Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvažena gospođa ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas se na dnevnom redu, između ostalog, nalazi i Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, za koji smatramo da je izuzetno važan jer će unaprediti razmenu podataka i informacija između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma, čime će se dodatno poboljšati celokupni sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Terorizam danas predstavlja najveću bezbedonosnu pretnju na globalnom nivou. Do izbijanja pendemije izazvane korona virusom reč terorizam predstavljala je najfrekventniji termin u međunarodnim odnosima. Pojava korona virusa je na jedan period zaustavila terorističke akcije širom sveta. Na žalost krajem prošle godine na prostoru evropskog kontinenta dogodilo se nekoliko terorističkih napada, ali svakako treba obratiti pažnju na posledice pandemije u periodu koji tek dolazi.

Potencijala ekonomska kriza koja može uslediti nakon završetka pandemije može predstavljati okidač i razlog terorističkih napada, kako terorističkih, tako i ekstremnih desničarskih grupa jer siromaštvo i oskudica dodatno povećavaju rizik od radikalizacije. Antipandemijske mere su u izvesnoj meri usporile odnosno sprečile brojne terorističke napade. Zabrana međudržavnog kretanja, granične kontrole, kao i zatvaranje aerodroma privremeno su sprečile regrutacije novih terorista i delovanje postojećih terorističkih grupa.

Međutim, otvorio se prostor za druge vrste terorističkih napada, kao što su zloupotrebe digitalnih tehnologija, sajber napadi i bio terorizam. U današnje vreme velikih promena i bezbedonosnih rizika i izazove efikasan rad svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, kao i njihova međusobna saradnja od vitalnog su značaja za zaštitu države i nacionalne bezbednosti.

Naša zemlja se geografski nalazi u izuzetno nestabilnom regionu, koja je na žalost pogodna za razvoj različitih vidova terorizma, separatizma, verskog i etničkog ekstremizma. Prema obaveštajnim podacima na teritoriji Kosova i Metohije zabeležen je veliki broj terorističkih ćelija i osoba koje su ratovale na prostoru Siriji. Takođe, na prostoru BiH postoji veliki broj džihadista koji su se vratili sa ratišta, tako da oni ne samo da predstavljaju opasnost za Srbiju, već i za čitav region i Evropu.

Zato je za Republiku Srbiju prioritet stvaranje efikasnog sistema u borbi protiv svih vidova terorizma. Jedan važan iskorak je upravo i ovaj zakon, koji ne samo što unapređuje saradnju sa svim bezbednosnim institucijama, već na bolji način pozicionira našu zemlju u kolektivnom sistemu bezbednosti, posebno uzimajući u obzir činjenicu da mali broj zemalja u Evropi ima nacionalnu bazu podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Podsetio bih i na veliki bezbedonosni izazov sa kojim smo se kao država i narod suočili, a to je migrantska kriza. Kroz našu zemlju je u migrantskom talasu prošlo gotovo milion ljudi, ali je država i u ovom slučaju pokazala da je spremna da na adekvatan način rukovodi krizom, štiteći pre svega nacionalnu bezbednost, ali i uvažavajući sva načela zaštite ljudskih prava.

Srbija je tokom migrantske krize uspešno sarađivala sa zemljama u regionu i u celoj Evropi. Konstantno vršila procenu ugroženosti od terorizma, razmenjivala obaveštajne podatke sa svim obaveštajnim strukturama drugih evropskih država i time sprečila da se u migrantskom talasu dogode neka teška krivična dela.

Upravo zbog svega ovoga ja koristim priliku da sa ovog mesta pohvalim sve pripadnike bezbednosnih snaga koji na odgovaran i profesionalan način, često rizikujući svoj život, brane i štite suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, kao i bezbednost svih građana naše zemlje.

Donošenjem ovog zakona zajednički se sa ostatkom sveta štitimo od terorizma, tako što boljim povezivanjem i saradnjom dobijamo mogućnost prepoznavanja i prevencije opasnosti. Pružanjem adekvatnih informacija pravovremeno se mogu otkloniti rizici, sprečiti napadi i sačuvati životi. Ovaj zakon je potpuno usklađen i sa Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2017. godine koja je predvidela strategijske ciljeve za izradu nacionalne baze za sprečavanje i borbu protiv terorizma. Ti ciljevi su pre svega, prevencija terorizma, otklanjanje terorističkih pretnji, gonjenje terorista i efikasan odgovor našeg sistema bezbednosti na eventualni teroristički napad.

