Hvala.
Dakle, kao što vi znate, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je održao i konsultacije sa političkim strankama u vezi pitanja Kosova i Metohije i Izveštaja o tome šta se sve dešava u pregovorima u Briselu. Koliko razumem, vi niste mogli da prisustvujete tim konsultacijama kao samostalni poslanik, tako da mi je žao zbog toga, ali pored toga predsednik je bio i ovde u Narodnoj skupštini i odgovarao na sva pitanja, podneo Izveštaj o pregovorima, odnosno dijalogu sa Prištinom, ali ja ću pokušati još jednom da vam na najjasniji mogući način kažem našu poziciju.
Dakle, sve ono što se tiče razgovora i dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini je sadržano pre svega kao prva premisa u našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije i to je pozicija koju mi čuvamo i koju mi branimo, odnosno pre svega predsednik Aleksandar Vučić koji i vodi te pregovore.
Dakle, ponašamo se naravno i u skladu sa istinom, a to je da je Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina u sklopu Republike Srbije. Pored ovoga, dok sam ja u Vladi, od 2016. kao ministar, a od 2017. godine kao predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je bio u ovom poštovanom domu dva puta da podnese izveštaj, da odgovara na sva pitanja i da jasno kaže koje su naše pozicije, koje su naše crvene linije, u kakvoj smo situaciji, šta pokušavamo da izvučemo iz toga i šta je ono što na jedan ili na drugi način možemo da očekujemo.
Svaki put je potpuno jasno rekao, što je za mene lako razumljivo, ne znam koliko je za nekog drugog ko stalno i stalno postavlja isto pitanje, a to je - koja je tačno naša platforma je to da u ovakvim razgovorima ne otvarate sve vaše karte zato što bi to bilo nerazumno, neracionalno. Znate šta su vam crvene linije, znate šta su vam premise od kojih polazite, znate da vam je u interesu i na prvom mestu bezbednost Srba na KiM i onda ulazite u te pregovore.
Meni je zaista narodni poslaniče nejasno da neko stalno i stalno insistira da mi kažemo šta su tačno naše pozicije i time da izgubimo bilo kakvu mogućnost da te pozicije uspemo da osvojimo, odnosno da u tom dijalogu nešto i praktično dobijemo, što je za veliki broj zemalja na čitavom svetu već stavljeno ad akta. Ne znam kako drugačije da vam odgovorim na ovo pitanje.
Ja svakako neću ovde otkrivati naše karte. Znam koje su nam pozicije, ali mislim da je za sve građane Republike Srbije, pre svega za ovaj dom dovoljno da vam kažem da se ti pregovori, odnosno razgovori dešavaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da pokušavamo da zaštitimo mir, da pokušavamo da obezbedimo dugoročnu stabilnost i da pokušamo da spasimo što se spasti može.
Nažalost u situaciji koju smo nasledili, u kojoj je sve što je moglo da se izgubi se izgubilo i time što je pušteno da se proglasi ilegalna tzv. nezavisnost Kosova i time što nije urađeno dovoljno da se to, ako se već nije moglo sprečiti, onda da se to pripremi pa da ne usledi nakon toga talas priznanja, pa čak i od naših izuzetno bliskih i prijateljskih država, te nepostojeće države. Pa onda sa nepromišljenim pitanjima Međunarodnom sudu pravde.
Pa onda sa izmeštanjem tog pitanja iz UN pod kapu i okrilje Evropske unije itd, postavljanjem granica između Srba i Srba, priznavanjem pečata njihovih, itd. Dakle, svim onim što je urađeno na taj način da u stvari to pitanje bude zatvoreno i da se time niko ne bavi do trenutka dolaska na vlast Aleksandra Vučića kao predsednika Vlade, prvo prvog potpredsednika Vlade, naravno, u saradnji sa našim koalicionim partnerima, pa i predsednik Narodne skupštine je na kraju krajeva učestvovao u razgovorima i Briselskom sporazumu pa zna to mnogo bolje od mene, i da se to pitanje oživi ponovo, da se vrati bukvalno iz mrtvih, stavi na sto i da danas svi razumeju širom sveta, uključujući i one koji su bili, pre svega, pobornici ne samo nezavisnosti, nego i otac i majka toj tzv. državi, da razumeju da to pitanje više nije zatvoreno, da je ono ponovo otvoreno i da to pitanje ne može da se reši bez saglasnosti Beograda.
Tako da je mnogo učinjeno, ali pametnim potezima i pametnom politikom. Da otkrijemo sada sve naše pozicije svakako ne bi bila pametna politika. Ja se nadam da ćete vi to sada ovaj put razumeti i nadam se da ćete se složiti sa mnom.
Ne znam ko ide u bilo kakve razgovore i pregovore tako što kaže - ovo je moja pozicija i to je sada to. Možda ste mogli da osvojite i nešto malo više od te vaše pozicije, a možda, u stvari sigurno je da ćete osvojiti mnogo manje ukoliko je kažete i pre početka razgovora. To je besmisleno.
Konačno, samo da vam kažem još jednu stvar, opet sam je, ponavljala sam je, sigurno ja lično u ovom domu nekoliko puta ali deluje mi kao da neki jednostavno to ne žele da čuju, što mi opet nije jasno zašto, zato što je to u interesu Republike Srbije.
Poštovani narodni poslaniče, EU ne prihvata nezavisnost Kosova. Evropska unija je statusno neutralna u odnosu na to, a posebno ne, kao što vi kažete, EU u celini prihvata da je tzv. Kosovo nezavisna država. Prvo, vi znate da to nije istina.
Drugo, to što ste vi rekli je suprotno interesima Srbije. Dakle, niste vi preterali u skladu sa našim interesima, vi ste ga preterali suprotno našim interesima.
Postoji pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a vi onda kažete ovde kao narodni poslanik, EU u celini prihvata da je Kosovo nezavisna država. Pa, kako možete to da kažete? Pa, vi znate bolje od toga, zašto govorite to?
To je zaista nezamislivo da poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije kaže takvu stvar. Prvo, nije istina. Drugo, istina je koliko god može u tim nesrećnim okolnostima ipak u tom smislu na našoj strani.
Dakle, EU u celini apsolutno ne prihvata nezavisnost Kosova, apsolutno ne prihvata. To jednostavno moram da vam kažem i da vas zamolim još jednom da ne pričate takve stvari zato što nisu istina i nisu u našem interesu.
To bi rekao poslanik u Prištini, a ne narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je zaista stvar koju bi rekao poslanik u Prištini, da proba da tamo slaže i kaže evo EU je za nas, svi nas prihvataju, u celini nas prihvataju i to je to. Zašto radite to?
Tako da, eto, to su moji odgovori na platformu. Ako zaista još uvek ne razumete da je suprotno našim interesima da otkrivamo sve naše pozicije, onda ja ne znam kako drugačije to da vam objasnim.
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Glišić.

