Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS, Tri „P“.

Gospodin Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem predsedavajući, uz izvinjenje da sam narušio malo redosled liste obzirom da sam imao sastanak sa delegatima u srpsko-ženskog preduzetništva Privredne komore Srbije.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na današnjoj raspravi imamo Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je podnela Vlada kao jedan veoma bitan zakon za širu populaciju naših građana.

Na samom početku, hteo bih da istaknem da će poslanička grupa PUPS, Tri „P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona.

Poljoprivreda u Republici Srbiji je specifičan sektor, koji ujedinjuje odnosno uvezuje sve od proizvođača do kupca i potrošača. Važnost poljoprivrede ogleda se u proizvodnji hrane i upravo zato, poljoprivreda treba da bude prepoznata kao jedan od strateških pravaca razvoja i na republičkom nivou, ali svakako i na nivoima lokalnih samouprava.

Potreba za ovom vrstom zakona proizilazi i zato da bi se uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda, i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta sa ciljem da u trenutku pristupa EU, postoje zakonodavni i institucionalni okvir za organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Donošenje zakona o uređenju tržišta poljoprivrednoj prodaji je jedna od naših glavnih obaveza, kada je reč o procesu pridruživanja EU u oblasti poljoprivrede i njime bi trebalo da se sprovede više mera za kvalitetnije praćenje stanja i tendencija na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Ovim zakonskim okvirom biće mogućnosti trgovine, da se između proizvođača i otkupljivača reguliše ugovorom i da se na taj način izbegnu zloupotrebe i štete za same proizvođače. U dosadašnjoj praksi proizvođači, neposredni proizvođači imali su razne neprijatnosti, upravo sa raznim nakupcima, prekupcima i ostalim koji su bili zainteresovani za njihovu robu.

Tu su najpre propisane obaveze otkupljivača nekih karakterističnih poljoprivrednih sirovina, kao što su mleko, šećer, duvan, hmelj i drugo, da dostavljaju podatke o ugovorenoj proizvodnji, prodaji o zalihama ovih proizvoda kako bi se dobili pravi pokazatelji u ovim proizvodnjama i njihovom tržišnom kretanju.

Želim da naglasim da mi u praksi već imamo jedan sistem prikupljanja tržišnih informacija iz oblasti poljoprivrede koji se obavlja pri nadležno ministarstvo, ali sada će se postaviti i određene zakonske osnove za njegovo funkcionisanje, pošto on trenutno funkcioniše, pre svega na osnovu podzakonskih akata.

Novim zakonom, posebno se stavlja akcenat na povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava, zaključivanje u velike tržišne lance, putem međusobnog povezivanja i uspostavljanja tržišnih standarda. Jačanje motivacije proizvođača za razne oblike udruživanja, kao i povećanje vidljivosti i prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Sad se vidi puni značaj, pokretanje projekta u 500 zadruga, 500 sela, koje je prevazišao sva očekivanja umesto 500 mi sada imamo blizu 1000 novoosnovanih zadruga plus raspoložive zadruge koje će omogućiti bolju povezanost poljoprivrednog proizvođača sa tržištem.

Na drugoj strani, ovim zakonom se u članu 25. uvodi mogućnost javne intervencije na tržištu određenih proizvoda od žita, mesa, mleka, na način da će se ovi proizvodi otkupljivati i skladištiti od proizvođača, u slučajevima kada se dogodi na tržištu cena bude pala ispod referentne cene za te proizvode, koje će određivati Vlada.

Njihova kasnija prodaja ne sme se vršiti na način koji bi eventualno pravio poremećaje na tržištu i prouzrokovao do novog pada cena.

Takođe, pored javnog, sada je kao posebna kategorija, prepoznato i privatno uskladištenje ovih proizvoda, pa će i potencijalni privatni skladištari ući u sistem skladištenja poljoprivrednih proizvoda i moći da koriste programe podrške od strane države, a to treba da podstakne i druge preduzetnike da se i sami uključuju u ovu oblast poslovanja.

Mi smo imali neke slučajeve da u pojedinim krajevima ponekad dolazi da protesta poljoprivrednih proizvođača, između ostalog upravo iz tog razloga što se desi da nemaju odgovarajući prostore za skladištenje svojih proizvoda u nekim, pre svega u rodnim godinama.

Skoro svake godine smo imali i imamo protest malinara, odgajivača višnje, kupusa, krompira, proizvođača mleka, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Smatram da je veoma pozitivno i to što je u ovom zakonu u članu 29. prvi put prepoznata potreba promocija zdrave ishrane naše dece i unučadi, pa se ovim zakonom nalaže Vladi da propiše posebne programe u ove svrhe i u okviru njih konkretne mere poboljšanja ishrane u predškolskim i školskim ustanovama.

S obzirom da se u čitavom zakonu jasno naglašava da se on odnosi na domaće poljoprivredne proizvode, mislim da ovde leži jedan dobar potencijal, da se domaći proizvođači povežu sa ovim ustanovama i time stvori višestruko korisna saradnja za sve strane, a naročito za organizovan i siguran otkup domaćeg voća i povrća.

