Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka, koleginice i kolege, uređenje sistema penzionog i invalidskog osiguranja predstavlja posebno osetljivo pitanje za svaku državu, jer pretpostavlja uspostavljanje balansa između ekonomske stabilnosti sa jedne strane i socijalne odgovornosti sa druge. U Srbiji je to naročito izraženo zbog velikog broja penzioner u odnosu na opštu populaciju i nasleđenih socijalnih problema u društvu koji su se negativno odražavale na životni standard naših najstarijih građana.

Srbija spada u red zemalja u kojima važi tzv. solidarni sistem finansiranja penzionog osiguranja u kome aktuelni zaposleni finansiraju penzionere. U tom smislu, uređenje i stabilizacija ovog sistema podrazumeva ekonomski oporavak i sigurnu stopu privrednog razvoja. Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, predstavlja ne samo značajni prilog u dugogodišnjem nastojanjima da se sistem penzijskog i invalidskog osiguranja uredi, odnosno, da se stvore uslovi za njegovu dugoročnu socijalnu održivost i ekonomsku, nego i važan iskorak u pravcu poboljšanja socijalnog statusa naše najstarije populacije.

Za razliku od tzv. restriktivnih mera koje se donete u zakonima 2002, 2003, 2005, 2010 i 2014. godine, ovo je u stvari, treća uzastopna faza reforme, koja nema restriktivni karakter, već pozitivno utiče na osiguranike i korisnike, i to višestruko. Mere koje su donete 2018. i 2019. godine, su omogućile povećanje primanja penzionerima, isplatom uvećanja uz penziju, usklađivanje penzija i isplatu novčane pomoći korisnicima iz sredstava Republičkog fonda za invalidsko i penziono osiguranje.

Zakonom koji je danas na dnevnom redu i o kome raspravljamo, se to nastavlja, setom mera koje poboljšavaju položaj osiguranika, tzv. poljoprivrednih penzija, frilensera, osiguranika koji su ostvarili pravo na inostranu penziju, na porodičnu penziju, na privremenu penziju, kao i preciziranje načina obračuna starosne penzije. Činjenica da je ovo u stvari, već treći značajan korak u procesu reforme sistema penzionog i invalidskog osiguranja koji donosi značajne benefite za korisnike fonda, predstavlja siguran dokaz uspešnosti ekonomske politike Republike Srbije predvođene SNS na čelu sa predsednikom Republike.

Ove mere su rezultat ekonomskog razvoja, novih investicija, povećane stope zapošljavanja, a samim tim balansiranja relacije između broja osiguranika i broja penzionera, što je od ključnog značaja u solidarnom sistemu penzionog osiguranja. Mere kakve predviđa ovaj zakon ne bi bilo moguće da dobro ne funkcioniše program ekonomskog oporavka Srbije.

Osim nesumnjive vizije hrabrih, ali i dobro promišljenih poteza u cilju rasta privrede, povećanje stope zapošljavanja, dovođenje investicionog kapitala u Srbiju, napredak koji pokazuje naša zemlja, takođe, svedoči o uspešnosti borbe protiv kriminala i korupcije. To je možda ključni razlog zbog koga sve ove mere nisu mogle da budu donete, već samo u periodu kada su sve funkcije u vlasti preuzela naša stranka predvođena predsednikom države. Mere koje su donosili naši prethodnici, ne samo kad je reč o stabilizaciji penziono-invalidskog sistema, nego i drugih segmenata funkcionisanja državne uprave bile su potkopane potkupljivošću tadašnjih političara na vlasti na uštrb socijalnog blagostanja građana Srbije.

Kada se uvode restriktivne socijalne mere, a sa druge strane vidite da određen broj ljudi na vlasti se nekontrolisano i enormno bogati, onda je to jasan signal da nešto nije u redu. To su uvek znaci koji ukazuju na preteću destabilizaciju. Sa druge strane u sistemu u kome životni standard raste, dok se pokušaji korupcije procesuiraju i kažnjavaju, u kome nema nedodirljivih ljudi koje štite partijski oreoli. Građani vide u tim sistemima bezbednost i sigurnost.

Drugim rečima, za razliku od opozicionih demagoga koji se grlato pozivaju na pravdu, a više puta su i sami hvatani u raznim zloupotrebama dok su bili na vlasti, evo, čak smo mogli da pročitamo pre nešto više od sat vremena, i dok su u opoziciji, jer vidimo da jedan od finansijera Narodne stranke Vuka Jeremića lišen slobode zbog zloupotreba, vladajući politički kurs u Srbiji potvrđuje da napredak zemlje zahteva viziju, zahteva znanje, smelost i nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji i stavljanje ličnih interesa iznad zajednice.

Ovaj zakon potvrđuje da je Srbija na dobrom putu, da je sigurno i odgovorno vođena zemlja. To je potvrda da iza naše politike stoje dela, a ne demagoške floskule, prazna obećanja, lažne optužbe i zlonamerne prognoze koje šire namrgođeni i ozlojađeni nekadašnji nosioci vlasti.

Glasanje za ovaj zakon je potvrda razlike između praznih reči i vidljivih dela. Naša dela sama po sebi predstavljaju najbolji odgovor na sve klevete i laži koje, da najblaže kažem, neuspešni vlastodršci iz prethodnih režima plasiraju u javnosti, zato što nemaju ništa drugo čime bi parirali uspešnoj i dalekovidoj reformi Srbije koju sprovodimo.

