Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Stranka pravde i pomirenja utemeljena je u svojim načelima na socijalnoj pravdi gde posebno mesto zauzima briga o starim i o onima koji su nas doveli na ovaj svet i koji su najzaslužniji za sve ono što danas uživamo, zato svaku vrstu pomaka u unapređenju njihovog statusa podržavamo i zato i pozdravljamo i ove promene zakona koji će doprineti da penzioneri i svi oni koji imaju potrebe za ovom vrstom pomoći budu adekvatnije stimulisani finansijskim davanjima koja su neophodna kako bi imali dostojanstven život.

Svakako da je ovo dobar pomak, ali mi ovde konstantno ukazujemo na još neke stvari koje je neophodno u ovom nizu odraditi, a tiču se položaja statusa određenih radnika koji su žrtve onih loših privatizacija koje nažalost nisu imali prilike ni da imaju ove programe o kojima je danas reč i koje spajamo, već su naprosto postali žrtva tih tajkunskih loših kriminalnih privatizacija gde su njihovi giganti otišli budzašto, a oni su isterani posle 20, 30 godina rada u tim gigantima, vani, bez prava na nadoknadu. Osobito smo to ovde spominjali kada je u pitanju PIK Pešter i ostali radnici.

Sada ovde želim još jednom da podvučem da je neophodno da u narednom periodu takođe pronađi rešenje, da se i njima izađe u susret kako bi svoj radni vek koji su proveli u ovim preduzećima i gde je izdvajano iz njihovih zarada za PIO fondove i za sve ostalo, dočekali, da uživaju u svim tim blagodetima. Naravno, da nam je rečeno više puta od strane Vlade da su upoznati sa tim problemom, da se traži najbolje rešenje i verujemo da će, ako bog da, u narednom periodu i za njih doći bolji dani, da je prosto to jedan od sledova koji je neophodan kako bismo u celini zaokružili ovu problematiku.

Pokazujemo ovim današnjim izmenama i dopunama da idemo u tom pravcu i to nas posebno raduje, kao što će nas posebno radovati i ta činjenica da svi oni koji su bilo kako zadužili ovu državu svojim izdvajanjima i zaradama u prethodnim godinama, imati pravičnu nadoknadu u svojim najstarijim danima i kako će zahvaljujući tim svojim primanjima imati dostojanstven život i imati priliku da budu ono zašta su celoga života predano i marljivo radili. To su ljudi koji imaju kapaciteta da u svakom smislu odgovore ovih zahtevnim ekonomskim izazovima sa kojima se susrećemo. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Danijela Veljović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege, najvažnija izmena Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, ujedno i prioritet, jeste rešavanje problema koja su nastala kod lica koje su zbog procesa racionalizacije, restrukturiranje i privatizacije postali višak.

Kao korisnici socijalnog programa Vlade zakonom od 2014. godine, koji je stupio na snagu januara 2015. godine, oni su zapravo otišli u prevremenu starosnu penziju i morali su da plaćaju trajno penale od 0,34%.

Uglavnom je bilo reči o radnicima metalske struke koji su imali mala primanja i kojima bi penzije bile oko 20.000 dinara, uz penale bilo bi to ispod svakog minimuma i dostojanstvenog života nakon radnog veka, a po jednoj računici takvih u Republici Srbiji ima oko 7.000.

Odlukom Vlade Srbije iz marta 2016. godine, ovoj grupi penzionera je do 1. oktobra ipak isplaćivana puna penzija, ali je problem nastao kada je tehnička Vlada taj zaključak ukinula.

Predloženim izmenama zakona problem se trajno rešava uvođenjem u zakonske okvire u potpunosti će se rešiti njihov status i ispraviti velika nepravda kojim je načinjena i mi kao poslanici SDPS ovakve izmene zdušno podržavamo i pozdravljamo.

U praksi to znači da neće doći do izmena u pogledu visine njihovih primanja, jer se navedena razlika već isplaćuju u skladu sa zaključkom Vlade od novembra 2020. godine, za isplatu razlike zbog izmene načina obračuna prevremene starosne penzije za lica koja su bila obuhvaćena ovim programom reorganizacije, potrebno je tri stotine 1,4 miliona dinara.