Pretpostavljam da ste bili u komunikacijama sa saradnicima pa niste razumeli šta sam rekao, ja nisam rekao da Evropska unija u celini određuje da je Kosovo nezavisna država, ali ono što svi mi znamo i ne možemo se praviti da to ne vidimo, jeste da to traži Nemačka, da u trenutku kada je Britanija izašla iz EU Nemačka je pretežni deo EU, da to traži Francuska koja je takođe pretežni deo EU i da zahvaljujući tome što se u EU još uvek konsenzusom donose glasovi imamo četiri države članice NATO-a i pet članica EU koje ne prihvataju KiM kao nezavisnu državu.

Upravo u ovom trenutku se dešava akcija od strane Berlina, Pariza, Vašingtona, pa možda i Londona da se vrši pritisak na te države da se slomi njihov otpor, i da dođemo u poziciju, moje pitanje bi bilo – šta mi radimo kada se desi to, ako se desi, jer ozbiljna i odgovorna Vlada mora da ima i scenario za neprijatne razvoje? Šta se dešava ako se taj scenario koji se upravo odvija ostvari? Jer, Grčka je pod velikim pritiskom, sve te države su pod velikim pritiskom i ono što jedini interesuje Prištinu jeste da dobije podršku iz Brisela i NATO-a da bi mogla da…

Tako da, u tom smislu ja ne pričam o tome šta je EU sad, mi zahvaljujući formalnom konsenzusu, koji se u EU još uvek poštuje, a Nemačka radi na tome da se to promeni, imamo mogućnost manevra i da još uvek kažemo kako sa EU možemo da pregovaramo. Ali, ako oni ostvare to što sada rade, da izvrše pritisak na te zemlje da one prihvate da je Kosovo nezavisna država, mi ćemo imati ozbiljan problem i onda ja se nadam, verujući u vaš patriotski potencijal, da ćete najzad reći ne EU.

