Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, cilj je da se uspostavi jedinstveni pravni okvir baziran na uporednim rešenjima i pozitivnoj evropskoj praksi u ovoj oblasti. Zakon će nam omogućiti jasan i precizan način ažuriranja podataka u baze, pristupa podacima tih baza, njihovog korišćenja i zaštita, a naravno sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava i sloboda.

Državni organi nadležni za prevenciju, borbu protiv terorizma će imati efikasniju razmenu podataka čime će se podići sposobnost sistema bezbednosti naše zemlje. Nacionalna baza će sadržati podatke o fizičkim licima, pravnim licima, kao i grupama ili organizacijama. Sva lica koja su imala dodir sa terorističkim ćelijama, a ne samo oni koji su krivično gonjeni, naći se u Nacionalnoj bazi podataka.

Formiranjem ove baze podataka Srbija se svrstava u bezbednosnom smislu u rang razvijenih evropskih zemalja.

Jedna od strateških investicija naše države je ubrzana gasifikacija delova Srbije koji nisu pokriveni transportnim sistemima prirodnog gasa i zato je Vlada Republike Srbije dala saglasnost da se Javno preduzeće Srbijagas zaduži za 169 miliona. Trenutno je gasifikovano oko 60% teritorije Republike Srbije i to vrlo neujednačeno. Gasifikacija strateški projekat koji će pored zaštite životne sredine stvoriti uslove za privlačenje novih investitora, novih investicija u ovim delovima Srbije, jer to je osnovni uslov da bi neko investirao u ovim područjima.

Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke po zaduženju Srbijagasa u iznosu od 66 miliona evra odnosi se na deo naše teritorije koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa. To je deo istočne Srbije koji obuhvata deo Borskog okruga i deo Zaječarskog okruga u kom živi preko 200 hiljada stanovnika.

Teritorija Republike Srbije koja do kraja nije prekrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je Pčinjski okrug. Kredit od 28 miliona evra biće upotrebljen za izgradnju razvojnog gasovoda Leskovac – Vranje koji je inače nerazvijena zona sa potrebama velikih ulaganja u prirodne aktivnosti, prevashodno kada je u pitanju dolazak stranih investicija za koje je neophodan prirodni gas kao energent.

Sredstva kredita od 75 miliona evra biće upotrebljena za gasifikaciju Kolubarskog okruga, izgradnju razvojnog gasovoda Beograd – Valjevo – Loznica. Znači, država je učinila maksimalno da se smanje troškovi priključaka na gasovodnu mrežu, tako što su korigovane takse lokalnih samouprava. Velike takse su bile glavni razlog što su mnogi odustajali od priključenja na gas koji je inače najisplativiji energent na duži rok.

Pored toga i Srbijagas će smanjiti svoje troškove, pa će priključak za gas koštati oko 780 evra, a moći se otplaćivati na 36 rata bez kamate. U Srbiji se na gas greje oko 300 hiljada domaćinstava, a u planu je da do kraja 2022. godine na gasovod bude priključeno oko 500 hiljada domaćinstava.

Želim da podsetim da je teritorija AP Vojvodine skoro 100% gasifikovana. Balkanski tok je deo gasovoda Turski tok i u ovom momentu sva 403 kilometra magistralnog gasovoda od Zaječara do Horgoša su završena i u toku je spajanje sa gasovodom u Mađarskom. Kompresorska stanica će biti izrađena do polovine leta i tako će sve ugovorene obaveze sa naše strane biti ispunjene kako je i predviđeno.

Prve količine gasa prema Mađarskoj će poteći u oktobru mesecu, a najvažnije je da je urađena diverzifikacija, odnosno uspostavljen je pravac snabdevanja od Crnog mora preko Bugarske do Srbije prema Mađarskoj. Kapacitet kraka je 15,7 milijardi kubnih metara gasa i ta količina je dovoljna da zadovolji oko 15 miliona srednjih domaćinstava.

Više puta smo od rukovodstva Srbijagasa čuli da je sve urađeno u skladu sa evropskim normama. Ugrađeni su najsavremeniji uređaji, materijali, oprema i sve što je zahtevala Energetska zajednica, kako u tehničkom, tako i u komercijalnom smislu.

