Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu nema dileme, jer jedan od prioriteta naše poslaničke grupe i SNS, pored očuvanja zdravlja građana Republike Srbije je i bolji kvalitet i bolji materijalni položaj svakog građanina Republike Srbije.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO u fokus stavlja bolji materijalni položaj onih penzionera koji su na osnovu socijalnog programa dobili rešenja o prevremenom penzionisanju i sada će to biti ispravljeno i naravno oni, obzirom da su socijalni program potpisali uz saglasnost Vlade, ostvariti pravo na starosne penzije, što svakako za njih znači povećanje.
Ono što želim da kažem, to je da penzioni sistem u stvari zavisi od ekonomskog napretka i razvoja zemlje, od investicija i od zapošljavanja.
Ekonomija je prioritet i baza, socijalna politika, mere socijalne politike su nadogradnja. Nažalost, mi taj ekonomski temelj Srbije do 2012. godine nismo imali jer su žuti tajkuni, pljačkaši narodnih para, oličeni u liku i nedelima Đilasa, Tadića, Jeremića opljačkali sve što se opljačkati moglo, zatvorili fabrike, gradove i opštine pretvorili u doline gladi, a 400.000 radnika isterali na ulice.
U tim pljačkaškim privatizacijama, mogu da istaknem da je, na primer, u gradu Kraljevu samo u fabrici „Magnohrom“ i u fabrici vagona 17.000 ljudi ostalo bez posla. Njih, naravno, fabrike nisu zanimale, njih je zanimalo samo da pune svoje sopstvene džepove. Zato Dragan Đilas, zajedno sa svojim bratom Gojkom, danas ima nekretnine koje se ne mere u arima, već u hektarima, preko 35 nekretnina, koje je naravno stekao za vreme dok je vršio političku funkciju, naravno, stekao pljačkajući pare iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz budžeta grada Beograda.
Ono što želim da kažem je da je žuto tajkunsko preduzeće, predvođeno Đilasom, Tadićem, Jeremićem, posezalo za povećanjem penzija, ali za takvim povećanjem penzija koje nije bilo ni na kakvim realnim osnovama. Šta znači – nije bilo na realnim osnovama? To znači da privreda nije postojala i da se rast penzija apsolutno nije zasnivao na privrednom rastu i na ekonomskoj snazi zemlje. Ali oni su se dosetili, uzimali su skupe komercijalne kredite po kamatnim stopama od 7,5% i 8% da bi penzionerima isplaćivali penzije i povećavali ih uglavnom pred izbore. To što su te kamatne stope bile velike, to što su ti krediti bili komercijalni, njih naravno nije interesovalo, jer oni to nisu vraćali, već su to morali da vrate građani Republike Srbije.
Međunarodni monetarni fond je 2011. godine, u vreme njihove vlasti, iz Srbije otišao glavom bez obzira, upravo iz razloga što su procenili da je stepen korupcije i stepen neodgovorne ekonomske politike do te mere ojačao da, na kraju krajeva, Međunarodni monetarni fond ovde nije imao šta ni da traži u njihovo vreme.
Za razliku od njih, s obzirom da su zemlju doveli do bankrotstva, 2014. godine, kada se na mestu premijera nalazio Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik države, preduzete su bolne i teške, ali jedino moguće reforme kako bi se zemlja oporavila i kako bi povratili temelj na kome svaka država stoji, a to je ekonomija.
Moram da naglasim, kada su u pitanju penzioneri i kada su u pitanju te teške ekonomske mere, ali koje su bile realne i jedino moguće, kod 60% penzionera, od milion i 700 hiljada, koliko ih ima u Republici Srbiji, nije došlo do smanjenja penzija ni za jedan jedini dinar. Sva novčana davanja koja se tiču prava koja proističu iz penzijskog i invalidskog osiguranja, znači penzije i druge naknade, isplaćivane su tačno i na vreme.
U vreme najveće ekonomske krize koja je zadesila čitav svet, pa i našu zemlju, u prošloj godini država je pokazala da je uz svoj narod, uz svoje građane i da je tu da bi im pomogla. Kroz mere podrške koje je Vlada preduzimala, pomagala je penzionere i prošle godine i ove godine i kroz jednokratne novčane pomoći, odnosno kroz uvećanja uz penzije, ali i kroz obezbeđenje 100 evra za svakog korisnika penzije u prošloj godini i 110 evra za svakog penzionera u ovoj godini.
Ono što je značajno takođe i treba da se kaže, to je da su penzioneri prvi u ovoj godini 6. maja dobili prvih 30 evra pomoći iz ovog trećeg paketa mera, da nikakvo prijavljivanje njihovo nije bilo neophodno, već s obzirom da se penzioneri nalaze u Jedinstvenom informacionom sistemu, njima je direktno uz penziju isplaćeno i tih prvih 30 evra. Naravno, primiće još 30 evra i još 50 evra, koliko je trećim paketom mera, a sva tri paketa mera iznose osam milijardi evra, koliko je država Srbija pomogla i građanima i privredi u ovim teškim ekonomskim vremenima.
