Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i kolenice poslanici, poštovani građani, izmene i dopune ovog zakona predstavljaju nastavak reformi i pomoći će najviše onima sa umanjenim penzijama, jer će oni dobiti povećanje. Više nemamo opterećenje budžeta koje je kritično za opstanak čitavog finansijskog sistema.

Ovde je reč o licima koja su prihvatila program Vlade Srbije za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, ali su zbog izmena zakona iz 2014. godine umesto starosne penzije ostvarili pravo na prevremenu starosnu penziju sa trajnim umanjenjem iznosa ove penzije, što se negativno odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu.

Sada je Vlada donela zaključak kojim trajno rešava problem za lica koja su utvrđena kao višak zaposlenih. Prevaziđen je problem nastao za korisnike prevremene penzije koji su bili korisnici prava na posebnu novčanu naknadu, odnosno korisnici novčane naknade. Izmenama su obuhvaćena i ostala usklađivanja po pitanju obračuna staža korisnika porodičnih penzija, poljoprivrednih penzionera i druga.

Godine 2014. Srbija je bila pred bankrotom. Donošenje Zakona o smanjenju penzija je bila ekonomska odluka čime je omogućeno da penzije i plate i dalje budu isplaćivane. To je bila jedina mera u tom trenutku da bi kriza stala, jer je 58% penzija isplaćivano iz budžeta. Rezultati su čekali, ali uspeli smo da stabilizujemo stanje u našem budžetu. Naša država je preuzela obaveze da sprovede reforme do kraja, da nastavimo sa ozdravljenjem i stvaranjem dugoročne održivosti porasta i povećanja penzija.

Činjenica je da danas imamo potpuno drugačiju sliku. Ozdravljujemo našu ekonomiju i imamo neuporedivo veći broj zaposlenih, obnovljenih i izgrađenih fabrika i onih koje se grade, imamo investitore koji su zainteresovani da ulažu u našu privredu. Pošto procenat zaposlenosti direktno utiče na količinu sredstava za isplatu penzija putem poreza i doprinosa, naša Vlada se maksimalno zalaže da privuče strane direktne investicije i podstakne razvoj privrede i preduzetništva.

Mi ne zaboravljamo na najstarije koji su nas učili, školovali i kojima smo zahvalni na ukazanom poverenju, prihvatajući teške i nepopularne reforme koje su nas sve zajedno spasile i sadašnje i buduće penzionere, a posebno su pomogle da se ide ka postizanju finansijske stabilnosti.

Sve dosadašnje i buduće investicije su pokazatelji da je Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem stvorila pogodno tlo za ulaganje i pozitivnu privrednu klimu. Sve što treba da radimo narednih godina jeste da se držimo tog puta, a ono što penzioneri Srbije svakako treba da očekuju jesu dodatna povećanja penzija i ukupno bolji život. Ovo je put koji vodi sveukupnom razvoju, kurs koji je odredila Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem, put kojim se kreće SNS.

Na kraju, hoću da dam podršku našem predsedniku. Ne želim da se ugrožava autoritet i život predsednika Vučića, čoveka na kojeg sam ponosna, čoveka koji je dovoljno hrabar da se suprotstavi kriminalu, da udari na mafiju, čoveka koji se ne boji da kaže – ne priznajem Kosovo i da pri tom ne prestaje da radi, da se bori za snažniju Srbiju.

Laži, pretnje, silovanja, ukradeni milioni na računima po svetu. To je program, kampanja žutih i njima sličnih i stvarno će biti upamćeni po zlu koje su naneli Srbiji, a Srbija ih neće. Neće bahatost, lopove, kriminalce, batinaše, nasilnike. Srbiji je dosta takvih i sigurna sam da ništa neće zaustaviti predsednika Vučića i nikoga ne može ucenjivati, a Danilo, Milica i mali Vukan će ići uzdignute glave ponosni na svoga oca.

Naša je snaga baš u tome da smo posle svakog napada jači, da se još više borimo da odbrani i osnažimo Srbiju, pogotovo od takvih i sve nas je više, jer narod zna, narod vidi ko se danonoćno bori, ko vuče za ovu zemlju kao niko do sada, ko je postigao neverovatne rezultate, ko gradi, ko diže plate i penzije, otvara fabrike, zapošljava, ko trpi pretnje, prisluškivanja, prevare, kome se iza leđa radi o glavi.