Bezbedonosna politika ima veoma važnu ulogu u zaštiti svih građana, ali isto tako ima važnu ulogu i u međunarodnim odnosima. Zbog toga svaka država koja pretenduje da bude sigurna i zaštićena treba da ulaže u svoj bezbedonosni sistem, a ovakav zakon upravo ide u tom pravcu.

U nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma će se naći sve osobe koje su imale dodira sa terorističkim ćelijama, a ne samo oni koji su krivično gonjeni, što će omogućiti bolji uvid nadležnih organa, koji će takođe imati mogućnost da unose podatke. Pored saradnje sa UN od kojih ćemo dobiti jedan broj podataka, Republika Srbija donošenjem ovog zakona nastavlja i produbljuje saradnju i sa drugim međunarodnim organizacijama iz oblasti bezbednosti, kao što su Interpol i Evropol.

Ovakva saradnja svakako svrstava Srbiju u rang razvijenih evropskih zemalja, a posebno uzimajući u obzir i činjenicu da je uspostavljanje ovakve nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma i obaveza u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost.

Na ovaj način Srbija svakako učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima kroz integraciju u evropski i globalni bezbedonosni sistem.

Na kraju, posle jučerašnje odluke Haškog tribunala, da osudi na doživotnu robiju Ratka Mladića, pročitaću poruku generala Ratka Mladića koju je uputio nakon presude: „Molim moj najmili narod da ne brine, pobedu sam odneo u ratu koji to boli one koji su me danas osudili. Nisu me danas zlotvori osudili na doživotnu robiju, već na večnu ljubav i odanost mog naroda prema meni. Živeću dok ima srpskog naroda. Čuvajte mi Republiku Srpsku“.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati kako ovaj zakon tako i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodinu Zagrađaninu.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Vladan Glišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, neću glasati protiv ovog zakona, iako sam koristio, da se tako prijavim, zato što moram ovaj Poslovnik da poštujem koji mi ne daje neka veliki manevar za razgovor na temu.

Zakon je dobar i potreban je i u skladu je sa vremenom i u suštini predlagač kada iznosi jedan ovakav zakona, naravno, pokazuje njegovo najbolje lice, kao i vi koji kao vladajuća većina to podržavati. Mi iz opozicije treba da ukažemo na neke stvari koje su nam sumnjive, možda problematične, pa u tom smislu ću se ja pozabaviti samo sa dve teme koje sam našao u ovom zakonu i koje možda mogu da budu problem.

Jedna je to što, recimo, u članu 2. stav 1. tačka 2. na temi – podatak je informacija, nisam mnogo upoznat obaveštajnom literaturom, ali koliko ja znam, podatak je obaveštenje koje nije provereno, a informacija je obaveštenje koje je provereno iz najmanje dva nezavisna izvora i kao takvo je potvrđeno. U nacionalnoj bazi za borbu i sprečavanje terorizma mi možemo dobiti podatke koji nisu potvrđeni i onda ako to povežemo sa članom 6. gde se govori o indeksiranim licima, stavom 2. gde imate kod priče o tome koja su to indeksirana lica koja imaju veze sa terorizmom, imate između ostalog i deo gde kaže – ili lica koja na drugi način podržavaju terorizam.

Znate, u našoj opozicionoj javnosti, pošto mi imamo jedan problematičan animozitet prema našim obaveštajnim službama još iz vremena borbe protiv komunističkog sistema, opoziciona javnost je stalno razvijala taj animozitet i strah da ovakvi neprovereni podaci i da se naše bezbednosne strukture služe informacijama koje nisu od suštinskog značaja za bezbednost naše zemlje, ali jesu moguće da se koriste u političkim obračunima između vlasti i opozicije.

U tom smislu, ako imate podatak koji u smislu obaveštajnog semantičkog određenja šta je to podatak a šta je informacija, ako ostavite tu mogućnost da to nije precizno nego da podatak može da bude neproverena izjava ili činjenica ili obaveštenje o nekom čoveku da samo podržava terorizam, tu postoji mogućnost da se zloupotrebljavaju ovakve stvari.

Naravno, bez obzira što sam pomenuo to da mi imamo kao opoziciona javnost jedan animozitet i nepoverenje u naše bezbednosne strukture, što ja mislim da nije dobro i da moramo s vremenom da shvatimo da, kao što je vrhunskim britanskim piscima u Drugom svetskom ratu bilo čast da rade za svoje obaveštajne strukture, tako i mi, bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji, moramo da podržavamo naše obaveštajne strukture iz razloga patriotizma.

