Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici i poslanice, poštovani građani, ja ću govoriti o ovom zakonu o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma. To je izvanredno i mi već sada nedeljama, što se tiče različitih tačaka dnevnog reda, vidimo koliko su, po mnogim stvarima, izvanredni evropski standardi koji od nas zahtevaju nešto ovako. Ovo je ispunjavanje jednog od njih, ali u svakom slučaju ovo radimo i zbog sebe i upravo stvaranje ovakve baze i donošenje jednog ovakvog zakona je izvanredno.
Znači, ova baza podataka predstavlja realizaciju naših obaveza prema EU. Dakle, pregovaračko poglavlje 24, o njemu se radi. Ova baza omogućava efikasnu razmenu podataka između državnih organa, nadležnih, za prevenciju i borbu protiv terorizma i podiže sposobnost sistema bezbednosti u Srbiji.
Ono što je bitno za dalji tok mog govora, znači, u ovu Nacionalnu bazu zavode se osnovni podaci o fizičkim licima, pravnim licima, grupama i organizacijama. Sve je to važno zato što mi u Srbiji, nažalost, kada pogledamo i organizacije i grupe, ali i pojedince, imamo sve njih koji se bave i sve to polako kroči na našu političku scenu, koji se bave terorizmom. Prethodno je to bio anarhoterorizma, samo anarhija. Međutim, kada pogledate događaje od pre 11 meseci ispred ove Skupštine, niko neće nikoga moći da uveri da se nije radilo o terorizmu. Dakle, upravo o tome ću sada nešto reći. To je tema.
Dakle, terorizam, nažalost, u Srbiji postoji. Od beogradskih izbora, pa na ovamo, ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Đorđević, mislim Mlađan, Damjan Knežević i drugi postaje sve izraženiji i pokazuje tendenciju transformacije u čist terorizam. Dakle, mnogobrojne pretnje smrću, na primer vešanjem, su stizale sa tih levih i desnih ekstremističkih strana Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i mnogim drugim predstavnicima vlasti. Mnogobrojnim ženama predstavnicima vlasti su stizale pretnje silovanjem – Ani Brnabić, Ireni Vujović i drugima.
Pretnje, takođe, od 2018. godine, nasilnom promenom ustavnog poretka na ulicu, u krvi i sudovima revolucije uperenim protiv nosilaca vlasti su bili svakodnevni i te pretnje su upućivali i zagovarali Boško Obradović, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin i Sergej Trifunović.
Anarhija onog pokojnog saveza za Srbiju iz 2018. i 2019. godine je polako danas prerasla, i to smo videli prošle godine, u teror. Dakle, mi znamo da je Đilasov SSP organizovao serije vandalskih incidenata u Beogradu. Đilasovci su proganjali zamenika gradonačelnika Gorana Vesića ispred njegovog doma, a onda su na promociji knjige, gde su takođe proganjali ljude, izvršili paljenje knjiga, što su samo, kako znamo iz prošlosti, radili 30-ih godina nacisti, ali nacisti su bili teroristi.
Setimo se podsticanja na teror i targetiranja ljudi putem naslovnica NIN-a i „Danas“ i sve što sam govorio, a ima toga još mnogo više, zaista ide u prilog tvrdnji da je deo opozicije debelo zagazio u terorizam.
Zagovornici zastarelog akademskog pristupa terorizmu moraju da budu svesni da se pojedine definicije terorizma brzo zastarevaju. Recimo samo kad pogledamo uspon sajber terorizma. To još udžbenici koji govore i uče o terorizmu nisu još uspeli da zabeleže.
Većina pretnji smrću Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice i članovima SNS upravo dolazi anonimno preko društvenih mreža, a mnogobrojne definicije terorizma, navešću samo dve, idu u prilog ovoj tvrdnji što govorim. Navešću samo dve, jedna je definicija terorizma od stane UN, koja kaže – „To su krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u javnosti, grupe ljudi, ili određenim osobama zarad političkih ciljeva“, kraj. NATO-va definicija terorizma je „Nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica ili objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva“, kraj navoda. Tačno to pojedinci i grupe rade u Srbiji, pogotovo od 2019. godine.
Ključni događaj koji svakako ukazuje na terorizam je napad na Skupštinu Srbije koji je trajao od 7. do 14. jula prošle godine, znači punih sedam dana. Taj teror i to nasilje su bili, po meni, klasičan pokušaj državnog udara. Taj teror su organizovali Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i Damljan Knežević. Đilasovski deo opozicije je obezbedio prateću masu, dakle levičari su obezbedili prateću masu svojih pristalica, kao podršku desnim ekstremistima. Znači, prve večeri terora, podsetiću vas, bilo je pet hiljada ljudi, treće i četvrte - tri hiljade, pete - hiljadu, šeste - petsto, sedme - dvesta i konačno sto. Direktor policije Rebić je tada rekao da se Damljan Knežević i Srđan Nogo mogu označiti kao organizatori napada na Skupštinu.