Mi nikada nismo i nećemo napadati nečiju decu, nečiju porodicu i pozivati na linč. Nikada nećemo praviti nered i sramotu svima, pozivati na nasilje. Nećemo se baviti lažima, već iznositi istinu, argumentovanu istinu o svima koji žele u političku borbu. Nastavićemo da ostvarujemo zavidne rezultate, gradimo modernu Srbiju i tako održimo data obećanja i opravdamo poverenje koje su nam građani dali. Treba da sledimo primer koji nam daje naš predsednik – miroljubivost, fer-plej, dostojanstvo, pravednost, čoveka koji brani, čuva i podiže ugled Srbije svuda u svetu i koji je vratio veru u bolju budućnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Radovan Arežina.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što počnem sa diskusijom, obradovalo me je da moja mlađa koleginica Mihajlović Jelena je pomenula u sklopu penzionog fonda izgradnju budućeg Đerdapa 3, kao nosioca i mislim da to čuti od mladih ljudi je veoma pozitivno za razvoj naše zemlje i to očekujemo svi dole građani Timočke krajine, odnosno Srbije, kao ozbiljnu razvojnu šansu, izgradnju Đerdapa 3. Tako da, Jeko, hvala ti što si to pomenula.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje predstavlja nastavak penzijske reforme u našoj državi. Od ovih izmena zakona očekujemo poboljšanje socijalnog položaja korisnika penzija, posebno jedne grupe koja je usled ranijih restriktivnih reformi ostala sa nedovoljno dobro rešenim statusom.

Nužnost restriktivnog penzionog zakonodavstva iz prethodnog perioda bila je u svrhu da bi se stabilizovao penzijski fond, ali i da bi se sačuvala budžetska i makroekonomska stabilnost. Svi se sećamo kakvo je stanje privrede i zaposlenosti bilo početkom 2000.-tih, a posebno mučne privatizacije. Ceh su nažalost plaćali i naši najstariji. Upravo su zato bile potrebne reforme, a one su u periodu od 2014. do 2018. godine podrazumevale nužno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ali, treba reći da su ove mere dale planirane efekte i omogućile da se u 2018. godini pređe u novu fazu reforme penzionog sistema, koje je pre svega usmerena na povećanje penzija i na isplatu razlike u penzijama, što treba krajnje pozdraviti jer od 2018. godine nas je sačekao i kovid, kao planetarna počast.

O predloženim rešenjima govorile su moje kolege iz poslaničke grupe, kao i ostali narodni poslanici, a ja bih o našim starijim građanima za koje govorimo da su u trećem dobu, a to su naši penzioneri, danas ću govoriti iz jednog drugog ugla.

Juče, 15. juna obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema starim osobama i želeo bih da skrenem pažnju na ovaj problem sa kojim se sve više suočava savremeni svet. Razlozi su različiti, a različiti su i oblici nasilja i diskriminacije prema našim najstarijim građanima, prema našim roditeljima, bakama i dekama, prema komšijama i onim starim ljudima koje srećemo na ulici, na pijaci, u autobusu i nažalost nismo spremni uvek ni da im ustupimo mesto za sedenje.

Šta se to dešava sa nama da smo postali sebični, netolerantni, nasilni prema onima koji su stvarali uslove za naš život? Gde je to nestala naša međugeneracijska solidarnost? Ne treba zaboraviti da će ljudska prava starijih sutra biti ljudska prava i za nas. Hoće li ih biti i hoćemo li ih zaslužiti? To je osnovno pitanje.

Juče je Ppoverenica za ravnopravnost saopštila jednu gotovo, neverovatnu prognozu, što je, verujte, i mene strašno iznenadilo, a to je da diskriminacija starijih u ovom veku može postati ono što su rasizam i antisemitizam bili u 20. veku. To je poražavajuće za čovečanstvo koje danas u trci za novcem, koristoljubljem i ispraznim životom zaboravlja na svoje roditelje, na svoje bake i deke. Najveći izazov i za naše društvo jeste, kako da se starije osobe zaštite od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja.