Želim posebno da pohvalim Vladu Republike Srbije i rukovodstvo Srbijagasa, na čelu sa Dušanom Bajatovićem, što su pored svih opstrukcija zastupnika, interesa velikih zemalja i kompanija uspeli da bez velike pompe i u tišini završe ovaj projekat koji je jedan od najvećih i najznačajnijih projekata poslednjih decenija u našoj zemlji. Zbog toga će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Justina Pupin Košćal.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, koji je danas na dnevnom redu, predstavlja novi pravni okvir kojim se omogućava uspostavlje jedinstvene Nacionalne baze podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Baza podataka je polazna tačka prevencije i borbe protiv terorizma na globalnom nivou, jer će se međunarodnom razmenom podataka o teroristima i terorističkim organizacijama omogućiti efikasniji globalni odgovor na sve izazove i opasnosti koje terorizam sa sobom nosi.

Republika Srbija je još 2017. godine počela sa pripremom ovog zakonskog predloga kada je osnovana Radna grupa za uspostavljanje Nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma i kao članica UN i drugih međunarodnih organizacija, Srbija ima usaglašeno zakonodavstvo koje omogućava efikasno suprotstavljanje ovoj planetarnoj pošasti. Takođe, Srbija je potpisnik brojnih bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti kojima se unapređuje saradnja sa drugim državama, što je od velikog značaja za organizovano suprotstavljanje terorizmu. S obzirom na činjenicu daje terorizam dinamična pojava i da se pojavljuje u novim oblicima i borba protiv njega mora ići u korak sa novim pojavnim formama.

Predlog zakona koji je pred nama na veoma jasan i detaljan način uspostavlja procedure formiranja baze podataka, sadržinu podataka, pristup podacima, ali isto tako obezbeđuje i zaštitu podataka, vodeći računa kako o bezbednosnom, tako i o zaštiti ljudskih prava i sloboda uz najviše međunarodne standarde. Cilj uspostavljanja Nacionalne baze je efikasnija razmena podataka i informacija između nadležnih organa, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Terorizam je fenomen koji predstavlja veliku opasnost za čovečanstvo i smatra se jednom od najvećih bezbednosnih pretnji današnjice. Terorizam je izrazito politička pojava i predstavlja složeni oblik političkog nasilja i tamo gde nema političkih ciljeva i političkih motiva ne možemo ni govoriti o terorizmu. Cilj terorista je izazivanje velikog straha, šoka, kao i privlačenje pažnje na sebe, koristeći pri tome nasilje kao metod, a građane i Vladu kao mete.

Terorizam šalje poruku da niko nije siguran i da svako može biti žrtva, tako da, nažalost, danas ni jedna zemlja nije pošteđena opasnosti od terorizma. Veliki su napori koje skoro sve zemlje sveta ulažu da suzbiju terorizam, a borba protiv njega nije nimalo laka. Uspesi u borbi proti terorizma na svetskom nivou mogu se označiti kao privremeni, ali nažalost ne i kao konačni.

Zašto je borba protiv terorizma tolika teška? Za to postoji više razloga. Tačnije, postoji lista od 10 razloga koji su u okviru međunarodne zajednice utvrdile vodeće zemlje za borbu protiv terorizma i na toj listi od 10 razloga, kao najvažniji razlog navodi se taj što ne postoji jedna opšte prihvaćena definicija terorizma, jer šta je za jedne terorizam za druge nije i obrnuto. Kada govorimo o terorizmu, svi mislimo da znamo šta je terorizam, a zapravo nije tako.

Uočljivo je postojanje dvostrukog standarda, jer neke države koje podržavaju nečiji terorizam ne nazivaju ga terorizmom, što on zapravo jeste, već ga nazivaju oslobodilačkim pokretom. Najbolji primer za to imamo u našoj južnoj Pokrajini, dakle na KiM, tzv. OVK koja je klasična teroristička organizacija, zarad nečijih političkih interesa usmerenih u cilju otimanja dela naše teritorije, nažalost naziva se oslobodilačkom vojskom.