Dobra vest je da su sredstva obezbeđena finansijskim planom Republičkog fonda za penziono-invalidsko osiguranje za 2021. godinu. To govori o stabilnosti PIO fonda, uzimajući u obzir da su penzije u ovoj godini povećane za 5,9% i čine 11% BDP što je po standardima MMF prihvatljivo.

Važno je da se naglasi da se ovim izmenama zakona neće menjati uslovi za odlazak u starosnu penziju, to znači za muškarce sa navršenih 65 godina života, a za žene u ovoj godini sa navršenih 63 godine i dva meseca i najmanje 15 godina radnog staža.

Pored ovih predloženih izmena važne su izmene zakona koje se odnose na porodične penzije. Naime, korisnici porodične penzije biće svi u ravnopravnom položaju tako što se nakon smrti korisnika osiguranja penzije neće određivati od prevremene starosne penzije, već od starosne penzije koje bi inače pripala osiguraniku nakon smrti korisnika osiguranja poverioci neće moći više da naplaćuju svoja potraživanja iz imovine fonda, već tek po okončanju ostavinskog postupka i ovo je značajna izmena kada se uzme u obzir da ima svakog meseca milion aktivnih obustava na osnovu potraživanja poverioca, samim tim i to će dovesti do još jače stabilizacije fonda.

Izmenama zakona usklađuju se odredbe koje se odnose na slučaj kada osiguranik poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, ali i na postojanje vanbračne zajednice koje se utvrđuje u vanparničkom postupku. Obaveza izdržavanja izjednačene u slučajevima razvoda braka ili prekida zajedničkog života vanbračnih partnera, a sudskom presudom utvrđuje se pravo na izdržavanje.

Uzimajući u obzir način funkcionisanja PIO fonda koji je rađen po principu generacijske solidarnosti, odnosno sadašnji zaposleni finansiraju penzionere, ključni faktor stabilizacije fonda je razvoj zemlje.

Važno je voditi računa o radnoj snazi, kao pokretaču razvojnog proizvodnog ciklusa, kako ne bi dolazilo do nepovoljne srazmere broja zaposlenih i penzionera.

Reforma funkcionisanja penzionog fonda je nešto o čemu zaista treba ozbiljno razmišljati, o tome kako ga unaprediti, modernizovati, prilagoditi zahtevima tržišta kapitala i svetskoj ekonomiji. Zapošljavanje obrazovnih kadrova, priliv ne samo stranih, već i domaćih investicija, ulaganje u nove tehnologije i njihova primena su neki od načina da se stvore stabilni izvori prihoda, bitni za penzioni fond.

Zbog svih navedenih izmena koji predstavljaju veoma bitnu i važnu socijalnu karakteristiku zakona, poslanici SDPS će podržati Predlog izmene Zakona o PIO. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić.
...
Jedinstvena Srbija

Zagorka Aleksić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani, za JS briga o najstarijem stanovništvu jeste jedan od prioriteta i ne moramo da naglašavamo da su preduslovi za jednu, da kažemo, spokojnu starost, stabilne penzije i pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

To ne poklanja nijedna država, niti jedna vlast, već su to građani sami sebi obezbedili višedecenijskim vrednim radom. Međutim, odgovorna država, kakva Srbija danas jeste je tu da unapređuje i uređuje sistem i da se suočava sa izazovima.

Sam kvalitet, stabilnost i kontinuitet penzijskog osiguranja, zavisi i od kretanja brojnih socijalnoekonomskih, kao i demografskih faktora, koje država može da kontroliše i predvidi, naravno, u nekim specifičnim situacijama.

Iako ovaj zakon ne donosi suštinske izmene, donosi značajna tehnička poboljšanja, prevazilaženje problema i brojnih stvari koje bismo mogli da karakterišemo kao neke nedoumice, a tu se pre svega misli na grupu korisnika prevremene starosne penzije, koji su zbog raznih procesa u njihovim preduzećima, a koje su ipak bile odluke Vlade Srbije, nisu mogli da ostvaruju pravo na starosnu penziju zbog same prirode tih uslova.

Problemi ove grupe korisnika penzijskog i invalidskog osiguranja, sa ovim izmenama i dopunama zakona će se trajno rešiti, a naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene izmene.