Hoću da vam skrenem pažnju da, recimo, SAD kroz patriotski akt koji su donele početkom ovog veka, su strašno zloupotrebljavale termin terorizma u proganjanju svojih disidenata i političkih protivnika, tako da u tom smislu mislim da ovo treba pojasniti, da se ne desi da se otvori mali prostor za neke zloupotrebe.

Druga stvar koju mislim da takođe ovde treba skrenuti pažnju jeste to da se nacionalna baza poverava BIA a ona kao agencija, kao i VOA, kao i vojno-bezbednosna agencija, je suviše upletena u ovu materiju da bi imala određenu distancu koju treba da ima prema svim tim podacima i onda postoji mogućnost jedne vrste monopolizacije od strane BIA tih podataka.

Po nekoj strukturi, s obzirom da je tužilaštvo to kod kojih i jedna i druga i treća agencija dolaze kada treba da sprovode neke akcije, možda bi bilo bolje da je predviđeno da se nacionalna baza drži kod tužilaštva.

Sa druge strane, ja razumem i zašto je ovo urađeno, zato što na osnovu poslednjih iskustava zadnjih godina u radu BIA, koja je pokazala veliku uspešnost u ispunjavanju nekih patriotskih zadataka i borbe protiv nekih kriminalnih grupa, ona je stekla poverenje naše trenutne vlasti i stekla je poverenje i zato što je na nju lakše uticati od strane naših centara i institucija nego kroz tužilaštvo.

Jer, kao što smo na prethodnom zasedanju imali razvlašćivanje Skupštine od uticaja na izbor sudija i tužilaca, tako znamo isto dobro da, recimo, američka ambasada dosta utiče na naša tužilaštva i na naše sudove i da je možda iz tog razloga BIA povereno ovo, zato što se jednostavno ima veće poverenje u BIA nego u ove strukture.

Lično mislim da većina ljudi i u tužilaštvu i u sudstvu i u BIA izuzetno korektno, pošteno i patriotski radi svoj zadatak. Ali, imali smo primere ljudi koji to nisu tako radili i zato razumem zašto ste ovo ovako uradili, ali opet bih skrenuo pažnju na to da kada donosimo neke zakone, mi moramo da razmišljamo sistemski, pa i kad jednom sredimo stanje u tužilaštvima, mislim da je mnogo bolje da tužilaštvo bude to koje će voditi ovu bazu, a ne jedna od agencija, bez obzira koliko imam poverenja u BIA. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Glišiću.
Sledeći po spisku je narodni poslanik Milenko Jovanov. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovana ministarka, najpre želim da vam čestitam na pripremi u kojoj ste juče učestvovali pred obraćanje predsednika na Savetu bezbednosti UN, jer je Srbija juče pokazala da na jedan staložen i odmeren način može da prenese ono što su naši stavovi, da nedvosmisleno pokaže da smo i te kako svesni toga da neki ljudi u međunarodnoj zajednici, najblaže rečeno, imaju dvostruke aršine, da smo svesni da se neke poruke vrlo jasno šalju, pa i jučerašnja sednica Saveta bezbednosti nije slučajno održana baš u danu kada je izrečena ova drugostepena presuda generalu Mladiću, ali da smo, sa druge strane, svesni svoje pozicije, svesni toga da Srbija mora da ide dalje, da nastavi da se razvija, što svakako ne znači da treba da ćuti dok je gaze i da nema pravo da iskaže svoj stav.

Mislim da je mera sa kojom je predsednik govorio i suština onoga što je rekao, a budući da ste i vi učestvovali u pripremi svega toga, bila upravo ono što Srbiju danas i čini onakvom kakvom jeste, uspešnom zemljom koja ume da se izbori za ono što su njeni interesi.

Sa druge strane, ja sam danas želeo da govorim o nekim drugim temama koje su na dnevnom redu, pre svega o ovim ugovorima vezanim za "Srbijagas". Srbiji je potreban jak "Srbijagas" i to uopšte nije sporno. Srbiji je potrebna gasifikacija, ni to nije sporno.

Ali, kada govorimo o tome, a vidim da puno entuzijasta ima koji govore o toj zelenoj energiji, koji govore o zameni nekih sistema za grejanje koje smo ranije imali, prosto treba da znaju da to što se nešto gasifikuje ne znači da će građani da se priključe na gas ili da će da koriste gas u svojim domaćinstvima.