Profesor Dragan Simonović, svetski priznati stručnjak iz oblasti terorizma, u svojoj knjizi „Terorizam“ navodi: „Po mnogo čemu sudeći, terorizam je ne samo doživljen kao globalna opasnost, već on to jeste. Šta više, može se reći da će terorizam biti sigurni pratilac i 21. veka, što će neminovno morati dovesti do utvrđivanja jedne opšte prihvaćene definicije terorizma ukoliko se hoće jedan mirniji svet, pri čemu bi bilo neophodno da ta definicija bude oslobođena od opterećenosti bilo čijim političkim interesima. Samo tako bi se na ovom planu omogućilo približavanje večnom, antičkom idealu – da politika treba da služi opštem dobru.“

Iako je borba protiv terorizma izuzetno teška, to ne znači da se protiv njega ne treba boriti. Kada je u pitanju praktični aspekt borbe protiv terorizma onda je polazna osnova upravo baza podataka o teroristima i terorističkim organizacijama. Svoju Nacionalnu bazu podataka Srbija uspostavlja upravo ovim zakonom stvarajući uslove za podizanje spremnosti svog sistema bezbednosti na viši nivo kako bi taj sistem blagovremeno i efikasno odgovorio u borbi protiv terorizma.

Naravno da će Poslanička grupa SPS koja je trajno posvećena bezbednosti i jačanju pravne države u svim segmentima u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.

Uvažena gospođo Popović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najveći broj država, da kažem, savremenog sveta zaokupljen je rešavanjem brojnih i raznovrsnih bezbednosnih izazova i pretnji, a među njima terorizam svakako predstavlja jednu od najopasnijih, s obzirom da ga karakteriše visok stepen okrutnosti i bezobzirnosti. Dosadašnja iskustva država u borbi protiv terorizma ukazuju na činjenicu da državna politika ne može u toj borbi da se oslanja samo na instrumente sile u pokušaju naravno da ga pobedi. Neophodno je sagledati i sve ostale mogućnosti za korišćenje efikasnijih instrumenata koji bi u cilju veće delotvornosti trebalo da imaju snažan, da kažem preventivan efekat kako bi se pretnja terorizmom konačno zaustavila.

U skladu sa tim Republika Srbija nastoji da izgradi nacionalni bezbednosni i odbrambeni sistem kojim efikasno može zaštiti svoje vitalne vrednosti dajući nadležnim državnim organima mogućnost da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mogućnost da blagovremeno otkrivaju, prate, dokumentuju, sprečavaju i procesiraju konačno sve terorističke aktivnosti, usmerene prema Republici Srbiji i njenim građanima.

Ovo što bih napomenuo je da i do sada saradnja svih državnih aktera po ovom pitanju bila na najvišem mogućem nivou. Međutim, ovim Predlogom zakona, dakle Predlogom zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, mi nadležnim organima dajemo još jedan alat, tako reći još jednu mogućnost da se na bolji i efikasniji način bore sa navedenim problemom.

Stvaranjem jedinstvene baze podataka o licima, bilo da su u pitanju pravna lica, fizička lica, grupe ili organizacije koje su označene kao terorističke ili se bave finansiranjem terorizma, omogućuje daleko brže i efikasnije identifikovanje lica i organizacija koje su direktno povezane sa terorizmom, naročito imajući u vidu da će navedena baza podataka sadržati lica sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija, kao i iz postojećih baza nadležnih organa uspostavljenih u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije. Naime, Nacionalna baza sastoji se od osnovne platforme koja je smeštena kod BIA i pojedinačnih servisa za pristup osnovnih platformi.

Kao predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove smatram da će uvođenje ovakve, da kažem, jedinstvene Nacionalne baze podataka značajno doprineti zaštiti nacionalne bezbednosti, ali i bezbednosti svih građana Republike Srbije, što je i cilj koji ćemo ovim zakonom postići.

