujte dalje na evropskom putu. Kakve veze ima sada Brisel sa Crnom Gorom? Čekajte, šta su naše vlasti radile tamo u tadašnjoj zajedničkoj državi, da sačuvaju tu uniju Srbije i Crne Gore? Apsolutno ništa. Isto kao i šta su radili kada je Priština proglasila nezavisnost bez referenduma, bez ikakve podloge u međunarodnom pravu. Šta su radili? Ništa, dali saopštenje za medije.
Tako da, sve te stvari verujte nikakve nažalost nemaju veze sa Briselom. Kažem nažalost, zato što bi mi bilo lakše da je sve to nama nametnuo neki stranac. Ne, to su naši uradili, naši ljudi u svoj svojoj bahatosti, samoljublju, ljubavi prema novcu, moći, korupciji. Sami su to uradili svojoj zemlji.
Molim vas da samo ne idemo u to zaista da su takve stvari pod patronatom Brisela zato što Brisel zaista nikakve veze nije imao sa tim. Sami smo te stvari uradili sebi. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Jadranka Joksimović.
...
Srpska napredna stranka

Jadranka Joksimović

| Ministarka za evropske integracije
Zahvaljujem.
Premijerka je zaista dobro obrazložila sve aspekte, ali prosto kao ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije moram da reagujem na jedan rečnik koji meni lično stvarno smeta oko tih diktata, nediktata i ostalog i prebrojavanja patriotskih krvnih zrnaca da li ste za EU, pa ste nepatriota ili ste veliki patriota pa ćete sve što dolazi iz EU i iz Evrope da poništite i da time dokažete svoju dogmatsku prirodu, a vidim da i Ustav doživljavate na dogmatski način što je veliki problem dugo u Srbiji koji postoji.
Ustav je dokument koji bi trebalo da bude u modernom svetu živ dokument koji prati realnosti, koji trasira nove puteve, koji gleda šta je i reflektuje ono što je najbolje za zemlju.
Znate, Ustav iz 2006. godine, između ostalog mene da je neko pitao, ja bi tražila mnogo ranije da se promeni i da uvaži činjenicu da je Srbija ušla u pristupni proces i da je postala pridružena zemlja 2013. godine. Srbija je postala stupanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu prvo 2009. godine u Srbiji, a onda 2013. godine u EU, pridružena zemlja. To je ugovorni odnos. To je nešto što bi i te kako trebalo da bude reflektovano i da se odrazi u okviru Ustava jedne zemlje. To je valjda normalno.
Znači, ne moramo da menjamo svaku stavku Ustava kada god se nešto menja, a velike i krupne stvari traže naravno da i Ustav kao najviši pravni akt koji daje okvir celom sistemu, zaista prati i neke promene i ide u korak sa realnošću.
Što se tiče pravosudnih reformi, odnosno reformi iz oblasti pravosuđa. Znate šta, ako vi stvarno mislite da je nama trebao Brisel da ukaže na probleme koji naši građani već godinama notiraju na pitanje – šta vidite kao najveći izazov i problem u zemlji, u svakodnevnom životu? Godinama je to bilo zdravstvo, korupcija i neefikasno pravosuđe.
Onda, naravno, ide i ekonomski standard, jedno vreme, sad je to u percepciji ljudi znatno bolje, ali ovo su tri teme koje su stalno bile izazov. Pa, jel vi stvarno mislite da treba iz Brisela da nam neko dobro pojasni da li je problem neefikasno pravosuđe i da li je Ustav iz 2006. dao dovoljne garancije za nezavisno pravosuđe, a nije? Znači nije, to je, tako je, to su uradili, dakle, oni koji su, čini mi se, jedan drugi, vi ste lepo obrazložili prave motive Ustava iz 2006. On nije išao u korak sa suštinskim reformama koje su bile neophodne, on je imao jedan drugi cilj, možda u tom trenutku i opravdan, o tome možemo da diskutujemo, ali, dakle, izostavio je ključne segmente jedne transformacije koja se događa u društvu.