Da smo na dobrom putu i da je politika ove vladajuće nomenklature prepoznate od strane građana Srbije, govore i nedavno sprovedeni izbori u Vojvodini za mesne zajednice gde je SNS ostvarila fantastičan rezultat i pobedila sa čak 50 hiljada glasova više nego što je to bilo 2017. godine.

Nama kao vladajućoj stranci, vladajućoj koaliciji ništa više od toga i ne treba, od činjenice da narod prepoznaje ko misli, ko govori i ko radi u njegovom interesu. To što naši politički protivnici suočeni sa političkim porazom koji su doživeli su odmah našli da osuđuju, da vređaju, da izmišljaju raznorazne džipove, istetovirane i ćelave momke, to je sasvim razumljivo i mi se sa tim možemo nositi.

Ko gubi ima pravo da se ljuti. Ja im ovim putem želim da se u budućnosti mnogo ljute, ne zbog toga što želim njima nešto loše, nego zbog toga što je to dobro za građane Srbije, jer dok se oni ljute neko mora da se bavi ozbiljnim državničkim poslom, za koji oni nisu kadri, kao što je to vođenje pregovora sa predstavnicima državovolike tvorevine koja sebe zove republika Kosovo. Kao što smo videli, mogli da vidimo po izjavama prethodnih dana, ni poslednji pregovori nisu baš bili uspešni.

Ja naravno očekujem da će brzo predstavnici opozicije da sazovu konferenciju za štampu i tamo će tvrditi kako je ovo još jedan od koraka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prizna nezavisnost Kosova i ako on vodi bespoštednu borbu dugi niz godina da upravo to ne uradi.

Mada sam znao i verovao da je u prethodnom periodu našem predsedniku gotovo bilo nemoguće voditi pregovore sa Haradinajem, sa Tačijem jer su prosto dijametralno različiti, naime pomenuta gospoda su kriminalci, pomenuta gospoda su ubice, ne zato što ih ja tako karakterišem i ocenjujem već zato što su se oni u svojim intervjuima ponosili da su ubijali ljude na ratištima, a da su kriminalci vidimo po tome šta se dešava sa svedocima u njihovim sudskim postupcima dok je za razliku od njih predsednik Republike Aleksandar Vučić pristojan, razuman i obrazovan čovek i vrlo teško je da se ta dva mentalna sklopa razumeju na bilo kom polju, ipak bilo je za očekivati da će ipak Aljbin Kurti, koji je za razliku od prethodne dvojice koje sam pomenuo takođe obrazovan čovek, intelektualac, što mu se ne može osporiti imati sve ovo vreme malo kultivisaniji način, malo komunikacije i ophođenja i malo racionalniji pogled i razumevanje politike.

Međutim, osokoljen međunarodnom pomoću onih sila koji su mu de fakto i faktički stvorili ono što on naziva državom gospodin Kurti govori jezikom ucene, govori jezikom mržnje, netolerantnosti, uz želju da do konačnog, razumnog i prihvatljivog dogovora i rešenja ne dođe, ne bi li tako možda ušao u sastav velike Albanije i preko te platforme i te formule, možda dobio stolicu u UN što je samo sad plod moga nagađanja.

Naravno, gospodin Kurti je za svoju politiku obezbedio podršku oličenu u pojedincima iz kosovskog političkog establišmenta, poput zamenika, lidera Demokratske partije Kosova gospodina Haljitija, koji tvrdi da Srbija ima sada paklen plan za Balkan i za Kosovo, verovatno misli da je pakleno to što predsednik Srbije i naša zemlja, prihvata svakog dobronamernog putnika dozvoljavajući mu da se vakciniše na našoj teritoriji, što donira vakcine, želeći da svi zajedno iz regiona što pre izađemo i pobedimo ovu pošast koja nas je snašla, kao i što tvrdi između ostalog, i poziva se, ponovo govori da je Srbija remetilački faktor na Balkanu.

Rodonačelnik te teze o Srbiji, kao remetilačkom faktoru koji je, ako se ne varam, Fridrik Nauman, nemački geopolitičar, geostrateg koji je 1915. godine u knjizi „Srednja Evropa“, takođe Srbe nazvao remetilačkim faktorom i predlagao da nam se oduzmu teritorije, tada Podrinje, istočna Srbija i Šabac, a danas to predlaže Aljbin Kurti, kosovka javnost da predlažu da nam oduzmu Kosovo i oni su tada predlagali stvaranje velike Nemačke, dok današnji Albanci predlažu osvajanje velike Albanije.

Ono što je suština je sledeća. Mi kao narod, kao opozicija i kao pozicija i kao opozicija ne smemo da budemo dezintegrisani oko suštinskih ciljeva naše zemlje i suštinskih zadataka, kao što je odbrana Kosova i Metohije, jer to nije ni malo lako.

Što se Albanaca i njihovih predstavnika tiče, nisu oni posebno problematični, jer rade po instrukcijama onih, koji zbog svojih političkih interesa odgovara ovakva situacija na terenu.

Oni koji moraju da imaju malo više sluha za Srbiju, za našu politiku su naši saveznici iz dva svetska rata i pripadnici međunarodne zajednice koji blagonaklono gledaju na retoričko i faktičko zapaljive oblike ponašanja Albanaca.

Srbija je međunarodne sve svoje obaveze ispunila, Albanci nisu ništa, nama se sve zamera, njima se sve prašta. Politika zvanične Srbije, politika dijaloga, razumnog puta ka rešavanje problema, pomirenja, progresa.

