Nastavljamo sa radom.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pred nama su danas dva zakona, koja su veoma važna za vaspitanje i obrazovanje, i to u visokoškolskom vaspitanju i obrazovanju – Zakon o studenskom organizovanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Nemam nameru da šire obrazlažem, jer je to predstavnik poslaničke grupe izuzetno dobro elaborirao. Dozvolite samo nekoliko rečenica da napomenem, kada su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju na dnevnom redu.

Ovo je jako bitno što su i kolege i koleginice podvukle, da se izmešta izbor članova Viskog saveta za nacionalno obrazovanje i Visoko akreditaciono telo iz Vlade Republike Srbije u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Na taj način pridonosimo procesu demokratizacije, ne samo vaspitanja i obrazovanja, nego ukupnog sistema naše zemlje.

Kada smo već u visokom obrazovanju, nije na odmet da spomenemo i da uopšte govorimo o visokom obrazovanju, jer vrlo retko govorimo u ovom viskom domu o visokom obrazovanju, dozvolite ipak da kažem da mi čini zadovoljstvo što smo takozvanim starim studentima, to jest studentima koji su upisali studije po programu iz 2005. godine, produžili još za jednu školsku godinu.

Moja malenkost od 2012. godine se bori da taj produžetak ne bude jednogodišnji, stalno smo za godinu i dve, nego trajan. Pravo je svakog studenta na trajno obrazovanje. Ali, ovo „ali“ je jako bitno, mi po onom prvom Zakonu o visokoškolskom obrazovanju smo rekli da student koji upiše po jednom programu ima pravo da završi studije, dokle god on studirao, po tom programu. Mislim da tu zaista treba razmisliti u budućnosti, odnosno mi na Odboru mislimo jedno slušanje organizovati u tom smislu, zato što imamo slučajeva, na primer, da student koji je studirao 28 godina, za tih 28 godina nije završio fakultet, ali je dobio nagradu za životno delo iz oblasti koje je studirao.

U čemu je problem? Pa, ima ih više. Jedan od njih je nastavni kadar, profesori, „bauk profesori“, jer nama na fakultetima, osim divnih predavača, pedagoga, naučnika, ima jedan deo profesora koje mi često nazivamo „bauk profesori“, kod kojih niko ne može položiti određeni ispit. Zato je vrlo važno ko radi na visokoškolskim obrazovnim ustanovama. Tu imamo zaista svega. Tu imamo ljudi koji ne drže do patriotskog vaspitanja i obrazovanja, a to je jedan od uslova u svakoj zemlji, jedan od uslova da nastavnik može biti nastavnik, ne u smislu pravnom, nego u smislu obrazovnom. Patriotizam je jedan od glavnih zadataka moralnog vaspitanja o kojem studenti pedagogije uče na fakultetu, a ne samo pedagogije, nego i drugih nastavnih predmeta.

Isto tako, imamo doktorante koji su završili i dali sve ispite u vremenu gde je zakonodavac rekao: „tri plus tri godine“, ali molim vas, gube radni odnos, zato što im temu nisu prihvatili, ne prihvatili, zapravo odgovorili profesori ili često fakulteti za dve godine drže u ladicama. E, to moramo da stavimo i na dnevni red. Dalje, doktorirati iz latinskog jezika i klasičnih jezika, napraviti doktorsku disertaciju pre pet godina, pa ja bih voleo da ga vidim, ko to može učiniti. Znači, ne treba im ukidati ta radna mesta, nego dekani zajedno sa Ministarstvom da iznađu mogućnosti da ne gube radna mesta.

Kad smo već kod doktoranata, tu imamo zaista problema na svim univerzitetima, koliko ja imam uviđaja, imamo dosta krivice do administracije fakulteta, odnosno univerziteta. Ne drže se rokova, ne odgovaraju studentima za prijavu doktorske disertacije po godinu i dve. Imamo slučaj, napravljena doktorska disertacija ovde u Beogradu, dve godine se čeka zato što je u komisiji profesor jedan koji ne priča sa drugim profesorom. Dakle, ima masa tih razloga, da ja ne idem u širinu.

E, kad smo već kod toga, ono što je jako važno, gospodine ministre sa saradnicima, to je da smo mi 2000. godine uništili obrazovanje. To je zakonom koji je pokojni Gašo Knežević bio inicijator i bio ministar za vreme bivše vlasti on je donesen. On nam je uništio vaspitanje i obrazovanje, čije posledice ćemo još osećati, po mojoj proceni, bar još deset, petnaest godina. Ne možemo se vratiti na nivo na kojem smo bili. O čemu se radi, da ovde objasnim.

Mi smo tada, pod pritiskom Zapada i Soroša, izbacili vaspitanje i obrazovanje iz vaspitno-obrazovnih ustanova, i ne samo iz njih, nego i iz društva, iz porodice, iz sredstava masovnih komunikacija. Pa gledajte na šta vam televizije liče, ne računajući RTS, njima svaka čast. Ali ove druge, i sa nacionalnom frekvencijom, one nisu kao vaspitni faktor, kao nekad što su bile, a trebalo bi da budu, a to na Zapadu jesu, ali zato kod nas nisu. Zabranjivalo se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama da spomenu reč „vaspitanje“.

Zabranjivalo se nastavnicima u osnovnim i srednjim školama da spomenu reč „vaspitanje“. Mi bitku bijemo od 2012. godine da zakon zovemo onako kako zove čitav pedagoški svet, kako ga nazivaju, on treba da nosi naziv Zakon o visokom vaspitanju i obrazovanju, ne Zakon o visokom obrazovanju. Pa, zakon o osnovnoj školi, govorili smo, zakon o osnovnoj školi, ne Zakon o vaspitanju i osnovnom obrazovanju, Zakon o vaspitanju i srednjem obrazovanju, a mi smo sve obrnuli.

Zbog nevaspitanja koje smo proterali iz društva mi imamo ubistva svakodnevna, ubistva u porodici, ubistva na ulici, nevaspitanje u porodici, nevaspitanje u skupštini ovoj, nevaspitanje u Vladi i društvu u celini. Vratimo vaspitanje u društvo. Ogromni su ekonomski gubici. Moja malenkost je računala samo da bi jednu nevaspitnu meru otklonili, a to je grafite po zgradama u Beogradu, treba nam milijardu evra. Malo li je? Znate li šta možemo sa milijardu evra? Da ne govorim o drugim merama.

Dakle, vratimo vaspitanje od predškolskih ustanova, do visokoškolskih obrazovnih ustanova i društvu u celini. Da bi vratili to, moramo imati i nastavnike koji vole svoj posao, koji su pedagozi, a ne nastavnici, onda ne bi rušili učenike. Učenik i student, gospodo profesori, ima pravo da ne zna, ali moje pravo kao profesora i pedagoga jeste da mu ne dozvolim da ne zna, da ga pedagoškim umećem dovedem do rezultata, to je suština, a oboriti učenika i studenta može svako. To pedagogija vrlo dobro zna.

Kada smo u pitanju kod moralnih zadataka ličnosti, dozvolite da kažem da najpre moramo voleti svoj posao, profesori. Još je veliki Platon u svojoj državi rekao: „Država neće biti na šteti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitao decu buduće genaricija biće neznalica“. Vidite važnost vaspitanja i obrazovanja. Da ne govorim o Pestalociju velikom koji je rekao: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da bi se mogao popeti na najviše Alpe samo da mogu započeti“, misli vaspitavati decu i omladinu. E, to je suština u tom delu.

