Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, kao i druge koleginice i kolege, želim da pozdravim nameru Ministarstva da reši problem građana koji su bili obuhvaćeni socijalnim programom Vlade za rešavanje viška nezaposlenih.
U ovom kratkom izlaganju bih naglasak stavio na brojne probleme sa kojima se suočavaju penzioneri iz regiona, odnosno bivših jugoslovenskih republika. Gospodin Šukalo je pomenuo problem sa kojim se suočava 50.000 penzionera sa područja Republike Srpske Krajine, sada u velikoj meri njihovih potomaka, dakle, njihove dece i unučadi.
Naime, režim Franje Tuđmana je u leto 1991. godine ukinuo isplatu penzija srpskim penzionerima i nije im isplaćivao čitavo vreme rata. Proterani Srbi su posle završetka rata 1996, 1997, 1998. godine i dalje dolazili u Hrvatsku i ponovo aktivirali svoje penzije, međutim, ostao je ovaj prazan period od šest, sedam, osam i više godina. Dakle, prema podacima Udruženja penzionera iz Hrvatske, Hrvatska duguje zaostale neisplaćene penzije za oko 50.000 penzionera i njihovih potomaka, prosečno 81 penzija po svakom penzioneru. To je jedan ogroman problem. Hrvatska uporno odbija da reši to pitanje.
Svi znamo da je penzija imovinsko pravo i da to pravo ne zastareva. U tom smislu, ja sam više puta predlagao i sada ću ponoviti da smatram da je važno da Vlada Srbije pokrene suštinski dijalog sa zvaničnim Zagrebom oko rešavanja brojnih problema proteranih Srba, ali i niza drugih oštećenih građana, sa ciljem pronalaska pravičnog i trajnog rešenja tih problema.
Temelj tog dijaloga bi morao da bude veoma važan međudržavni sporazum, to je Bečki sporazum o sukcesiji, koji je potpisan 2001. godine od strane predstavnika država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije, a ratifikovan u parlamentima tih država i stupio je na snagu u leto 2004. godine. Taj sporazum ima sedam aneksa. Posebno je značajan Aneks 7, Aneks G toga sporazuma, koji se zove - Privatna svojina i stečena prava i u njemu se veoma jasno i precizno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata, pod pritiscima i pretnjama, moraju biti proglašeni ništavnim.
Hrvatska čitavo vreme opstruiše sprovođenje toga aneksa. Po međunarodnom pravu, po Ustavu Hrvatske, po Ustavu BiH i drugih država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, Bečki sporazum o sukcesiji ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona.
Mislim da je važno da kao država insistiramo na otvaranju suštinskoga, stvarnoga dijaloga, vezano za rešavanje i pitanja zaostalih neisplaćenih penzija i pitanja stanarskih prava i pitanja preko 10 hiljada srušenih srpskih kuća i lokala u klasičnim terorističkim akcijama u desetinama hrvatskih mesta i gradova gde nije bilo ratnih dejstava.
Druga važna stvar koja se tiče penzionera iz regiona jeste činjenica da Vlada Srbije nije donela odluku da se novčana pomoć isplaćuje i penzionerima iz regiona. Prema podacima Zavoda za socijalno osiguranje u Srbiji živi oko 125 hiljada penzionera koji su rodom i poreklom iz regiona, od toga 59 hiljada iz Hrvatske, 41 hiljada sa područja BiH i oko 25 hiljada sa područja Slovenije, Makedonije i Crne Gore.
Vlada Srbije je prošle godine u dva navrata isplatila četiri odnosno pet hiljada dinara novčane pomoći da olakša penzionerima da prebrode posledice pandemije korona virusa. Samo manji deo od ovih 125 hiljada penzionera koji su rodom i poreklom sa područja bivše Jugoslavije su dobili tu novčanu pomoć jer su korisnici Fonda PIO Srbije, dakle, stekli su deo radnog staža u Srbiji. Velika većina njih je radni staž stekla u Hrvatskoj, BiH, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji, velika većina njih ima male penzije, ti se ljudi osećaju ogorčeno, ljuto, diskriminisano, zato što su penzioneri korisnici Fonda PIO Srbije dobili devet hiljada novčane pomoći prošle godine, a oni nisu dobili. Takođe, ove godine Vlada opravdano planira da da novčanu pomoć penzionerima u visini od 50 evra.
Mislim da bi bilo važno, gospođo Kisić Tepavčević, da Vlada razmisli o mojoj inicijativi da se donese odluka da se i tim penzionerima isplati ova novčana pomoć, da ne budu diskriminisani u odnosu na ostale penzionere. To su ljudi koji žive u Srbiji, koji svoje male penzije troše u Srbiji, koji ispunjavaju savesno sve svoje obaveze u Srbiji i bilo bi fer i pošteno da i oni dobiju tih devet hiljada od prošle godine i sada najavljenih šest hiljada ove godine.
Takođe, penzioneri koji su rodom i poreklom iz država regiona a žive u Srbiji su ogorčeni, nezadovoljni što oni nemaju pravo na penzionerske kartice i pravo na vaučere. Penzionerske kartice su korisne penzionerima korisnicima Fonda PIO Srbije jer sa njima imaju pravo na popust od 10 do 15% za kupovinu prehrambenih proizvoda, kupovinu kućne hemije i druge potrepštine u velikim trgovinskim lancima. Mislim da bi bilo fer da i penzioneri iz regiona takođe dobiju pravo na te penzionerske kartice.
Konačno, penzioneri iz regiona nemaju pravo na vaučere, kao što ih imaju penzioneri korisnici Fonda PIO Srbije u vrednosti od pet hiljada dinara, koje izdaje Ministarstvo trgovine i turizma i koji penzionerima koriste da mogu da idu na lečenje u banje ili da idu na odmor u neke od brojnih ugostiteljskih objekata. Mislim da bi i penzioneri koji žive u Srbiji a ostvarili su svoj radni staž na području Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije takođe trebali da dobiju pravo na vaučere.
Poseban problem jeste jedna kategorija građana Srbije, radi se o 26 hiljada proteranih Srba koji imaju izbegličke karte. Oni, nažalost, nisu imali pravo da dobiju 100 evra pomoći koju su dobili svi punoletni građani prošle godine, a ni ove godine nemaju pravo na 60 evra novčane pomoći. Nezaposlena lica koja imaju izbeglički status nisu dobili pravo na 60 evra. Proterani Srbi koji imaju izbeglički karton nemaju pravo sada na tri hiljade dinara ako su se vakcinisali.
Dakle, mislim da su ovo važne stvari i ja apelujem na vas, gospođo Kisić Tepavčević, da vidite u Vladi sa premijerkom Brnabić da ova nepravda prema penzionerima i Srbima iz regiona se ispravi, da se ispravi nepravda prema 26 hiljada proteranih Srba koji imaju izbeglički status, odnosno imaju izbegličku kartu. Tu izbegličku kartu izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao što izdaje i ličnu kartu i to je važeći dokument za te građane, jer oni sa tim dokumentom ostvaruju sva svoja prava, ispunjavaju sve svoje obaveze, a samo kada je u pitanju da dobiju novčanu pomoć, ta izbeglička karta ne važi. Dakle, apel na vas i na Vladu da se ispravi ova nepravda. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li pre zaključivanja pretresa žele da se obrate predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo?
Reč ima Milija Miletić, tri minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažena ministarka, drage kolege, ja ću kao član poslaničke grupe SPP-USS, podržati Predlog zakona zato što sam ja u periodu 2014. godine bio zajedno u tom sazivu kada je naš predsednik Srbije, Aleksandra Vučić podneo inicijativu da radimo malu uštedu, gde su penzioneri na neki način bili od pomoći, velike pomoći nama, našoj zemlji, a sada se to polako svima vraća kroz ova povećanja penzija.