Politika Albanaca je da govore o pretnjama, o tužbama, o prekidu dijaloga, o ucenama i zastrašivanju. I završiću sa ovim.

Povedite računa poštovani prijatelji da oni koje sada protežirate, ne postanu konvertiti, kao što to postoji onaj isti Osama Bin Laden, koga ste u jednom trenutku oslovljavali kao borca za slobodu, borca za pravdu, a on vam je vratio na najbezobzirniji i najsvirepiji način koji je nepojmljiv i zdravom razumu.

Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Razlozi za donošenje ovih izmena jesu problemi sa kojima se suočavaju pojedini osiguranici. Primenom postojećeg zakona o PIO kada stignu na pragu trećeg doba svog života i kada treba da ostvare pravo na penziju a koja treba da im pruži mogućnost za pristojan i spokojan penzionerski život.

Imajući u vidu tradicionalne vrednosti i ulogu penzionera u našem društvu, ove izmene i dopune Zakona o PIO su još jedna potvrda da je država Srbija socijalno odgovorna i da brine o svojim najstarijim građanima, da čini sve kako bi im život pod stare dane bio i lepši i bolji. Za brižljiv i odgovoran odnos države prema svojim građanima a naročito prema najstarijim građanima jako je važno gotovo presudno, ekonomsko stanje, odnosno ekonomska moć i stanje zaposlenosti njenog radno sposobnog stanovništva jer se penzioneri finansiraju po sistemu solidarnosti među generacijama, dakle sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

To znači da je za stabilan i dugoročno održiv sistem PIO jako bitan odnos između broja zaposlenih i broja penzionera. Naša država i Vlada je u proteklom periodu, kao i sada bila i ostala posvećena jačanju ekonomije, privlačenju investicija, otvaranju realnih radnih mesta i povećanju zaposlenosti, čime su se stvorile realne mogućnosti za povećanje penzija i poboljšanje standarda penzionera.

Ove izmene i dopune zakona o PIO, odnose se na sledeće, određuje se status osiguranika poljoprivrednika, utvrđuje se vanbračna zajednica, reguliše razlika do najnižeg iznosa penzije za osiguranike, koji su ostvarili inopenziju, reguliše se promena podataka u matičnoj evidenciji, utvrđuje pravo fonda da zahteva naknadu štete, koja proizilazi od poverioca, nakon smrti korisnika.

Ove izmene regulišu visinu prevremen penzije za osiguranike koji su odlukom Vlade, o rešavanju viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, bili korisnici prava, na novčanu naknadu.

Svi korisnici porodične penzije, dovode se u ravnopravan položaj, jer im se penzija obračunava od starosne, a ne prevremene. Rešavaju se problemi koji nastaju sa poveriocima usled obustave nakon smrti korisnika. Uređuje se i reguliše isplata pogrebnih troškova.

Predloženim izmenama, obezbeđuje se efikasniji i brži rad republičkog fonda PIO, u korist osiguranika, i korisnika prava.

Ja ću ministarka iskoristiti vaše prisustvo i izneti i osvrnuti se na neke probleme sa kojima se susreću poljoprivredni osiguranici i poljoprivredni penzioneri, ne samo u mojoj opštini, već skoro u svim ruralnim i brdsko-planinskim sredinama.

Naime, radi se o visini doprinosa za PIO , koji su poljoprivrednici u obavezi da plaćaju za sve poljoprivrednike , bez obzira na kom području žive, na uslove u kojima žive i na delatnost koju obavljaju, kao i na prihode koje ostvaruju od te delatnosti.

Mnogi poljoprivredni osiguranici su u mom kraju, u prethodnom periodu ušli u problem, jer nisu uspeli da izmire svoje obaveze koje su nastale po osnovu penzijskog i zdravstvenog osiguranja, jer nisu imali finansijsku moć, a upravo zbog veoma niskih prihoda od poljoprivredne delatnosti, te su im dugovanja sa kamatom po tom osnovu dostizali milionske sume, vrlo često prevazilazili vrednost čitave imovine od poljoprivrednog osiguranika i njegovog gazdinstva.

Oni koji su uspeli da uplate najmanje 15 godina staža i ostvare pravo na penziju, primorani su da zaključuju sporazume o otplati duga putem obustave od penzija. I pored toga, skoro niko ne uspeva da do kraja svog života isplati dug, te taj dug ostaje naslednicima koji nakon smrti penzionera ne uspevaju da naslede imovinu upravo zbog dugovanja koje je nastalo po ovom osnovu.

Iz tog razloga smatram da za poljoprivrednike iz devastiranih brdsko-planinskih područja bi trebalo značajno umanjiti iznose za plaćanje doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, jer nije isto baviti se poljoprivredom u Vojvodini ili Šumadiji i u Bosilegradu, Trgovištu ili Crnoj Travi kako zbog uslova, tako i zbog prihoda.

Baviti se poljoprivredom u surovim brdsko planinskim uslovima bez mehanizacije je težak i mukotrpan posao od koga se skromno i jako, jako teško živi. Zato bi u cilju očuvanja ono malo poljoprivrednika u planinskim krajevima trebalo iste maksimalno podržavati kako putem subvencija, edukacija, organizovanjem otkupa, tako i stimulativnom pozitivnom poreskom politikom, kako bi ljudi mogli da ostanu i opstanu u tim krajevima, kako nam se ne bi praznili prelepi krajevi Srbije, kako bi sačuvali zdrave i ekološki čiste sredine i sve njihove potencijale koji vrede samo ako na tim prostorima žive ljudi.