Takođe iskoristio bih priliku da istaknem i značaj međunarodne saradnje, gde je zahvaljujući politiku koju vodi Vlada Republika Srbija prepoznata kao stabilan i pouzdan partner, kao zemlja koja veoma ozbiljno shvata borbu protiv ove grupe pošasti. Uz nadu da u Srbiji nikada nećemo biti svedoci terorističkih napada, kao što su napadi na zgrade Svetskog trgovinskog centra u SAD ili napada na Redakciju Lista „Šarli Ebdo“ zaključio bih ovaj deo svog izlaganja jednim citatom – „ Svako ko uništi jedan život kao da je uništio ceo svet, a svako ko spase jedan život kao da je spasio ceo svet“. Prema tome, ako na ovaj način uspemo da spasimo makar i jedan ljudski život sav naš trud imaće u toliko više smisla.

Ne mogu, gospođo ministre, u svom obraćanju da se ne osvrnem na ono što je obeležilo jučerašnji dan, a to je nastavak politike koja za cilj ima da se Srbi prikažu kao jedini krivci za sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, da ispadnemo jedini odgovorni za sve zločine koji su se desili i ponovilo se ono što je već decenijama na snazi, a to je tužna činjenica da za nas Srbe, za srpski narod, a naročito za srpske žrtve nema pravde, a pogotovo nema u Hagu.

Još jednom se pokazalo da je u pitanju politička institucija sa isključivo političkim motivima da se u Hagu sudi samo Srbima. Evo kako to izgleda. Optuženih Srba pred Haškim tribunalom je 109, što je 68% od svih lica kojima je potvrđena optužnica. Dakle, Bošnjaka je devet, Hrvata 34, Makedonaca dva i Albanaca sedam.

Još gore je kada je reč o osuđenima i o tom odnosu. Srba je osuđeno 65 uključujući i jučerašnju sramnu presudu, Bošnjaka pet, Hrvata 18, Makedonaca jedan, Albanaca dva.

Evo kako to izgleda, dame i gospodo – spisak osuđenih Srba u Haškom tribunalu – Ljubiša Beara, pukovnik Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2017. godine, Stanislav Galić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Milan Luki, komandant paravojne formacije – doživotna robija, Ratko Mladi, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Zdravko Tolimić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2016. godine, Radovan Karadžić, predsednik Republike Srpske – doživotna robija, ukupno sedam doživotnih robija, Goran Jelisić – 40 godina, Milomir Stakić, predsednik SO Prijedor, ratni predsednik – 40 godina, Radislav Krstić, general Vojske Republike Srpske – 35 godina, Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine – 35 godina, Drago Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 35 godina, on je preminuo, Radoslav Brđanin, potpredsednik Vlade Republike Srpske – 30 godina, Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske – 29 godina, Dragoljub Kunarac – 28 godina, Sredoje Lukić – 27 godina, Zoran Žigić – 25 godina, Nebojša Pavković, general Vojske Jugoslavije – 22 godine, Mićo Stanišić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske – 22 godine, Stojan Žukljanin, načelnik Centra za službe bezbednosti u Banja Luci – 22 godine, Radomir Kovač, zamenik komandira Vojne policije Republike Srpske – 20 godina, Momčilo Krajišnik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske – 20 godina, nažalost preminuo je prošle godine, Sreten Lukić, general Policije Srbije – 20 godina, Milan Mrkšić, general JNA – 20 godina, preminuo 2015. godine, Dragan Nikolić Jenki, komandant logora – 20 godina, Momir Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 20 godina, Mlađo Radić, policajac Republike Srpske – 20 godina, Duško Tadić, stražar – 20 godina, Vlastimir Đorđević, general Policije Srbije – 18 godina, Radivoje Miletić, general Vojske Republike Srpske – 18 godina, Ranko Ćešić, policajac Republike Srpske – 18 godina, Nikola Šajinović, potpredsednik Vlade SRJ – 18 godina, Ljubomir Borovčanin – 17 godina, Darko Mrđa – 17 godina, Dragan Obrenović – 17 godina, Mitar Vasiljević – 15 godina, Dragan Zelenović Zelja – 15 godina, Milorad Krlejelac – 15 godina, Dragoljub Ojdanić, ministar odbrane SRJ – 15 godina, Duško Sikirica – 15 godina, Blagoje Simić – 15 godina, Vladimir Lazarević, general Vojske Jugoslavije – 14 godina, Milan Babić, predsednik Republike Srpske Krajine – 13 godina, Vinko Pandurović – 13 godina, Zoran Vuković – 12 godina, Biljana Plavšić, predsednica Republike Srpske – 11 godina, Miroslav Deronjić – 10 godina, Stevan Todorović – 10 godina.