Mi ovde živimo ne samo zbog toga da mi imali veći BDP, već da bi nastavili misiju ovog naroda koja postoji već vekovima i za koju imamo odgovornost da ne ostavimo našim potomcima ono zemlje manje nego što su ostavili naši preci.

Drugo, ako neko dođe u situaciju da na bilo koji način prihvati da je Kosovo nezavisno, ne kažem ni da ste to vi, ni da je predsednik Srbije, nemojte niko u Srbiji da bude siguran da se neće dalje razvijati raspračavanje Srbije, kao što se i planira, i da ćemo mi moći u bilo kojoj stranoj firmi da zaštitimo prava svojih građana u radnom odnosu ako smo dozvolili da nas gaze na pitanju našeg suvereniteta.

U svakom slučaju, koristeći ovaj vremenski period malo više zato što ste me malo prekidali, hoću da kažem da ja, da budem iskren, slušajući predsednika Srbije u ovoj sali, bilo je delova na kojima sam hteo da aplaudiram, a nisam zato što sam opozicioni poslanik, ali bilo je mnogo delova na kojim me je zeblo srce jer je bilo toliko defetističkih tonova koji nisu prihvatljivi za čoveka koji je predsednik Srbije.

S druge strane, mi u međuvremenu nismo doneli ustavni zakon o suštinskoj autonomiji KiM što je naša ustavna obaveza. Nije to otkrivanje crvenih linija i nismo nastavili proces od priznavanja na koji imamo potpuno moralno pravo posle Kurtijevog ponašanja u pregovorima. Znači, govor koji je gospodin Ivica Dačić izrekao u ovom parlamentu je bio mnogo hrabriji.

Opet govorim ono što sam rekao svojevremeno, mnogo je bolje da bude ministar spoljnih poslova i da nastavi priznavanje, nego ovde da održava kongres SNS.

Predsednica Vlade.