Ono što je ipak najvažnija novina u ovom zakonu to je da su prepoznate i proizvodne organizacije kao novi oblik povezivanja poljoprivrednih proizvođača u okviru njihovih poslova, prerade, distribucije, pakovanja, kontrole i organizovanja skladištenja poljoprivrednih proizvoda.

Mi danas imamo specijalizovane zadruge koje se mogu prepoznati kao proizvodne organizacije, ali svakako složene zadruge koje mogu biti u punom kapacitetu i kao proizvodne i kao subjekti za tržišno poslovanje.

Posebno je značajno to što u članu 18. predloženog zakona predviđeno da će one u obavljanju svojih delatnosti moći da dobiju i finansijsku podršku od strane države u trajanju od pet godina gde će u prvoj godini ona iznositi, čak 100% pokrivanja troškova, sa postepenim smanjivanjem do 80% naknade u petoj godini, dok će se korisnicima takve vrste pomoći postavljati elementarni zahtev za racionalno trošenje sredstava i informacije o proizvodnji.

Ove organizacije će imati pravo na udruživanje koje će se registrovati pri ministarstvu, pa će tako moći da sa viši stepenom sigurnosti imati ozbiljnije nastupe ka državi, bankarskom sektoru i drugim učesnicima na tržištu.

Ako imamo u vidu ove mere, one bi trebalo da daju značajne rezultate na stvaranju znatno povoljnijeg poslovnog ambijenta u poljoprivredi na stabilniji položaj naših poljoprivrednika na tržištu, a time u krajnjoj liniji na očuvanju života u našim selima.

Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo je niz projekata kojima se ostvaruju uslovi za bolji i poželjniji život na selu, a samim tim i obnova i oživljavanje sela Srbije.

Ovim zakonom se dodatno ostvaruju bolji uslovi za život i rad na selu, i time ostanak mladih ljudi na selu, na svojim imanjima i na svome.

Mi smo svedoci da je najveći problem poljoprivrednih proizvođača nesigurne cene za njihove proizvode koji se mogu rešiti samo kroz garanciju države za sigurne cene strateških poljoprivrednih proizvoda. Da se svake godine unapred utvrdi cena za određene proizvode i ukoliko tržišna cena za određene proizvode, iz bilo kog razloga bude niža od utvrđene da poljoprivredniku bude isplaćena razlika.

To se može rešavati ako se obezbede određena finansijska sredstva u skladu sa predlogom akademskog odbora za selo Srpska akademije nauka i umetnosti i Ministarstva za brigu o selu, a to je osnivanjem Nacionalnog garantnog fonda, koji bi proizvođačima obezbeđivao garantnu cenu za određene strateški važne poljoprivredne proizvode.

Na Vladi će po usvajanju ovog zakona biti vrlo odgovoran zadatak da ove odredbe kroz odgovarajuće podzakonske akte sprovedu u praksi na pravi način, što će nadamo se, biti vrlo brzo urađeno.

Imajući u vidu da je ovaj zakon, sa ovim benefitima prema poljoprivrednim proizvođačima, smatramo da se radi o veoma dobrim zakonskim predlozima, i zbog toga će poslanička grupa PUPS - „Tri P“, u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“, će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, gospodin Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji zemlja, ne postoji država u Evropi koja poljoprivredu surovo pušta na tržište. Takva država ne postoji.

Ako neko misli da zakon na određen način uređuje tržište u Srbiji, to nije tačno. Ne uređuje ovaj zakon tržište, nego uređuje tržište poljoprivrednih proizvoda. Dakle, uvodi neki red u cene na jednoj pijaci, na jednoj velikoj pijaci koja se zove Republika Srbija, a Boga mi, na nekoj većoj pijaci koja se zove regionalno tržište, koje je nama dostupnije nego neka evropska i ruska tržišta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda je retka grana. Proizvodnja u njoj se dinar obrne jednom u toku godine, a nekada, recimo u stočarstvu, proizvodnji mleka, treba vam i tri godine da steknete prvi neki novac u proizvodnji mleka, ukoliko krenete od umatičenog ženskog teleta.

Takva vrsta proizvodnje iziskuje državnu podršku i nema ekonomski razvijene zemlje u Evropi, bez obzira što su im privreda i industrija veoma jake, ko ne vodi brigu o poljoprivredi, takva zemlja u Evropi jednostavno ne postoji.

Često naši ljudi pogrešno tumače evropsku zajedničku poljoprivrednu politiku, ona se pre svega vodi zbog interesa zemalja EU, odnosno ranije Evropske zajednice.

Retki su oni koji znaju da je rimskim ugovorima Evropska zajednica, sem uglja i čelika kao treću stvar uzela poljoprivredu. Dakle, oni su smatrali da razvoj poljoprivrede, tada u Evropskoj zajednici, sada Evropskoj uniji je od strateške važnosti za Evropsku zajednicu, odnosno sada EU.