Spomenuli ste privatizacije, ako se sećam dobro spisak od 24 privatizacije je došao iz Evropske komisije iz Evropske unije, ne da nisu one rađene po nalogu diktata te, kako smo ih zvali, burazerske divljačke privatizacije, nego su bile notirane u čuvenom dokumentu od 24 privatizacije koje su bile evidentirane kao zaista veliki izbor i korupcije i loše tranzicije, dakle, loše privatizacije itd. Mislim, znate, ideološki je sasvim u redu da vi ne budete za ulazak Srbije u EU, to je vaše pravo. Vaše pravo i obaveza je da građanima obrazložite na jedan razuman i objektivan način vaš stav, da li će oni to prihvatiti ili ne, ja bih rekla da ne prihvataju, jer niste većina u ovom parlamentu.
Jedan odgovoran odnos prema budućnosti Srbije kroz procese evropskih integracija uz sve probleme koje on povremeno nosi i uz teške neke političke odluke, koje ste vi pomenuli, u kontekstu Briselskog sporazuma, ali ja vas opet pitam da li bi da nema evropskih integracija vi ostavili po strani pitanje Kosova i Metohije i ništa ne biste nikada preduzeli u smislu bilo kakvog održivog dijaloga, bilo kakvog razgovora o tome, jer neka realnost postoji koja se nama ne sviđa, ali mi hoćemo da štiteći naše interese dođemo do neke objektivne, održive, koliko god da to zvuči frazeološki, ali to je tako, objektivne i održive situacije.
Znači, vi biste sve pustili po strani da život prolazi, da drugi rešavaju svoje strateške planove, da postavljaju svoje strateške trajektorije, a mi da sedimo i da branimo Ustav iz 2006. Vi ste kao neki ustavobranitelj Ustava iz 2006. samo taj ustavobranitelj, koliko se ja sećam su izvojevali onaj Turski tzv. Ustav i borili se za slobodu, uveli svojinska prava, poštovanje zakona, mislim neka demokratska načela u to vreme vrlo značajna. Samo ste malo obrnuli, čini mi se, set vrednosti u ovom vašem ustavobraniteljšstvu. Ja nemam ništa protiv, meni je drago da uvek polemišem sa nekim ko misli da nije dobar put Srbije u EU samo bih volela da zaista znam šta su konkretni argumenti.
Ovo što ste vi izneli smatram da nisu argumenti, da zbunjujete naše građane i da zaista nema oko toga dileme, a građani su pokazali da su za jedan ozbiljan, seriozan pristup. Niko nama ne diktira ništa, ovo je dobrovoljan proces, znači ovo je proces u koji ulazite dobrovoljno i niko nas nije naterao, niti se sa nama tako razgovara, ja ne znam kako su razgovarali sa prethodnicima koji su se bavili ovim poslom ali ja vas uveravam da u Vladi Republike Srbije uvek imaju ravnopravnog dobro pripremljenog partnera, koji zna šta su nacionalni interesi naši, koji isto tako zna da je i naš nacionalni interes članstvo Srbije u EU. Ja to smatram velikim patriotizmom i ne dozvoljavam, zaista, bar u mom prisustvu da se svi koji se zalažemo za EU i članstvo Srbije da nam se prebrojavaju krvna zrnca patriotska. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministarka Popović.