Mislim da je to bila ispravna stvar. Pokazalo se da je to bilo potrebno jer su penzioneri uvek bili uz našu zemlju i uz nas kada je bilo najteže, oni su i gradili našu zemlju.

Što se tiče svega ostalog, mislim da u narednom periodu mi moramo staviti akcenat da se radi više na upošljavanju ljudi, da se radi više na razvoju malih sredina, jugoistoka Srbije, nerazvijenih područja i da na taj način sutra imamo mogućnosti da se penzije povećavaju, a to možemo samo ako dođemo u situaciju da se otvaraju nova radna mesta.

Podržaću sve predloge Vlade kojima se utiče na razvoje nerazvijenih područja, na razvoj poljoprivrede, jer je to jedini način da naši penzioneri i svi mi koji sutra treba da dočekamo tu penziju, da imamo sigurnu penziju i sigurnu budućnost.

Još jednom ću kao poslanik i predsednik USS podržati predlog ovog zakona i to je ono što je potrebno našoj zemlji Srbiji i svim našim penzionerima. Hvala još jednom i samo napred ministarka.

Zahvaljujem.
I na kraju Partija ujedinjenih penzionera. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imajući u vidu, od toga polazim, da je ovaj parlament u proseku verovatno jedan od najmlađih u regionu. Zahvaljujući tome što smo u ovom mandatu dobili izrazito veliki broj mladih ljudi kao poslanika, posebno u SNS.

Hteo bih danas, obzirom da nisu dvoje najstarijih poslanika, gospođa Tišma, ne vidim je, i gospodin Đuro Perić, nisu tu, oni su, inače, u desetoj banci već, pa bih ja hteo, ako mi dozvolite, da uzmem sebi pravo da sam možda jedan od najstarijih, ovde sigurno, po penzijskom stažu, ne po godinama, da se zahvalim svim ovim brojnim ljudima, posebno mladima koji su danas govorili.

Ovoliko priznanja penzionerima za sve što su uradili za ovu zemlju, pa i za njih, ovoliko ispoljenog poštovanja prema penzionerima. Bilo je, verujte meni, bilo je mnogo lepo danas sediti i mnogo se lepo osećam u toj atmosferi.

Zahvaljujem svim ovim mladim ljudima i svima drugima koji su to iskazali. Mislim da će mi biti jako žao, ako nije veliki, ogroman broj penzionera danas slušao prenos ove Skupštine da to čuju.

Hvala vam lepo.

Zahvaljujem predsedniku poslaničke grupe PUPS na ovim rečima.
Da zaključim u istom duhu, zahvaljujem ministarki i svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE.
Primile ste Predlog odluke koji je podnela poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine.
Da li predstavnik predlagača, dr Aleksandar Martinović, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Liste prijavljenih za reč nisu predate.
Na osnovu člana 98. stav 4. zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem sredu, 16. jun 2021. godine, sa početkom u 18 časova i 33 minuta, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika, kvorum za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 173 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Prvo – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Podsećam vas da je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu, a s obzirom da na Predlog zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, odlučivati samo o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u celini.
Zaključujem glasanje: za – 173, nije glasalo dvoje narodnih poslanika, ukupno 175 narodih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Pod dva – Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, pre prelaska na odlučivanje, podsećam da prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije Narodna skupština svoje izborne nadležnosti vrši većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, sa ispravkom, u celini.
Zaključujem glasanje: za – 176, nije glasao jedan narodni poslanik, od ukupno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke.
Kao što ste obavešteni, nastavljamo sa radom i sledeće nedelje.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.