Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Gospođo ministarka sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SDPS pozdravljam izmene i dopune Zakona o PIO. Zašto to činim? Zbog činjenice da se ispravlja jedna velika nepravda koja je učinjena prema radnicima u vreme privatizacije, i to one naše privatizacije posle 2000. godine. Tada su se pojedinci zaista obogatili. Ja za tu privatizaciju ne mogu tražiti neku lepu reč, a da je pristojna. Ona je sigurno nepoštena bila. Ona je nepravedna i, grublje rečeno, ona je bila pljačkaška.
Ko je najviše izgubio? Radnici su izgubili zato što su ostajali bez posla, bez plata, a istovremeno su se našli na ulici i odjednom ljudi koji su bili vredni, pošteni ostali su bez posla, plata i postali su socijalni slučajevi. Država je pokušala da traži rešenja. Ona je nalazila rešenja. Imali smo socijalne programe, često je tu bilo nerazumevanja i nekako smo isplivali iz te privatizacije i došli u tu situaciju koja jeste.
Ono što je ovde najvažnije, mi smo promenili pravila igre u toku utakmice. Znate, to je kao kada igrate fudbal, pa u prvom poluvremenu važe jedna pravila igre, a u drugom poluvremenu druga pravila igre. Vlada je shvatila svoj nedostatak, ona je donosila odluke, te odluke su bile u korist radnika, i to moram naglasiti, ali svake godine, odnosno promenom Vlade, morale su se donositi nove odluke. Zato je dobro što je ovde učinjeno, a to je da to postane zakonska obaveza i ti radnici su konačno osigurani za sva vremena, dokle su uživaoci penzija.
Znate, kad govorimo o toj privatizaciji, znamo da je 400 hiljada ljudi ostalo nezaposleno. To je zaista vrlo veliki broj. Taj veliki broj je takav da smo morali učiniti ovo što je učinjeno.
No, tu ima još jedna dilema ako hoću da govorim o privremenim penzijama, prevremenim starosnim penzijama. U čemu se ogleda? Ogleda se u tzv. penalima ili kaznenim poenima. Naime, svako ko ode u penziju pre navršenih 65 godina života, on je trajno oštećen za 0,34 zbog toga što je ranije otišao u penziju. To je značajno umanjenje.
Moram priznati da su to umanjenje mnogi radnici osetili, neki su otišli u penziju zbog toga što su bili u situaciji da su morali, nisu dobijali platu, morali su da odu na tržište rada, da dobijaju nadoknadu, čekajući, da imaju neko sigurno primanje a to sigurno primanje je bila penzija, koja za njih i nije bila tako velika i zbog toga je ovo bilo jedno dobro ali privremeno rešenje. Ovo postaje trajno rešenje.
Kad već govorim o Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, njegovim izmenama i dopunama, ja ću iskoristi priliku da uopšte govorim o tom zakonu. Znate, to je najsloženiji zakon u našoj zemlji. To je jedan sistemski zakon i čitav život se prelama preko tog zakona. Zašto? Mnogi ljudi rade, ne razmišljaju o svojoj starosti, dođe penzija mnogo pre nego što se misli i upravo u toj situaciji čovek mora da razmišlja šta će biti sa njim kada ode u penziju.
Zašto ovo naglašavam? Zato što mi imamo penzioni sistem koji je dobar, koji je stabilan i to građani Srbije moraju znati. Znači, naš sistem je stabilan, dobar i kao sistem on ne treba da ima nagle i brze promene. Svaka promena u tom sistemu mora biti dobro proučena. Zašto? Zato jer svaka promena znači i određena materijalna sredstva. Jer, znate, ne može se penzija dobijati ukoliko se za nju ne izdvajaju sredstva. Ljudi često misle - da, ja ću otići u penziju, nisam neke velike doprinose davao i imaću veliku penziju. Ne može. Penzija mora biti srazmerno izdvajanjima u penzioni fond. To često zaboravljamo.
Država je, rešavajući ovaj problem, često bila u veoma teškoj situaciji. Kada smo imali veliku nezaposlenost, posebno za vreme ove privatizacije, a tada sam pažljivo pratio rad Penzijsko-invalidskog fonda, znate da je država davala čak do 48% iz budžeta. To znači da doprinosi nisu bili dovoljni da se penzije isplate i država je iz budžeta davala 48%.
Sada se naš penzioni fond dobro puni i tu možemo biti potpuno sigurni. Naime, u 2021. godini za penzije se izdvaja 722,6 milijarde dinara. Od toga, moram da vam kažem, da se iz budžeta daje 153,2 milijarde ili 22%. Molim vas, šta je bilo 48% iz budžeta, a sada 22%. I prema informacijama koje imam, penziono-invalidski fond iz doprinosa se sada, u prvih šest meseci, veoma dobro puni i penzioni fond sve manje povlači sredstava iz budžeta, što na jedan drugi način znači da se zaposlenost povećava na jednom zavidnom nivou, jer za sve one koji su zaposleni plaćaju se doprinosi i ta sredstva idu u penzioni fond.