Maja Popović

| Ministarka pravde
Odgovorila bih vezano za vaše navode da je diktat Brisela donošenje izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku. To apsolutno nije diktat Brisela, to je nasušna potreba Republike Srbije. Mi smo došli u situaciju da u prvostepenim parničnim odeljenjima sudije imaju po 1.000 i 2.000 predmeta u radu, da se ročišta zakazuju za godinu i dve dana. Jednostavno, bilo je neophodno da mi reagujemo. To nema nikakve apsolutno veze sa Briselom i diktatom Brisela.
Tačno je da je to jedna od stavki u Akcionom planu za Poglavlje 23, ali ono što je država Srbija morala da uradi, jeste da učini jedno sistemsko rešenje za rešavanje pitanja efikasnosti pravosuđa. Upravo u tom smeru je došlo i do izrade ovog nacrta za izmenu i dopunu Zakona o parničnom postupku, međutim, kod nas se desila jedna specifična situacija, umesto da uđemo u javnu raspravu, u normalni tok razmene argumentacije, ta javna rasprava je krenula da se odigrava u medijima, došlo je čak i do određenih protesta advokata, došlo je do ostavku u Advokatskoj komori Beograda. To je sve otišlo u jednom pravcu neprimerenom za pravnike tog nivoa obrazovanja.
Međutim, u toku svih tih događaja, u svetlu svih tih događaja, Ministarstvo pravde je odreagovalo i sama ta Radna grupa je donela jedan zaključak da će povući deo predloga vezano za sudske takse. Odustalo se od toga, iz čistog razloga što se to pretvorilo u jedno političko pitanje, izašlo je iz pravnih okvira. Nešto o čemu se raspravljalo po jednom pravnom pitanju, parekselans, sve je to dobilo politički okvir, što nije trebalo da dobije. U tom smislu Ministarstvo pravde, odnosno Radna grupa je odustala od tih odredaba izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku.
Takođe, se odmah odustalo i od retroaktivnog dejstva pojedinih odredbi, a sve to je trebalo da ima za cilj da se smanji broj predmeta u prvostepenim građanskim odeljenjima, jer eto, prošlog meseca je Vrhovni kasacioni sud izvršio delegaciju 96 hiljada predmeta. To je jednostavno nije bila normalno stanje. Moralo se reagovati da se žargonski izrazim, otčepi prvi stepen parnice prvog suda, trećeg suda i Osnovnog suda u Novom Sadu. Međutim, to nije sistemsko rešenje, moramo naći sistemski, promeniti zakon delegacijom tih predmeta po Srbiji.
Problem je nastao, ja to moram da naglasim i zbog građana ove zemlje, jeste sa tim masovnim tužbama u bankarskim sporovima. Evo, ja sam dobila podataka da trenutno u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, u radu ima sto hiljada predmeta parničnih. Od tih sto hiljada parničnih predmeta, 89 hiljada su isključivo ti bankarski sporovi.
Znači, moj stav, a i stav i cele Radne grupe, da ćemo mi dalje ići u izmene ovog zakona. Ono što smo u tom sporazumu sa advokaturom postigli jeste da u tu Radnu grupu koja radi na izmenama i dopunama zakona, proširimo još nekim predstavnicima iz advokatskih komora, koji će nam svakako doprineti u tom nekom konstruktivnom rešavanju problema. Niko nema želju da upropasti advokaturu, da u bilo kom smislu njih onemogući u njihovom poslu, ali moramo biti svesni da mi kao država, na jedan sistemski način moramo sprečiti tu zloupotrebu procesnih ovlašćenja. U tom smislu nastavljamo sa javnom raspravom i ona će trajati sve do onog momenta dok se konsenzus ne postigne u okviru i pravosudnih struktura i advokata. U tom smislu smo i pozvali advokate, međutim, mi ne možemo da reagujemo niti možemo da pregovaramo sa nekim ekstremnim strujama kojima je demonstracija jedina opcija i obustava rada jedina opcija. To nije način na koji se sa državom pregovara, samo argumentacija i dijalog. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Poslanik Glišić. Izvolite.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Probaću da budem kratak. Vezano za izmene Zakona o parničnom postupku, ja govorim o atmosferi koja je dovela do toga. Znači, sve ste vi u pravu što ste rekli, ali je stvar u tome da mi nemamo dovoljno sudskih pripravnika, nemamo dovoljno stručnih saradnika, a nemamo ih između ostalog zato što je u notarijat prebačeno overavanje iz sudskih odeljenja i te pare koje odlaze notarima, da su bile date u budžet sudski, da se ti ljudi zaposle, bilo bi mnogo manje predmeta. To zašto imamo takav notarijat, koji je u stvari javno-privatno partnerstvo, neka vrsta toga, to je diktat jedne atmosfere iz EU. To je taj model razmišljanja, kao i prinudni izvršitelji, sve je to suprotno od onoga što smo mi nekad imali kao država koja je bila oblikovana prema čoveku, a ne prema kapitalu.

Sad s jedne strane kada postavimo pitanje o toj vlasti iz 2006. godine, 2008. ili 2012. godine, ja sam se strogo držao toga da pominjem Vojislava Koštunicu i njegovu grupu ljudi, zato što su to bili ljudi koji su se u tim nemogućim okolnostima borili da sačuvaju određeni nivo suvereniteta.