Podsetiću da medijsku podršku svemu ovom su pružale televizije i to svih ovih dana, televizija N1, televizija Nova S, njihovi portali, portal Đilasov „Direktno“, List Danas i opet more njihovih portala. Osim napada na Skupštinu Srbije, gde je naneta velika materijalna šteta, povređeno je 140 policajaca, paljena i uništavana imovina, teroristi su tada kamenovali i RTS. Napali su dvojicu novinara Tanjuga, zapalili su pet vozila policije, oštetili su žestoko dvoje vrata na ulazu u Skupštinu i drugu štetu su naneli Skupštini. Palili su kontejnere, uništavali izloge, krali iz prodavnica, palili automobile građana, demolirali su plato ispred crkve Svetog Marka, gde se nalazi spomenik Patrijarhu Pavlu.
Nadležni su tada rekli da postoji evidentna umešanost stranih službi u izvođenju cele operacije. Da su te službe bile umešane svedoči činjenica da je BIA tada uhapsila značajan broj stranih državljana koji su učestvovali u teroru i to dvojicu izraelskih, jednog Britanca, jednog Tunižanina, četiri Crnogorca i desetak građana BiH. Kod tih lica je pronađena i teroristička oprema.
Više puta su ispred ove Skupštine novinari zabeležili nasilnike koji su ispred Skupštine salutirali nacističkim pozdravom „Hajl Hitler“. To je samo bio još jedan od dokaza onom fašističkom karakteru tog nasilja i terora.
Umberto Eko je svojevremeno rekao u fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga je pacifizam kolaboracija sa neprijateljem. Upravo su Đilasovi lažni pacifisti i antifašisti stajali iza fašista koji su vršili direktno nasilje. A da je napad i to je ključni argument na ovu Skupštinu bio terorizam svedoči stav predsednika SAD prema napadu na Kongres koji se zbio te iste godine samo u januaru 2020. godine, koji je bio blaži nego napad na Skupštinu Srbije. Dakle, napad na Kongres je trajao jedan dan, na Skupštinu Srbije sedam, osam, a tamo je povređeno 10 puta manje policajaca nego ovde. Predsednik SAD Džozef Bajden je oštro osudio napad na Kongres. On je u svom obraćanju 7. januara rekao: „ Da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi“, kraj navoda.
Iz svega rečenog može se izvući jasna paralela sa napadom na Skupštinu Srbije. Tako mi danas možemo poručiti svima koji su podržali napad na Skupštinu Srbije, Đilasovim i Šolakovim medijima, N1, Nova S, Danas, NIN, Vreme, ono što je rekao Džozef Bajden – da se niste usudili da ih nazivate napadače na Skupštinu Srbije demonstrantima. To je vandalska rulja, pobunjenici, domaći teroristi i Džozef Bajden je najbolje okarakterisao Đilasa, Noga, Đorđevića i ostale tada – domaći teroristi.
Reći ću sada nešto o tom domaćem unutrašnjem terorizmu. Podsetiću vas da je ove godine u februaru došlo do hapšenje terorističkog i mafijaškog klana Belivuk-Zvicer, paravojnog, oružanog krila široke grupe koja ima samo jedan cilj – ubistvo predsednika Vučića i nasilnu promenu vlasti. Ta grupa, vojno krilo, pored oružanog ima i političko krilo, finansijere i ideologe, nalogodavce i podstrekače, a inače u svetu većina terorističkih grupa ima svoje manje ili više legalno političko krilo i potparole. Međutim, do sada se ispostavilo i uglavnom pokazalo svuda u svetu da su i pripadnici političkog krila i potparoli sami teroristi. Tako mi imamo ovde bivšeg potpredsednika Fudbalskog kluba „Partizan“ koji od kada je podneo ostavku nastupa kao potparol oružanog krila Belivuk-Zvicer i zbog toga je dva puta, verovatno, bio na saslušanju u SBPOK-u.
Odgovor na pitanje ko čini političko krilo terora je jasan, svi oni koji godinama unazad pozivaju na nasilnu promenu vlasti, na sudove revolucije, na likvidaciju predsednika Vučića i članove njegove porodice, na likvidaciju funkcionera vlasti SNS i svi koji su do sada pozivali na nasilje ili su organizovali političko nasilje svi oni treba da uđu u ovu bazu, u ovaj registar.