Kad kažem da je penzioni fond stabilan, da je održiv ekonomski, to je veoma važna činjenica, što znači da su penzije sigurne, tačne su, biće isplaćivane na vreme i isplaćuju se na vreme.
Kad o tome govorim, vrlo je bitno da smo uspostavili jedan vrlo važan balans. Za penzije se izdvaja do 11% BDP. To je ta jedna od crvenih linija koje kažu da više ne možemo biti u situaciji da nam penzije postanu vrlo problematične. Ne, one ne mogu biti, jer je izdvajanje iz BDP za sve penzije, za 1.720.000 penzionera negde blizu 10,5 BDP. Znači, postoji još uvek prostora za korekcije, za povećanje standarda zaposlenih penzionera, iz prostog razloga jer ovi koji izdvajaju, zaposleni, to mogu da čine i čine na jedan dobar način. Znate, te standarde od 11% BDP je uvela Svetska banka, odnosno MMF i to poštujemo i to daje dobre rezultate.
Drugo, kad kažem da su penzije stabilne, da prate raste BDP i inflacije, to je upravo švajcarska formula. Vi znate da smo u vreme finansijske konsolidacije bili u situaciji da su penzije bile smanjene za 10%. Svi kažu da su penzioneri zaista podneli veliki teret i jesu, jer, znate, suma od 722 milijarde nije mala suma za BDP. Kako naš BDP raste, sigurno je da će taj rast pratiti i penzije.
Posebno se zalažem i zalagao sam se za švajcarsku formulu. Švajcarska formula kaže da se penzije usklađuju sa 50% rasta BDP i 50% rasta plata, odnosno inflacije i to je jedna dobra formula. Često u javnosti imamo priču da se treba menjati u jednom smeru, da li povećavati u odnosu na BDP plate itd. Lično smatram i podržavam da se švajcarska formula poštuje, jer ta formula ne zavisi ni od jedne političke opcije, ona zavisi od sredstava koje imamo, zavisi od našeg rada, zavisi od doprinosa koje izdvajamo u Penziono-invalidski fond.
Stalno naglašavam - nema penzija ukoliko se ne puni penzioni fond. Zato moramo stalno insistirati na zapošljavanju, na većim platama, na boljem standardu, a to će značiti i veće doprinose, bolje penzije i veći rast penzija nego što ga sada imamo.
Vi znate da smo u ovoj godini penzije povećali za 5,9%, što je dosta dobro, jer ova švajcarska formula u ovoj godini je dala dobre rezultate. Nekad švajcarska formula neće baš dati uvek najbolje rezultate za penzionere, ali, držimo se tog pravila jer nas ono vodi ka nečemu, ka stabilnosti, ka tome da ne može neko proizvoljno određivati da će biti ovoliko ili onolike penzije, već će zavisiti isključivo od našeg rada, plaćanja doprinosa i zapošljavanja.
Rekao sam malopre, Penziono-invalidski fond i penzije su jedan složeni sistem. Ne treba ga brzo menjati. Sve treba dobro proučiti, dobro izračunati. I sama činjenica za ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo treba izdvojiti preko 300 miliona dinara. To nije mala suma, što znači svaka izmena znači i veća izdvajanja.
Gospođi ministarki bih dao i nekoliko predloga da razmišlja o njima. Kada o ovome kažem govorim više o budućnosti sa željom da se svaka promena dobro prouči, dobro izračuna pa da tek onda usvajamo.
Prva promena koju želim da kažem je da se uvede institut koji je i ranije bio - odnos prosečne penzije i prosečne plate. On mora biti 50%. Naime, tada penzije ne zaostaju za platom. To bi bila korekcija jednom godišnje za taj deo koji nedostaje i taj institut koji je i ranije postojao davao je dobre rezultate. Naravno, on će tražiti značajna sredstva i po meni to bi trebalo da bude u PIO fondu prva izmena za sledeće neko zasedanje Narodne skupštine. Po mojoj proceni za proučavanje tog dela treba nam otprilike do dve godine. Tada će se stvoriti i materijalni uslovi, rast BDP, veće zapošljavanje, nadam se posle korone, kao što vidite imamo dobre rezultate i želim da ih i dalje imamo, značiće i veći privredni uzlet. Sama ta činjenica kaže da ćemo moći da napravimo taj korektiv i da uvedemo taj institut.
To bih ja predložio da bude prva promena za koju bih želeo što pre da dođe u našu Narodnu skupštinu i za nju ću sa zadovoljstvom takođe glasati.
Druga promena koju vam predlažem, gospođo ministarka, da o njoj razmišljate, odnosno vaš tim i gospodin Zoran, pošto se mi već dugo poznajemo, radimo na ovim poslovima, jeste činjenica ukidanje penala za prevremene starosne penzije.