Ja, kao predsednik Narodne seljačke stranke sam 1999. godine znao da mi nećemo nikada samostalno vršiti vlast, ali smo hrabro uneli u program, kao naš cilj, ulazak u Evropsku zajednicu, koja je sada prerasla u Evropsku uniju, upravo zbog poljoprivredne politike.

Najveća dobit od ulaska u EU će biti za našu poljoprivredu. Trenutno Bugarska koja ima nekih 100.000 - 200.000 hektara manje obradivog zemljišta nego Srbija od EU samo za direktna plaćanja dobija 789 miliona evra, plus ruralni razvoj od preko 300 i nešto miliona Bugarska dobija preko 1,2 milijarde za podsticaj u poljoprivredi samo zato što je članica EU.

Za očekivati je da jedanog dana kada mi budemo članovi EU, a već sam rekao ranije, ne po cenu žrtvovanja naših teritorija da srpski poljoprivrednici dobiju oko 1,3 milijarde iz fondova EU zato što je 45% evropskog budžeta opredeljeno za poljoprivredu u njihovoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici.

Moram reći da zahvaljujući tom ogromnom novcu njihova poljoprivredna politika je predvidiva i dugoročna. Ona se menja svakih sedam godina, odnosno samo se blago dopunjuje zato što u osnovi oni nemaju neku naglu promenu od prvih sedam godina za koliko zacrtaju svoju poljoprivrednu politiku.

U ovom trenutku za sedam godina u narednom periodu EU će izdvojiti 385 milijardi evra. To vam je na 104 miliona hektara koliko oni obrađuju, to vam je preko 500 evra po hektaru ukoliko uzmete hektar kao neku meru. To je zahvaljujući snažnoj njihovoj industriji i bogatom budžetu iz koga oni mogu da izdvoje.

U ovom trenutku mi smo podsticaja povećali za dva i više puta u odnosu na 2012. godinu i ukupni naši podsticaji za ovu godinu će biti negde na nivou 400 miliona evra, što je tri puta manje nego da smo članovi EU.

Taj novac koji bi od njih dobijali je novac ne samo naših poreskih obveznika, nego i poreskih obveznika cele EU, dok ovih 400 miliona evra mi dobijamo iz našeg budžeta od naših poreskih obveznika.

Moram poljoprivrednicima da kažem kada budu gledali ovaj odloženi prenos da treba više da se angažuju oko IPARD projekta, zato što u ovom trenutku želja EU i naša želja je da se naša poljoprivreda prilagodi evropskoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zato sledi IPARD 3, sledeća mera, a još IPARD 2 ima još jednu turu konkursa.

Tako da je moja molba usmerena njima da se što više njih prijavi i da konkuriše za ta evropska sredstva, jer u ovom trenutku pare koje dobijamo od EU su isključivo od poreskih obveznika EU, dakle mi ništa ne izdvajamo.

Ono što mene na određen način frapira jeste da nacionalne mere iskoristimo sa 130% i koristimo naša sredstva koja izdvajaju naši poreski obveznici, a da, recimo, ono što izdvaja EU, da nas pripremi kroz IPARD projekte, da smo tu iskoristili i do sada isplatili, recimo, 10-15 procenata od onih 175 miliona evra, koliko možemo da povučemo u skladu sa konkursima za IPARD II.

Ova godina je završna godina za konkurse IPARD-a. Možemo posle samo da koristimo sredstva koja nam se odobre ove godine, a u narednom periodu, ali sada moraju da konkurišu što više da bi ispunili tih 175 miliona evra, jer ako ne ispunimo to, EU neće žaliti zato što nije plasirala ta sredstva koja su nama bila namenjena, već mogu da nam zahvale što smo bili toliko naivni kao poljoprivredni proizvođači, što nismo konkurisali u dovoljnoj meri za ta sredstva i što ih nismo iskoristili.

Mislim da je poslednji trenutak da to učinimo, s obzirom da su kontrole malo tvrđe, a rigoroznije kod sredstava IPARD-a. Verujem da zbog toga određeni broj poljoprivrednika nije koristio ova sredstva koja su nam u ovom trenutku dostupna.

Samo da upozorim one kritičare koji tvrde da zbog veličine poseda mi ne možemo da vodimo zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku, da im kažem da je u EU 70% poseda manje od pet hektara, a čini mi se da je negde 30% manje od dva hektara. Dakle, oni su samo specijalizirali na određen način svoju poljoprivrednu proizvodnju i bogatim, izdašnim podrškama EU kroz subvencije, podsticaje, regrese i tako dalje, došli do toga da njihovi poljoprivrednici budu u ovom trenutku zadovoljniji od nas.

Ono što mi treba da uradimo, ne samo ovim zakonom, da nam poljoprivredna politika bude predvidiva, da nam pravilnici budu stalni i da subvencije budu isplaćene blagovremeno, što do sada nije bio slučaj, zato što nam se uvek pojavljivalo više poljoprivrednih proizvođača na konkursu od onoga što smo projektovali na osnovu ranijih i prethodnih godina.