Kikinda, grad iz kojeg dolazim, sve je gasifikovano, jel tako, gospodine Bajatoviću, apsolutno sve je gasifikovano a ne greju se svi na gas. Od cene zavisi da li će se ljudi grejati ili neće, ili će koristiti neko drugo gorivo i u tom kontekstu treba razmišljati. Građani to vrlo dobro izračunaju kad počne grejna sezona. Izračuna koliko će da greje kvadrata, koliko košta gas, koliko košta drvo, koliko košta ugalj i onda u skladu sa tim se dalje i ponaša.

Ako hoćemo u tom pravcu da razmišljamo i ako je gasifikacija tema i ako nam je u interesu da dođemo do velikog broja domaćinstava koji koriste gas, koji jeste najčistiji i najjednostavniji energent za grejanje, onda moramo da razmišljamo i o ceni koja će biti mnogo prihvatljivija za građane u odnosu na sve druge energente. To je jedna stvar.

Druga stvar, Srbiji je potreban jak "Srbijagas", iz prostog razloga što "Srbijagas", imaju određene kompanije koje je preuzeo na žalost za dug, kao što su recimo u gradu, iz koga dolazim, kompanija " Toza Marković", i MSK Kikinda. MSK Kikinda funkcioniše dobro, pre svega, predsedniku Vučiću, koji dok nije došao u tu fabriku, ta fabrika nije radila, a što se tiče fabrike "Toza Marković", ja prosto ne znam, verovatno ste vi gospođo Popović, donekle nadležni za temu fabrike "Toza Marković", mislim da ni ministarka ni potpredsednica Vlade, ministarka energetike, i potpredsednica Vlade, ne bi bila u potpunosti nadležna i pitanje je koliko bi bila nadležna ministarka privrede, ali recimo da bi ministar policije bio i te kako nadležan, takođe pored vas, jer ono što se događalo u fabrici Toza Marković je blago rečeno užas, i ja sam zahvalan menadžmentu "Srbijagasa", što je oterao menadžment koji je pre toga i sam doveo.

Ovo govorim, pre svega, zbog brige za 550 radnika koji rade u toj fabrici, i to su ljudi koji rade teške fizičke poslove, koji ne zarađuju basnoslovno velike plate i visoke plate.

Jako mi je stalo kao i celom gradu, a o Kikindi govorim, da ova fabrika nastavi da funkcioniše, da nastavi da radi.

Ja ne smatram sebe preterano pametnim, ali ne znam koliko da sam glup, i dalje ne bih mogao da shvatim kako može fabrika koja svoju sirovinu uzima na 500 metara od peći koju peče tu istu sirovinu, a sirovina je glina, da napravi dug samo za gas od 8,5 miliona evra, da li je tako gospodine Bajatoviću?

Ta fabrika, da budem potpuno iskren, nije u sjajnoj situaciji, još od njene privatizacije kada su upravo radnici prodavali akcije na berzi, zbog neke male razlike u ceni, izabrali su investitora koji je to zadužio do svakog kvadratnog centimetra, ali posle toga, umesto oporavka i umesto ekspanzije koja je bila najavljena, mi smo došli do toga da je fabrika u teškoj situaciji, da se radnici brinu za svoja radna mesta , a da ljudi iz menadžmenta, to su danas investitori koji grade zgrade po Kikindi i Zrenjaninu.

Zato kažem da bi bilo interesantno i vi, ali i gospodin Vulin da se pozabavi time šta se događalo u fabrici „Toza Marković“ u Kikindi.

Još jednom kažem, veoma je važno da ta fabrika nastavi da radi, jer Kikinda nema fabriku koja je u ovom trenutku spremna da prihvati 550 ljudi koji ostanu bez posla.

Nadam se i verujem da će „Srbijagas“, kao i do sada, pomoći toj fabrici da nastavi da funkcioniše i žao mi je što ovaj potez koji je sada povučen nije povučen ranije, jer mislim da bismo neke stvari izbegli i da bismo neke stvari predupredili.