Brojne su odredbe ovog zakona koje preciziraju položaj grupa, čiji status do sada nije bio tako precizno definisan. Na primer, kada poljoprivrednici koji su osiguranici i obavljaju ugovorene poslove, zatim frilenseri i ono što je jako važno, bračna i vanbračna zajednica su u ravnopravnom statusu i takođe što se tiče te porodične penzije, iz te oblasti, porodična penzija se posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije, koja bi pripadala osiguraniku u času smrti.

Praksa je pokazala da je dolazilo do brojnih zloupotreba koje se vezuju za isplatu penzija nakon smrti korisnika i ovim izmenama i dopunama se predviđaju adekvatni mehanizmi, koji će to u budućnosti sprečiti.

Mi možemo da zaključimo da se ove izmene i dopune prirodno nastavljaju na one iz 2018. godine i 2019. godine i oni zajedno predstavljaju jedno reformisano i stabilno normativno rešenje, kada je u pitanju penzijsko i invalidsko osiguranje.

Reforma penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji je dugotrajna i traje 20 godina, a brojala je više faza.

Moram da se složim sa koleginicom Đurić, koja je pomenula teške restriktivne mere, koje su bile ciljane i onda možemo slobodno da kažemo da su naši penzioneri stoički podneli i izdržali te mere, ali su rezultati doveli do benefita.

Dakle, podneli su ključnu žrtvu, kada je stabilizacija javnih finansija u pitanju. Ako se osvrnemo unazad i posmatramo prakse, ne samo naše zemlje nego i raznih drugih zemalja za prevazilaženje problema, države su pristupale različitim modalitetima u kriznim situacijama. Iskustvo je pokazalo da je uvek najbolja i najproverenija metoda kada se povećava zaposlenost, kada se aktivno radi na politici zapošljavanja i smanjenju rada na crno.

Negativni prirodni priraštaj i činjenica da mi postajemo stara nacija je nešto pred čim ne smemo da zatvaramo oči. Mi imamo izrazito visok negativni prirodni priraštaj i što se tiče 2020. godine, mi ga možemo pripisati koroni, ali to jeste jedan demografski problem, sa kojim se suočavamo i koji direktno utiče na stabilnost sistema.

Zato ćemo podsticanjem pozitivnog prirodnog priraštaja, pristupanje aktivnoj politici koja podstiče rađanja, dobiti pozitivne efekte na više frontova. To je ta borba protiv bele kuge, o kojoj mi iz JS i naš predsednik, stalno govorimo i mera koje nam koriste u borbi protiv bele kuge, nikada nije dosta.

Za svaki adekvatan odgovor izazovima i problemima u budućnosti koje se tiču sistema penzijskog i invalidskog osiguranja imaćete podršku Jedinstvene Srbije, jer smatramo da zbog kompleksnosti ove oblasti uvek postoji prostor za unapređenje.

Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala, koleginice.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.

Jelena Mihailović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, možda tema penzijskog i invalidskog osiguranja meni kao umetniku ne pristaje u smislu da sigurno nisam stručna i kompetentna kao možda druge kolege poslanici na ovu temu, ali kao narodni poslanik, a pre svega građanin, odnosno građanka i državljanka Republike Srbije želim da odgovorim izazovu i učestvujem u diskusiji na temu koja je večna boljka svih država sveta, čak i onih najrazvijenijih, a to je upravo tema penzijskog i invalidskog osiguranja.

Ovo je tema koja se tiče svih nas. Svi imamo ili smo imali bake ili deke i svi smo se kao deca radovali kojoj crvenoj koju bismo dobili u školsku knjižicu za dobre ocene na kraju školske godine. Sada su i naši roditelji penzioneri, a i sve nas, uz malo sreće i zdravlja, sigurno očekuju penzionerski dani.

Penzijsko i invalidsko osiguranje se upravo zove osiguranje jer treba da predstavlja sigurnost sa sadašnjosti i sigurnost za budućnost, ali i obezbeđivanje bar pristojnog ili čak dobrog životnog standarda i kada se radni vek pojedinca privede kraju.

Takva vrsta osiguranja, pored obezbeđivanja životnog standarda, treba da obezbedi dostojanstvo svih građana koji u svojim penzionerskim danima imaju više potrebe za negom, nego u svojim radnijim životnim fazama. Zato je svaki pokušaj unapređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja izuzetno važan, jer na taj način država pokazuje svoju opredeljenost da podjednako brine o svim svojim građanima, a posebno onima koji su možda i najosetljivija društvena grupa.

