Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.
Uvažena gospođo Popović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najveći broj država, da kažem, savremenog sveta zaokupljen je rešavanjem brojnih i raznovrsnih bezbednosnih izazova i pretnji, a među njima terorizam svakako predstavlja jednu od najopasnijih, s obzirom da ga karakteriše visok stepen okrutnosti i bezobzirnosti. Dosadašnja iskustva država u borbi protiv terorizma ukazuju na činjenicu da državna politika ne može u toj borbi da se oslanja samo na instrumente sile u pokušaju naravno da ga pobedi. Neophodno je sagledati i sve ostale mogućnosti za korišćenje efikasnijih instrumenata koji bi u cilju veće delotvornosti trebalo da imaju snažan, da kažem preventivan efekat kako bi se pretnja terorizmom konačno zaustavila.
U skladu sa tim Republika Srbija nastoji da izgradi nacionalni bezbednosni i odbrambeni sistem kojim efikasno može zaštiti svoje vitalne vrednosti dajući nadležnim državnim organima mogućnost da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mogućnost da blagovremeno otkrivaju, prate, dokumentuju, sprečavaju i procesiraju konačno sve terorističke aktivnosti, usmerene prema Republici Srbiji i njenim građanima.
Ovo što bih napomenuo je da i do sada saradnja svih državnih aktera po ovom pitanju bila na najvišem mogućem nivou. Međutim, ovim Predlogom zakona, dakle Predlogom zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, mi nadležnim organima dajemo još jedan alat, tako reći još jednu mogućnost da se na bolji i efikasniji način bore sa navedenim problemom.
Stvaranjem jedinstvene baze podataka o licima, bilo da su u pitanju pravna lica, fizička lica, grupe ili organizacije koje su označene kao terorističke ili se bave finansiranjem terorizma, omogućuje daleko brže i efikasnije identifikovanje lica i organizacija koje su direktno povezane sa terorizmom, naročito imajući u vidu da će navedena baza podataka sadržati lica sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija, kao i iz postojećih baza nadležnih organa uspostavljenih u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije. Naime, Nacionalna baza sastoji se od osnovne platforme koja je smeštena kod BIA i pojedinačnih servisa za pristup osnovnih platformi.
Kao predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove smatram da će uvođenje ovakve, da kažem, jedinstvene Nacionalne baze podataka značajno doprineti zaštiti nacionalne bezbednosti, ali i bezbednosti svih građana Republike Srbije, što je i cilj koji ćemo ovim zakonom postići.
Takođe iskoristio bih priliku da istaknem i značaj međunarodne saradnje, gde je zahvaljujući politiku koju vodi Vlada Republika Srbija prepoznata kao stabilan i pouzdan partner, kao zemlja koja veoma ozbiljno shvata borbu protiv ove grupe pošasti. Uz nadu da u Srbiji nikada nećemo biti svedoci terorističkih napada, kao što su napadi na zgrade Svetskog trgovinskog centra u SAD ili napada na Redakciju Lista „Šarli Ebdo“ zaključio bih ovaj deo svog izlaganja jednim citatom – „ Svako ko uništi jedan život kao da je uništio ceo svet, a svako ko spase jedan život kao da je spasio ceo svet“. Prema tome, ako na ovaj način uspemo da spasimo makar i jedan ljudski život sav naš trud imaće u toliko više smisla.
Ne mogu, gospođo ministre, u svom obraćanju da se ne osvrnem na ono što je obeležilo jučerašnji dan, a to je nastavak politike koja za cilj ima da se Srbi prikažu kao jedini krivci za sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, da ispadnemo jedini odgovorni za sve zločine koji su se desili i ponovilo se ono što je već decenijama na snazi, a to je tužna činjenica da za nas Srbe, za srpski narod, a naročito za srpske žrtve nema pravde, a pogotovo nema u Hagu.
Još jednom se pokazalo da je u pitanju politička institucija sa isključivo političkim motivima da se u Hagu sudi samo Srbima. Evo kako to izgleda. Optuženih Srba pred Haškim tribunalom je 109, što je 68% od svih lica kojima je potvrđena optužnica. Dakle, Bošnjaka je devet, Hrvata 34, Makedonaca dva i Albanaca sedam.
Još gore je kada je reč o osuđenima i o tom odnosu. Srba je osuđeno 65 uključujući i jučerašnju sramnu presudu, Bošnjaka pet, Hrvata 18, Makedonaca jedan, Albanaca dva.