S druge strane, znam da je donet Akcioni plan za privatizaciju i ove kompanije, između ostalih, i ja jedino na šta mogu da apelujem i da molim jeste da onaj ko sutra bude bio zainteresovan ili pozvan da učestvuje u privatizaciji te kompanije ili da kupu tu kompaniju bude neko ko je iz branše. Dosta je bilo onih koji pre podne prodaju peciva u pekari ili džins na pijaci, a popodne kupuju fabrike koje su građani i radnici stvarali desetinama godina. Te trange-frange, tašna-mašna firme su nam i dokusurile ekonomiju. Dakle, da dođe neko ko je iz branše, ko će da razvija dalje tu kompaniju, a ta kompanija je bila, a nadam se da će i biti ponos Kikinde.

Na kraju, da završim sa pričom o Zelenoj agendi koja, kada je upravo gasifikacija u pitanju, vrlo često bude spomenuta.

Mi se nalazimo, faktički, na kraju vremena koje je trajalo negde od devedesetih godina, u kome je oblast ljudskih prava podignuta na pijedestal do te mere da je bilo opravdanje za sankcije, za ratove, za uništavanje čitavih zemalja, za uništavanje čitavih regiona. Dovoljno je bilo reći da se u nekoj zemlji krše ljudska prava, da to kaže neko ko je sebe ovlastio da je vlastan da proceni da li se ljudska prava krše ili ne, a onda se na tu zemlju sruči drvlje i kamenje većeg dela međunarodnog poretka u zemlji gde se ta zemlja disciplinuje, ne vodeći se pritom mnogo računa ni o tome šta je istina, a ni o tome ni šta je tradicija i nasleđe te zemlje.

Mislim da smo na isteku te ere i da ulazimo u novu eru koja će se zvati era Zelene agende. O tome je govorio i predsednik Republike nekoliko puta.

Ako pogledate objektivno, ako se u nekoj zemlji u okruženju krše ljudska prava nije to nešto što dotiče građane neke susedne zemlje i zato je taj pokret intervencionistički u svetu i imao toliko protivnika među intelektualcima i među slobodnim građanima, istinski slobodnim građanima, ne ovim liberalno slobodnim, kako oni sebe vole da zovu, a u stvari su vrlo čvrsto indoktrinirani jednom novom doktrinom kojoj komunizam nije ni do članaka, ali kada imate ekološko zagađenje vi ne možete da kažete da nešto što se dešava hiljadama kilometara daleko od vaše zemlje nema veze i u odnosu na vašu zemlju, jer klima i klimatske promene i sve ostalo pokazuje da svaki žitelj planete zemlje, svaka država na planeti utiče na ovaj ili na onaj način kada je u pitanju ekologija.

Upravo zato je opasna ta agenda koja se priprema, jer će ona sa većim legitimitetom, uslovno rečeno, jer suština pokazuje da je nešto drugo motiv, a ne zaista borba za ljudska prava onda ili zaista borba za ekologiju danas, ali sa deklarativno većim legitimitetom praviti izlete po svetu, uvoditi disciplinu kod onih koji nisu disciplinovani, praviti svetski poredak onako kako nekom drugom odgovara, itd. Upravo u tom kontekstu Srbija treba da se pripremi na izazove koji joj predstoje.

Ako pogledate ovih dana šta je ono što rade neke stranke bivšeg režima, onda ćete videti da se one i te kako kreću već po toj političkoj liniji i u skladu sa tom agendom.

Da li je to način da se obuzda Kina, ja sam suviše mali i nebitan da bih o tome raspravljao i razgovarao. Činjenica je da kineska ekonomija pretiče mnoge svetske ekonomije, činjenica je da kad je kineska ekonomija u pitanju više ne važe liberalni zakoni tržišta, slobode, protoka, ljudi, roba, kapitala, itd. nego važe sankcije, važe neke druge stvari, ali mi je isto tako vrlo indikativno ono što se dešava u našoj zemlji, a dešava se to da je od strane bivšeg režima svaka investicija koja potiče iz Kine bila napadnuta.

Imate jednu situaciju u jednoj pokrajini, severnoj Pokrajini, da u dva grada se grade dve fabrike koje su dobile istovetne dozvole za koje važe istovetna pravila, da obe prave gume i da se ispred jedne stalno nešto mitinguje, a da za drugu retko ko i zna i neko će reći da je to slučajno. Namerno neću da spominjem ovu drugu fabriku, ni koja je, ni čija je, iz prostog razloga što ti ljudi nisu krivi za to, ali je ovde očigledno da se ta agenda u Srbiji već primenjuje i u tom kontekstu moramo da budemo pripremljeni i moramo da pripremimo adekvatan odgovor.