Na kraju, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ja ću podržati predlog zakona koji imamo na dnevnom redu.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nevenki Kostadinovoj.
Reč ima narodni poslanik Dušan Radojević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani i penzioneri, evo danas raspravljamo o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i od 2002. godine više je puta do sada menjan ovaj zakon i uglavnom su svi predlozi bili restriktivne prirode, dok danas možemo konačno da pričamo o nekim lepim predlozima koji će se pozitivno odraziti na naše penzionere, posebno na one penzionere koji su otišli u prevremenu starosnu penziju i koji su ujedno bili žrtve žutog režima, koji je 12 godina harao ovom zemljom, koji je uništavao privredu, zatvarao fabrike, naše sugrađane ostavio na ulici.

Mi smo nasledili njihove probleme od 2012. godine i bili smo prinuđeni da 2014. godine donesemo nepopularne mere koje su građani u velikoj meri podržali, jer su konačno shvatili da moramo pričati istinu i da se sa problemima moramo suočiti i da teška vremena zahtevaju vredne i sposobne ljude, ali i teške odluke.

Rezultat svega toga su bile mere koje su na leđima izneli naši penzioneri ovde u Srbiji, ali odmah posle njih i mi mladi, zato što su donete neke odluke oko zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i trpeli smo velike posledice po pitanju kvaliteta kadrovske strukture u našim kompanijama u državi.

Sada se ta slika menja, jer su se ti naši rezultati i planovi isplatili. Danas je Srbija na dobrom putu. Pričamo o nezaposlenosti koja je danas na nekih 8%, a za vreme Tadića, Pajtića, Đilasa i ostalih njihovih koalicionih saučesnika iznosila je 27%. Dakle, jedno totalno odsustvo bilo kakve perspektive, bilo kakve ideje ne samo za penzionere, nego i za nas mlade ljude, jer kada pričamo o penzijama, ne pričamo samo o penzionerima, već o svima nama, jer će doći vreme kada ćemo i mi biti korisnici penzijskog fonda i zato moramo čuvati državnu kasu, zato moramo brinuti o našim investicijama, zato moramo graditi infrastrukturu, dovoditi strane investicije, ali i braniti i čuvati naše domaće privrednike, jer samo zapošljavanjem možemo stvoriti zdrave načine za punjenje penzionog fonda, kako bi naši stariji sugrađani, kada završe radni vek, imali jednu penziju koju zaslužuju. Ona nikada ne može biti u pravoj meri zadovoljavajuća, zato što su naši stariji ljudi zaslužili mnogo, jer su oni ovu zemlju izgradili.

Mi mladi, posebno iz SNS, a ja to slobodno mogu da kažem, već punih 13 godina radimo sa našim starijim sugrađanima i razumemo njihove potrebe, razumemo i njihove savete i postupamo prema njima, jer smatramo da ipak oni najbolje znaju šta je dobro u državi, jer su prošli ono kada se mi nismo ni rodili i dosta toga što naučimo mi to i primenjujemo, jer će, kažem, doći vreme kada ćemo i mi sami biti penzioneri.

Ovim zakonom su se definisale još neke odluke koje će u velikoj meri i njima olakšati život, ali i ne samo to, nego, uvažena ministarko, dao bih vam jedan savet ili predlog, da u narednom periodu pokušamo da pokrenemo ponovo volonterski servis pri Centrima za socijalni rad ili pred lokalnim samoupravama, jer se pokazao kao dobar za vreme pandemije korona virusa. Nisu penzioneri samo zaslužili penzije koje će konstantno rasti, koje su danas redovne.

To moram samo da naglasim, jer mi to uvek kažu starije kolege. Danas su penzije redovne i to je velika vest. Kada smo mi bili tinejdžeri naši stariji sugrađani su imali problem sa tim što niti znaju kada će penzije, niti dali će iz uopšte biti. Država se zaduživala da bi penzije isplaćivala.

Živeli su u jednom sveopštem haosu, beznađu i danas, kada vide da su penzije redovne, kada one konstantno rastu, kada država o njima brine, davajući im razne pomoći, jednokratne, finansijske, u lekovima, u lepim rečima, penzioneri vide da neko poštuje sve ono što su oni u ovoj državi radili i zato mislim da bi bila dobra ideja, da je u nekom narednom periodu razmotrimo, da u tim volonterskim centrima mladi ljudi nastave da rade, da budu na usluzi našim starijim sugrađanima, jer smo videli da lepa reč i pomoć njima mnogo znači, pored te penzije. Smatram da ćemo sa svim ovim odlukama i daljim jasnim ulaganjem u privredu, borbom sa korupcijom, stvoriti uslove i zaštiti penzioni fond na korist naših starijih sugrađana, ali i na korist svih nas koji ćemo kad, tad doći u tu situaciju kada završimo naš radni vek.

Ja stvarno ne mogu da razumem kao neko ko je mlad i ko dosta vremena provodi na društvenim mrežama, kad god imam vremena za to, da ništa demokrate Đilas, Pajtić, Jeremić nisu naučili iz toga, da oni treba da poštuju starije ljude. I dan danas njihovi aktivisti 1.700.000 penzionera danas u Srbiji na društvenim vrežama vređaju kako oni ništa ne znaju, kako njima treba oduzeti pravo glasa. Jednu sveopštu diskriminaciju trpe od strane Đilasovih aktivista.