Dozvolite još jedan citat od Kasiodora, velikog rimskog istoričara, pisca i državnika šta znači vaspitanje u duhu patriotizma. Dakle, veliki Kasiodor je rekao: „Prelistavajte istoriju svog naroda, da ne bi u vlastitoj državi bili stranci“. Ali da smo stranci u vlastitoj državi dokazuje jedan deo srednjoškolskih profesora o kojima ću ja, gospodine ministre, danas da progovorim imenom, prezimenom, bez zadrške.

Među tim o kojima ću da kažem da nema patriotskog ne samo vaspitanja, nego da su krivac za ovo stanje u društvu je prof. dr Slobodanka Turajlić, koja je bila pomoćnica, ministra, čini mi se za vreme pokojnog Gaše Kneževića, čije posledice danas osećamo na svakom koraku.

Zašto nju spominjem, sad ću da vam kažem. Ugledna je ona danas članica Pokreta slobodnih građana. Znate šta je zatražila, verovali ili ne, ali zatražila je rušenje spomenika Stefanu Nemanji. Stefanu Nemanji tvorcu srednjevekovne srpske države. Znate li šta je izjavila, a profesor Univerziteta godinama, citiram: “Monstruozni spomenik Stefanu Nemanji treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog Venca“.

Šta sad kaže, gospođa Turajlić vezano za Kasiodora koji je rekao: „Prelistavajmo istoriju svoga naroda da u vlastitoj državi ne budemo stranci“, a ona je stranac u vlastitoj državi i ne samo ona, čućemo, ima ih više.

Ona je gostujući na televiziji, otvoreno kažem N1, zloglasnoj, zaista zloglasnoj, jer ta televizija N1 je gora od Gebelsa. Jeste videli ovih dana čime se bave. To je neverovatno. Ona je kazala, citiram: „Ovaj spomenik je nešto čega se svako normalan treba stideti“ i dodala, citiram: „To je takva bruka za ovaj grad, takva sramota koje će generacije nositi ako se spomenik ne ukloni“. Završen citat.

Da li možete, poštovani građani i vi gospodine ministre da verujete da ova gospođa je bila profesor univerziteta četrdeset i nešto godina. Da je bila pomoćnik ministra u Vladi Republike Srbije. Sada je ja pitam, a nije ona jedina, o drugima ćemo još malo da progovorimo, zašto ste gospođo profesorko protiv dizanja spomenika Stefanu Nemanji? Da li zbog toga što je spomenik podignut srpskom svetitelju? Ili, da li ste zbog toga što je Stefan Nemanja bio osnivač srpske srednjevekovne države? Da li ste možda zbog toga zato što je spomenik delo velikog ruskog umetnika, vajara? Da li ste možda zbog toga ili ste možda zbog podizanja, zato što je inicijator podizanja spomenika bio predsednik države Aleksandar Vučić? Izgleda da vas to najviše boli. Jako ste nervozni kada ste to govorili na ovoj televiziji. Da li ste možda protiv podizanja spomenika Stefanu Nemanji zato što je taj spomenik dobro za srpski nacionalni identitet? Možda zbog toga.

Zapamtite dobro, gospođo profesorko, nekada će pisati, siguran sam, spomenik Stefanu Nemanji je najlepši dar srpskog naroda i države, gospodnje 2020. godine svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju srpsku veru, pravoslavnu veru, srpsku naciju i srpsku otadžbinu. Spomenik je postavljen za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića, reformatora i modernizacije Republike Srbije. Uveren sam da će to izučavati buduće generacije.

Nemojte poštovani poslanici, nemojte se čuditi što gospođa Turajlić nipodaštava srpsku kulturu, a verovali ili ne, ona je izjavila, citiram: „Kosovo je izgubljena teritorija za Srbiju, borba za rešavanje Kosova i Metohije je igrokaz“. Završen citat. Da li poštovani građani Republike Srbije možete verovati da uvažena profesorka to govori.

Da dalje o njoj ne pridajem joj važnost, ali njoj se pridružio, verovali ili ne, prof. dr Dušan Teodorović akademik, član neke slobodne skupštine Srbije. Taj svakodnevno pljuje po ovoj Narodnoj skupštini. Kaže da smo štala, mi poslanici primitivci, a nema pogrdne reči koju nije rekao za predsednika Vučića, narodne poslanike i Vladu Republike Srbije. Samo nekoliko rečenica.

On je 18.7. gospodnje 2019. rekao za narodne poslanike da su primitivci. Jeste, gospodine akademiče, možda jesmo primitivci, ali nismo kao vi gospodine akademiče pobegli iz zemlje upravo kada nam je otadžbina bila bombardovana. Proveli ste mirne dane, za razliku od nas. U zemlji agresora ste proveli. Šta ste radili u toj zemlji gospodine akademiče? Svakodnevno napadate i poslanike i ovu državu. Vi ste gospodine akademiče 18.3.2020. godine kao moralna gromada od akademika izjavili da je predsednik države Aleksandar Vučić. Staljin, da je Hitler, Musolini, Franko ili dinastija Kim.

Gospodine akademiče, za razliku od vas Aleksandar Vučić gradi kult rada u ovoj zemlji, kult samopregora, kult borbenosti za svoju zemlju, kult pozitivne energije, kult ideja za dobro svih građana, pa i vašu gospodine akademiče, gospodine Teodoroviću. Vi ste gospodine Akademiče gajili kult nerada, kult neborbe za svoju otadžbinu, jer ste vi gospodine akademiče oterani sa saobraćajnog fakulteta kao neradnik i našli utočište u SAD.

Kad sam već kod njega koji nas stalno pljuje, gospodine potpredsedniče Orliću, dozvolite da kažem da je on 13.10.2019. godine ispoljio neviđenu mržnju prema sjajnom glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je imao ulogu na otvaranju auto puta „Miloš veliki“ i što se tome radovao kao i milioni građana Republike Srbije. Zbog Jezdićeve ljubavi prema uspehu svoje države u infrastrukturi, Teodorović je isijavao mržnju prema državi i gospodinu Jezdiću i gospodinu Aleksandru Vučiću. Rekao je da neće više kupovati čak ni rakiju gospodina Jezdića koja je inače odlična. Da li možete verovati da to profesor koji radi u visokom obrazovanju, još pri tome i akademik izgovara ove reči.

I ne samo to, da on nema ni trunke patriotskog osećanja, govori i ovaj citat kada je rekao. Citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. To je rekao uvaženi akademik i dodao, citiram: „Pustite Kosovo da ne biste žrtvovali Srbiju“ završen citat. To je izgovorio u jednom listu 22.7.2020. godine. I nije samo on. Da se ja previše s njim ne bi više bavio, a neka se on dalje bavi s nama.

Gospodine potpredsedniče, doktore Orliću moram da kažem da Dragan Đilas i Vuk Jeremić iz dana u dan neprestano psuju, vređaju, satanizuju ne samo građane Republike Srbije, nego i predsednika Vučića i državu Srbiju. Znate u dosluhu sa kim rade oni? Sa Hrvatima, sa šiptarima i bivšim Srbima Crnogorcima. Oni optužuju srpski narod i Aleksandra Vučića da su izvršili rat 90-tih godina, da smo pljačkali, palili i ubijali u masovnim grobnicama, videli ste ovih dana.