Naravno da svako od nas želi da živi u zdravoj životnoj sredini, naravno da svako od nas želi da udiše čist vazduh i naravno da svako od nas želi da pije čistu vodu. To ništa nije sporno, ali, s druge strane, neće biti da je za proteklih 10 godina, od kada je na vlasti SNS, jednu divnu zelenu zemlju u kojoj nije bilo ni divljih deponija, u kojoj nije bilo ni zagađenih reka, ni zagađenog vazduh, zagadila baš ova vlast. Neće biti da su oni koji su bili pre nas na vlasti i oni koji su upravljali Srbijom ostavljali iza sebe zemaljski raj.

Možda je, eventualno, vazduh bio bolji, jer su zatvorili sve fabrike koje su u Srbiji radile, ali ako biramo između toga da ljudi rade i da imaju od čega da žive i Zelene agende, kako je oni gledaju, jer je to lažna briga za ekologiju, kao što im je bila lažna briga za sve ostalo, onda treba i građane da pitamo šta oni o tome misle. Zato me raduje i najava referenduma koju je predsednik najavio.

Naravno, ja ću glasati za ove zakone koji se tiču i terorizma, posebno ovog dela koji se tiče daljeg razvoja gasifikacije u Srbiji i jačanja, uveren sam, „Srbijagasa“, u nadi da će i „Srbijagas“ u periodu koji je pred nama pokazati snagu i odlučnost kada su u pitanju ove manje kompanije koje su njegov sastavni deo, da i te fabrike i ti radnici budu zadovoljni i budu sigurni da će svojoj deci na sto moći da donesu hleb, jer to je ono što su zaslužili svojim radom i to je ono što zarade svakog dana u tim fabrikama.

Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Jovanovu.
Sledeći je prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite,

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Imali ste prilike čuti da će poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ova zakonska rešenja, jer smo duboko uvereni da je ono što se čini na ovome putu jako važno, preko potrebno i neophodno kako bismo se što bolje osigurali protiv svih izazova bezbednosnog tipa koji prete i našem društvu i našoj državi. Iz tog razloga i, naravno, znajući da je naše područje, područje Balkana, i kroz istoriju i u svakom drugom smislu veliki potencijal razvoja, tako da to uvek bude izazov onima koji su zadojeni bolešću i mržnjom da izazovu određene probleme, preko nam je potrebno da imamo jednu ovakvu bazu, a ne zato što to traži EU, već zato što je to, pre svega, naše opredeljenje da budemo u tom pravcu lideri celom regionu kako bismo jednostavno predupredili sve ono što potencijalno može biti rizično po građane i po društvo u celini.

Terorizam i teroristički poduhvati jesu rezultati bolesnih umova, bilo da su oni pojedinačni, bilo da su organizovani i oni moraju biti tako i tretirani. To je nešto sa čime se susrećemo u celoj istoriji kod svih kultura i civilizacija i gde je, u stvari, prednost jednog društva, jednog sistema u tome koliko je pripravan da odgovori na takve vrste izazova.

Ovaj put i ova strategija jeste pravac u kome dajemo snažan odgovor da smo spremni da u potpunosti odgovorimo svakoj vrsti izazova ove vrste u našem društvu, i da, naravno, u tom smislu, svi građani Republike Srbije budu bezbedniji i da ovo bude prostor koji će, zahvaljujući toj bezbedonosnoj proceni biti prostor dolazaka, biti prostor investicija, biti prostor koji će osigurati jedan povoljan ambijent za svakog ko želi miran, dostojanstven život za sebe, za svoju porodicu i naravno, mogućnosti za poslovna ulaganja u onome smislu da njegovo ulaganje bude sigurno, bezbedno i da donosi onu korist, one benefite koji su zacrtani njihovim planovima i programima.

S tim u vezi, jako je važno da imamo ovakvu vrstu baze, jako je važno da ona bude pravično i na dobar način profilirana i da bude od svake vrste pomoći svim onim strukturama koje se bore da vidljivim i nevidljivim procesima zaštite i osiguraju bezbedan, miran san svim građanima Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu Fehratoviću.

Sledeća po spisku je Sanja Jeftić Branković. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, ministarka sa saradnicima, ovlašćeni predstavnik SDPS kolega Bačevac u svom izlaganju izneo je stav naše političke grupe u pogledu Zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, i u tom smislu ću se u svom izlaganju osvrnuti na preostale tri tačke dnevnog reda, a koje su međusobno povezane i odnose se na garancije koje daje Republika Srbija, a koje su neophodne za realizaciju ugovora kojim se kreditira gasifikacija Borskog, Zaječarskog, Kolubarskog okruga, kao i izgradnju gasovoda Leskovac-Vranje.