Zato bi bilo dobro da i Ministarstvo finansija zna da seljaci neće odneti pare na belosvetska mora, Mauricijus, Kukova i druga ostrva, nego da svaka ta isplata poljoprivrednicima je blagorodna za poljoprivredu i ekonomiju Srbije, zato što poljoprivrednici neće te pare odneti na more, 95% i nije videlo more, onih 5% je služilo mornaricu. Oni će to uložiti u poljoprivrednu proizvodnju. Dakle, to će otići za kvalitetnija semena, sadni materijal, protivgradne mreže, kvalitetniju stoku i tako dalje i na takav način će podići BDP. Svaki dinar uložen u poljoprivredu kao krompir on izbaci. Ako ga posejete, izbaci 10 dinara više nego što si uložio i zato moj apel na Ministarstvo finansija da posebnu pažnju posveti poljoprivrednoj proizvodnji.

Šta mi još treba da uradimo? Da posebnu pažnju posvetimo malim farmerima, zato što su oni i te kako važni, poput malih preduzeća i srednjih preduzeća za industriju i privredu. Tako su i mali farmeri pravo bogatstvo i veoma su značajni za razvoj poljoprivrede, zato što ih puno ima i što većina malih farmera ipak nešto imaju od stoke, tako da u ovom trenutku, zahvaljujući malim farmerima, mi sa stočarstvom nemamo ozbiljniji problem, nego što bi imali ukoliko se njima proizvodnja ugasi. Zato treba subvencije, regrese i sva druga primanja da pokušamo da usmerimo u nešto većoj meri za male farmere, jer su oni veoma bitni za održivu, dugoročnu i organsku poljoprivrednu proizvodnju i na takav način ih držimo vezanih za zemlju.

To nije više samo poljoprivredno pitanje, to je sada i demografsko pitanje. Ukoliko podržimo male farmere, oni su većinom uzduž naših granica i uzduž naše pokrajine, administrativne linije, većina tih malih farmera živi u tim područjima. Ukoliko im na određen način platimo što se bave poljoprivredom i što žive na tim područjima, u tom slučaju demografski pozitivno utičemo, jer ukoliko se te teritorije isprazne zbog tendencije metropolizacije, jer bez obzira što je natalitet u Beogradu takođe slab, on ne gubi stanovništvo i postoji opasnost da se preselimo u nekoliko velikih gradova i da nam teritorije ostanu puste. Može se desiti da živimo u 80-90 posto slučajeva u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Zrenjaninu, Subotici, Kruševcu, Kraljevu, a da nam teritorije uzduž granice i administrativne linije ostanu ispražnjene i u takvim situacijama, ukoliko ispraznimo teritorije svojim stanovništvom, postoji opasnost da jednoga dana neki drugi narodi nasele te teritorije i zato je to izuzetno demografsko pitanje pitanje, da vežemo kroz male farme te ljude za zemlju, odnosno da na takav način čuvamo i suverenitet zemlje.

Prehrambeni suverenitet zemlje je, takođe, veoma značajan da zemlja koja ima viškove hrane u ovom regionu, a to se pokazalo u vreme pandemije, ima određenu političku prednost u regionu zato što ima višak hrane u odnosu na one koji nemaju dovoljno hrane i nemaju dovoljno pijaće vode. Na takav način se kroz poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju, kroz te viškove, može steći neka politička moć u regionu i najbolji svedoci su bili naši građani koji nisu imali nikakav problem u snabdevanju, a snabdeli smo i tržište okolnih zemalja u regionu i najveći suficit u poljoprivredi i prehrambenoj industriji ostvarujemo upravo u zemljama oko nas.

Takođe, ovim ultranacionalistima, ja spadam u nacionaliste, da kažem da su nam bitne i EU i Rusija i tu ću navesti primer maline i jabuke. Dakle, 95% naših jabuka ide u Rusiju, a 95% malina i borovnica odlazi na tržište EU, tako da su nam iz poljoprivrede veoma jasni tržišni vidici, da nam je bitna i Rusija, ali i da nam je bitna i EU zbog tržišta za određene poljoprivredne i prehrambene proizvode.

Ja uvek navodim primer Danske i Holandije, koje u poljoprivredi treba da budu neki primer kako mi to treba da gledamo. Recimo, Holandija koja ima dva puta manje zemljišta nego Srbija, daleko lošiju klimu, je vodeći, recimo, proizvođač u povrću. Oni specijalnim ogledalima nadoknađuju to što nemaju dovoljno sunca, za razliku od Srbije. Recimo, Holandija ima izvoz iz poljoprivrede i prehrambene industrije 87 milijardi evra i druga je po snazi u svetu. Ispred njih nešto malo su SAD, koje imaju nekoliko stotina puta veću teritoriju.

Takođe, za primer treba uzeti Dansku. Dakle, treba videti njihovu kooperativu i kako oni obezbeđuju to da nema sukoba između proizvođača i prerađivača iz prostog razloga što oni imaju kooperativu ili zadruge koje nisu samo proizvođačke, već i prerađivačke. Ujedno su vlasnici farmi, a sa druge strane su u određenom procentu vlasnici prerađivačkih kapaciteta i danas, recimo, Danska izvozi 28 miliona svinja, što je deset puta više od nas, iako Danska ima nešto manje poljoprivrednog zemljišta.