Ajde što trpimo mi mladi, mi smo navikli i mi smo svesno ušli u tu borbu, jer znamo za šta se borimo i znamo da će se rezultati na kraju isplatiti, ali moramo zaštiti od svakog vida diskriminacije naše starije sugrađane. Nisu oni to zaslužili od tih, pokušaću sada da nađem neku blagu reč, hohštaplera, od strane Demokratske stranke, da ih neko pod stare dane proziva i da im soli pamet. Valjda penzioneri najbolje znaju kako oni danas žive, a kako su živeli za vreme njihove vladavine.

Zato ću ja u danu za glasanje podržati ovu, ali i svaku drugu odluku koja će doneti jedan novi kvalitet, jednu novu vrednost penzionerima i njihovom životu, jer smatram da ćemo i mi doći u to doba i da dosta toga možemo od njih da naučimo. Treba da ih poštujemo i da im ovim putem kažemo jedno veliko hvala za sve što su izneli, posebno za nas, mlađe generacije koje dolazimo.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Dušanu Radojeviću.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Uvek mi je veliko zadovoljstvo kada su ovakvi zakoni na dnevnom redu, jer mislim da deci i penzionerima apsolutno uvek kada postoje mogućnosti treba pomoći. Oni su to zaslužili. To su naši roditelji, nekom su i bake i deke, ljudi koji su se borili za ovu zemlju, a vrlo brzo ćemo i mi, život vrlo brzo prolazi, biti penzioneri. Znači, kako mi njima, tako će i naša deca nama.

Setimo se samo perioda od 2000. godine. To, prosto, moram da naglasim zarad nekog ko se možda ne seća kako je bilo u vreme žutog preduzeća, od 2000. do 2012. godine, bilo, ne ponovilo se. A zašto? Prvo, devastiranu zemlju smo totalno zatekli, što znači da smo bili u minusu ne zna se, sa sve kamatama. Drugo, ostavili su, recimo, gospodin Đilas, dug gradu od 1.200.000.000 evra. Država u to vreme zadužena sa sve kamatama, kažu oni, mi danas imamo da vratimo dug od 54 milijarde evra. Pa, to nije tačno. Oni su nam ostavili dug sa sve dugovima preduzeća od 26 milijardi evra, sa kamatama, a uzimali su kredite od 7, 8, 9 i 10 procenata.

Nije njih bilo briga šta će biti sa ovom zemljom. Da ih je bilo briga, ne bi uzimali te kredite koje mi danas vraćamo, nego bi uzimali kredite, kao što uzimamo mi danas, od po 1%, 2% kamate. Tako se radi.

Setimo se samo te 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Sada zamislite nekog ko je bio pred penzijom, ostalo mu je par godina do penzije, pa šta će taj čovek da radi? Sram ih bilo. Niko od njih se nije zaposlio ili možda 1% od tih ljudi. Dobro, nisu svi bili pred penzijom, ali ako se nisu zaposlili, pa kako su mogli da izdržavaju svoje porodice? To je 400.000 ljudi. Otkud znamo da li postoji u porodici dvoje ljudi koji radi, možda samo jedan radi, a ima još dvoje dece. Kaže - napustili su zemlju, napuštaju zemlju svaki dan. Pa, to nije tačno.

U Srbiju se vratilo mnogo mladih ljudi koje smo zaposlili i to se zna. Nezaposlenost te 2012. godine, odnosno u tom periodu kada su otpustili i ne samo 400.000 ljudi iz raznoraznih firmi i preduzeća, nego su otpustili i 1.000 sudija, pa smo mi lepo platili i taj njihov dug i 44 miliona evra smo platili to što su otpustili sudije koje trenutno nisu odgovarali tamo nekom glavnom iz kasacionog suda, znamo ko je i šta je, ali prosto nisu bili ljudi koji su potkupljivi, nisu bili ljudi koji su trenutno odgovarali njihovoj vlasti, pa ko vele, šta fali, može, hiljadarka jedna neka ide napolje, snaći ćemo se mi, mnogo ćemo bolje funkcionisati bez njih.

Te 2008. do 2012. godine bilo je 27% nezaposlenih. Danas 9%, jer smo imali kovid. Pre kovida nezaposlenost je iznosila 7,3%.

Što se ovog zakona tiče, naime, on treba da reši problem iz 2014. godine, kada smo doneli Zakon o PIO, naime, da isplati razliku između prevremene i starosne penzije. A, zašto? Zato što je ovaj zakon iz 2014. godine upravo obuhvatao pomeranje starosne granice, pa tako i za muškarce i žene će se od tada ići u penziju kada se napuni 65 godina, za muškarce to važi, a za žene postepeno, tako da danas kada bi neko otišao u starosnu penziju, to bi za žene iznosilo 63 godine i dva meseca. Platiće se ta razlika, jer u budžetu ima para. Zašto ima para? Pa, zato što otvaramo širom lepe Republike Srbije nove firme, nova radna mesta. Mi smo uposlili preko 350.000 ljudi.

Sam predsednik, gospodin Aleksandar Vučić je otvorio preko 250 firmi i svaki dan se otvori neka nova firma. E, zato se mladi ljudi vraćaju, u njihovo vreme su odlazili, u naše vreme se vraćaju. A, koliko dobro radimo samo govori podatak, nažalost, kada se pojavila pandemija ili Kovid – 19, u Srbiju je ušlo preko 200.000 ljudi, vratili su se da bi se vakcinisali, vratili su se, jer tamo možda nisu imali socijalno osiguranje. Vi znate kakve su vakcine kod nas. Četiri vrste vakcina imamo i nijedna se ne plaća, što nije slučaj u Evropi i svetu. Svaka čas za način vođenja ovakve politike.