O ovom problemu se retko govorilo, a nasilje u porodici ili u institucijama za smeštaj starih se teško otkrivalo. Danas većinom nije tako. Nažalost, statistika nije dobra i kaže da su u porodici najčešći nasilnici najbliži srodnici, čemu sve češće svedoče mediji koji nam saopštavaju različite slučajeve nebrige i zlostavljanja često sa kobnim ishodima.

U institucijama smeštaja nasilnici su drugi korisnici ili što je kad kad poražavajuće osoblje, neodgovorni pojedinci iz redova osoblja. Statistika kaže da čak svaka šesta osoba starija od 65 godina doživi nasilje, a tek jedna od 24 osobe prijavi to nasilje. Ovo su poražavajuće činjenice i pred ovim činjenicama ne smemo zatvoriti oči jer šta je zadatak svakog humanog društva kada su u pitanju starije osobe? To je da našim najstarijim građanima koji su svoj radni vek proveli radeći za napredak društva obezbedimo mirnu i sigurnu starost, poštovanje i socijalni položaj koji omogućava dostojanstven život u starosti. Ne smemo da zaboravimo da su upravo ti naši najstariji, naši penzioneri gradili zemlju, a u najtežim godinama tranzicije i rasprodaje naše privrede često bili jedini koji su imali kakve takve prihode koji su često od svojih penzija izdržavali svoju decu i svoje unuke.

Srbija spada u demografski stare zemlje i suočava se sa raznim posledicama starenja stanovništva. Danas je u Srbiji svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi mlađi od 15 godina. Prosečna starost je preko 43 godine. Tako se Srbija svrstava u demografski najstariju u svetu. Trend opadanja rađanja se nastavlja, a samo u sedam opština u Srbiji se beleži pozitivna stopa prirodnog priraštaja.

To se posledično odražava na svet rada, odnosno na radni kapacitet stanovništva koji takođe naglo stari. Socijalne i ekonomske posledice su dalekosežne, a jedna od tih posledica je i nepovoljan odnos između radno aktivnog stanovništva i penzionera jer sada na jednog penzionera dolazi oko 1,6 radno aktivnih stanovnika. Taj nepovoljni odnos može se menjati jedino jačanjem realnog sektora većim privrednim rastom i većim zapošljavanjem, ali kakav god bio privredni rast, kakvo god bilo zapošljavanje ne smemo dozvoliti toliku dehumanizaciju društva u kome će stari biti diskriminisani, zapostavljeni, neprimećeni, zlostavljani samo zato što su stari, da ne dožive da ne mogu da se leče baš zato što su stari, što se dešavalo u jednom teškom periodu koji je iza nas. Mislim da ćemo svi zajedno ovde i to pokazujemo u ovim godinama koje su za nama, nadam se u godinama koje su pred nama da ćemo to krajnje i eliminisati.

Srbija je danas u mogućnosti da ne samo povećanjem penzija, već i posebnim paketima mera obezbedi bolji život svojim penzionerima. Podsetiću na tri paketa mera u prethodnoj i ovoj godini kojima su ublaženi negativni efekti Kovida 19. U prošloj godini svi građani, pa i penzioneri su dobili pomoć od 100 evra, penzioneri su dobili u dva navrata po pet hiljada dinara, penzije su proseku povećanje za 5,4%, što moramo priznati u vreme jednog totalnog i ekonomskog sunovrata mnogih zemalja koje su kao i mi pogođene kovidom u odnosu na prošlu godinu u ovoj godini penzioneri dobijaju pomoć od 110 evra, svi su dobili pakete sa vitaminima, svi koji su se vakcinisali dobiće po tri hiljade dinara državne pomoći.

Briga države za naše najstarije ogledala se i u zdravstvenim merama i prioritetnom vakcinisanju za koje nam jednostavno i region i Evropa i ceo svet hteli, ne hteli priznaju. U prilog tome je i današnja odluka EU da Srbiju svrsta na listu bezbednih zemalja za putovanje i mislim da je ovo sjajna vest za sve nas i da nam se ono što činimo. Srbija danas otvoreno govori o svim vrstama diskriminacije i nasilja, a to je posao naše Poverenice za ravnopravnost da obelodanjuje svaki slučaj, ali to je posao i drugih nadležnih organa koji moraju da sprečavaju nasilje, otkrivaju i kažnjavaju počinioce ili preventivno deluju, naglašavam prevenciju jer lakše je sprečiti nego lečiti.