Iako izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, o kojima danas govorimo, nisu suštinske izmene i dopune zakona, svejedno se moramo osvrnuti na osnovni cilj svih do sada donesenih promena, a to je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja kao osnovnog dela penzijskog sistema demografskim promenama, pre svega procesu starenja stanovništva, ekonomskim okolnostima, ali i prilagođavanju strateškom opredeljenju države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

U procesu prilagođavanja penzijskog i invalidskog osiguranja državnim prilikama i nasleđenim posledicama prethodno pogrešno donetih odluka napravljeni su rezovi koji su u datom trenutku delovali kao dobro rešenje za spas fiskalnog sistema Republike Srbije.

Penzioneri su verovali svojoj državi i zato mi danas ovde, neki novi poslanici sutra, sadašnja i svaka buduća Vlada moramo opravdati dato poverenje i omogućiti penzionerima ono što su svojim radom zaslužili, dostojanstvo i bezbrižnost kada je reč o stabilnosti i rastu njihovih penzija.

Upravo iz tog razloga će, sigurna sam, biti još izmena i dopuna ovog zakona, možda čak i potpuno nov zakon koji bi na koncu doneo neophodne suštinske promene i potencijalno trajno dobro fiskalno odgovorno rešenje kada je reč o održavanju nivoa i potencijalnom daljem rastu penzija.

Švajcarski model koji je kod nas na snazi kada se radi o obračunu penzija, po ocenama i proračunima stručnjaka, predstavlja dugoročno održiv model, budući da paralelno prati i inflaciju i prosečnu zaradu, čime se održava kupovna moć penzionera na približno istom nivou u odnosu na ekonomska dešavanja.

Iako jedan od najboljih sistema na svetu, pored holandskog i kanadskog, švajcarski sistem takođe ima svoje nedostatke koji se najviše ogledaju u brizi kako će penzije biti isplaćivane budućim generacijama, to jest kako održati sistem da ne kolabira.

Jedna od tema koja se i u Švajcarskoj diskutuje su starosna dob za odlazak u penziju, ali i razlika u iznosu penzija u zavisnosti da li se radi o ženi ili muškarcu, jer podaci iz statistike pokazuju da žene primaju čak i za trećinu manju penziju u odnosu na muškarce zbog manjih zarada za vreme radnog vek,a što predstavlja interesantan podatak za razmišljanje i eventualno dalje razmatranje i upoređivanje sa našim podacima.

Takođe, interesantno je napomenuti da je starosna granica za odlazak u penziju na nivou cele Evrope skoro identična, što svuda otvara prostor za diskusiju, jer se produžavanjem radnog veka broj osiguranika u fondovima održava dok se nova radna mesta ne obezbede, a mladi ljudi za to vreme ne dobijaju svoje šanse brzo i jednako koliko bi trebalo.

Ono što kao pripadnik mlađe generacije moram da istaknem je činjenica da mladi ljudi žele svoje šanse i prilike za zaposlenje koje im svima treba podjednako dati, a regulative o pomeranju starosne granice u tome ne pomažu ukoliko se ne otvaraju nova radna mesta koja su neophodna kako bi se i sredstva u Fondu uvećavala i potencijalno i penzije bile veće.

Takođe, u skladu sa životnim vekom stanovništva, koji se produžava, a nacije stare, otvaraju se mogućnosti za investicije i sporazume, kao što su ugovori o osiguranju koji su, na primer, potpisali „Union Bank of Switserland“ sa britanskim penzionim fondom u iznosu od 1,4 milijarde funti, HSBS „The Hongkong and Shanghai Banking Corporation“ na sedam milijardi funti i … na deset milijardi funti. Takvi ugovori, između ostalog, pokazuju po ko zna koji put interes finansijskih korporacija da budu involvirani u penzione fondove kako bi stvorili prilike i dodatne šanse za obrt novca.

Tu činjenicu bismo možda sami trebali da iskoristimo, ali samo kao vid potencijalnog trajnog obezbeđivanja našeg penzionog fonda, a nikako kao formulu kojom bismo dopustili da se različiti menadžmenti igraju sa parama naših penzionera kroz različite akcije na berzi.