Tako je pre neki dan na Đilasovoj Njuz Maks Adriji, televiziji, uvodničar vesti obratio se građanima ovim rečima i šokirao sve gledaoce širom sveta, tamo dokle se dostiže gledanost. Ovako je rekao. Citiram: „Dobro veče, gde ste bili 90-tih? Koliko ste tela spalili? Jeste li doneli kući bar jedan frižider, prsten ili zlatni zub? Jeste li ubili bar jednog čoveka u masovnim grobnicama? Jeste li ubili bar jednog Albanca?“ Završen citat.

Gospodine potpredsedniče, doktore Orliću, ja ću da odgovorim danas, nadam se zadnji put i Đilasu i Jeremiću i Tadiću na ove uvrede srpskog naroda i države. Vama kome je dosadno možete napustiti.

Gospodin Đilasu, gospodine Tadiću i Vuče Jeremiću odgovoriću vam direktno i posle moje diskusije ostajte u mišijoj rupi i nikada se više nemojte javljati Srbima ovim pitanjima, nego onima čije interese zastupate, a to su Hrvati, šiptari i Bošnjaci, zarad jeftinih političkih poena.

Sada ću da vam citiram ko je poveo rat. Poštovani građani zbog vas, Josip Boljkovac, bivši ministar Hrvatske 1990. do 1992. godine kaže ovako, citiram: „Tuđman je želeo rat po svaku cenu. Rat nije bio nužan, već namera. Po tom Tuđmanovom konceptu Srbi su trebali nestati iz Hrvatske“, završen citat 12.2.2012. godine.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilasu, zašto vi srpski narod optužujete za vođenje rata, kada ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac, kaže ko je rat vodio, da li je, ovo je sada zgodna prilika da odgovorimo i nadam se da više nikada ne odgovaramo na njihove gluposti.

Drugo, isti Josip Boljkovac je rekao, citiram – Srbe u Hrvatskoj, trebalo je proglasiti hrvatskim građanima i nazvati ih pravoslavnim hrvatima, treba zabraniti odrednicu pravoslavni Srbi, završen citat, dakle, evo vidite ko je imao nameru da vodi rat i šta od rata želi da postigne.

Idemo dalje, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i Tadiću, 24.5.1992. godine, na Trgu republike, bivšem, današnjem Trgu Bana Jelačića, Franjo Tuđman je rekao, citiram – moglo je proći i bez rata, ali Hrvatska to nije želela. Mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske i s toga smo vodili političke pregovore, a iza toga sami stvarali svoje oružane postrojbe. Da nismo tako učinili, ne bismo ostvarili svoj cilj, tj. nezavisnost Hrvatske, završen citat.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i gospodine Đilas, jel vam sada jasno ko je vodio rat i nikada više u svom životu da niste spomenuli da su Srbi poveli rat, Aleksandar Vučić i narodni poslanici, koji su danas u ovoj skupštini.

Što se tiče paljenja kuća, za koje je vaš uvodničar unazad tri dana rekao, i obratio se građanima i pljačkanja imovine, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i gospodine Tadiću, doktor Franjo Tuđman, vam je odgovorio i na ovo pitanje.

Tuđman kaže, a ja citiram – priznajem da je 1990. godine, 1991. godine, bilo ekscesa sa naše strane poput paljenja i miniranja srpskih kuća, da se dogodilo i po koje ubistvo, da je neko i pre vremena morao pobeći, pre vremena, obratite pažnju na ovu reč, iz Hrvatske, međutim Srbi su sa ovim morali računati. Ponosan sam na sve to što sam uradio, završen citat dr. Franjo Tuđman, na Trgu Bana Jelačića.

Da li vam je gospodine Đilas, jasno ko je poveo rat? Gospodine Jeremiću, jel vam jasno ko je poveo rat, a vi nama prigovarate što smo branili otadžbinu. To su najlepše stavke u našim biografijama, za razliku od vas.

Gospodine Đilas i gospodine Vuče Jeremiću, stalno optužujete Srbe, a i Aleksandra Vučića, za rat 90-ih godina. Gospodine Đilas, Srbi nisu izazvali rat. To kažu i vaši mentori. Džejms Beker, državni sekretar SAD do 1992. godine je rekao ko je poveo rat, citiram: "Slovenija i Hrvatska su uzročnici građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Njihovo nasilno odvajanje bili su u suprotnosti sa aktima Helsinškog sporazuma. Jugoslavija je u svođenju računa gurnuta u građanski rat. Jednostrano proglašenje nezavisnosti protiv naših upozorenja i upotreba sile uzročnici su građanskog rata" - Jelena Guskova, "Istorija jugoslovenske krize" 1990-2000, Beograd, 2003, strana 38.

Poštovani građani, ja se izvinjavam što vas malo mučim, ali da vidite koliko se laži svakodnevno na Gebelsovoj televiziji izgovori protiv srpskog naroda, srpske države, predsednika Republike i narodnih poslanika.

Džejms Beker je 12. 1. 1995. godine, na sednici, verovali ili ne, Komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa rekao: "Jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane Hrvatske i Slovenije i njihova upotreba sile u preuzimanju graničnih prelaza izazvalo je građanski rat". Šta sad kažete, gospodine Đilas, gospodine Jeremiću i gospodine Tadiću?

Gospodin Đilas, gospodin Jeremić, stalno napadaju da smo mi ubijali ljude i izvršili genocid nad drugim narodima. A ja moram da im kažem da vide ko je činio genocid 90-te godine. I u jednoj rečenici - meni je žao što 99%, da ne kažem 100%, analitičara na našim televizijama ne zna šta je genocid, da kažem šta je genocid. Genocid nije vezano za rat, nego homocid, ubijanje. Genocid se dešava pre rata, na primer, kada je Stipe Mesić pre rata, 1990. godine, u martu rekao, u Gospiću, pred 10 hiljada kišobrana, kiša je padala, citiram: "Kada ja budem predsednik Hrvatske, svi Srbi staće pod jedan kišobran". Dakle, to je namera, da će uništiti pre rata, itd. Da ne govorim druge.

Evo sad ću spomenuti još i Edu Murtića, da vidite nameru i da je "Oluja" bila genocid. Kaže Edo Murtić, čuveni hrvatski slikar: "Bilo mi je strašno, mučilo me to što sam od Tuđmana čuo nekoliko meseci pre izbora, 1990. godine. Došao je u moj atelijer i oduševljeno počeo pričati o tome da hrvatski narod mora krvlju dobiti svoju državu, da ćemo mi, HDZ, napraviti ono što Pavelić nije uspeo 1941. godine, da će 50% Srba morati spakovati kofere i odseliti a 50% ostalih postati Hrvati ili nestati". To je rekao Edo Murtić, objavljeno u "Identitetu" broj 61, 2003. godine, strana 8 do 11.

Gospodine Tadiću, Jeremiću i Đilasu i gospodine Čanak, i vas prozivam, jel vam sad jasno ko je izvršio genocid? Ovo je genocidna namera, a nije vezana, vidite, za rat. A sam čin zločina je ratni čin.

Dozvolite još da pri kraju citiram još jednom Tuđmana. On je rekao ovako: "Srbi su neslavno nestali iz ovih krajeva kao da ih nikada nije bilo. Nisu uspeli pokupiti ni svoje prljave gaće. Neka im je sretan put, a ovi iz sveta koji nam danas drže predavanje da palimo srpske kuće, neka se prisete da je upravo biblijsko načelo iz Starog zaveta - oko za oko, zub za zub", završen citat, "Feral tribjun" Split, 4. i 15. 10. 2011. godine.