Treba znati da je našim penzionerima isto toliko važno uz visinu penzije od koje mogu pristojno da žive koliko i to da njihov život bude dostojanstven i siguran, da im njihovi najbliži, ali i društvo pruže zasluženu pažnju. Postoji jedna izreka koja kaže – kako se odnosimo prema svojim precima, tako će se i naši potomci odnositi prema nama. Ovo ne smemo zaboraviti kao društvo, još manje kao ljudi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ove izmene o kojima danas diskutujemo idu u pravcu poboljšanja prava naših građana. Takav pristup je na koncu odgovorne politike koju sprovodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ono što je važno naglasiti, zbog građana Srbije, to je da su državne finansije što se tiče penzijskog i invalidskog osiguranja i više nego stabilne.

Osnovni razlog ovih izmena i dopuna Zakona odnosi se pre svega na izmene normi kojima je propisano utvrđivanje prava na prevremenu penziju. Ovim izmenama takođe ćemo omogućiti da Fond radi efikasnije i brže. Zbog naših građana je važno da naglasimo da nema govora o pomeranju starosne granice ili o pooštravanju uslova za dobijanje prava na penziju.

Zahvaljujući efikasnom i odgovornom vođstvu, mi danas u Srbiji, odnosno u Evropi, imamo najbrže rastuću ekonomiju, i pored krize koja je prouzrokovana virusom Kovid - 19. U takvim okolnostima naš je zadatak da sačuvamo sve one rezultate koje smo postigli kroz sprovođenje onih teških ali neophodnih, pre svega fiskalnih reformi 2014. godine, jer smo 2012. godine nasledili upravljanje ovom zemljom koja je bila na rubu bankrota. Dakle, do 2012. godine ovu zemlju su vodili politikanti okupljeni oko politike koju predstavljaju Đilas, Jeremić i Tadić i uspeli su ništa drugo što se tiče Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da dovedu do nepovoljnog odnosa između broja osiguranika i penzionera i samim tim su doveli do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje.

Takvim delovanjem naši penzioneri došli su u situaciju da isplata penzija bude neizvesna i u najvećoj meri su napravili takav sistem koji je podrazumevao neopravdano ostvarenje prava na invalidsku penziju, zbog čega smo došli do gorućih problema koji su podrazumevali ogroman stepen korupcije, posebno u zdravstvu.

Suštinski, oni danas napadaju SNS, predsednika Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, pre svega da bi prikrili sva ona nedela politička koja su imali u periodu od 2000. do 2012. godine, jer su bukvalno Srbiju ostavili na kolenima.

Zamislite sad, prethodnih dana glavna vest na portalima i u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa jeste to što je član SNS, brat predsednika Aleksandra Vučića, gospodin Andrej Vučić, posetio članove SNS, dakle stranke kojoj pripada, u Novom Sadu, jednom mesnom odboru i sada ja njih pitam sa ovog mesta iz Narodne skupštine Republike Srbije - da, i šta je sporno u tome što je član SNS, gospodin Andrej Vučić, posetio aktiviste SNS u jednom mesnom odboru u Novom Sadu?

Dakle, gospodin Andrej Vučić, za razliku od brata Dragana Đilasa, gospodina Gojka Đilasa, nema 30 nekretnina na elitnim lokacijama u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej Vučić nemaju preko 50 tajnih računa gde se nalazi ukraden novac građana Republike Srbije i mogu ponosno da nastave borbu, pre svega za Srbiju, i borbu u SNS.

Iz takvog njihovog delovanja, kroz napade na porodicu predsednika Aleksandra Vučić, ja vidim isključivo isfrustriranost poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića, zato što ih je poslao tamo gde im je i mesto, a to je na margine srpske društvene i političke scene, jer tamo i moraju da budu svi oni koji, kao što je to Dragan Đilas ili Marinika Tepić, optužuju sopstveni narod da je genocidan narod.