Počeću od juga, imajući u vidu to da dolazim iz ovog dela Srbije. Gasovod je u grad Leskovac stigao još pre 13 godina i na njega je do sada priključeno nekoliko velikih industrijskih kompanija. Pre nekoliko dana gradsko veće ovog grada donelo je odluku o pristupanju izradi programa gasifikaciji grada za period 2021-2025. godine, i tim navedenim programom je planirano širenje gasovodne mreže i stvaranje uslova za priključenje svih onih domaćinstava koja žele da uđu ovaj sistem, a na teritoriji samog grada Leskovca. Dakle, ovim planom predviđeno je da se ceo grad Leskovac gasifikuje do 2025. godine.

Cilj jedne ovakve odluke jeste da gas kao energent bude ekonomski prilagođen svakom potrošaču, jer omogućava s jedne strane regulaciju potrošnje, tako da stigne do svakog domaćinstva, ali i privrednog subjekta sa druge strane.

U tom kontekstu, u narednom periodu, prema informacijama kojima raspolažem, biće uloženo preko 32 miliona, i to je značajno ne samo za grad Leskovac, već dalje za Vranje i za Vladičin Han. To praktično znači da završetkom izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, sa pripadajućim glavnim merno-regulacionim stanicama, stvorićemo uslove za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima, ali ujedno i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na taj distributivni sistem.

Ukratko ću se osvrnuti na izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, u kome se navodu da najveći stepen zagađenja vazduha upravo potiče od termoelektrana u kojima se koristi ugalj, ali i od individualnih ložišta. Mi smo o tome u Narodnoj skupštini do sada dosta puta razgovarali, ali imajući u vidu značaj ove teme, kao i povezanost sa ovim o čemu danas govorimo, mislim da na njega treba stalno i podsećati.

Mi znamo da se Srbija sprema da do 2025. godine poveća korišćenje energije iz obnovljivih izvora na čak 27%, ali i da otvori nove površinske kopove za ugalj.

Takođe, znamo da EU planira da najkasnije do 2050. godine ugasi sve termoelektrane na ugalj i tako značajno smanji zagađenje.

U tom smislu, prošlogodišnje istraživanje Agencije za zaštitu životne sredine EU o posledicama zagađenja životne sredine označilo je Srbiju i nekoliko zemalja Balkana kao crne tačke u Evropi. To bi trebalo da nam bude alarm da krenemo da razmišljamo o zaštiti naše životne sredine na jedan potpuno drugačiji način.

Jedan od razloga za to jeste svakako zastarelost energetskog sistema koji kod nas sada postoji. Sama ideja da treba čuvati životnu sredinu je novija od postrojenja koja mi u našoj zemlji imamo, a od kojih Srbija dobija više od polovine energije.

Dakle, oko 70% električne energije koju proizvede EPS potiče upravo iz termoelektrana. To jeste proces koji počinje od uglja i završava se našim upaljenim sijalicama u domovima većine od nas.

Razlog za ovako visok procenat leži u tome što je najveći deo našeg sistema za proizvodnju električne energije izgrađen u prošlom veku, kada su se zemlje najviše oslanjale na ugalj i potencijal velikih reka. U to vreme tehnologija nije bila razvijena na način kao što je to sada, a kada govorimo o proizvodnji električne energije, sunca, vetra ili drugih obnovljivih izvora i oni kao takvi nisu bili komercijalno dostupni, pa je možda razlog za korišćenje ovog energenta u to vreme imao opravdanje, što sada svakako nije slučaj.

Ne smemo zanemariti ni to da se u Evropi o ekologiji na način o kome mi to sada činimo krenulo razgovarati još pre dvadesetak godina. Ovo jeste relativno novija ideja u Srbiji, ako polazimo od onih faktora koji su uticali na nemogućnost stvaranja svesti o ekologiji i njenom značaju u našoj zemlji.

U Srbiji i dalje, iako to neretko priznajemo, postoji mišljenje da je struja iz uglja najjeftinija, što je verovatno posledica socio-istorijskih okolnosti u kojima se naša država nalazila godinama unazad.

Pomenuću i to da je Srbija u obavezi da primeni odredbe evropske direktive o velikim ložištima i to tako da postepeno smanjuje emisije, kao i da zatvori termoelektrane koje su veliki zagađivači, a u koje u isto vreme nema ni svrhe, niti ekonomskog opravdanja ulagati.