Čuli smo danas od mog uvaženog kolege i koleginica šta se dešava pregovorima. To je naš predsednik, kao i uvek, veliki patriota. Nikada nećemo priznati Kosovo, nikada, znači, bar dok sam ja živa neću ga priznati. Može da se desi nešto da me neko udari pa padnem, ali nikada. Kosovo je srce Srbije i Kosovo je naše, Kosovo i Metohija, južna pokrajina.

Sada da se vratimo na ovaj zakon. Uvek se iznerviram kada tako čujem neku ružnu vest i ne mogu da verujem da neko ne želi da pregovara nego ucenjuje, kao što su to uradili ovi koji kažu da imaju tzv. nezavisnu republiku. Tako nešto ne postoji, niti će ikada postojati. Uostalom, 96 zemalja nije priznalo tzv. nezavisno Kosovo, sa tendencijom da još četiri zemlje ne priznaju, pa ćemo onda da vidimo šta ćemo.

Ovaj zakon se odnosi, takođe, i na poljoprivrednike koji će imati povremeno ugovorene poslove, na vanbračne zajednice, one će biti preispitane, ali i na frilensere takozvane, odnosno korisnike koji imaju sopstvene delatnosti.

Takođe, treba istaći da ćemo povećati, odnosno regulisati način uređivanja uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova. I sve što se radi za penzionere, treba da se radi baš ovako, uvek pomoći, kad god smo u mogućnosti. To se pokazalo i prošle godine, kada smo penzionerima, pre svega, uvećanje penzija. Jesu penzioneri imali teške reforme, ne samo penzioneri, nego čitava Srbija, treba isplatiti dugove bivših uništitelja ove lepe zemlje.

Međutim, eto, pojavili smo se mi koji radimo, gradimo, gradićemo osam novih autoputeva. I pitao neko – pa, zašto osam? Pa, zato što onaj ko hoće da otvori fabriku i ko hoće da uloži, da bi se uložilo u našu zemlju, mora da ima infrastrukturu. Pa, kako mislite da u nekoj njivi otvorimo fabriku? Znači, mora biti kompletna infrastruktura, pa će ljudi da dođu.

Mi smo stabilna zemlja. Implementiramo u sopstveno zakonodavstvo zakone EU. Ljudi to znaju i zato imamo masu investitora koji žele da investiraju ovde.

Hoću da kažem još da smo prošle godine, pomoć penzionerima je bila, dobili su penzioneri stotinu evra, zatim, još plus 4.000, 5.000 i tako se radi.

Ove godine će svi građani Republike Srbije dobiti po 60 evra, naravno, tu su i penzioneri, i plus 50 evra penzionerima, i plus vitamini, i plus, što reče moj uvaženi kolega, non-stop pažnja, ljubav, jer ćemo mi vrlo brzo, ne svi, ali npr. ja biti penzioner. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo prilike od mojih uvaženih kolega u prethodnim diskusijama da čujemo nešto više i o samom predlogu izmena i dopuna zakona i zbog čega je sve ovo važno.

Ono na šta bih se ja osvrnuo jeste upravo pitanje koje je moj kolega Veroljub Arsić postavio – zbog čega se sve ovo radi? Pa, upravo zbog toga što pripadnici bivšeg režima, žuti tajkuni, su se trudili maksimalno da taj naš penzioni sistem ne destabilizuju, već da ga u potpunosti unište. Jer, kao što vidimo, da bi penzioni sistem mogao da funkcioniše, apsolutno morate da imate dovoljan broj ljudi koji će raditi, koji će ostvarivati prihode koji će obezbediti da naš BDP raste, da bismo na taj način punili naš penzioni fond i mogli da penzionerima koji su svoj radni vek proveli gradeći, unapređujući ovu državu, mogli da obezbedimo mirne penzionerske dane kako bi svoju penziju lagano krckali.

Uspeli smo u tome zahvaljujući teškim reformama koje je započeo predsednik, tada premijer Aleksandar Vučić, koje se i danas sprovode, pa i ovo danas što radimo je nastavak tih reformi, u kojima dalje unapređujemo sam i naš penzioni sistem. Ali, kao što smo imali prilike danas da čujemo i od predsednika Aleksandra Vučića, radićemo i dalje na unapređenju našeg poreskog sistema, kako bismo naš poslovni ambijent dalje unapredili i kako bismo stimulisali mlade ljude, ljude do 40 godina starosti, da se okrenu preduzetništvu, okrenu biznisu, da rade na tome da što više prihoduju, jer sve što radite legalno i što radite u skladu sa zakonskim propisima je nešto što je dobro, nešto što apsolutno treba podržati. I ono što je jako bitno, da će se dalje raditi i kada je u pitanju novo zapošljavanje ljudi, odnosno da će se ukinuti određene poreske dažbine kako bi se stimulisalo zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi koji su energični, koji su željni dokazivanja i koji će itekako doprineti razvoju ove države.

Čuli smo i u prethodnim govorima, ali i na ranijim sednicama, da Srbija kada je u pitanju povratak mladih ljudi iz inostranstva je država u koju se ljudi vraćaju po završetku školovanja zato što su osetili da ambijent koji je ovde stvoren je pogodan za rad na njihovim idejama, zato što smo otvorili naučno-tehnološke parkove, zato što imamo u velikim centrima start-ap inovacione generatore, koji omogućavaju tim ljudima da svoje ideje koje su možda kao studenti razvijali mogu u praksi da realizuju, uz svu stručnu pomoć koju ovi centri daju, ali i uz finansijsku podršku i pomoć koju država daje kroz različite programe subvencija, finansiranja inovacija i tih samih ideja.