Jedini cilj njihove politike, tačnije, ne mogu da kažem "njihove politike" jer nemaju apsolutno nikakav program i nikakvu politiku, jeste da pokušaju da ospore, uz podršku stranaca, političko delovanje predsedniku Aleksandru Vučiću i jeste da pokušaju da preko nasilja, nekakvih obojenih revolucija, bez političke volje građana Republike Srbije na izborima dođu na vlast i da rade ono što su radili, da se bave krađom, dakle da rade ono što su radili do 2012. godine. E, to im nećemo dozvoliti ni mi, to im neće sigurno dozvoliti, pre svega, ono što je najvažnije, ni građani Republike Srbije.

Više puta sam u svojim izlaganjima u Narodnoj skupštini rekao da smatram da su za politiku najvažnije dve stvari, a to su odgovornost i rezultati. Što se rezultata tiče, tu je situacija kristalno jasna. Rezultate ili imate ili nemate. A mi iz SNS smo ponosni na rezultate koje smo za Srbiju ostvarili od 2012. godine do danas. Mi smo ti iz SNS koji smo uspeli da dovedemo do toga da inflacija bude na istorijskom minimumu, da javni dug Srbije bude ispod 60%, dakle u nivou Mastrihta, da stopa nezaposlenosti u Srbiji bude ispod 10%, što je istorijski minimum ako sagledamo period u prethodnih 30 godina.

Srbija je danas zemlja gde se grade novi auto-putevi, gde se otvaraju nove fabrike, samim tim i nova radna mesta i jedna smo od retkih država u Evropi koja je uspela da omogući svojim građanima povećanje i prosečne plate i povećanje prosečne penzije.

Danas je Fond penzijsko-invalidskog osiguranja stabilan i iz meseca u mesec imamo dobre vesti i pozitivne rezultate, posebno za naše najstarije sugrađane, i to je nešto što ne žele da vide samo oni koji ništa ne znaju i koji upućuju kritiku radi kritike i imaju jedino patološku želju da nastave da rade ono što su radili do 2012. godine, a moram da kažem da to pokušavaju da rade u onom trenutku kada znaju da smo obezbedili godinama za redom suficit u budžetu i kada smo konačno stavili Srbiju na noge.

Danas je Srbija zahvaljujući politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića respektabilan međunarodni faktor na međunarodnoj političkoj sceni i svi znaju da je Srbija i ekonomski i politički lider na Balkanu.

Rezultati koje postižemo su vidljivi, proverljivi. Uspeli smo da obezbedimo izdašne programe podrške i pomoći našim građanima i privredi, očuvali smo životni standard, a istovremeno smo uspeli, kao što sam već naglasio, da povećamo plate i penzije.

Takođe, Srbija se svrstala u zemlje lidere u masovnoj vakcinaciji stanovništva.

Zadatak koji je pred svima nama jeste da nastavimo da radimo savesno i odgovorno i da obezbedimo građanima Srbije ono što smo zacrtali kroz investicioni plan "Srbija 2025", a to je da prosečna plata u Srbiji 2025. godine iznosi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Dakle, da građanima omogućimo još dinamičniji privredni rast. Zato sam siguran da će građani Srbije to znati da vrednuju i da će davati i u budućnosti neprikosnovenu podršku i poverenje politici koju sprovodimo mi iz SNS.

Za kraj hoću da naglasim da ću u danu za glasanje podržati Predlog zakona o kojem danas diskutujemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu nema dileme, jer jedan od prioriteta naše poslaničke grupe i SNS, pored očuvanja zdravlja građana Republike Srbije je i bolji kvalitet i bolji materijalni položaj svakog građanina Republike Srbije.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO u fokus stavlja bolji materijalni položaj onih penzionera koji su na osnovu socijalnog programa dobili rešenja o prevremenom penzionisanju i sada će to biti ispravljeno i naravno oni, obzirom da su socijalni program potpisali uz saglasnost Vlade, ostvariti pravo na starosne penzije, što svakako za njih znači povećanje.

Ono što želim da kažem, to je da penzioni sistem u stvari zavisi od ekonomskog napretka i razvoja zemlje, od investicija i od zapošljavanja.

Ekonomija je prioritet i baza, socijalna politika, mere socijalne politike su nadogradnja. Nažalost, mi taj ekonomski temelj Srbije do 2012. godine nismo imali jer su žuti tajkuni, pljačkaši narodnih para, oličeni u liku i nedelima Đilasa, Tadića, Jeremića opljačkali sve što se opljačkati moglo, zatvorili fabrike, gradove i opštine pretvorili u doline gladi, a 400.000 radnika isterali na ulice.