Evo, gospodine Đilas, svome uvodničaru na televiziji kažite ko je palio srpske kuće i ko je čije kuće palio, da ne kažem 45 hiljada otuđenih stanova od Srba i 30 hiljada popaljenih kuća, za koje nikada nisu odgovarali.

Na kraju, Josip Boljkovac, još jedanput, častan Hrvat, ovako je rekao: "Hrvati su napali protivtenkovskim oružjem Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat. Iz istog razloga su srušili most u Osijeku" - "Intervju", 12. 2. 2009. godine.

Isti Boljkovac je dodao: "Tako su 1991. godine prvi napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska, Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević, protivtenkovskim oružjem napali su Borovo Selo da bi isprovocirali rat" - "Slobodna Dalmacija" splitska, 13. 02. 2009. godine.

Poštovani građani, ovo su nepobitni izvori i činjenice, izvori hrvatskih autora a ne srpskih. A čije interese zagovara sada Dragan Đilas? Ovo je bilo vreme da raščistimo za sva vremena sa ovim našim bitangama izdajničkim koji svakodnevno prodaju Kosovo ni za što.

Na kraju, ipak da kažem, pošto je juče bila prilika da kažemo nekoliko rečenica o Kosovu, a vezano je o patriotizmu i visokoškolskom obrazovanju, oni Aleksandra Vučića uvek optužuju za Kosovo. Tako je 29. novembra 2018. godine Vuk Jeremić rekao: "Aleksandar Vučić je izdajnička bitanga".

Ja ću vam sad reći, uzeću još tri-četiri minuta vremena, da kažem ko su izdajničke bitange. E, kad smo već kod toga, Vuk Jeremić, inače član međunarodne bande lopova i prevaranata je decembra 2008. godine izjavio: "Ulazak KiM u UN je najbolji čin čemu se Srbija treba da nada". I time se svrstao u red i stao na čelo izdajničke bitange naše zemlje. Evo, poštovani građani, ko je izdajnička bitanga.

Od Aleksandra Vučića nikada to nećete čuti, nego da će braniti Kosovo mirnim putem i da nikada neće potpisati nezavisnost Kosova, za razliku od njega.

Nije on jedini. Zoran Živković, bivši predsednik Vlade, je oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Meni je svejedno, potpuno je nebitno čije je KiM". Time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, 27. jula 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom pružio je, citiram, "uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost kao ishod", a on danas govori da Vučić prodaje Kosovo.

Sergej Veselinović, zvani pišoje, pišoje zato što je rekao da će on da piša po grobu predsednika Republike, on je rekao 31. januara 2019. godine, citiram, "Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima." Time se svrstao u red izdajničke bitange naše zemlje.

Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, prangija jer se ubio onaj Gojković u njegovom stanu, je 03. avgusta 2017. godine, izjavio, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova." Time se Sale prangija svrstava u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Nenad Čanak, u narodu zvani Nešo gicoje, je 05. marta 2017. godine, kao propali predsednički kandidat rekao, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova." Završen citat. Time se svrstao u izdajničke bitange naše zemlje i svakodnevno truje građane Republike Srbije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine, izjavio, citiram: "država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari." Završen citat.

Kad sam već kod Nenada Čanka, nemački diplomata, poštovani građani obratite pažnju, Gert Arens je u svojoj knjizi „Diplomatija na rubu“ otkrio da je Nenad Čanak 3. decembra 1991. godine poslao lordu Karingtonu, verovali ili ne, ali je istina, i konferenciji o Jugoslaviji Memorandum o Vojvodini u kojem piše, citiram – budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, ali ako to Srbija ne prihvati onda će biti nezavisna država, zvršen citat.

Poštovani građani koji gledate „Pink“, „Hepi“, prve i druge televizije, to vam je taj koji ruši Srbiju, a rušili su i Jugoslaviju isti ovi.

Čanak je 1990. godine predložio za predsednika republike, šokiraće te se, Ota Fon Habzburga. Dakle, eto, vidite o kakvim se ljudima radi.

Na kraju, Dragan Đilas, a za Evropu Đilaš, u narodu zvani Điki mafija, je 13. avgusta 2003. godine u razgovoru sa otpremnikom američke ambasade Dženifer Braš u Beogradu rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije, završen citat i time se Điki mafija svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, u narodu zvani kao Rade jajara, jer je jajario sa doktoratima, je 21. aprila 2018. godine rekao, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu u organizaciji UN i time se Rade jajara svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Na kraju, Boško Obradović, u narodu znani Boško silni, siledžija, je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao Kosovo i Metohiju.

To je onaj što je juče dolazio na pregovore sa predsednikom. Dođe li Boško za predsednika, odmah će priznati nezavisnost Kosova. Ni jednom rečju tada na tom sastanku nije protivrečio Kajlu Skotu i Metju Palmeru, koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država, završen citat i time se Boško siledžija svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Da ja dalje ne bih citirao i vas, poštovani narodni poslanici, umarao više, a imao toga, danima, mogli bi i noćima, ja mislim da ni Dragan Đilas, niti ovaj nesretni Vuk Jeremić, niti Boris Tadić, niti svi ovi lideri koje sam danas spomenuo, ako imaju bar malo obraza, ali nemaju, jer je njihov obraz deblji nego moj đon na cipeli, nikada ne bi ne izašli na TV programe, nego među građane Republike Srbije da ih vide na ulici.

Oni su se ovih dana urotili sa svim lešinarima iz regiona i našim domaćim autošovinistima u Srbiji da ruše Aleksandra Vučića, ne bi li Srbiju vratili tamo gde su je i doterali, a da se opet nađe neki novi Vučić, pa da iz pepela je diže.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije, vama se obraćam, dok naš predsednik Aleksandar Vučić danima vraća međunarodni ugled naše otadžbine u svetu, dok sprovodi stabilnost naše zemlje, ne samo naše zemlje, nego i u regionu i u Evropi, dok sprovodi politiku zdravlja naših građana, politiku modernizacije Republike Srbije, dotle ove izdajničke bitange pune svoje račune po raznim destinacijama -Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj. U 17 zemalja Đilas 63 računa iz naših džepova, poštovani građani.

Verujem u organe, u tužilaštvo i sudstvo da će ih pravda sustići, jer ona je spora, ali je dostižna. To se dokazuje i ovih dana.

Hvala lepo. Izvinite što sam odužio.

Zahvaljujem gospodinu Atlagiću.
Sledeća je dr Nina Pavićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, s obzirom na to da je danas pred nama jedan potpuno nov zakon, meni kao predstavniku mlade generacije i ideologije kojoj pripadam je izuzetna čast što mogu da govorim o Predlogu zakona o studentskom organizovanju.

Današnja rasprava, takođe, obuhvata i Predlog zakona o visokom obrazovanju, tako da će ova dva veoma bitna zakona iz sektora visokog obrazovanja omogućiti da Srbija povrati punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđivanje kvaliteta u sektoru visokog obrazovanja.

Mladi obrazovani ljudi su perspektiva svakog društva. Dakle, studenti su ta naša budućnost i svi moraju imati na umu da znanje koje poseduju niko im ne može oduzeti, jer je to najvrednije resurs koji poseduju.

Predstavljajući temelj države, nosioci društvenog razvoja, studenti, zaslužuju da im omogućimo bolje uslove studiranja kako bismo uspeli da stvorimo jednu jaku i stabilnu državu.