Da vam kažem iskreno, ja razumem da vi kao samostalni poslanik nemate naročitu potrebu i ne osećate naročitu odgovornost da stvari ozbiljno promišljate i da imate valjda pravo da ovde izbacujete prazne floskule koje će se nekom svideti ili se neće svideti, ali koje će možda mnogo ljudi podržati.
To sve što vi kažete, mislim sve, ne baš sve, ali ovo na kraju da je predsednik ovde bio, da smo čuli defetističke tonove koji njemu ne priliče itd, ja razumem da je to nekako politika koja je valjda do Aleksandra Vučića u ovoj zemlji bila jedina moguća i prihvatljiva, a to je, daj da kažemo šta god da kažemo, samo da dobro zvuči.
Da li je istina ili nije istina, kakve će posledice toga biti, pa kakve veze to ima, ali to super zvuči. To je jedna odlika ovog vašeg izlaganja. Druga odlika vašeg izlaganja je – šta bi bilo kad bi bilo i šta će Vlada uraditi kada bi to možda se desilo. Evo, ako pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ako bi pod pritiskom priznale nezavisnost Kosova, šta će onda Vlada da uradi u tom slučaju? Mislim da Vlada treba da se bavi realnom situacijom, realpolitikom.
Pritom, jesmo Vlada i vladajuća koalicija koja je pokazala kako se odgovara na takve pritiske, koje nesumnjivo neke države sveta čine nad nekim drugim državama da bi prihvatile njihovu spoljnu politiku i u tom smislu priznavanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo. Mi smo uticali na to da 18 ili 19 zemalja povuče svoje prethodno priznanje Kosova. Mislim da to dovoljno govori o tome da mi imamo plan i da znamo tačno šta bi radili i da znamo tačno šta ćemo da radimo, ne ukoliko jedna država članica EU prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, već bilo koja zemlja, u bilo kojoj tački na zemaljskoj kugli, ukoliko prizna tu ilegalno proglašenu nezavisnost šta ćemo mi uraditi. I na svaki akt ćemo odgovoriti istom merom.
Zbog čega po prvi put, po prvi put je neko suspendovao kampanju priznavanja lažne države Kosovo zato što se uplašio od kampanje otpriznavanja koju smo mi tako uspešno sproveli? Kamo sreće da su to radili Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dragan Đilas, svi oni koji su tada bili na vlasti, mnogo bi drugačija situacija danas bila, nego je to tada bio talas priznanja lažne države, predsednik koji je brže-bolje odleteo iz zemlje, sakrio se iza neke zavesice u Rumuniji i odande iz Rumunije, iz Bukurešta, davao izjave za građane Srbije u takvom trenutku za zemlju.
Mi smo uspeli da izdejstvujemo da kažu – dobro, dobro, hajde ovako, suspendujmo jedno i drugo dok ne završite pregovore. Da li vi razumete koja je to politička pobeda? Sada mi pričamo šta bi bilo kada bi bilo. Šta bi bilo ako bi neko naterao Španiju da prizna Kosovo, šta bi onda vi radili? Gde ste došli dotle? Sigurna sam da ima zemalja koje će oni pre izvući iz šešira, a videćete onda našu reakciju, kao što ste mogli da vidite u svim ovim prethodnim godinama. Naravno, imamo plan. Mislila sam da se to pitanje ni ne postavlja, s obzirom da imamo takve rezultate u poslednjih nekoliko godina.
Još jednom ću ponoviti. Ljudi, poštovani narodni poslaniče, to pitanje je bilo zatvoreno, i da se ne pravimo ludi, bilo je zatvoreno pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da se bavi tim pitanjem sa pozicije vlasti u Republici Srbiji. Time se Nemačka, Francuska, SAD više nisu bavile, apsolutno se time nisu bavile više, a bogami nažalost ni naše vlasti se nisu bavile. Bavile su se toliko ili u tom smislu da kažu, da podsetim – hajde molim vas da ode Borko Stefanović u Ambasadu SAD, tada i danas Đilasov Borko, samo je u međuvremenu promenio ime, da ode u Ambasadu SAD i moli i preklinje ambasadora da samo malo pomere proglašenje nezavisnosti naše autonomne pokrajine, da bi oni mogli da pobede na predsedničkim izborima u Republici Srbiji.
Eto, toliko je to pitanje bilo važno. Kako da ga nekako pomerimo, da mi ne bi izgubili vlast oko toga. Ako izgubimo Kosovo, pa šta da radimo? Nije to moja briga. Moja briga je kako da ostanem na vlasti, kako da nastavim da kradem. Nije moja briga kako da sačuvam Kosovo ili šta ću uraditi kada i ukoliko oni proglase nezavisnost. Tako da, imamo plan.
Još jednom da vam kažem, ja se apsolutno ne slažem sa vama da smo mi čuli defetističke tonove od strane predsednika Vučića. Mislim da smo čuli iskrenost, koja zahteva ogromnu političku hrabrost i ogromnu političku odgovornost, koju veliki broj političara u Republici Srbiji, očigledno uključujući i vas, poštovani narodni poslaniče, nisu navikli i nije im prirodno u politici. Ja mislim da je ta hrabrost, iskrenost, odgovornost, Srbiji i našem narodu donela toliko toga dobrog u poslednjih sedam ili osam godina, toliko toga dobrog. Zato što nije hteo da laže i vara narod, zato što nije hteo da bude neodgovoran i da kaže – ne, sve je odlično i sve je super i nema nikakvih problema i mi smo mnogo jaki i sve će biti dobro. Ne, govori stvari onakve kakve jesu, i u skladu sa tim i koliko je teška situacija, ali i u skladu sa tim uvek idemo i korak napred, uvek, uvek je rekao da je teško, uvek je rekao da ćemo nešto teško da dobijemo i uglavnom uvek smo uspevali da dobijemo makar nešto malo, da se pomerimo napred makar milimetar i u odnosima sa Prištinom i u postizanju toga da se to pitanje zaista vrati na sto, i za Vašington, i za Berlin, i za Pariz i za mnoge druge centre moći.
Ja se tom politikom ponosim, iza nje stojim i ona je nama donela, na kraju krajeva, ne samo mnogo toga dobrog za narod u Srbiji, već nam je donela mnogo ugleda i kredibiliteta u svetu, koji je davno, davno, davno bio izgubljen, a koji je Aleksandar Vučić povratio. Hvala vam.

Hvala.
Poslanik Glišić ima pravo na još dva minuta.
Samo se ponovo prijavite.