U tim pljačkaškim privatizacijama, mogu da istaknem da je, na primer, u gradu Kraljevu samo u fabrici „Magnohrom“ i u fabrici vagona 17.000 ljudi ostalo bez posla. Njih, naravno, fabrike nisu zanimale, njih je zanimalo samo da pune svoje sopstvene džepove. Zato Dragan Đilas, zajedno sa svojim bratom Gojkom, danas ima nekretnine koje se ne mere u arima, već u hektarima, preko 35 nekretnina, koje je naravno stekao za vreme dok je vršio političku funkciju, naravno, stekao pljačkajući pare iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz budžeta grada Beograda.

Ono što želim da kažem je da je žuto tajkunsko preduzeće, predvođeno Đilasom, Tadićem, Jeremićem, posezalo za povećanjem penzija, ali za takvim povećanjem penzija koje nije bilo ni na kakvim realnim osnovama. Šta znači – nije bilo na realnim osnovama? To znači da privreda nije postojala i da se rast penzija apsolutno nije zasnivao na privrednom rastu i na ekonomskoj snazi zemlje. Ali oni su se dosetili, uzimali su skupe komercijalne kredite po kamatnim stopama od 7,5% i 8% da bi penzionerima isplaćivali penzije i povećavali ih uglavnom pred izbore. To što su te kamatne stope bile velike, to što su ti krediti bili komercijalni, njih naravno nije interesovalo, jer oni to nisu vraćali, već su to morali da vrate građani Republike Srbije.

Međunarodni monetarni fond je 2011. godine, u vreme njihove vlasti, iz Srbije otišao glavom bez obzira, upravo iz razloga što su procenili da je stepen korupcije i stepen neodgovorne ekonomske politike do te mere ojačao da, na kraju krajeva, Međunarodni monetarni fond ovde nije imao šta ni da traži u njihovo vreme.

Za razliku od njih, s obzirom da su zemlju doveli do bankrotstva, 2014. godine, kada se na mestu premijera nalazio Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik države, preduzete su bolne i teške, ali jedino moguće reforme kako bi se zemlja oporavila i kako bi povratili temelj na kome svaka država stoji, a to je ekonomija.

Moram da naglasim, kada su u pitanju penzioneri i kada su u pitanju te teške ekonomske mere, ali koje su bile realne i jedino moguće, kod 60% penzionera, od milion i 700 hiljada, koliko ih ima u Republici Srbiji, nije došlo do smanjenja penzija ni za jedan jedini dinar. Sva novčana davanja koja se tiču prava koja proističu iz penzijskog i invalidskog osiguranja, znači penzije i druge naknade, isplaćivane su tačno i na vreme.

U vreme najveće ekonomske krize koja je zadesila čitav svet, pa i našu zemlju, u prošloj godini država je pokazala da je uz svoj narod, uz svoje građane i da je tu da bi im pomogla. Kroz mere podrške koje je Vlada preduzimala, pomagala je penzionere i prošle godine i ove godine i kroz jednokratne novčane pomoći, odnosno kroz uvećanja uz penzije, ali i kroz obezbeđenje 100 evra za svakog korisnika penzije u prošloj godini i 110 evra za svakog penzionera u ovoj godini.

Ono što je značajno takođe i treba da se kaže, to je da su penzioneri prvi u ovoj godini 6. maja dobili prvih 30 evra pomoći iz ovog trećeg paketa mera, da nikakvo prijavljivanje njihovo nije bilo neophodno, već s obzirom da se penzioneri nalaze u Jedinstvenom informacionom sistemu, njima je direktno uz penziju isplaćeno i tih prvih 30 evra. Naravno, primiće još 30 evra i još 50 evra, koliko je trećim paketom mera, a sva tri paketa mera iznose osam milijardi evra, koliko je država Srbija pomogla i građanima i privredi u ovim teškim ekonomskim vremenima.