Kroz dugoročne perpetum mobile projekte koji bi punili penzioni fond, pored socijalnih doprinosa, pomoglo bi se smanjivanje ili potpuno ukidanje subvencija države penzionom fondu, koje sada iznose 141.750.000.0000 dinara, što predstavlja negde oko 1.200.000.000 evra u 2021. godini, država bi na taj način svojim penzionerima mogla obezbediti stabilnost i sigurnost i opravdala već pomenuto dobijeno poverenje.

Kako održati penzije i kako povećati penzije? Dobre odluke vlasti su sistem održale, ali s obzirom da je, po rečima stručnjaka, idealan odnos zaposlenih i penzionera 4:1, a donekle prihvatljiv 3:1, dolazimo do zaključka da država pravi izuzetne napore da redovno i sa uvećanjima isplaćuje penzije, imajući u vidu da je u PIO fondu na dan 31. decembra 2020. godine registrovano skoro 1,7 miliona penzionera, a da je obavezno osigurano skoro 2.700.000 osiguranika, što kada se iznese kao odnos zaposlenih i penzionera predstavlja negde 1,3-1,5:1, zavisi koji je dan preseka.

Sve to nam govori da do dostizanja odnosa 3:1 mogu proći godine ili možda i decenije ako se oslonimo samo na uvećavanje broja radnih mesta, a na čemu država konstantno i odgovorno radi.

Konstantno povećavanje broja radnih mesta koje se otvaraje i zapošljavanje radno sposobnog stanovništva je izuzetno važna stvar iz mnogo razloga, ali kako bismo nadomestili nedostatak u sredstvima Fonda koja se Fondu isplaćuju iz budžeta države, a kako bi država sama sebi olakšala, najbrojnijoj grupi penzionera, čije su penzije između 10 i 15 hiljada dinara, koji čine 21,5% penzionera, potencijalno omogućiti rast penzija i potencijalno dostizanje nivoa egzistencije koje bi podrazumevao pokrivenu potrošačku korpu, moramo razmišljati o alternativama koje potencijalno mogu biti i trajno dobro rešenje. Te alternative mogu biti veliki projekti u novoj oblasti koju bi država odabrala i tako organizovala konstrukciju da penzioni fond u odgovarajućoj pravnoj formi bude potencijalni suvlasnik.

S obzirom da sam prisustvovala osnivačkom sastanku Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije i da sam pažljivo i tada, a i inače redovno pratila i slušala izlaganja kako ministarke, tako i stručnjaka iz oblasti energetike, posebno na temu obnovljivih izvora energije i njenih ekoloških i ekonomskih potencijala i benefita, daću jednu ideju koja kada dolazi od umetnika može delovati neozbiljno, ali opet možda je vredna bar razmatranja.

Naime, dugo se govori o velikom i važnom projektu „Đerdap 3“, čija proizvodna snaga od 2.400 megavata predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju. Realizacijom „Đerdapa 3“ i godišnjeg prometa koji bi bio negde na nivou od 1.800.000.000 evra, Srbija bi pratila energetsku tranziciju Evrope samim povećavanjem proizvodnje zelenih kilovata i sa Đerdapom 1, 2 i 3 postala energetski lider u ovom delu Evrope.

Promet od oko 1,8 milijardi evra je računat na osnovu cene od 15 evrocenti, što prema podacima Eurostata predstavlja približno prosečnu cenu kilovat časa u EU u 2021. godini, dok je zeleni kilovat dosta skuplji od pomenutih 15 evrocenti, ako uzmemo u obzir da zemlje koje kupuju zelene kilovate time dobijaju i veće karbonske kredite.

U ovakvom gigantskom projektu država bi mogla da dodeli suvlasništvo penzionom fondu u određenoj pravnoj formi koja bi bila moguća, čime bi se obezbedio perpetum mobile dopune sredstava penzionog fonda i umanjivanje subvencija države koja su sada na nivou od oko 1,2 milijarde evra. Time bi se automatski otvorio prostor da država raspolaže sa značajno većim sredstvima u budžetu, koja bi mogla opredeliti ulaganje u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu, socijalne programe, ali i na ulaganje u kulturu. Ta ulaganja bi bila preko potrebna infuzija da se realizuju svi sjajni već započeti projekti i realizovale nove ideje koje Ministarstvo kulture i kulturni radnici već razvijaju.