Da li znate koliko Danska izveze svojih poljoprivrednih proizvoda, odnosno žitarica, koje proizvodi takođe u milionima tona, slično kao i mi? Njihov izvoz je nula. Sve upotrebe za svoje stočarstvo i zato je moj apel uvek da biljnu proizvodnju kroz stočarstvu i preradu mesa, mleka, jaja, da na takav način uvećamo prihod po jednom hektaru, jer mi sada u Vojvodini možemo da dostignemo prihod od 1.500, pa maksimalno kroz repu 2.000 evra po hektaru, ali ukoliko bi naša biljna proizvodnja bila iskorišćena za naše stočarstvo, u takvoj situaciji bi po hektaru umesto 1.500 evra zarađivali 4.000 kroz proizvodnju mesa, mleka i jaja. Prerađeno, ne baš finalno, to bi donelo negde oko pet do šest milijardi ovoj zemlji dodatno prihoda, a taj bi novac na neki način došao do svih nas, tako i do narodnih poslanika. Svi bi imali veće plate.

Da bi imali veće plate i da bi imali veće i stabilne penzije, mi to moramo da zaradimo. Ne možemo, za razliku od prethodnih režima, da živimo od zaduženog samo, već otprilike sada živimo od zarađenog i vraćamo onaj deo duga kada oni nisu dizali privredu nego su plate i penzije bile naslonjene samo na kreditima koji su bili veoma skupi.

Mi kao zemlja trebamo da proizvedemo dobar prehrambeni proizvod, poput Danaca. Danci nemaju seljake na drumovima iz prosto razloga što, sa jedne strane, proizvođači ukoliko nešto izgube u primarnoj proizvodnji i stočarstvu, to zarade kroz preradu, jer su tamo vlasnici određenih klanica i srazmerno isporučenim poljoprivrednim proizvodima, srazmerno tome dele dobit, tako da im nije bitno ni najbitnije ono što je kod nas bitno, otkupna cena. Kod nas poljoprivredni proizvođači, naravno, žele da otkupna cena bude što veća, pa kada su svinje 230 dinara oni se ne bune, ali kada padne na 120 dinara, onda imamo pobunu da drumovima.

To kod Danaca nije bitno zato što imaju tu predvidivu dugoročnu poljoprivrednu politiku koju mi tek treba da stvaramo i ovaj zakon je prilika, ne znam da li ćemo imati dovoljno novca, da napravimo tu dugoročniju, stabilniju, predvidivu poljoprivrednu politiku.

Ja apelujem da osnujemo jedan fond koji će biti poput RFZO, da Ministarstvo poljoprivrede vrši nadzor, a da ga pune svi potrošači, da uvedemo jedan dinar po artiklu, jedan dinar po artiklu. Znači, na tri obroka koliko koristite tri artikla, otprilike bi prehrambena poljoprivreda ili prehrambena naplatili tri dinara. Danas se proda u Srbiji 20 miliona prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, što sokova, jaja, voća, povrća itd, hleba. Ukoliko samo jedan dinar dignemo, imamo dnevno 20 miliona. Tih 20 miliona puta 365 dana, to bi bilo sedam miliona i 300. To bi bio fond koji bi se punio, a praznio samo po potrebi da poljoprivrednici preko onih prerađivačkih organizacija zaključe da je potrebna ta intervencija, da Ministarstvo da saglasnost da ne bi došlo do zloupotreba i da se na takav način interveniše, a da to nije klasična državna pomoć i na takav način napravimo još stabilnije cene, odnosno da se seljacima proizvodnja isplati, da potrošači budu sigurni u dobru snabdevenost, a država da bude sigurna, strateški sigurna od mogućih ekonomskih pritisaka, vojnih, nekih sankcija itd.

Da zaključim, da završim diskusiju sa dve izreke. Jedna od Kisindžera – ko kontroliše hranu taj kontroliše ljude. Druga izreka – čiju hranu jedeš, njegove pesme pevaš. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Prelazimo na listu prijavljenih za reč.

Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvaženi ministre Nedimoviću, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kolega Marijan, koji je govorio pre mene, predstavlja i predsednik je Narodne seljačke stranke. Mi ovde u Skupštini pokušavamo i na svakom mestu govorimo o problemima, o stvarima koje moramo rešavati u poljoprivrednoj proizvodnji.

Mislim da je ovo još jedan od zakona koji je potreban da se reguliše tržište poljoprivredne proizvodnje, da se regulišu one stvari koje su imale dosta problema. Inače, ja sam ovde u Skupštini pobornik onoga što se dešava u tim malim sredinama, u brdsko-planinskim područjima, u tim područjima su teži uslovi života, gde naše selo, naši poljoprivrednici mnogo teže ostvaruju svoja prava, mnogo teže se bore za svaki dinar da bi mogli sutra da opstanu, gde je šansa u poljoprivredi, govorim retorički, kada dođe do realizacije, tim ljudima je mnogo teže da se sve to realizuje za dobrobit svih njih.