Vojislav Šešelj, predsednik SRS 10 godina, Veselin Šljivančanin, major JNA 10 godina, Dragan Jokić devet godina, Predrag Banović osam godina, Miroslav Tadić osam godina, Pavle Strugar sedam i po godina, Miodrag Jokić sedam godina, Miroslav Kvočka sedam godina, Milojica Kos šest godina, Simo Zarić šest godina, Damir Došen pet godina, Milan Gvero pet godina, Dragoljub Prcač pet godina, Milan Simić pet godina, Dražen Jordemović pet godina, Dragan Kolundžija tri godine.

Ukupno sedam doživotnih kazni i 967 i po godina zatvora, dobili su Srbi u Haškom tribunalu.

Kada se tome doda i broj godina zatvora, koje su dobili takođe Srbi, ali čiji procesu su bili transferisani pravosuđu BiH, a njih je devet ukupno, da ne čitam sada, onda je taj broj mnogo, mnogo veći.

Možemo tome da dodamo i optužene koji su preminuli pre okončanja procesa, pa nisu pravosnažno osuđeni, Goran Borovnica, Slavko Dokmanović, Simo Drljača, Đorđe Đukić, Dragan Gagović, Janko Janjić-Tuta, Nikica Janjić, dr Milan Kovačević, Slobodan Miljković-Lugar, Slobodan Milošević, Željko Ražnjatović-Arkan, Vlajko Stojiljković, Momir Talić, Goran Hadžić.

I ako tome dodamo, a mnogi od njih su ubijeni od snaga SFORA u Bosni, ako se sećate, iako njima dodamo još dva procesa koja su u toku, dakle, Franko Simatović i Jovica Stanišić, gde je naloženo ponovno suđenje, onda dolazimo do celokupne slike kada je reč o odnosu Haškog tribunala prema Srbima.

I danas, nakon svega trpimo iste pritiske kao država, istu nepravdu kao narod, i svedoci smo sa kakvim pritiscima se suočava i predsednik države Aleksandar Vučić.

Poslednji u nizu tih pritisaka je jedan čist politički pritisak da izručimo funkcionere SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića, iako oni nisu optuženi ni za kakav zločin, već je u pitanju optužba za nepoštovanje suda. I ne mogu da se ne osvrnem kada već govorimo o ovome i na odnos, da kažem nekih iz Srbije, kada je reč o Haškom tribunalu, kada je reč o presudama srpskog naroda i prosto je neshvatljivo ponašanje nekih medija u Srbiji i nekih pojedinaca koji su se juče bukvalno radovali, bukvalno radovali i seirili nad sramnom presudom Haškog tribunala.

I nije ni malo slučajno da su u pitanju isti oni mediji i isti oni pojedinci koji svakodnevnu kampanju vode protiv Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan, na svaku temu i po svakom pitanju, vode organizovanu kampanju, a ja bih rekao i to „hajku“ protiv predsednika države. I želim da skrenem pažnju javnosti da će, da kažem sasvim sigurno, da će se ti pritisci o kojima sam govorio i napadi na predsednika države Aleksandra Vučića u narednom periodu pojačavati, zato što dokazano vodi državotvornu politiku, zato što vodi odgovornu politiku i ponajviše, zato što vodi politiku zaštite srpskih nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Markoviću, što nas je podsetio na ove potresne činjenice koje ne smemo zaboraviti nikada.
Sledeća po spisku je narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set jako važnih zakonskih rešenja iz dve do duše različite oblasti, pitanje gasifikacije, odnosno Predloga zakona kojima se daje podrška bankama u pogledu obezbeđivanja sredstava za gasifikaciju, odnosno činjenicu da će jedan deo zemlje dobiti i unaprediti mrežu gasovoda, svakako podržavamo, uz nastojanje, nadu i potrebu da spomenem da su obećanja Vlade u smeru da će i ostali deo zemlje koji zapravo nema rešenje pitanje gasovoda biti obuhvaćeno vrlo brzo.