Takođe, samim ojačavanjem stubova penzionog fonda sigurno je da bi se trajno moglo regulisati i osigurati nacionalne penzije, odnosno nacionalna priznanja pojedincima koji su ostvarili značajne rezultate u svojim oblastima, bilo da su sportisti, umetnici ili drugi pojedinci sa izuzetnim doprinosom za naše društvo i kulturu.

Pozvala bih sve direktne zainteresovane penzionere i njihova udruženja, PIO fond, ministarstva, Vladu i celo društvo da se okupe oko iznalaženja najboljih rešenja za uspešno funkcionisanje penzionog sistema, jer uspešno funkcionisanje penzionog sistema ima ogromne reperkusije na funkcionisanje celog društva.

U tom kontekstu bih pomenula mnogobrojne iskaze zahvalnosti penzionerima od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića na njihovom stoičkom razumevanju i prihvatanju mera stezanja kaiša u cilju postizanja ekonomske stabilizacije, za koju su najviše žrtve poneli baš penzioneri i zahvaljujući kojima je inicijalno ozdravio budžet, a onda značajno bazirano na tome, krenula u ozdravljenje i celokupna privredna aktivnost.

Zbog svega toga, sazrelo je vreme da se inovativnim metodima, kao i permanentnom brigom o svim sadašnjim, ali i budućim penzionerima, dođe do najuspešnijih formula za trajno unapređenje funkcionisanja PIO fonda, iz čijih će dalje izvora svaki penzioner moći da ostvari život dostojan čoveka i njegovog minulog rada.

Iz toga, nek neki budući Đerdapi tri bar delimično pređu u ruke penzionera, pa da i oni poput američkih ili švedskih uživaju na Floridi, ali, zašto da ne, i u lepotama naše majke Srbije.

Kraj svog izlaganja bih završila rečima predsednika Narodne skupštine i Socijalističke partije Srbije, gospodina Ivice Dačića, koje u potpunosti oslikavaju kako moj, ali i stav svih socijalista: „Želimo Srbiju u kojoj biti star nije sramota, a biti penzioner ne znači biti siromašan i diskriminisan. Moramo dati sve od sebe i svoje pameti da to i ostvarimo.“ Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Borisav Kovačević

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Hvala, gospođo predsedavajuća.

Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege poslanici, mislim da retko imamo pred sobom zakone o kojima raspravljamo koji su toliko godina u jednom živom sistemu rasprave ovog parlamenta, zakona koji tolike godine njime se odgovara izmenama i dopunama vrlo promptno i u pravi momenat na društvene i druge okolnosti koje zahtevaju njegovu dogradnju.

U potvrdu ovome, da kažem da je ovo, u stvari, da je reforma uređivanja ove materije počela još 2002. godine, da je od tada imala nekih sedam faza, zadnja je bila pretprošle godine i, evo, ovo je sada osma.

Sada imamo situaciju da ovom dogradnjom zakona nismo ušli u krupne sistemske stvari koje on dotiče i tretira, ali smo ušli i mislim da je kvalitetno i dobro urađeno mnogo toga što predstavlja, hajde, neću da kažem, to je malo omalovažavajuće ako kažem da su to proceduralne stvari, ali ima i proceduralnih stvari, ali jeste dogradnja određenih prava korisnika penzija, naročito su tu pominjane neke stvari koje do sada nisu bile tretirane, kao što su, recimo, prava našeg građanina iz radnog odnosa sa strancem ovde u Srbiji, a čija, tog stranca, firma nije u Srbiji. Mislim da je to vrlo važno, jer sve više imamo takvih, da ne kažem, slučajeva u društvu i jako je važno da smo to sada dogradili.

Druga stvar koja je sada mnogo preciznija, jasnija, tačnija, a to je sve ono što se tiče porodične penzije, gde su detaljno precizirana i prava dotadašnjeg nosioca korisnika penzije i prava i određivanje ko sve može biti, ko može naslediti, da tako kažem, porodičnu penziju.

Sada je to, ja kad sam ovo pročitao, nisam čak ni pretpostavljao da toliko širok broj ljudi lica iz familije itd. može pledirati na takvu porodičnu penziju u slučaju smrti korisnika.