Možemo reći da Vlada Republike Srbije i studenti gotovo imaju isti zadatak i teže istim ciljevima, a to je svakako prosperitet društva i jedni drugima moraju biti podrška i oslonac.

Zadatak nas narodnih poslanika je da donosimo zakone, odnosno da ovim zakonom stvorimo najbolje uslove za kvalitetno obrazovanje, a studenti su tu da nas podstiču i teraju da budemo što efikasniji, jer svi težimo da stvorimo jedno moderno društvo, modernu državu, u kojoj se mladi obrazuju, kasnije zapošljavaju i postaju kreativni faktor razvoja i, ono što je važno, stvaraju ovde porodice, čuvaju i grade svoju državu koja je ulagala u njihovo obrazovanje, a mladi žele svoje šanse, jer su ambicije svojstvene mladim ljudima.

Tako je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić kao predsednik Socijalističke partije Srbije u ovom sazivu otvorio vrata mladim ljudima, vrednujući naša znanja, rad, trud i energiju. Zato ja pozivam sve naše studente da daju sve od sebe, da stiču nova znanja i aktivno učestvuju u inovacijama, ali i u društvenom životu, jer će samo svojim aktivizmom obezbediti bolje mesto u društvu.

Moram istaći da Srbija prvi put dobija Zakon o studentskom organizovanju. Ovim predlogom zakona stvara se nekoliko različitih studentskih organizacija, poput studentskih konferencija, u čijoj će nadležnosti biti usaglašavanje stavova i koordinisanje studentskih parlamenata, kao i uticaj na upisnu javno-obrazovnu politiku, što je od veliko značaja za studentsku zajednicu, kao i unapređenje njenog položaja.

Ovim zakonom sistemski se uređuju svi oblici studenskog organizovanja, od toga šta obuhvata studentsko organizovanje, šta su to studentski parlamenti i kako se sprovode izbori, pa do raznih nadležnosti studentskih asocijacija i organizacija. Stoga možemo reći da je ovaj predlog zakona jedan krovni propis studentskog organizovanja.

Prvi put se jednim zakonom definiše način i postupak izbora za studentski parlament, gde je na osnovu najboljih praksi dat osnovni okvir kako bi trebalo sprovoditi i organizovati izbore za studentski parlament kao oblik učešća studenata u kreiranju i sprovođenju obrazovne politike na univerzitetu.

U borbi za bolju budućnost i bolje uslove studiranja i perspektivu nakon procesa obrazovanja, studenti će uvek imati podršku nas poslanika, kao i našeg ministra prosveta.

Temelj napretka svakog modernog društva jeste kvalitetno obrazovanje i, pre svega, bezbednost studenata. Moramo znati da se kvalitetno obrazovanje nalazi među 17 ciljeva održivog razvoja UN kao mogućnost i način da se doprinese smanjenju siromaštva na našoj planeti i unapredi položaj zajednica širom sveta.

Kako bi se uredila ova oblast visokog školstva, treba posebno istaći da većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon. Zato je veoma bitno usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim.

U Sloveniji, na primer, studentsko organizovanje je podignuto na jedan viši nivo, gde studenti imaju potpunu autonomiju u radu, ali u pozitivnom smislu, da rade na pravi način i zastupaju studentski interes.

Donošenjem ovog zakona biće prepoznata udruženja za studente koji se bave studentskim domovima, kao i udruženja studenata sa hendikepom, gde će oni imati više predstavnika u studentskim organizacijama, gde će moći da reše jedan od osnovnih problema, a to je manjak literature na znakovnom jeziku, kao i nedovoljno vannastavnih aktivnosti.

Predlog zakona predviđa i osnivanje nacionalnog saveza na nivou univerziteta, kao i Akademija strukovnih studija. Boljom studentskom organizacijom studenti će dobiti ono što možda sami fakulteti nemaju u ponudi, a to je više prakse, bolja veza sa kompanijama, kao i javnim sektorom, a veoma važno je da će studenti na ovaj način dobiti i podršku da u budućnosti mogu sami da pokrenu sopstveni biznis.

Meni je posebno drago što je baš ovaj saziv sa ovoliko mladih ljudi dobio Predlog zakona o studentskom organizovanju, na kome se radilo više godina.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, sa jednom važnom porukom da studenti ostanu kreativni faktor našeg društva, da uvek imaju prava na svoje mišljenje i kritiku društvenih pojava, jer mladost je sama po sebi nosilac novih znanja, novog duha i novih reformi, ali i čuvar najvećih vrednosti koje će preneti generacijama iza sebe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Samira Ćosović. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su dva veoma značajna zakona čije usvajanje predstavlja nastavak aktivnosti u cilju unapređenja obrazovanja u Republici Srbiji, konkretno visokog obrazovanja.

Zakonom o studentskom organizovanju, pre svega, prevazilazimo problem suviše opštih odredbi koje se odnose na studentsko organizovanje kroz Zakon o visokom obrazovanju.

Naime, svega dva člana u okviru Zakona o visokom obrazovanju, koja su do sada regulisala pitanje studentskog organizovanja, nisu bili dovoljni da bi doprineli unapređenju visokog obrazovanja. Donošenjem posebnog zakona na celovit način i jasno se definišu studentske organizacije i studentska predstavnička tela, kao što su studentske konferencije i studentski parlament.

Studenti ovaj zakon čekaju unazad dve decenije. O tome koliko je ovaj zakon značajan za studentsku populaciju, odnosno studente, svedoči snažna zainteresovanost studentskih predstavnika tokom procesa pripreme ovog predloga i njihova konstruktivna uloga u toku javne rasprave.

Oko 250 hiljada studenata u Srbiji do sada su bili deo jednog neujednačenog sistema organizovanja, što je činilo neke studente povlašćenim u odnosu na druge u zavisnosti od univerziteta ili fakulteta koji studiraju. To stvara ogromnu razliku, koja može imati i elemente diskriminacije.

Nedovoljno definisan institucionalni okvir rada studentskih parlamenata ostavljao je prostor za proširen uticaj predstavnika visokoškolskih ustanova na delovanje rada studentskih parlamenata. Jedinstven zakonski okvir omogući će svim studentima, bez obzira koju visoko školsku pohađaju, univerzalni okvir za organizovanje i saradnju i izbrisaće razlike koje su do sada postojale među organizacijama sa različitih visoko školskih ustanova.

Takođe, ovaj zakonski predlog postavlja jasna pravila za odnos između studentskih organizacija i visokoškolskih ustanova. Upravo ovim zakonom se uređuju i institucionalni okvir za studentsko organizovanje na samostalnim visokoškolskim ustanovama i visokoškolskim ustanovama, odnosno položaj, delatnost, nadležnost, organizacija, kao i okvir za ostvarivanje zajedničkih interesa studenata na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i Nacionalne studentske organizacije. To znači da se ovim zakonom omogućava i udruživanje srodnih studentskih organizacija na nivou univerziteta, odnosno akademija strukovnih studija, što dodatno širi prostor institucionalizovanog delovanja studenskih organizacija.

Takođe, kroz stvaranje Nacionalnog saveza studentskih organizacija stvoren je organ preko kog će organizovani studenti samostalno moći da usklađuju rad saveza studentskih organizacija u skladu sa zakonom.

Ovaj zakon će značajno da doprinese transparentnosti rada i finansiranja studentskih organizacija, pošto se ovim zakonom po prvi put detaljno propisuju načini finansiranja ovih organizacija i način njihovog funkcionisanja unutar pravnog sistema, a u skladu sa specifičnom ulogom koju imaju u društvu i jedinstvenim odlikama.