Uslovi života svih naših ljudi u takvim područjima, u takvim našim selima jesu loši, potrebno je neke stvari promeniti, ali što se tiče poljoprivrede, naš poljoprivrednik i naš seljak se uvek borio za svoju zemlju. Ti naši poljoprivredni proizvođači nikada neće tražiti socijalnu pomoć, nikad se neće odreći svog parčeta zemlje i to je ono što im je u srcu i duši.

Inače, ovaj zakon o kome govorimo daje mogućnost da država Srbije, preko nadležnog Ministarstva poljoprivrede, interveniše kada je teška situacija, kao što je bilo i ranije, da li su to problemi sa količinom mleka koja treba da se proda, nekih mlečnih proizvoda, da li je to meso, da li su to neke žitarice, neko voće ili bilo šta. Situacija je više puta bila tako alarmantna, a gde je država na predlog Ministarstva nadležnog, a gde smo i mi na našem Odboru za poljoprivredu više puta o tome govorili, intervenisala, da se pomogne tim našim ljudima da makar izvuku ono što su uložili, da nema tu profita.

To je sad zakon koji će biti mogućnost da se tim našim ljudima pomogne, da im se da potrebna finansijska pomoć, da mogu da prevaziđu te probleme i da vrate ono što je uloženo, kako sam malopre rekao, ali sa druge strane, mi smo u okviru zakona na Odboru imali predloge, nekoliko amandmana, gde smo imali amandmane koji se tiču pčelarstva. Ja sam o tome govorio i mislim da je pčelarstvo velika šansa, da ima veliki broj naših pčelara koji se bave poljoprivredom. Tu su bili amandmani vezano i za stočarstvo.

Šta drugo da kažem, ovim zakonom ćemo neke stvari eliminisati. Konkretno, tu mislim na neke stvari koje su loše. Inače, da podsetim, ja sam na terenu bio veterinarski tehničar 17 godina, radio sam taj posao. U prethodnih 10-12 godina, a i sada, nema organizovanog otkupa, kod naših poljoprivrednih proizvođača, kod naših seljaka dolaze različite ličnosti koje iza sebe nemaju ni firmu ili imaju neku firmu koja je i tašna i mašna i oni varaju ljude.

Što se tiče stočarstva, kod nas su to mahom mali poljoprivredni proizvođači koji imaju po nekoliko krava, po 10-15 ovaca. Takva je proizvodnja u tim našim selima i u tim opštinama, kao što je moja opština, gde je veliki broj takvih proizvođača, tih malih. Kada neko, recimo, ima dva teleta koja treba da proda, nema otkup, dođu mu neki ljudi, varaju ga na vagu, kada mere to tele varaju ga na vagu, varaju ga kada plaćaju, jer to su mahom naši stari stočari, pa ovim zakonom imamo mogućnost da to eliminišemo, jer to je potrebno. Ko želi sutra da se bavi tim otkupom, da li je to vezano za stočarstvo, za voćarstvo, ti što to rade moraju imati neku garanciju, moraju imati neku mogućnost da sutra, ukoliko čoveku ili tim ljudima ne isplate tu robu, a ta roba za te naše ljude je život, jer nemaju drugi izvor prihoda, tim ljudima moći će da se naplati iz tih njihovih garancija koje daju državi Srbije da bi to mogli da rade. To je ispravna stvar.

Jedna od dobrih stvari jeste i ono što je preporuka Ministarstva jeste da se našoj deci koja su u školi obezbedi domaće naše mleko, da mogu da ga konzumiraju, da mogu da ga piju. To je preporuka i to je, ministre, stvarno dobar potez. Jeste da je na liniji preporuke, ali je dobra stvar.

Inače, kada smo dotakli tu temu mlekarstva, kod nas na jugoistoku Srbije imali smo nekoliko tih mlekarskih organizacija koje su radile preradu mleka, otkup mleka i svega ostalog. Pojavila se jedna jaka kompanija koje je dobila saglasnost Antimonopolske komisije gde su određene mlekare koje su bile funkcionalne na našem terenu, u Nišu, Svrljigu, Zaječaru. Te mlekare su radile proizvodnju, nabavku, otkup mleka i svega ostalog. Imale su plasman na tim područjima, zapošljavale su. Recimo, Niška mlekara je imala preko 150 radnika, mlekara u Svrljigu je imala preko 50 radnika, u Zaječaru. Sada mogu da kažem da te mlekare više ne postoje, da nema otkupa, ti radnici više nemaju posla i na tome moramo raditi, moramo zaštiti naše poljoprivredne proizvođače, da ima otkupa, ali da se zapošljavaju u toj proizvodnji naši radnici, u mlekarstvu, stočarstvu ili drugim granama u poljoprivredi.