S druge strane, ovim rešenjima, sada novim, oko porodične penzije, dovedeni su svi oni koji mogu pledirati na tu penziju u sasvim ravnopravan položaj.

Ovim sada je porodična penzija došla u situaciju da faktički ako je smrt korisnika u pitanju, ne može se desiti da neko neće naslediti tu penziju. Toliko je širok krug pretendenata na penziju.

Mislim da je sve to odredilo, osiguralo sve one koji su ovim zakonom bili, ne mislim sad samo na porodičnu penziju, ali je preciznije sve sada rešeno i svi oni koji su u situaciji da koriste penziju ili da preuzimaju penziju itd, da su mnogo sigurniji, da je mnogo preciznije sve to rečeno i da je mnogo jasnije svakome od njih koja prava ima. Mislim da je to jako važno što smo uradili. Tu su i ona pitanja troškova sahrane, koja nisu više uopšte zanemarujuća, naknade troškova sahrane sve su skuplje, pogotovo za one ljude, a njih je veliki broj, koji imaju vrlo male penzije i koji treba ne celu penziju, nego više od penzije za troškove sahrane.

Hteo bih da kažem sad nešto o ovome što sam pomenuo, a to je sistemsko pitanje dograđivanja ovog zakona.

Mislim, gospođo ministarka, da bi morali, a verovatno, vi ćete to reći, verovatno vi to već imate zacrtano i u planu, itd, kad se tiče tih sistemskih pitanja, šta ja podrazumevam pod sistemskim pitanjima? Podrazumevam prava sva koja iz ovog zakona za nekoga proističu, i obaveze, naravno, da se ne moraju tog trenutka kad se nešto desilo istraživati šta sad treba neko da radi, da je to sistemom uređeno i da se zna.

Uzimam za primer jednu stvar. Pre 30 i nekoliko godina, ja sam čovek u godinama, pa to pamtim, uzgred rečeno, sad se navršilo 30 godina kako sam u penziji, pa možete misliti koliko ja toga pamtim, ali smo imali situaciju da ste odlazili u penziju sa 85% od plate koju ste poslednju primili. I tu nije imalo šta čovek da razmišlja i da je u nekakvoj zebnji. To se znalo, to je bio zakon. Na takve stvari mislim. A, kod toga mislim na sledeće.

Mi smo sada u situaciji, to je ono što sam na početku rekao, da dograđujemo zakon i iz potrebe što su nastale nove okolnosti u društvu uopšte i u razvoju društva itd. Mi smo sada u situaciji, hvala Bogu da je tako, da smo zaposlenost, odnosno nezaposlenost smanjili toliko koliko jesmo. I ako vi imate u jednom periodu 15 ili 20% više zaposlenih to menja neku situaciju, a da ne govorimo još više ako ima. Menja situaciju u smislu da treba razmišljati sada kako omogućiti i izračunati da li su to tri zaposlena, da li su dva i po zaposlena ili 3,30 koji mogu obezbeđivati penziju četvrtom. Dakle, ovde je sada jedan, to bi bio jedan drugi sistem. Nije u pitanju sada uzimanje iz budžeta, nego je u pitanju kako stvaramo kroz radni odnos sredstva kojima možemo nove penzionere obdržavati.

Jako je važna jedna stvar, a to je da ne dođemo u situaciju, a sada imamo takvu neku situaciju koja na to miriše ili jeste takva ili ja imam takav osećaj kada to pratim, a to je da sadašnji zaposleni koji dolazi u period pred penziju, razmišlja o penziji, on uopšte ne razmišlja o onima mlađim koji ostaju da rade i da će on zahvaljujući njihovom još unapred dugogodišnjem radu imati i na taj način obezbeđenu penziju. Kada sam odlazio u penziju jako sam o tome razmišljao i bio zahvalan svim tim svojim kolegama što će ostati posle mene i što će mi to omogućivati.

S druge strane, na taj način manje direktno opterećujemo budžet.

(Predsedavajuća: Molim vas da privodite kraj, pošto ste već minut prešli vreme.)

Prema tome, na kraju da završim time, da je molba, ako nismo već, da se pozabavimo time, tim krupnim sistematskim stvarima, sistemskim u stvari i da krenemo u to, obzirom da su nam prilike po prognozi takve da će razvoj ići napred i da ćemo imati te mogućnosti. Hvala lepo.