Posebno je značajno što se ovim predlogom zakona uređuje i učešće studenata sa invaliditetom, studenata upisanih na osnovu afirmativnih mera i studenata u riziku od socijalnog isključenja.

Ovaj zakon će omogućiti da se specifični problemi sa kojima se susreću pripadnici ovih grupa uzmu u obzir prilikom donošenja odluka koje će bitno uticati na njihov život tokom studija.

Takođe, ovaj zakon će omogućiti ravnomernu zastupljenost pripadnika oba pola u legitimnim predstavničkim organizacijama, odnosno studentskim parlamentima.

Većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon, što je svakako važno za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. Donošenje ovog zakona omogućiće punopravno članstvo studentskih organizacija iz Srbije u Evropskoj studentskoj uniji i povratak Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za proveru kvaliteta visokog obrazovanja ENQA.

Zbog svega navedenog i zbog svih neophodnih poboljšanja koje ovaj zakon donosi studentima, studentskim organizacijama, a u skladu sa zahtevima studenata i u skladu sa standardima Evropske asocijacije za proveru kvaliteta visokog obrazovanja, SDPS će podržati ovaj predlog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, imala sam potrebu da se javim i da naročito građanima Srbije pojasnimo neke stvari, koliko su važna ova dva zakona.

Vaspitno-obrazovni sistem je pored zdravstva, u stvari, najveći državni sistem i od izuzetne je važnosti za razvoj našeg društva. Ulaganje u mlade predstavlja imperativ, jer na mladima počiva budućnost.

To se najbolje videlo u vreme pandemije i prelaskom na onlajn ili hibridnu nastavu i podizanje svesti građana koliko je važna digitalizacija. Reformisanje sistema je neminovnost, jer možemo ostati na nivou 20. veka, a tehnologija ide vrtoglavom brzinom. Reforme u obrazovnom sistemu su stalne i kontinuirane i predstavljaju adekvatan odgovor na izazove kojima se čitavo jedno društvo suočava. Tako da, mi sada već živimo u naučno-fantastičnom filmu npr. koji smo gledali 2000. godine, a sada je 2021. godina.

Danas pred nama su Predlog zakona izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o studentskom organizovanju. Osnovni cilj je da Srbija ponovno postane punopravna članica Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ili skraćeno ENQA, što bi bilo značajno za njeno pozicioniranje u međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.

Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju utvrđuje se odgovarajući pravni okvir za nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i u potpunosti ispuni evropske standarde. Ovo će znatno doprineti da naše diplome važe u drugim zemljama u Evropi.

Predviđene izmene i dopune koje se odnose na preciznije razgraničenje nadležnosti koje ima Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Nacionalno akreditaciono telo u oblasti provere kvaliteta i akreditacije visokoškolskih ustanova i studentskih programa.

Ovo Nacionalno akreditaciono telo ne samo da ocenjuje uslove za visokoškolsku ustanovu, nego takođe i kvalitet predavača.

Treba napomenuti npr. da žalbena komisija koja je do sada bila u Nacionalnom telu za akreditaciju se sada nalazi, a ne u Nacionalnom savetu, što je apsolutno tamo gde i pripada.

Nacrt zakona predviđa i usklađivanje zakonskih propisa sa posebnostima. Predviđeni su dodatni uslovi za pribavljanje saglasnosti npr. crkvenih organa i verskih zajednica za predavače na Teološkoj visokoškolskoj akademiji, kao i za saglasnost za upis na akademske studije u oblasti teologije, što je neophodno jer je to nešto specifično i oni su ti koji treba da usade prave vrednosti. Zato im treba prilaziti sa posebnom pažnjom.

Nacrt Zakona o visokom obrazovanju smo usvojili 2017. godine. Ovo su dopune i izmene. Međutim, Zakon o studentskom organizovanju se sada donosi prvi put i predviđa dva vida organizovanja. Jedan vid organizovanja je u studentske parlamente i studentske konferencije. Nacrtom zakona detaljno su propisani uslovi koje udruženje treba da ispuni da bi se smatralo studentskom organizacijom. Bolje se uređuju pitanja vezana za studentski parlament, zatim nadležnosti, postupak, izbor članova i, naravno, finansiranje. Na ovaj način će studenti moći da se bolje organizuju i organizovanost bude ujednačena, manje sklona zloupotrebama i da bude u funkciji potreba samih studenata, a kao što smo videli i na javnim slušanjima studenti su i te kako zainteresovani da uzmu učešće.

U važećem Zakonu o visokom obrazovanju nema detaljnije, na primer, zakonske regulative o sastavu, radu, načinu izbora i finansiranju studentskih predstavničkih tela. Učinjen je sa ovim zakonom veliki korak ka potpunom uključivanju studenata u rad visokoškolskih ustanova. Njihovi predstavnici imaće pravo da učestvuju u odlučivanju na stručnom organu visokoškolske ustanove.

Sve ovo, nadam se, da će, u krajnjem nekom vidu, i doprineti da se spreče uska grla kod pojedinih profesora ili kod pojedinih predmeta gde studenti neretko napuštaju fakultet posle višegodišnjih pokušaja polaganja ispita. Tako su nam na primer poznati srpska književnost 20. veka ili sintaksa srpskog jezika na Filološkom, zatim farmakologija na Farmaciji, geografija, Srbija na Geografskom fakultetu, zatim fiziologija na Hemijskom, analiza jedan i dva na Matematičkom itd.

Napomenula sam samo deo koji pokazuje opširnost koju pokriva Ministarstvo obrazovanja, nauke, informatičkog društva, jer ovo sve, što pričamo, je temelj. Ako imamo obrazovanu naciju, prosperitet naše Srbije daleko će biti brži.

Obrazovni sistem predstavlja jednu projekciju budućnosti, ne za pet, nego za 30, 40, 50 godina i zato svi mi koji, jednim delom, učestvujemo u donošenju zakona moramo biti vrlo odgovorni, jer ovo utiče na život građana i od velike je važnosti za budućnost zemlje, jer to je motor, pokretač pozitivnih promena.

Vlada Srbije je u prethodnom mandatu, ali i kroz ekspoze premijerke pokazala odnos Srbije prema obrazovanju, nauci i tehnološkom razvoju. Tehnološki parkovi i start-ap projekti su naša stvarnost, a ne samo ideja.

Ovim zakonima koji su danas pred nama razrešene su mnoge nejasnoće i zahvaljujem se što ste sa velikom pažnjom pristupili i jednom i drugom i, naravno, u danu za glasanje ću apsolutno glasati za oba zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram da kažem da, za razliku od drugih mojih kolega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju nije baš tako idiličan, kao što na prvi pogled izgleda, zato što je problematičan član 20. Predloga zakona, a koji se odnosi na 93. osnovnog Zakona o visokom obrazovanju.

Naime, vi u članu 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju onemogućujete nastavnicima kojima je produžen radni odnos posle navršenih 65 godina života da budu birani u organe visokoškolske ustanove i njenih organizacionih jedinica. Time kršite član 21. Ustava Republike Srbije i član 18. Zakona o radu. Članom 21. Ustava Republike Srbije i članom 18. Zakona o radu zabranjuje se svaka vrsta diskriminacije, pa između ostalog i diskriminacija po osnovu godina života.