Još jednom, uvaženi ministre, ja ću glasati za predlog ovog zakona zato što je to dobro i siguran sam da ćete za ono što govorimo ja i Marijan Rističević imati sluha, a i Vlada, da neke stvari promenimo za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača, našeg sela i naše poljoprivrede. Hvala još jednom.

Zahvaljujem gospodine Miletiću.

Sledeći prijavljeni je Vladan Glišić.

Nije tu.

Opet je zaboravio da se prijavio.

Reč ima Milimir Vujadinović.

Dobro. Biće opozicija kao opozicija. Zaboravili da dođu u parlament, ali dobro to je valjda svojstveno srpskoj opoziciji.

Elem, hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, nekako kad kažete poljoprivreda, ministre, i kad kažete Vojvodina to su nekako dva povezana pojma ili asocijacije ili jedno na drugo samo po sebi , uz dužno poštovanje prema svim drugim regionima i svim drugim poljoprivrednim proizvođačima.

Vi ste, ministre, pre nekoliko dana obišli Vojvodinu, Suboticu pre svega. Bili ste na licu mesta uverili se sa onim što je stanje i kakvo je stanje u poljoprivredi u Vojvodini, ali i sa onim što gradska uprava i gradonačelnik u Subotici rade kada je u pitanju ova oblast.

Jasno je da je ratarstvo jedna od udarnih stvari kada je u pitanju poljoprivreda u Vojvodini i činjenica je da u ratarstvu stvari dosta solidno stoje. Međutim, ne bi se to moglo reći kada je u pitanju stočarstvo i tu postoje određeni problemi, ali moram istaći i ono što radite i vaše ministarstvo i Vlada zajedno, kada su u pitanju subvencije pre svega za proizvođače mleka, koje su čini mi se nekih sedam dinara po litru ako sam u pravu, ako ne ispravite me, i ono što je važna prednost, što treba istaći i važna mera, jer u Vojvodini gde ima dosta državnog zemljišta poljoprivredni proizvođači, stočari, svi proizvođači mleka, hektar zemljišta dobijaju po 160 evra, što je daleko ispod tržišne cene koja je negde na 400 evra, ako se ne varam, i to je dobar podstrek za poljoprivredne proizvođače, odnosno za proizvođače mleka u Vojvodini. Ako bi sve to negde sabrali, čini mi se, sabirao sam ovde, da je otprilike ta pomoć države za svakog proizvođača negde na 600 evra, ministre, manje, više i to jeste dobra stvar.

Međutim, hoću da istaknem, kad ste već bili u Subotici, i doprinos gradske uprave, jer pored toga što smo iza sebe imali jednu ozbiljno tešku godinu opterećenu pandemijom, grad izdvaja 90 miliona dinara samo za poljoprivredu. Od toga otprilike polovina odlazi na uređenje ratarskih puteva i time je praktično ozbiljan partner Vladi i vašem ministarstvu u ovome poslu.

Zajedno vi i grad pratite politiku, odnosno vaše ministarstvo prate politiku Vlade, a pre svega predsednika. Mislim da je važno da u tome istrajete. Zašto ovo govorim? Pa, videli ste jutros procene Evropske banke za obnovu i razvoj gde su procene za razvoj srpske ekonomije podignute negde na 6% od jutros. Znači, predviđen je rast BDP-a na 6%. Da bi se ovaj trend nastavio potreban je ozbiljan posao i ozbiljno zalaganje i vašeg ministarstva i lokalnih samouprava i svakog od nas posebno, a na čelu ovih poslova i na vrhu politike koju danas sprovodimo, koja daje ovakve rezultate, stoji pre svega predsednik države.

Zato vam i govorim da je ovaj početak važno da istrajemo u ovome, jer poljoprivreda je jasan i važan deo ovoga što nas očekuje do kraja godine, rasta BDP-a od 6%, a takav rast BDP-a je uslov za bolji život svih nas, ne samo u Srbiji od toga zavise i naši poljoprivrednici i naši ljudi, ako hoćete i u Krupa na Uni u najzapadnijem delu Republike Srpske i u Vranju i naši ljudi u Igalu i ovi ispod Horgoša.

Ovo govorim da biste shvatili važnost, ja ne sumnjam da vi to radite, ali da biste još dodatno shvatili važnost posla kojim se danas vi bavite i o kome mi na kraju krajeva danas raspravljamo u ovom uvaženom parlamentu.

Na kraju, dok, ministre, vi svakako ovaj posao obavljate na ovaj način, dok Vlada ovako obavlja posao, ne sumnjajte da ćete i za ovaj zakon i za druge stvari imati podršku u parlamentu, a najvažnije u narodu.

Za kraj jedna zanimljivost. Na današnji dan 1877. godine je rođen Petar Kočić, srpski pisac i poslanik u Parlamentu BiH sa jednim od najznačajnijih dela „Jazavac pred sudom“, koje ne jedan metaforičan način govori o otporu srpskog seljaka prema velikim moćnicima tog vremena i velikim silama. Biće da je u to vreme srpski seljak bio neko ko je bio paradigma borbe za opstanak naroda i države.