Gospođa Brnabić predsednik Vlade je rekla da su u to vreme strane ambasade postavljale vlade. Koje su to strane ambasade? To sigurno nije bila ruska i kineska ambasada. Znači ako su to briselske ambasade, onda znači da su oni određivali da recimo G17 bude ta koja je odlučivala o našim privatizacijama. A, G17 ima mnogo kadrova i u vašoj stranci. To je jedan kontinuitet jednog odnosa koji EU ima prema nama, a to je da nas doživljava kao svoju koloniju, koju naravno neće dati diktat, jer oni ne daju diktate, dovoljno su licemerni da daju preporuke kao Venecijanska komisija, da nam govore o tome da ćemo SPP dobiti jedan poseban status.

Samo da kažem nisam prebrojavao patriotska zrnca nikome. Ja govorim o idejama, ne govorim o ljudima. Verujem i govorim ono što znam da mnogi ljudi u SNS misle, da mnogi ljudi u SPS misle, a misle da ove promene nisu u skladu sa onim što je nama potrebno. Tu samo govorim o jednoj jedinoj stvari, a to je o odnarođavanju pravosuđa od kontrole koju narod preko svog izabranog predstavničkog tela treba da ima nad tim sudovima. Gde god je pravosuđe postalo toliko nezavisno, postalo je nezavisno od svog naroda i potreba svog stanovništva, a za račun odnarođenih elita koje globalno funkcionišu vrlo dobro.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, mi koji se bavimo poljoprivredom znamo da nešto bude dobro na zasadu, a da nešto bude slatko moraju da sazreju okolnosti i da napolju bude klima koja će tome doprineti. Prerana berba nikada nije dala zdrav plod.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da naše pravosuđe, a ovo ja mislim iako ću glasati za ovo, ali mislim da naše pravosuđe nije sazrelo trenutno da im se da totalna nezavisnost s obzirom na to da je izvršena čuvena reforma ili deforma pravosuđa 2008. i 2009. godine. Ali, kažem glasaću za to, jer je to jedan od uslova.

U politici često dobijete, daleko češće dobijete ono što drugi žele nego što vi mislite, tako da je politika čudna nauka i često morate prihvatiti ono što drugi hoće, a ne samo ono što vi želite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše pravosuđe je nezavisno od ove vlasti. Nema političkog pritiska na pravosuđe od ove vlasti, gotovo da smem da se zakunem. Ili ga ima u vrlo malim količinama ili u malom broju. Ima u zavisnosti od bivše vlasti i političkog pritiska bivše vlasti. Oni su 2008. i 2009. godine gotovo osnovali sud svoje partije. Taj njihov sud nije baš u potpunosti izbačen iz stroja i dalje su većina i dalje sud njihove partije pokušava da se domogne totalne nezavisnosti i da taj sud partije sudi drugim partijama, odnosno pripadnicima samo drugih partija, ali ne i onih koji su ih tamo poslali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam iz istraživanja Svetske banke, koja su, recimo da krenemo od građana, sudija ili tužioc. Šta kaže istraživanje? Šta građani kažu o sudovima? Ko ugrožava poverenje građana? Pa kažu ovako – korupcija u pravosudnom sistemu 81%. To građani ocenjuju, ne ja. Kaže – neadekvatne kazne za korupciju 83%. Šta kažu građani za kadrove u sudovima? Kaže 81% loši kadrovi u sudovima. To kažu građani.

Šta kažu sudije i tužioci? Kažu sledeće – loša netransparentna kadrovska politika. Kažu sudije 85%. Znači, sami znaju da među njima ima loših kadrova. Idemo dalje. Kažu da je korupcije 68% koja utiče na integritet pravosuđa. O tome su se izjašnjavali. Kaže neadekvatne kazne za korupciju u pravosuđu. Same sudije kažu 79%. To kažu sudije, sami za sebe. To je argument za ono što ja tvrdim da ćemo mi preteranu slobodu i preteranu nezavisnost promena Ustava dati pravosuđu koje nije dozrelo za to.

Evo šta kaže Svetska banka. Po istraživanju procenat sudija, koje navode da su sledeći izvori pokušali da pribegnu nedozvoljenim sredstvima kako bi uticali na njihov rad. Znači, nedozvoljena sredstva na njihov rad, na uticaj na njihov rada, pa kažu ovako – advokati. Ono što ja govorim da u Srbiji postoje advokatske kancelarije, posebno u provinciji koji često naručuju presude lakše nego pice i pljeskavice. Njima ćemo dati totalnu nezavisnost.