Rešenjem koje je predviđeno članom 20. Predloga zakona povređuje se princip ravnopravnosti, jer se diskriminišu nastavnici i zabranjuje se da budu birani u organe visokoškolske ustanove i njenih organizacionih jedinica, i to samo po osnovu godina života. Dakle, samo po osnovu godina života, odnosno činjenice da im je produžen radni odnos posle navršene 65 godine života.

Želim da vam kažem, gospodine ministre, da pravni propisi Republike Srbije ne prave razliku između dve vrste radnih odnosa, između radnih odnosa koji podrazumevaju sva prava i obaveze i radnih odnosa u kojima postoje samo neka prava i obaveze, a neka prava i obaveze ne postoje. Dakle, u Republici Srbiji postoji jedinstven sistem radno-pravnih odnosa i ne može da se desi ovo što ste vi predvideli, da postoje dve vrste nastavnika. Jedni nastavnici koji imaju sva prava iz radnog odnosa i druga kategorija nastavnika koji nemaju sva prava iz radnog odnosa samo zato što su navršili 65 godina života.

Vi na taj način diskriminišete ljude koji su stariji od 65 godina života, a kojima je produžen radni odnos na univerzitetima, odnosno na fakultetima u Republici Srbiji. Dakle, ova odredba je veoma sporna i sa stanovišta Ustava i sa stanovišta Zakona o radu.

Vaše pozivanje na autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju koji je Narodna skupština usvojila početkom ove godine apsolutno ne stoji, gospodine ministre, zato što se to autentično tumačenje odnosi na definisanje jedne odredbe Zakona o visokom obrazovanju prema kojoj dekan, dakle poslovodni organ, ne organ upravljanja, dekan fakulteta, odnosno rektor univerziteta ne može da bude nastavnik koji nije u stalnom radnom odnosu, odnosno koji nije u radnom odnosu na neodređeno vreme. Dakle, autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju odnosi se na dekane i na rektore, a ovo što vi predlažete odnosi se na druge organe visokoškolskih ustanova, kao što su nastavno-naučno veće i savet fakulteta.

Sada dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju. Dolazimo u situaciju da, na primer, redovni profesor fakulteta kome je produžen radni odnos posle 65 godine života ne može da bude član, pazite, nastavno-naučnog veća, ne može da bude član saveta fakulteta, ali zato student može da bude član saveta fakulteta i može da bude član nastavno-naučnog veća. Nemam ništa protiv toga da studenti budu članovi organa visokoškolskih ustanova, ali nema nikakve logike da redovni profesor kome je produžen radni odnos ne može da bude član nastavno-naučnog veća ili član saveta fakulteta. Dakle, to nema nikakve veze.

Mene čudi i vaše izlaganje i izlaganje potpredsednika Narodne skupštine, gospodina Zukorlića, koji kao da ne prave razliku između dve vrste organa koji postoje na visokoškolskim ustanovama. Jedno su poslovodni organi. Dakle, to su dekan na fakultetu i to je rektor univerziteta. Za njih je nesporno da to moraju da budu nastavnici koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, ali intencija vašeg Predloga zakona ne dotiče se dekana i rektora, nego se dotiče nastavnika kojima je produžen radni odnos, a kojima vi, iz meni potpuno nepoznatog razloga, zabranjujete da budu birani u organe visokoškolskih ustanova.

Sama reč organi podrazumeva da je reč o kolektivnim organima. Poslovodni organ je inokosni organ. Dakle, postoji jedan dekan, postoji jedan rektor. To su inokosni organi, a u Predlogu zakona je jasno iz dikcije člana 20. da se radi o kolektivnim organima. To su organi upravljanja. To su nastavno-naučno veće i to su saveti fakulteta, odnosno univerziteta. Dakle, nema apsolutno nikakve pravne logike da čoveku koji je redovni profesor, kome je produžen radni odnos zabranite da bude član nastavno-naučnog veća ili član saveta fakulteta, a da to omogućite studentu. Sada ispada da redovni profesor nije kompetentan da bude član NN veća i član saveta, a student jeste.

Mislim da su kompetentni i jedni i drugi, pri čemu mislim da su redovni profesori daleko kompetentni. Tako da mislim da razmislite o ovome što sam vam rekao.

Ja sam podneo dva amandmana. Jedan se odnosi na član 20, drugi se odnosi na član 32 i pozivam moje uvažene kolege da i na Odboru za obrazovanje i na sednici Narodne skupštine podrže ove amandmane zato što u eri kada se u Srbiji eliminiše svaki vid diskriminacija po bilo osnovu, nacionalnom, verskom, rasnom, polnom i svakom drugom uvoditi diskriminaciju po osnovu godina života, ja mislim da je nedopustivo.

Mi smo pre nekoliko nedelja imali ovde debatu gde nam je jedan od ministara u Vladi onako držao slovo o tome da je ravnopravnost, da je zabrana diskriminacije jedan od osnovnih postulata na kojima treba da počiva Republika Srbija, pa smo ovde vodili pojedini poslanici sa tom uvaženom ministarkom, pošto ona insistira da se tako tituliše i ja nemam ništa protiv toga, vodili smo čak žučne debate i o jezičkim varijacijama kako da se izbegne diskriminacija građana Republike Srbije, pa smo, eto pristali da imamo u Republici Srbiji i ministarke i borkinje i vojnikinje itd. i opet kažem nemam ništa protiv neka sebe svako, odnosno svoje zvanje i svoju profesiju naziva kako želi, ne ulazim, nisam ekspert za lingvistiku, ali se u pravo po malo razumem i mislim da ovo što ste namerili da uradite u članu 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju je potpuno, da kažem, u jednom disbalansu sa onim što je intencija Vlade, a to je da se u Republici Srbiji ukine svaki vid diskriminacije.

Tako da vas, gospodine ministre, pozivam da razmislite o ova dva amandmana koja sam podneo, jer mislim da nema zaista nikakvog razloga, sem ako neko ne vodi neki lični rat protiv nekog, ali zakoni se ne pišu at personom, zakoni su opšti akti koji treba da važe za neko buduće vreme, za neodređeni broj lica. Ako ste ovo predložili vi ili neko od vaših saradnika da bi se vodio lični rat protiv pojedinog nastavnika na određenom fakultetu, odnosno univerzitetu, onda mislim da to nije dobro zato što nama takvi ratovi apsolutno nisu potrebni, niti Narodna skupština, to takođe želim da vam kažem, treba da posluži kao paravan da bi neki pojedinac vodio lični rat protiv nekog nastavnika. Ako je to razlog da se menja Zakon o visokom obrazovanju u ovom delu, onda taj razlog apsolutno ne stoji. Neka svako svoje lične ratove vodi na nekom drugom mestu, ne ovde u Narodnoj skupštini. Nije korektno.

Ovaj zakon, pazite, ne može da bude izglasan bez Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu. Kao predsednik poslaničke grupe imam odgovornost da poslanička grupa ne bude zloupotrebljena, jer mi se čini, čini mi se, a vi pokušajte da me razuverite, da je ovaj član 20. pisan iz nekih ličnih motiva. Nije on pisan principijalno, jer ja ne vidim koji je ovde princip.

Znači, država, bolje rečeno, fakulteti imaju poverenja u redovnog profesora da mu se produži radni odnos i posle 65 godine života, imaju poverenja da je stručan, da je odgovoran, da je dobar pedagog, da ume da radi sa studentima, da ume da im prenosi znanja, ali šta ne ume, ne ume da bude član nastavno-naučnog veća i ne ume da bude član Saveta fakulteta. Znači, može više, a ne može manje. To nema nikakve logike.