Samo ću vas podsetiti da je količina naoružanja i eksploziva koja je pronađena kod terorističkog klana Belivuk-Zvicer u zgradi terora u vlasništvu ove mafijaške grupe i terorističke u Ritopeku ukazuje da se ne radi samo o mafiji, već o unutrašnjem terorizmu. Pazite, više od 10 kilograma plastičnog eksploziva, pet protivpešadijskih mina, četiri bombe, dve tromblemske mine, jedan tromblonska puška, jedan mitraljez velikog kalibra koji služi za napad na oklopna putnička vozila, 12 automata, šest snajpera, 10 pušaka, četiri pištolja i velika količina municije, a razumno je pretpostaviti da ovi teroristi i mafijaši klana Zvicer-Belivuk imaju još skrivenog oružja po Srbiji.
U prilog svemu što govorim svedoče i sledeće činjenice – setite se svedočenja plaćenog ubice Čabe Dera koji je rekao da su mu dve mafijaško-terorističke grupe iz Srbije i Crne Gore nudile da ubije predsednika Srbije. Setimo se i to je takođe stvar koja dokazuje teror, prisluškivanje predsednika Srbije i njemu bliskih osoba u trajanju od 18 meseci. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u bivše državne sekretarke MUP-a. Setimo se izjave načelnika UKP da je pripreman atentat na predsednika Srbije. Setimo se saslušanja u SBPOK-u bivšeg predsednika FSS. Setimo se dva saslušanja u SBPOK-u ovog bivšeg potpredsednika FK „Partizan“, sada potparola Zvicer-Belivuk koji je osnovao i osniva, najavio je svoju nekakvu partiju, verovatno pedofila i ljudoždera. Ono što je značajno, svi oni koji su pozivani SBPOK ovoliki broj puta su odbili i poligraf. Rekao sam već da postoji političko krilo mafije i terorista. Setimo se opet svih ovih pretnji vešanjima, silovanjima i nasilnih protesta i nemoguće je ne videti da je sve to u punom intenzitetu počelo onog trenutka kada se Đilas 2018. godine, početkom te godine vratio u politiku, a statistika je neumoljiva i opet govorim o teroru koji je uperen protiv SNS.
Statistika je neumoljiva. Od kada se Đilas vratio u politiku u ovoj drugoj turi od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Do tada je bilo 10 napada tokom pet godina, od 2013. do 2018. godine, a od 2018. godine do danas tokom tri i po godine prostorije SNS su bile 40 puta meta napada, paljenja i uništavanja.
Podsetiću vas samo da je Dragan Đilas sam učestvovao u nizu nasilnih događaja. Setimo se njegovih silnih pretnji i psovki upućenih policajcima i 2015. i 2019. godine kada im je pretio da će ostati bez posla ako on dođe ponovo na vlast.
Setimo se njegovih pretnji i nasrtaja u Skupštini grada kada je nasrnuo na našeg današnjeg poslanika Mirkovića, koji je šef odbornika u Skupštini grada. Setimo se kako je vređao i psovao studente iz grupe „Marks 21“. Setimo kako je predvodio napad na RTS 2019. godine, setimo se kako se Đilas više puta slikao sa kriminalcima optuženim za ozbiljna krivična dela Vladimirom Japancem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Setimo se da je Dragan Đilas mnogo puta u ove tri godine direktno pretio predsedniku Vučiću. Znači, u intervjuu za „Istinomer“ 5. septembra, on je rekao – srušićemo ovu fašističku vlast, ova vlast je po mom mišljenju fašistička.
Takođe 2. februara 2021. godine je rekao – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju, 3. maja 2020. godine, Đilas je direktno pretio Vučiću i vređao ga, rekao mu – ti si jedan kreten bre, bolesnik jedan, odgovaraćeš za ovo kad tad, ja ti garantujem.
Na konferenciji za štampu 18. februara 2021. godine Đilas je pretio opet direktno predsedniku Vučiću, kaže: „Plašiš se i treba da se plašiš, da sam na tvom mestu i ja bih se plašio“. Dragan Đilas je jedina osoba u Srbiji, sa tim završavam, koja upotrebljava i zloupotrebljava svoje ogromno bogatstvo protiv države.
Jedino Đilas u Srbiji ima dovoljno sredstava, moći i medija da bude finansijer, inspirator, nalogodavac, ideolog. Kao što vidimo, terorizam ne podrazumeva samoubistva, atentate i bombe već i ono što ono što u Srbiji ovde rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević i njihovi sledbenici.
Zbog svega što sam naveo tražim da se u buduću bazu ovih podataka o teroristima, dakle nacionalnu bazu zavedu i osnovni podaci o svim fizičkim i pravnim licima, grupama i organizacijama koje su učestvovale u napadu na RTS 2019. godine, u napadu na Skupštinu 2020. godine i svi pripadnicima mafijaško-terorističke grupe Zvicer-Belivuk. „Tiranija je navika koja prelazi u potrebu“, rekao je Dostojevski. Živela Srbija i hvala vam.