Kaže, uticaj advokata je 38%, od 35 do 38%, kažu zaposleni u sudu 42%, znači to su uticaj, izvori i kažu da su to nedozvoljena sredstva kako bi se uticalo na njihov rad. To sudije kažu. Znači zaposleni u sudu 42%, advokati 35 do 38%, a ministarstva od 5 do 6%. Dakle, ne stoji ocena o pritisku današnje politike same sudije kažu da je to u vrlo malim procentima.

Da vas ja pitam, šta je sa uticajem sudija na političare? Šta je sa tim uticajem, da li će neko da se bavi time, šta je sa sudijom Majić? Čovek je čist političar, znači on radi naš posao. To bi bilo kao kada bi mi donosili presude, a ja verujem da bi mi doneli bolje presude nego on. Mi sigurno ne bi oslobodili pedofila, i to je sigurno da ga ne bi oslobodili. Sigurno je da ne bi oslobodili 11 albanskih terorista, koji su usmrtili 80 ljudi, i to sigurno ne bi uradili.

Nismo mi ti koji smatraju da je ta presuda bila nezakonita, nego je to uradio VSS, odnosno Vrhovni kasacioni sud, a VSS nikada nije sankcionisao nezakonito ponašanje sudija, Hadži Omerovića, i pomenutog Majića. Majić radi naš posao.

Šta ćemo sa uticajem sudija na politiku? Da li znate koliko puta su govorili kakve zakone treba da donesemo? Ustav je zakon svih zakona. Da li se slažemo oko toga?

Ustav sa jedne strane zaustavlja preterane slobode građana, a sa druge strane zaustavlja vlast, da ne može da čini ono što je po volji. Ali da li taj Ustav zaustavlja sudsku vlast?

Nas zaustavlja. Da li zaustavlja sudsku vlast, jer ukoliko mi prekršimo nešto, sudska vlast kaže, vi ste prekršili Ustav, zakon nam vrate, što je često bio slučaj.

Znači, nije prvi put da bi se desilo, ali ko zaustavlja sudsku vlast, i ovu tanku nit kidamo, da ispune neke uslove i zato kažem, da je veoma gorko grožđe koje ćemo mi morati u narednom periodu da pojedemo.

Na ovom trnju, što gazi Isus, od nekih sudija, čast izuzecima, se ne bere slatko grožđe, ovde mora da bude grko i oporo.

Šta ćemo sa sudijom Majićem? Da li ga je neko kaznio? Pogledajte, ovde, pa kaže, nova demonstracija bahatosti u Skupštini i moja slika. Pazi, ovo je na Ceprisu, na njihovom onom portalu i šta je preterano bahaćenje sa moje strane, pa kaže – predlog izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, koji sam ja podneo, pa kažu dalje, ušao je u Skupštinu, odnosno proceduru, i to su moja ovlašćenja.

Uzgred budi rečeno, Zakon je ocenjen da je u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Šta on još kaže? Kaže da postoji opasnost da bude usvojen, zato što je Šolak i biznis na vrhu celog tog biznisa i to su oni koji utiču najviše na pravosuđe.

Da znate, Šolak nas je tužio. Uticaj advokatskih kancelarija je u svetu veliki. Biće velika opasnost za državu Srbiju, pošto on ima i crne fondove, on može da utiče na nedozvoljen način na međunarodne sudove da ne daj bože dobije presudu. I Vlada mora da bude veoma oprezna po toj tužbi, zato što postoje sredstva koja vi nemate. Dakle, nisu ni međunarodne sudije, a Hag nam je najbolji primer, operisane od raznih dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava kojima se Šolak i Đilas mogu služiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da ova ustavna promena stvori uistinu nezavisno sudstvo, da se deli pravda a ne nepravda, da zakon bude jednak za sve, i kad štiti i kad kažnjava, da ne kažnjava samo siromašne a nagrađuje bogate, da uistinu bude zakon jednak za sve, što je rekao Valtazar Bogišić - Zakon je za svakoga zakon. Ali, on je rekao i sledeće - da je najveća nepravda kad neko od zla dela svog još kakvu korist ima. Da li su oni kaznili onog koji je imao najveću korist, a to je Đilas, a to je Šolak? Nikada to nisu kaznili, niti će kazniti, zato što su oni selektirani u toj žutoj radionici. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Enis Imamović.
Izvolite.