Ono što je svakako za pohvalu i što sigurno stimuliše jeste i odlučna borba protiv kriminala i korupcije, koja se uspešno sprovodi. I evo, danas smo mogli da pročitamo da su nadležne institucije uspešno radile na utvrđivanju i uhapsile ljude koji su odgovorni za pljačkanje „Resavice“, među kojima, gle čuda, imate jednog pripadnika Jeremićeve stranke, koji je inače njegov finansijer, koji sprovodi njegovu kampanju, koji su u prethodnom periodu „Resavicu“ oštetili za 40 miliona dinara.

Naravno, brže bolje Vuk Jeremić se oglasio na svom „Tviteru“, gde sprovodi politiku za koju se on i njegova stranka, ali ne samo stranka, nego i koalicioni partneri Dragan Đilas i drugi bojkotaši zalažu, a to je politika revanšizma, politika pretnji gde je rekao, citiraću - brutalni revanšizam, cvileće da su morali da lažu.

Građani Republike Srbije, kakvu poruku to Vuk Jeremić šalje i vama i nama, a pre svega novinarima koji su ovu vest objavili, a siguran sam pripadnicima naših snaga MUP-a, BIA koji su radili na ovom slučaju? Očigledno da sve što nije u njihovu korist, sve što sprečava da oni nastavljaju da pljačkaju Srbiju i da ta žuta hobotnica, da njihovi pipci i dalje mile po Srbiji, očigledno im to smeta i smeta im to što iz dana u dan mi te pipke smanjujemo, sasecamo i ne dozvoljavamo da dalje pljačkaju Srbiju. Očigledno da je i Đilasu, a i Jeremiću malo tih 619 miliona koje su opljačkali dok su bili na vlasti, malo je onih 68 miliona koje su sakrili na 50 i nešto računa u inostranstvu, malo je onih silnih miliona koje su krili u slamaricama kako bi sebi obezbedili podršku od stranaca da ostanu na vlasti pre 2012. godine, nego očigledno treba još, jer je džep sa godinama sve dublji i dublji, sve ga je teže puniti.

Svi ovi „Tviter“ političari, kako mogu da ih nazovem, koji očigledno misle da se na osnovu tvitova vodi politika, na osnovu broja lajkova dobijaju izbori, prosto vidimo kakvu poruku šalju, a to nije poruka samo nama. Kažem, To je poruka svim građanima Srbije koji su protiv njih, jer njihova filozofija – ako nisi sa mnom, protiv mene si.

Bićemo svakako još odlučniji u narednom periodu u borbi protiv kriminala i korupcije i više nećemo dozvoliti da se onaj period, žuti i tužni period, Srbije ponovi kada su pola miliona građana ostavili na ulicama, bez parčeta hleba, kada su rasprodavali sve što su stigli u Srbiji, trudeći se da po što manjoj cifri to prodaju, jer naravno veći deo su strpali u svoje džepove, a da bi nakon toga neki od njih simbolično otkupljivali za jedan dolar ili raskidali ugovore kada se videlo dokle je ta pljačkaška privatizacija išla.

Ja ću se svakako u svojoj diskusiji okrenuti na primer Kruševca, s obzirom da sam ponosni Kruševljanin i da ćemo 28. juna obeležiti 650 godina od osnivanja Kruševca, biše prestonice, a vi, uvažena ministarka, ste i član organizacionog odbora, zajedno sa još nekoliko vaših kolega, na čijem čelu je naš Kruševljanin, kojim se svi ponosimo, Bratislav Gašić.

Za vreme vladavine žutih tajkuna u Kruševcu su uspeli da privatizuju skoro sve, da stave katance na brojne fabrike, a znate šta je licemerno? Nisu se čak trudili ni da fabriku katanaca naprave u Srbiji kojom bi katančili fabrike, već su i katance uvozili iz inostranstva kako bi taj posao radili.

„Četrnaesti oktobar“ su doveli do uništenja, uništili su „Župu“, uništili su i brojne druge gigante. Kruševac su zavili u sivilo i trudili su se da sam grad bude maksimalno ispražnjen od stanovnika, jer očigledno za njih se Srbija svodila na krug dvojke, a svi ostali gradovi su im bili nepoznanica.

Ono što su nama ostavili posle 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, jeste minus u kasi od 700 miliona dinara, kredite koje su uzeli, uništena javna preduzeća i veliki broj nezaposlenih. Čuli smo od uvaženih kolega da je tada stopa nezaposlenosti išla i do 27%.

Od 2012. godine, kada je na čelo grada stao Bratislav Gašić, a na čelu države se nalazio predsednik Aleksandar Vučić, krenuli smo sa uspešnim sprovođenjem politike SNS i u ovom periodu mogu slobodno da kažem da smo Kruševac podigli i infrastrukturno, i u privrednom smislu, da u Kruševcu danas imate ispod 10% stopu nezaposlenih, imamo državni fakultet, najmlađi fakultet u Srbiji, poljoprivredni koji već planira upis četvrte generacije studenata. Imamo veliki broj malih i srednjih preduzeća koja su otvorena, podršku privrednicima za razvoj njihovog biznisa.