Evo kako to izgleda, dame i gospodo – spisak osuđenih Srba u Haškom tribunalu – Ljubiša Beara, pukovnik Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2017. godine, Stanislav Galić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Milan Luki, komandant paravojne formacije – doživotna robija, Ratko Mladi, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Zdravko Tolimić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2016. godine, Radovan Karadžić, predsednik Republike Srpske – doživotna robija, ukupno sedam doživotnih robija, Goran Jelisić – 40 godina, Milomir Stakić, predsednik SO Prijedor, ratni predsednik – 40 godina, Radislav Krstić, general Vojske Republike Srpske – 35 godina, Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine – 35 godina, Drago Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 35 godina, on je preminuo, Radoslav Brđanin, potpredsednik Vlade Republike Srpske – 30 godina, Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske – 29 godina, Dragoljub Kunarac – 28 godina, Sredoje Lukić – 27 godina, Zoran Žigić – 25 godina, Nebojša Pavković, general Vojske Jugoslavije – 22 godine, Mićo Stanišić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske – 22 godine, Stojan Žukljanin, načelnik Centra za službe bezbednosti u Banja Luci – 22 godine, Radomir Kovač, zamenik komandira Vojne policije Republike Srpske – 20 godina, Momčilo Krajišnik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske – 20 godina, nažalost preminuo je prošle godine, Sreten Lukić, general Policije Srbije – 20 godina, Milan Mrkšić, general JNA – 20 godina, preminuo 2015. godine, Dragan Nikolić Jenki, komandant logora – 20 godina, Momir Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 20 godina, Mlađo Radić, policajac Republike Srpske – 20 godina, Duško Tadić, stražar – 20 godina, Vlastimir Đorđević, general Policije Srbije – 18 godina, Radivoje Miletić, general Vojske Republike Srpske – 18 godina, Ranko Ćešić, policajac Republike Srpske – 18 godina, Nikola Šajinović, potpredsednik Vlade SRJ – 18 godina, Ljubomir Borovčanin – 17 godina, Darko Mrđa – 17 godina, Dragan Obrenović – 17 godina, Mitar Vasiljević – 15 godina, Dragan Zelenović Zelja – 15 godina, Milorad Krlejelac – 15 godina, Dragoljub Ojdanić, ministar odbrane SRJ – 15 godina, Duško Sikirica – 15 godina, Blagoje Simić – 15 godina, Vladimir Lazarević, general Vojske Jugoslavije – 14 godina, Milan Babić, predsednik Republike Srpske Krajine – 13 godina, Vinko Pandurović – 13 godina, Zoran Vuković – 12 godina, Biljana Plavšić, predsednica Republike Srpske – 11 godina, Miroslav Deronjić – 10 godina, Stevan Todorović – 10 godina.
Vojislav Šešelj, predsednik SRS 10 godina, Veselin Šljivančanin, major JNA 10 godina, Dragan Jokić devet godina, Predrag Banović osam godina, Miroslav Tadić osam godina, Pavle Strugar sedam i po godina, Miodrag Jokić sedam godina, Miroslav Kvočka sedam godina, Milojica Kos šest godina, Simo Zarić šest godina, Damir Došen pet godina, Milan Gvero pet godina, Dragoljub Prcač pet godina, Milan Simić pet godina, Dražen Jordemović pet godina, Dragan Kolundžija tri godine.
Ukupno sedam doživotnih kazni i 967 i po godina zatvora, dobili su Srbi u Haškom tribunalu.
Kada se tome doda i broj godina zatvora, koje su dobili takođe Srbi, ali čiji procesu su bili transferisani pravosuđu BiH, a njih je devet ukupno, da ne čitam sada, onda je taj broj mnogo, mnogo veći.
Možemo tome da dodamo i optužene koji su preminuli pre okončanja procesa, pa nisu pravosnažno osuđeni, Goran Borovnica, Slavko Dokmanović, Simo Drljača, Đorđe Đukić, Dragan Gagović, Janko Janjić-Tuta, Nikica Janjić, dr Milan Kovačević, Slobodan Miljković-Lugar, Slobodan Milošević, Željko Ražnjatović-Arkan, Vlajko Stojiljković, Momir Talić, Goran Hadžić.
I ako tome dodamo, a mnogi od njih su ubijeni od snaga SFORA u Bosni, ako se sećate, iako njima dodamo još dva procesa koja su u toku, dakle, Franko Simatović i Jovica Stanišić, gde je naloženo ponovno suđenje, onda dolazimo do celokupne slike kada je reč o odnosu Haškog tribunala prema Srbima.
I danas, nakon svega trpimo iste pritiske kao država, istu nepravdu kao narod, i svedoci smo sa kakvim pritiscima se suočava i predsednik države Aleksandar Vučić.
Poslednji u nizu tih pritisaka je jedan čist politički pritisak da izručimo funkcionere SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića, iako oni nisu optuženi ni za kakav zločin, već je u pitanju optužba za nepoštovanje suda. I ne mogu da se ne osvrnem kada već govorimo o ovome i na odnos, da kažem nekih iz Srbije, kada je reč o Haškom tribunalu, kada je reč o presudama srpskog naroda i prosto je neshvatljivo ponašanje nekih medija u Srbiji i nekih pojedinaca koji su se juče bukvalno radovali, bukvalno radovali i seirili nad sramnom presudom Haškog tribunala.
I nije ni malo slučajno da su u pitanju isti oni mediji i isti oni pojedinci koji svakodnevnu kampanju vode protiv Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan, na svaku temu i po svakom pitanju, vode organizovanu kampanju, a ja bih rekao i to „hajku“ protiv predsednika države. I želim da skrenem pažnju javnosti da će, da kažem sasvim sigurno, da će se ti pritisci o kojima sam govorio i napadi na predsednika države Aleksandra Vučića u narednom periodu pojačavati, zato što dokazano vodi državotvornu politiku, zato što vodi odgovornu politiku i ponajviše, zato što vodi politiku zaštite srpskih nacionalnih interesa. Zahvaljujem.