Vi znate da smo uveli taj institut, da ko je navršio 40 godina staža, a nema 65 godina života ima kaznene poene. Ko je napunio 65 godina može da ide u prevremenu starosnu penziju, ali je tu kazneni penal 0,34% za svaki mesec. To nije mali procenat i to je trajno. Meni je nelogično. Razgovarao sam i sa sindikatima i oko ovih izmena, i to sa samostalnim sindikatom, i oko ovoga. Oni smatraju, a mislim da je to dobra osobina, da razmislimo da ukinemo te penale kada neko napuni 65 godina života. Dovoljno je što je već tih pet godina, ako je otišao sa 60 godina života, oštećen. Pomnožite 12 meseci, 0,34 puta pet, dobićete ne mali procenat izdvajanja. Po meni, to će zahtevati sredstva ne baš tako mala.
To bi bila neka druga promena koju bi ovaj sistem, penzijsko-invalidski sistem mogao da ima iz prostog razloga što mislim da i tada ukidamo jednu nepravdu, nepravdu koja je bila. Znam da je Svetska banka na tome insistirala, na tim penalima, ali mislim da uz malo više upornosti, uz malo više argumenata, uz malo više objašnjenja da naš Penzioni fond je ekonomski održiv, da ima dovoljno sredstava, a možemo i Penzioni fond očistiti od nekih stvari koje mu ne pripadaju.
Razmilite. Zašto zdravstveno osiguranje za penzionere plaća Penzioni fond? Zašto to ne bi činila država iz budžeta? Tada bi dotacije u Penzioni fond bile mnogo manje od 152 milijarde, bile bi ispod 20, negde oko 15, a svugde u svetu sa zemljama ovakve starosne grupe kao što smo mi, a Srbija je kao što znate stara zemlji, mi smo u prvih pet zemalja u Evropi po starosti i to je veoma bitno i veoma važno, tada bi došli negde na 12% do 15 % dotacija iz budžeta, što je u svim okolnim zemljama i evropskim standardima jedan standard koji se treba poštovati.
No, ja se zalažem i da to bude sledeća mera o kojoj ćemo raspravljati u dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranje, dakle ukidanje penala za ljude koji su otišli u prevremenu starosnu penziju, i to kad napune 65 godina života.
Treća tema ili četvrta koju takođe predlažem gospođi ministarki da razmišlja o tome, a to je najosetljivija tema, o tome sam govorio pre dva, tri meseca, to je kategorija ili institut socijalne penzije.
Naime, svaki čovek mora da ima pravo na dostojanstvenu starost. To zaslužuje zaista svaka osoba. Taj institut postoji u mnogo evropskih zemalja. Kod nas će to biti jako teško. Znate, mi imamo jednu kategoriju poljoprivrednih penzionera, odnosno poljoprivrednika koji uplaćuju penzije koje su zaista minimalne, ali poljoprivrednici ako ne uplaćuju ne mogu očekivati da imaju penzije. Ako se ne uplaćuje u Penzioni fond ne možete dobiti nazad neka sredstava, jer logika svakog penzionog fonda je koliko uplatiš, srazmerno dobijaš nazad. To je to pitanje solidarnosti.
Uvođenje socijalnih penzija bi otprilike, po mom nekom mišljenju, bio jedan dugoročan problem, da razmišljamo o njemu, jer mnogi ljudi se nalaze u teškoj situaciji, posebno kada dođu u godine, u ovim vremenima njima treba omogućiti da imaju dostojanstven život i zato se trebamo zalagati.
Kolika će biti ta socijalna penzija, uslovno rečeno, ne bih o njoj sada govorio, teško je o tome razmišljati, ali to je jedan problem o kojem moramo dugoročno razmišljati.
Socijaldemokratska partija, poslanička grupa kojoj pripadam će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i zaista će uvek razmišljati kako učiniti da penzije budu dovoljne za pristojan život, a one će biti dovoljne za pristojan život onog trenutka kada budemo imali veću zaposlenost, bolji standard, veći standard i upravo taj doprinos, boljitak moraju osetiti i penzioneri, jer ti penzioneri su radili onda kada se ova država stvarala, kada je ova država se razvijala. Sadašnje generacije moraju pokazati solidarnost prema ljudima koji su došli u penziju.
Tu ja očekujem, i penzionerima mogu da kažem sa zadovoljstvom – da, dobićete na vreme penzije, kao što su većina njih danas na svoje račune dobili 30 evra zato što su se vakcinisali.
Pošto sam ovih dana bio puno po unutrašnjosti, po zemlji, i razgovarao sa penzionerima budite uvereni da nam iskazuju puno poverenje i veruju u ono što radimo.
Upravo zbog njih, zbog radnika koji su bili u teškoj situaciji, zbog svega poslanička grupa Socijaldemokratske partije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, a sa željom da Ministarstvo za rad, zapošljavanje dobro razmisli o predlozima koje sam dao i da nam što pre izađe sa konkretnim rešenjima.
Hvala.