Slučajno ili ne, danas u parlamentu opet rasprava o poljoprivredniku ili srpskom seljaku, a čini mi se da se mnogo toga nije izmenilo od toga vremena kada je ovo delo nastalo, da je srpski seljak i danas ostao brana i zaštitnik interesa države i naroda pred velikim moćnicima ovog vremena. Imajte to uvek u vidu, a zakon ćemo svakako podržati. Hvala vam.

Hvala gospodine Vujadinoviću.

Reč ima Branimir Jovanović.

Hvala potpredsedniče.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, mi često u parlamentu raspravljamo o zakonima, o izmenama i dopunama zakona koji se tiču usaglašavanja našeg pravnog okvira sa standardima koji važe u EU, ali danas kada govorimo o Zakonu o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, on ima posebno mesto.

Uz Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ovaj zakon čini jaku osnovu za razvoj poljoprivredne delatnosti u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona mi ćemo stvoriti jedan okvir, stvorićemo jedan povoljan ambijent da unapredimo tržište poljoprivrednih proizvoda. Standardi kvaliteta, intervencija na tržištu, informacije koje dobijamo sa tržišta i usaglašavanje sa standardima drugih država su samo neki od segmenata koje tretira ovaj zakon.

Kada govorimo o trgovini već na početku smo govorili o tome da je ovu oblast regulisao samo Zakon o trgovini, moramo da konstatujemo da principi tržišne ekonomije ne mogu jednostavno da se preslikaju na oblast poljoprivrede. Jednostavno, svaka država na svetu koja se ozbiljno bavi poljoprivrednom i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje subvencioniše u ovu oblast i to je jedna uobičajena praksa svuda u svetu.

Mi jedino na taj način možemo da obezbedimo stabilno i snabdeveno tržište. Zamislite kakve bi turbulencije na tržištu nastale kada bi se u poljoprivredi primenjivali surovi zakoni tržišne ekonomije, surovi zakoni, slobodno mogu da kažem, ponude i potražnje bez bilo kakvih intervencija i bez bilo kakvih subvencija.

Ovaj zakon omogućava da imamo na raspolaganju nove mehanizme, da država reaguje na tržištu i podrazumeva četiri vrste intervencije. Pored posebnih i hitnih intervencija izdvojiću još dve. To su javne intervencije i podrška privatnom skladištenju.

Javne intervencije podrazumevaju da će se znati šta će biti referentna cena, kako se određuje i u kom periodu se ona određuje. Na taj način sa druge strane proizvođačima se šalje još jedna jasna poruka da će se uzimati u obzir i kvalitet njihovih proizvoda i na osnovu toga će se određivati cena proizvoda.

Što se tiče podrške privatnom skladištenju već smo dovoljno i rekli o tome i važno je da se na taj način otvara jedan novi mehanizam, da se izbalansira cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda u situaciji kada dođe do određenih poremećaja. Navedeni su primeri i maline i mesa gde će skladištarima biti upućene određene subvencije da uskladište određenu robu dok ne dođe do stabilizacije cena na tržištu.

Takođe, važno je da kontrolno telo, posebno stručno telo izgradi kredibilitet, da proizvođači steknu puno poverenje u jedan takav sistem i da te procene budu objektivne da bi sa jedne strane stimulisali i proizvođače da budu fokusirani na kvalitet, ali i da otkupljivači ne ostanu kratkih rukava.

Važno je da izbegnemo neke situacije kao što su bile ranije da kvalitet procenjuju isključivo otkupljivači i na osnovu toga oni određuju cenu proizvoda, a proizvođači da nemaju nikakve mehanizme da dokažu kvalitet svojih proizvoda.

Ono što je potrebno poljoprivrednicima jeste izvesnost, da imaju neku vrstu garantovane cene. Mi smo taj koncept garantovanih cena u bukvalnom smislu napustili pre 20 godina, ali je zato važno da država nađe mehanizme da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da nikada ne budu ne budu na gubitku. Postoje mehanizmi koji su prihvatljivi i takav sistem postoji već u Evropskoj uniji. Proizvođači imaju puno pravo da očekuju neku vrstu garantovanih cena, jer jedino tako mogu obezbediti dohodak sebi, ali i budućnost što se tiče poljoprivredne proizvodnje.

Usvajanje ovog zakona će omogućiti da se ugovorom reguliše odnos između otkupljivača i proizvođača i da se na ovaj način izbegnu bilo kakve zloupotrebe prema proizvođačima, ali i da se zaštite otkupljivači.

Cilj je da novi zakonski predlozi unaprede razvoj poljoprivrede, da sami poljoprivrednici mogu da računaju na sigurnost kada govorimo o otkupu i otkupnim cenama, a da se usvajanjem standarda postigne takav kvalitet proizvoda da naši proizvodi budu konkurentni na svetskom tržištu. I to će, naravno, pozitivno uticati na izvoz poljoprivrednih proizvoda.

To su samo neki od razloga zašto će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovaj predlog zakona. Hvala.