Takođe moram da kažem, što se tiče vakcinacije, da su penzioneri odgovorni, da su poštovali sve mere Kriznog štaba u vreme pandemije, da je najveći stepen vakcinisanih upravo među populacijom starijom od 65 godina i čini mi se da je taj procenat 80%. Moram takođe da naglasim da je država i te kako brinula i u zdravstvenom smislu o našim najstarijim sugrađanima, pa prvi koji su u stvari i vakcinisani su bili stari koji su se nalazili u domovima za stare i penzionere, u ustanovama socijalne zaštite. Takođe moram da naglasim da od 2016. godine mi smo četiri godine zaredom, upravo zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, imali suficit u budžetu.
Tokom pandemije 2020. godine mi smo imali najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Kada je u pitanju vakcinacija, Srbija je pokazala da je lider ne u Evropi, nego i u svetu po broju vakcina koje je obezbedila svojim građanima, to su četiri vrste vakcina, i naravno, vakcine su potpuno besplatne. U našu zemlju dolaze i građani iz regiona, iz susednih država, ali i iz Italije i nekih drugih država, kako bi se vakcinisali, jer za nas zdravlje naše, ali i naših komšija i svih ljudi u svetu je nešto što nema političku dimenziju, to treba da bude prioritet svake odgovorne zemlje, a Republika Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, jeste odgovorna.
Ono što moram da istaknem jeste da je u vreme kovida prošle godine, upravo vodeći računa o zapošljavanju i o mladim ljudima, pokrenut projekat Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „Moja prva plata“, za koji je država obezbedila dve milijarde i gde je deset hiljada mladih ljudi koji su završili srednju i visoku stručnu spremu moglo da konkuriše za svoj prvi posao, da stekne radno iskustvo, ali naravno iz toga može proizaći i da nađu trajno zaposlenje kod poslodavaca kod kojih su angažovani.
Takođe moram da napomenem da ova Vlada vodi odgovornu politiku u delu zapošljavanja. Usvojena je Strategija zapošljavanja za period 2021-2026. godine, kao i Akcioni plan i već za 2021. godinu previđeno je zapošljavanje oko 18.000 ljudi. Naravno, želim da istaknem da među tim ljudima nalaze se i ona nezaposlena lica koja pripadaju tzv. ranjivim kategorijama, kao što su Romi, kao što su stariji od 50 godina, kao što su osobe sa invaliditetom itd.
Moram da istaknem i to da je Srbija politički stabilna zemlja, da su mir, bezbednost i sigurnost naših građana takođe na prvom mestu, da je povoljna investiciona klima u očima stranih investitora na zavidnom nivou, da u nemačkim kompanijama, a njih je oko 400, danas radi 70.000 naših građana. Godine 2014. taj broj je bio 18.000 zaposlenih u nemačkim kompanijama.
Da je investiciona klima dobra, pokazuje i podataka da najveći japanski investitori dolaze i otvaraju fabriku u našoj zemlji kao što je „Nidek“ u Novom Sadu, kao što je „Tojotajers“ u Inđiji, itd. U Smederevskoj Palanci, u kojoj su dugo držali vlast žuti tajkuni, gde je budžet bio potpuno urušen, opština potpuno devastirana, zahvaljujući pre svega, odgovornoj ekonomskoj politici i ekonomskom patriotizmu Aleksandra Vučića došla južnokorejska firma koja će zaposliti ljude. Naravno, ono što je značajno napomenuti, da će plate i u japanskim firmama i u nemačkim firmama biti značajno iznad proseka.
Na kraju želim da napomenem, da je politika ove Vlade, ali i politika Aleksandra Vučića, koji ima viziju udahnula život i nadu, ne samo u Beogradu, nego u mnogim gradovima u unutrašnjosti Srbije, kako bi se razvijale i kako bi stanovništvo ostajalo na tom području i ne bi se raseljavalo u veće gradove.
Moram da napomenem da u opštini Priboj, koja pripada grupi nerazvijenih opština, u aprilu mesecu ove godine prosečna neto zarada iznosila je 74.215 dinara. Naravno, u Priboju, zahvaljujući pomoći Vlade otvorena je industrijska zona, jedna od najvećih u jugozapadnom delu Srbije, došli su strani investitori, otvorena je nemačka kompanija u industrijskoj zoni, otvorene su i druge kompanije, i data je šansa ljudima da ostanu na svojim ognjištima i tu zarađuju svoj hleb.
U danu za glasanje, podržaćemo predloženi zakon.