Samo dve stvari.
Našta ustavna obaveza je da donesemo ustavni zakon koji će definisati suštinsku autonomiju Kosova i Metohije u okviru Srbije. To nije urađeno. Ne da nije urađeno od vaše Vlade, ni od svih prethodnih vlada, ali vaša Vlada sada vlada. Znači, to nisu crvene linije i to nije otkrivanje pregovaračke strategije. To je obaveza prema Ustavu koja nije ispunjena.
Druga stvar, u periodu kada smo prekinuli kampanju otpriznavanja Država Izrael je priznala Kosovo i Metohiju. Ja pretpostavljam da vi ne nipodaštavate Državu Izrael i da znate koji je njen značaj u međunarodnim odnosima i da je to veliki poraz za državu Srbiju što se to desilo. Znači, u trenutku kada smo mi prekinuli otpriznavanje oni su prekinuli, nego su nastavili i postigli su jedan poen koji je vrlo problematičan za naš dalji razvoj i odnose sa Državom Izrael i uopšte za našu poziciju u međunarodnom poretku.
U tom smislu, mislim da mi nemamo nikakav razlog, pogotovo posle onoga što nam je predsednik rekao kako se Kurti, kao predstavnik albanske strane, u pregovorima ponaša, nemamo nikakav razlog da ne nastavimo kampanju otpriznavanja i u tom smislu ne vidim zašto bi mi dalje bili tako kooperativni u odnosu prema Prištini, ali još više u odnosu prema Vašingtonu i Briselu, Berlinu, Londonu, već ko je taj koji pritiska.
Tako da, u tom smislu te dve stvari ne stoje u odnosu ovoga što ste rekli. Neću insistirati na drugim stvarima, samo hoću da se jasno zna da ova Vlada nije ispunila svoju ustavnu obavezu da donese ustavni zakon o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije i da je Strategija odustajanja od odpriznavanja pogrešna i da nemamo moralno pravo na to, jer druga strana em što nije ispunila obaveze iz Briselskog sporazuma, em što se ponaša drsko i neodgovorno, a to radi zato što ima podršku Brisela i Vašingtona, em što je u svemu tome dobila državu Izrael na svojoj strani. Hvala vam.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, moje prvo pitanje upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić.

U proteklih petnaestak dana imali ste jako živu diplomatsku aktivnost, proces saradnje jugoistočne Evrope u Antaliji, sastanak sa liderima regiona, sastanak sa predsednikom Republike Turske, onda Samit Austrija i zemlje zapadnog Balkana, sastanak sa Austrijskim kancelarom, sastanak sa drugim liderima regiona. Moje pitanje je – da li imate nekih novosti koje će biti interesantne za nas narodne poslanike, za građanke i građane Republike Srbije?

Delimično, pitanje se odnosi i na ministarku za evropske integracije, a i na vas, predsednice Vlade – kakva je naša evropska perspektiva? Da li će biti otvaranja novih poglavlja? Kakvi nas izazovi očekuju u ovim post kovid vremenima, i kada je region u pitanju i kada je Evropa i EU u pitanju? Kakva je sudbina „Mini Šegena“? Da li na tim samitima među liderima regiona je došlo do nekog konsezusa? Da li je napravljen korak unapred po tom pitanju.

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministarki Mariji Obradović. Ovih dana imali smo priliku da čitamo u medijima, dosta prostora je posvećeno izborima za savete mesnih zajednica. To su jako važne institucije. Na tim izborima izlaze građani u svojim naseljima, u svojim kvartovima, znači u svojim mesnim zajednicama i pobeđuje naravno onaj ko je bolji. Onaj ko gubi ima pravo da se ljudi. To je tako.

Zaista, jako poštujem instituciju mesne zajednice, jer ono što je nevidljivo i za ovaj parlament i za Vladu i za opštinsko veće i za opštinu vidljivo je za instituciju mesne zajednice. Analizirajući prostor odakle ja dolazim, u Sandžaku, u sandžačkim opštinama, ni stariji od mene nisu uspeli da se sete kada su zadnji put bili izbori za savete mesnih zajednica u Novom Pazaru i u Sjenici. Što se tiče izbora u opštini Tutin, oni su toliko bili netransparentni da i dan danas su sudski postupci u toku.

Znači, moje pitanje upućeno vama – šta ćete preduzeti? Da li vršite određenu kontrolu da bi se na neki način uticalo? Koje su zakonske mogućnosti da se održe izbori za savete mesnih zajednica, jer je to jedini način da ljudi iz naselja, iz kvartova utiču na sprovođenje te politike koja ja njima važna, a koja možda na tom gradskom nivou je nevidljiva?

Hvala vam.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.