Tako da u svakom smislu, pogledu energetske efikasnosti, u pogledu konkretno olakšavajućih okolnosti i zahteva života ljudi, svakako da je ovaj set zakona jako značajan i podržaćemo ga.

Sa druge strane, pitanje Predloga zakona o nacionalnoj bazi podataka u borbi protiv terorizma je jako važno. Sa ovim zakonom se na neki način zaokružuje set zakonskih rešenja koji će u mnogome borbu protiv terorizma učiniti efikasnijom, budući da znamo da je terorizam globalno zlo, globalna pretnja s kojom se čovečanstvo konstantno suočava. Istina, u različitim periodima je različito i prezentovano i definisano, samo sam uticaj i prisustvo terorizma, ali ono što možemo reči je da terorizam kao vid nasilja usmeren prema bilo kome je nešto što zaista treba osuditi, što ni po koju cenu ne sme biti opravdano ni na koji način.

Sa druge strane, uvaženi akademik Zukorlić, lider naše stranke je govorio u svom obraćanju u potrebi da se neke stvari jasno diferenciraju u pogledu da kažemo tog ligvinstičog jezičkog pristupa, pa tako imamo vrlo često, doduše na globalnom nivou kovanicu tipa islamski terorizam gde treba jasno ukazati da je terorizam kao pretnja globalnom miru ne spojiv sa bilo kojom religijom, posebno monoteističkom, rekla bih, a posebno sa Islamom, kao takvim koji zapravo i predstavlja sam po sebi mir i zaštitu apsolutnog prava. Tako je značajno da i u pogledu domaće javnosti u medijima, u javnom diskursu se ovakvi propusti ne smeju dešavati. Zbog čega? Upravo zato što kroz medije, ako hoćemo i kroz sistem obrazovanja moramo generacije učiti o tome da je terorizam pretnja, zlo i da nema svoje ime, prezime, religiju, pokret, već da je to isključiva odrednica i odabir pojedinca. U tom smislu ćemo svest građana, nadam se podići na veći nivo.

U tom smislu bih spomenula događaj koji se desio pre dva, tri dana kada je cela jedna muslimanska porodica u Kanadi ubijena samo zato što su bili Muslimani, da je upravo premijer Kanade izjavio da se radio o isključivo terorističkom činu. Dakle, samo zajedno udruženi možemo biti efikasni u borbi protiv terorizma i na taj način je jako važno odvojiti određene stvari od nekih imenitelja koji ne pripadaju. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, tri predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije za kredite radi gasifikacije određenih okruga, izgradnja razvodnih gasovoda o kojima će se Skupština izjasniti je sigurno korak napred naše zemlje i što se tiče energetske stabilnosti i ekološkog unapređenja.

Podsetio bih vas da smo pre mesec dana ovde u Skupštini raspravljali o energetskoj efikasnosti, o obnovljivim izvorima energije, o zaštiti životne sredine kao paradigme savremenog sveta, o fosilnim gorivima i njihovom uticaju na tu istu životnu sredinu. Jedno od fosilnih goriva je i prirodni gas. Sada imamo na izgled nekakav apsurd, pre mesec dana smo govorili o neophodnosti smanjenja upotrebe fosilnih goriva i što brži prelaz na tzv. zelenu energiju, a sada govorimo opet o upotrebi fosilnog goriva.

Ako pogledamo koje prednosti ima prirodni gas u odnosu na druga fosilna goriva, onda možda ovaj na izgled apsurd bude jasniji. Naime, prednost prirodnog gasa su višestruke. Prvo ekonomski je veoma prihvatljiv, niski troškovi eksploatacije, nema troškova skladištenja, vrlo visok stepen iskorišćenja, naročito ako se koriste kondezacioni kotlovi, najniža emisija ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva, nema čađi prilikom sagorevanja, dakle nema zagađenja i jednostavnost korišćenja.