U narednih 10 do 15 godina Srbija će sigurno morati da pronađe način da izdvoji značajna sredstva za izgradnju novih gasovoda, ali i da se posveti smanjenju zagađenja vazduha, ekologiji i svim ostalim aspektima u ovom kontekstu, ali na jedan sveobuhvatniji i planirani način.

Nesumnjivo je da ovakva ulaganja ekološka podrazumevaju i napore u sferi socijalne politike, a kad to kažem, mislim na neophodnost da se ljudi koji rade u okviru eksploatacije samog uglja moraju obezbediti u smislu da im se pronađe alternativni posao kojim će se baviti, jer o tome retko govorimo, a itekako je važno, i zanemarujemo da veliki broj ljudi danas zapravo u ovim postrojenjima i radi.

Države u EU su ovaj ekološki problem, odnosno nazvaću je ekonomskom tranzicijom, već prošli i to je sad period koji nas očekuje u narednom periodu. Ja mislim da ćemo mi to na jedan dobro planirani način da sprovedemo u odgovarajućim rokovima.

Ono što je za sada važno jeste da u Srbiji itekako postoji svest o potrebi da se ove promene dogode i to je dobar početak za našu zemlju.

Još jedan od razloga više da SDPS podrži donošenje ovih zakona leži i u činjenici da je jedan od načina da se smanji korišćenje uglja prelazak na prirodni gas, odnosno energent čije sagorevanje emituje između 50% i 60% manje ugljendioksida nego termoelektrane na ugalj.

Naša zemlja ima malu proizvodnju gasa i on ne zadovoljava sve potrebe tržišta i dugoročno smo prinuđeni da ga uvozimo, što činimo i sada. Zato moramo pažljivo razmatrati sve opcije u ovom pogledu, uvažavajući i političku, ali i socijalnu i ekonomsku komponentu, odnosno stranu same gasifikacije i njenog procesa.

Pomenuću samo još jednu zanimljivu činjenicu, da se u Srbiji trenutno iz obnovljivih izvora energije dobija samo 20% energije. Mi se u budućnosti moramo okretati i nekim drugim obnovljivim izvorima energije i kod nas, u tom smislu, pomenula bih solarnu energiju, koja još uvek nije dovoljno iskorišćena.

Mi smo pre nekih desetak godina kao razlog za slabo korišćenje solarne energije i solarnih panela imali opravdanje u smislu da ona remeti poljoprivrednu proizvodnju. Međutim, brojna svetska istraživanja i primeri pokazuju da ispod solarnih panela vrlo uspešno može da se organizuje intenzivna povrtarska proizvodnja više različitih kultura, gde paneli služe kao neka vrsta zaštite od preteranog sunčevog zračenja i padavina, tako da i ovakav izgovor više ne možemo imati uz sebe, odnosno ne sme nam služiti kao izgovor da se ne posvetimo solarnim panelima i energijom koja odatle dolazi.

Dalje, još jedan bitan podatak jeste da energetski gubici u Srbiji jesu čak tri puta veći od evropskog proseka i na to smo nekoliko puta upozoravani, a prema podacima Svetske banke Srbija izgubi oko 15% energije prilikom transporta, dok je taj prosek u EU oko 5,5%.

I na kraju, svaki način proizvodnje električne energije, za koji god vid se odlučimo, na neki način šteti životnoj sredini. Na nama je kao društvu da pronađemo način koji će, sa jedne strane, biti dovoljno efikasan da služi javnom interesu, ali sa druge strane da obezbedi dovoljno energije uz minimalni negativni uticaj na samu životnu sredinu. Što mi duže pronalazimo balans između dobrog i korisnog, to će duže trajati i negativne posledice po zagađenje vazduha koje imamo u našoj zemlji.

Ukoliko svoj motor pronađemo u činjenici da je situacija najlošija na Balkanu i da su zemlje sa procentualno najvećim brojem smrtnih slučajeva zbog zagađenja Albanija, BiH, Crna Gora, Rumunija i Srbija i sve dok vazdušno zagađenje, zagađenje bukom, loš kvalitet vode, vazduha i izloženost hemikalijama uzrokuju čak 13% svih smrtnih slučajeva na ovom području Evrope, onda nam je jasno koliki je značaj ova tri zakona o kojima danas razgovaramo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik Slavenko Unković. Izvolite.