Dakle, ja kao predsednik poslaničke grupe moram da budem malo otvoreniji od mojih kolega koji su, da kažem, a da se ne uvrede, samo poslanici, ja sam i predsednik poslaničke grupe i moram malo da unesem i neke kritičke tonove u ovu diskusiju pošto vidim da danas tih kritičkih tonova nema, a narodni poslanici nisu dužni baš da ispunjavaju svaki nalog i svaku želju nekog pojedinca iz izvršne vlasti, jer ja ne mislim da je ovo baš definitivni stav Vlade. Nisam siguran. Mislim da se ovde radi o nekim ličnim motivima i o nekim ličnim interesima, ali zato vam i kažem bez Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu ovaj predlog zakona, ovako kako je napisan, ne može da bude izglasan i zato vam predlažem da mi date neka dodatna objašnjenja - kako je moguće da neko može da bude nastavnik i posle 65 godine života i da predaje i da ispituje studente i da bude u komisijama za odbranu master radova i doktorskih disertacija itd. znači, to je ipak jedan odgovoran posao koji podrazumeva veliko znanje, veliku energiju, veliki trud, veliki utrošak vremena, a zamislite ne može da dođe na sednicu NN veća i da podigne ruku ili da bude za ili protiv neke odluke? U tome ne vidim nikakvu logiku i zato bih vas zamolio da mi pojasnite u čemu je ovde princip možda ove nekog principa i ima, ali ga ja, verujte mi, ovde apsolutno ne vidim, sem što vidim diskriminaciju između uslovno rečeno mlađih nastavnika i starijih nastavnika.

Ono što vidim to je da ste izgubili iz vida činjenicu da kad nekome produžite radni odnos, produžite mu radni odnos, vi ste automatski produžili sva prava i obaveze koji redovni profesor ima iz tog radnog odnosa, a jedno od tih prava je i da bude član organa, dakle, kolektivnih organa, ne poslovnog organa koji inokosni organ, nego kolektivnih organa upravljanja na fakultetima, odnosno na univerzitetima u Republici Srbiji, inače ćemo doći u jednu veoma, veoma čudnu situaciju koja je po mom mišljenju, skromnom mišljenju direktno protivustavna, da nekome produžite radni odnos, ali mu limitirate pravo i obaveze iz radnog odnosa, pa kažete – možeš to, to i to, ali ne možeš da budeš biran u organe, insistiram na toj dikciji zato što je jasno da se radi o kolektivnim organima, ali ne možeš da budeš član organa upravljanja na fakultetu, odnosno na univerzitetu.

Što se tiče amandmana na član 32. on je samo logični sled ovog amandmana na član 20. Sve ostalo je manje više korektno.

Nemojte još da aplaudirate, još je rano. Ima nešto mnogo važnije, mislim politički je važnije. Ovo, ministre prosvete, govori koliko ne treba brzati sa nekim stvarima i kako ne treba biti ličan i zato imam potrebu da to kažem. Upravni sud je poništio rešenje o doktoratu Siniše Malog. Tako da je ministar finansija Siniša Mali od danas ponovo doktor nauka i ja mu na tome čestitam. To je čovek koji je prošao zaista jednu medijsku torturu, jedan medijski linč naših političkih protivnika koji tom čoveku nisu mogli da pronađu apsolutno ništa loše u onom osnovnom poslu koji radi kao ministar finansija pa su onda preko univerziteta, najpre preko FON-a, pa onda preko Univerziteta u Beogradu na sve moguće načine pokušali da ga diskvalifikuju kao plagijatora i oduzeli mu naučno zvanje, odnosno naučnu titulu doktora nauka, ali evo, pravda je, kao što vidite, spora ali dostižna i Upravni sud je poništio to rešenje tako da je Siniša Mali ponovo doktor nauka.

Ovo sam vam rekao, gospodine Ružiću, da izbegnete tu situaciju da donosite ishitrena i prebrza rešenja iz nekih ličnih motiva. Tako su i ovi na Univerzitetu beogradskom protiv Siniše Malog već unapred doneli presudu i onda su samo trebali toj presudi da daju neki sadržaj jer on je unapred bio osuđen kao plagijator. Mi smo se ovde ubili u Narodnoj skupštini da objasnimo da ne postoji nijedna stranica u njegovom doktoratu koja je plagirana, nijedna i da nismo videli nijedan jedini dokaz da je bilo šta plagirano. Međutim, presuda je bila doneta i samo je trebalo da izvrši.

Dakle, kada se stvari, nemojte me pogrešno razumeti, ali kada se stvari siluju, kada se stvari lome preko kolena, kada nešto na silu Boga hoćete da uradite, to ne može da na kraju izađe na dobro. Ovo je uspeh za Sinišu Malog, u to nema nikakve sumnje, ali ovo je bruka Univerziteta u Beogradu.

Ne može se doktorat nauka baš oduzimati tek tako. Ja sad kad bih počeo da vam čitam teme doktorata koje su prošle na univerzitetima u Srbiji, nekome bi se podigla kosa na glavi, ali ljudi su postali doktori nauka i idemo dalje. Ali, neko je hteo da napakosti Siniši Malom i u tu funkciju je stavio ceo Beogradski univerzitet. I šta ćemo sad? Ko će za ovo da odgovara?

Okupirali su bili rektorat. Sećate se, Ivanka Popović je žena iz petnih žila upela zajedno sa svojim saradnicima na univerzitetu da objasni kako je Siniša Mali lažov, prevarant, kako je prepisivač, kako je plagijator, kako mu doktorat ne valja ništa i sad kad se podvuče crta - ko je ovde na gubitku? Pa, na gubitku je Beogradski univerzitet koji ima tradiciju od 1860. i neke godine kada je osnovana Visoka škola u Beogradu, a 1905. godine Visoka škola prerasta u Beogradski univerzitet. Sad zamislite neko je imao dovoljno smelosti, a ja bih rekao čak i ludosti, da jednu takvu instituciju kao što je Beogradski univerzitet, koja je preživela sve moguće potrese u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji, stavi u funkciju političke borbe protiv jednog čoveka.

Znači, gospodine ministre izbegnite tu situaciju da se zakoni ovde serviraju narodnim poslanicima zato što neko, ne kažem vi, ali neko da li iz vašeg Ministarstva, ili nekog drugog ministarstva, ima nešto protiv nekog određenog nastavnika na nekom fakultetu, odnosno univerzitetu. To nije principijelno i nije korektno da se poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, koja je juče hrabro branila politiku predsednika Vučića vezano za Kosovo i Metohiju, danas dovodi u situaciju da joj se potura kukavičje jaje i da bude instrument za vođenje ličnih ratova po nekim fakultetima, odnosno univerzitetima. To nije dobro. Ako postoje neki sukobi, ako postoje neki animoziteti ja mislim da postoji civilizovani način da se ti sukobi razreše, a ne dolaziti u Skupštinu sa određenim zakonskim rešenjima za koje se meni i te kako čini da su motivisana nekim ličnim razlozima.

Razmislite gospodine ministre, imate dovoljno vremena do rasprave o amandmanima. Ja od ova dva amandmana, nema ih mnogo, neću odustati, zato što mislim da su zaista suprotni Ustavu i suprotni su Zakonu o radu, a suprotni su i ovoj opšte proklamovanoj politici o zabrani svake vrste diskriminacije u Republici Srbiji uključujući i diskriminaciju po osnovu godina života. Zahvaljujem se.