Takođe moram da kažem, što se tiče vakcinacije, da su penzioneri odgovorni, da su poštovali sve mere Kriznog štaba u vreme pandemije, da je najveći stepen vakcinisanih upravo među populacijom starijom od 65 godina i čini mi se da je taj procenat 80%. Moram takođe da naglasim da je država i te kako brinula i u zdravstvenom smislu o našim najstarijim sugrađanima, pa prvi koji su u stvari i vakcinisani su bili stari koji su se nalazili u domovima za stare i penzionere, u ustanovama socijalne zaštite. Takođe moram da naglasim da od 2016. godine mi smo četiri godine zaredom, upravo zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici, imali suficit u budžetu.

Tokom pandemije 2020. godine mi smo imali najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u Evropi. Kada je u pitanju vakcinacija, Srbija je pokazala da je lider ne u Evropi, nego i u svetu po broju vakcina koje je obezbedila svojim građanima, to su četiri vrste vakcina, i naravno, vakcine su potpuno besplatne. U našu zemlju dolaze i građani iz regiona, iz susednih država, ali i iz Italije i nekih drugih država, kako bi se vakcinisali, jer za nas zdravlje naše, ali i naših komšija i svih ljudi u svetu je nešto što nema političku dimenziju, to treba da bude prioritet svake odgovorne zemlje, a Republika Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, jeste odgovorna.

Ono što moram da istaknem jeste da je u vreme kovida prošle godine, upravo vodeći računa o zapošljavanju i o mladim ljudima, pokrenut projekat Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja „Moja prva plata“, za koji je država obezbedila dve milijarde i gde je deset hiljada mladih ljudi koji su završili srednju i visoku stručnu spremu moglo da konkuriše za svoj prvi posao, da stekne radno iskustvo, ali naravno iz toga može proizaći i da nađu trajno zaposlenje kod poslodavaca kod kojih su angažovani.

Takođe moram da napomenem da ova Vlada vodi odgovornu politiku u delu zapošljavanja. Usvojena je Strategija zapošljavanja za period 2021-2026. godine, kao i Akcioni plan i već za 2021. godinu previđeno je zapošljavanje oko 18.000 ljudi. Naravno, želim da istaknem da među tim ljudima nalaze se i ona nezaposlena lica koja pripadaju tzv. ranjivim kategorijama, kao što su Romi, kao što su stariji od 50 godina, kao što su osobe sa invaliditetom itd.

Moram da istaknem i to da je Srbija politički stabilna zemlja, da su mir, bezbednost i sigurnost naših građana takođe na prvom mestu, da je povoljna investiciona klima u očima stranih investitora na zavidnom nivou, da u nemačkim kompanijama, a njih je oko 400, danas radi 70.000 naših građana. Godine 2014. taj broj je bio 18.000 zaposlenih u nemačkim kompanijama.

Da je investiciona klima dobra, pokazuje i podataka da najveći japanski investitori dolaze i otvaraju fabriku u našoj zemlji kao što je „Nidek“ u Novom Sadu, kao što je „Tojotajers“ u Inđiji, itd. U Smederevskoj Palanci, u kojoj su dugo držali vlast žuti tajkuni, gde je budžet bio potpuno urušen, opština potpuno devastirana, zahvaljujući pre svega, odgovornoj ekonomskoj politici i ekonomskom patriotizmu Aleksandra Vučića došla južnokorejska firma koja će zaposliti ljude. Naravno, ono što je značajno napomenuti, da će plate i u japanskim firmama i u nemačkim firmama biti značajno iznad proseka.

Na kraju želim da napomenem, da je politika ove Vlade, ali i politika Aleksandra Vučića, koji ima viziju udahnula život i nadu, ne samo u Beogradu, nego u mnogim gradovima u unutrašnjosti Srbije, kako bi se razvijale i kako bi stanovništvo ostajalo na tom području i ne bi se raseljavalo u veće gradove.

Moram da napomenem da u opštini Priboj, koja pripada grupi nerazvijenih opština, u aprilu mesecu ove godine prosečna neto zarada iznosila je 74.215 dinara. Naravno, u Priboju, zahvaljujući pomoći Vlade otvorena je industrijska zona, jedna od najvećih u jugozapadnom delu Srbije, došli su strani investitori, otvorena je nemačka kompanija u industrijskoj zoni, otvorene su i druge kompanije, i data je šansa ljudima da ostanu na svojim ognjištima i tu zarađuju svoj hleb.

U danu za glasanje, podržaćemo predloženi zakon.

Hvala.
Reč ima Ivan Ribać. Izvolite.