Druga bitna stvar, pošto su u ovim predlozima zakona govori o kreditima, svaki kredit koji se uzima treba na kraju biti ekonomski isplativ, a ovde se ekonomska isplativost vidi u više pravaca. Prvi pravac je smanjenje emisije ugljendioksida. Malopre sam spomenuo da prirodni gas ima najmanju emisiju ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva.

Cena emitovanja ugljendioksida u EU je samo u poslednjih godinu dana porasla 140% i sada oko 55 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Naravno i zemlje koje nisu u EU će se u jednom trenutku suočiti sa tom činjenicom da će morati na neki način plaćati to emitovanje ili kroz neku taksu ili kroz izvoz robe ka EU, tako da je to i naša neminovnost, a na ovaj način ćemo velika sredstva uštedeti kroz umanjenje emitovanju ugljendioksida.

Drugi pravac je privlačenje novih investicija, jer upotrebom prirodnog gasa u mnogome se smanjuje proizvodna cena, ta područja gde ima gasa postaju atraktivnija za nove investitore, a to znači otvaranje novih radnih mesta. U Srbiji prirodni gas se najviše upotrebljava u Vojvodini, Beogradu i delovima centralne Srbije. Jagodina je dobar primer gasifikovanog rada iz centralne Srbije gde imamo prirodni gas razveden do svakog sela, a što se tiče privlačenja novih investicija tu nije potrebno ništa reći, jer to je postalo paradigma od kada je predsednik JS Dragan Marković Palma preuzeo vođenje grada.

Treći pravac je energetska stabilnost koja nastaje kao posledica rasterećenja energetskog sistema, a na koji utiče gasna stabilnost sa diversifikacijom gasnih ruta. Naravno, jedan od uslova je da bi ovi krediti bili ekonomski isplativi jeste da se što veći broj domaćinstva priključi na ovaj sistem.

Zato treba izvršiti dobru edukaciju građana kako bi dobili što podrobnije informacije o gasu kao energentu. Ne samo edukacija, već i uslovi moraju biti takvi koji će biti i ekonomski prihvatljivi za većinu domaćinstva, jer ako imate domaćinstvo koje je priključeno na gas bez adekvatne izolacije samog objekta, sa neefikasnom stolarijom, sa pećima koje imaju niski stepen iskorišćenje energije, dakle, domaćinstvo tj. objekat koji veoma gubi toplotnu energiju koji god energent da koristi on će mu biti skup. Ali, to će biti antikampanja protiv koje se posle teško boriti. Zato treba vršiti edukaciju da ulaganje u infrastrukturu na duže vreme donosi siguran dobitak da se daju određene povlastice domaćinstvima, smanje cene priključka i sl. Jer, ako pogledamo ekološku situaciju u gradovima, zagađenje životne sredine u gradovima u velikoj meri zavisi od individualnih ložišta pojedinačnih kuća. Na ovaj način kada bi ta ložišta bila na gas i ekološka situacija, tj. zagađenost vazduha u gradovima, bi se smanjila. Lokalne samouprave će takođe imati velike benefite od gasifikacije, jer prelaskom lokalnih toplana na gas rešavaju se mnogi energetski i ekološki problemi.

Grad Leskovac je skoro završio dva pravca gasifikacije u samom gradu, a najavljuju se i gasifiakcije industrijske zone koja se kod nas zove zelena zona, koja će na taj način postati još atraktivnija za nove investicije. Napomenuo bih da je samo pre par meseci leskovačka toplana dobila 18 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine za rekonstrukciju kotlarnice koja prelazi na gas, tako da to u Leskovcu ide u dobrom pravcu.

Pravac razvodnog gasovoda od Leskovca ka Vranju imaće veoma veliki pozitivan uticaj za razvoj dela juga Srbije tj. za ceo Pčinjski okrug. Naravno ovakvi infrastrukturni projekti nisu trenutni već ostaju za buduće generacije, a njihov značaj za industriju i građanstvo u narednih par decenija će biti izuzetan i zato će poslanička grupa JS ove predloge zakona podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović.
Izvolite.