Uspeli smo da spasimo veliki broj preduzeća „14. Oktobar“, imate danas „Valvolajn“ koji radi u Kruševcu, imamo „Kromberg“ i „Šubert“ fabriku koja je došla, koja je prva investicija u Kruševcu posle velikog broja godina od kada ovaj grad funkcioniše, a slobodno mogu reći od perioda čuvenog gradonačelnika Mičeta koga svi u Kruševcu odlično pamte po razvoju industrije. Polako se vraćamo onim koracima kada je Kruševac u bivšoj Jugoslaviji bio poznat kao četvrti najveći industrijski centar. Ja se sećam i priče svojih roditelja, kao mali, gledali smo kolone radnika koji su išli ulicama, autobuse koje su te radnike vozili kući. Upravo se ta slika u Kruševac vraća.

I, danas mi je zadovoljstvo kada prođem pored fabrike „Henkel“, pored „Kuper tajersa“, odnosno „Gudjir“ sada, kada prođem pored „14. Oktobra“, pored „Valvolajna“, pored drugih firmi, pored „Kromberga“ i „Šuberta“, kada vidim kolone radnika i kada vidim autobuse pune radnika, jedni od njih idu kući posle završene smene, a drugi dolaze da svoju smenu započnu. Raste životni standard.

Kažem, jako smo ponosni na ono što je u Kruševcu urađeno i za razliku od perioda kada su se, kao što sam rekao, oni trudili da prazne grad, danas u Kruševcu imate priliv stanovništva, danas u Kruševcu niče novo naselje koje se zove „Naselje aerodrom“. Na mestu gde je nekada bio sportski aerodrom u Kruševcu, gde je za vreme DS, za vreme tajkuna bila ispaša za konje, mi ćemo za Vidovdan otkriti spomenik Knezu Lazaru, kao jedan način da mu se zahvalimo, kao osnivaču grada, ali i kao jedan simbol preporoda Kruševca i daljeg prosperiteta. Inače, na toj lokaciji već niču zgrade koje su investitori počeli da grade i to će biti jedan od simbola novog Kruševca i Kruševca koji je preporođen.

Imamo autoput koji se gradi. Priča koju su Miki Aleksić i njegove stranačke kolege propagirale kada su im trebali glasovi, a kada je trebalo da se krene sa radom nisu ni razmišljali o tome. Oni sada pričaju o neke četiri trake, a njima su tada i dve trake bile apsolutno dovoljne po standardima koje su imali.

Ponosan sam kad god idem za Beograd ili gde god, pa vidimo kako radovi odmiču i Kruševac će do iduće godine biti spojen autoput. Jedan veliki san, jedna velika šansa za razvoj i Kruševca, i Varvarina, i Ćićevca. Tu pred nama će nove industrijske zone nići i imaćemo prostor za nova radna mesta, za mlade ljude koji mogu da svoje biznise razvijaju.

Ono što mi je interesantno jeste da pripadnici bivšeg režima sve dobro što se u ovoj državi dešava se apsolutno trude da ne primete, kao da imaju neke filtere ugrađene u svojim očima i oni to ne vide ili možda prosto skreću pogled, pa bih čisto upozorio da kada idu ka Kruševcu, posebno od Trstenika Mikija Aleksića, da vodi računa kad vozi, da ne skreće previše pogled sa puta, jer može da ugrozi bezbednost u saobraćaju i druge učesnike koji su sigurno obazriviji od njega.

Znači, kao što sam rekao Kruševac je jedan od primera u Srbiji koliko je preporođena, koliko je unapređena i kako idemo dalje i kroz realizaciju plana „Srbija 2025“ dostići ćemo prosečne zarade od 900 evra, prosečne plate i penzije od 440, 430 evra. Ono što je najbitnije, radimo na tome da mladi ljudi tu ostanu, dajemo apsolutnu podršku mladim ljudima, a i kroz ovakve zakonske reforme koje radimo unapredićemo i stvorićemo taj institucionalni ambijent koji je potreban da bi dalje Srbija mogla da napreduje.

Ono što hoću kao krunu svega da kažem jeste da je „Trajal korporacija“ obeležila 132 godine od svog postojanja, osnivanja, kada su funkcionisali kao preduzeće „Obilić“ i drago mi je da je na današnjoj svečanosti 100 radnika dobilo ugovore na neodređeno, što je još jedan dokaz koliko napredujemo dalje. Ta fabrika imaće dva nova pogona koja je razvila i koja su otvorena i trebaće još radne snage.

To je primer Srbije za koju se mi borimo i to je Srbija ka kojoj mi stremimo. To je Srbija koju inače građani vide, osećaju na svojoj koži, koju će apsolutno podržati, koliko god se ovi žuti tajkuni trudili da preko svojih medija, društvenih mreža šire nekakvu lažnu sliku o Srbiji, a u stvari samo govore o Srbiji kakvu su oni pravili, kakvu oni žele da naprave i šalju političku podršku kakvu Srbiju mi nećemo dozvoliti da se ponovo stvori, jer kao što sam imao prilike da kažem u emisiji – nećemo dokle god je Aleksandra Vučića i nas koji apsolutno podržavamo njihovu politiku da dozvolimo da Srbija bude ponovo njihova prćija.

U danu za glasanje, kao i moje kolege, ću apsolutno podržati ovaj predlog zakona, kao i bilo koje druge zakone koji će dalje unaprediti ambijent za razvoj Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodna poslanica Ana Miljanić.