Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.
Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pa upravo zahvaljujući ozbiljnoj politici i ozbiljnosti kojom se pristupilo kada je u pitanju poljoprivreda, danas mi imamo rezultate da tri godine zaredom imate porast u poljoprivrednoj proizvodnji, da smo u periodu između 2019. i 2020. godine ostvarili 5% rasta poljoprivrede, kada je u pitanju njen doprinos. Ono što je jako važno, kao što vidimo, raste sam naš bruto domaći proizvod, iako statistika kaže da će se vremenom, kako se naša ekonomija razvija, sam udeo poljoprivredne proizvodnje naravno padati, ne znači da zapravo poljoprivreda ne daje značajan doprinos kada je u pitanju razvoj ekonomije i same Republike Srbije.
Ono što jako važno da kažemo, da upravo zato što ova vlast i uvaženi ministar razgovaraju sa ljudima i zato što je gospodin ministar stalno na terenu, detektovani su ili da kažem utvrđeno je koji su to problemi kada je u pitanju dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i upravo je jedan od rezultata razvoja poljoprivrede i ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama i o kome diskutujemo.
Ovim zakonom mi ćemo urediti konačno kada je u pitanju tržište poljoprivrednih proizvoda i omogućiti da zaista postoji fer utakmica kada su u pitanju i mali i veliki proizvođači, da za razliku od perioda žute tajkunske vlasti, gde ste vi imali intervencije, koje su naravno vršene samo za potrebe pojedinaca i određenog broja tajkuna, kako bi oni mogli da ostvare profit iz poljoprivredne proizvodnje, dok za običnog građanina i poljoprivrednika sa sela koji se mučki bori i radi tokom cele godine ne ostane ništa.
Zahvaljujući merama o kojima je govorio ministar, ali i moje kolege, koje se odnose na mere vezane za podršku poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, podrška privatnom skladištenju, kao što je u pitanju i javna intervencija na tržištu, omogućiće zapravo da poljoprivreda bude zaista profitabilna grada privrede, da ljudi koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju, kao što je kolega Milićević rekao, poljoprivreda je zapravo jedna fabrika na otvorenom, gde imate veliki broj rizika sa kojima se susrećete, da na taj način umanjimo razmišljanje poljoprivrednika kada su u pitanju ti rizici. Naravno, deo rizika se odnosi na vremenske uslove, ali ono što je jako veliki rizik na koji utiče, to su ti cenovni rizici i da na ovaj način zapravo ne razmišljaju samo o finansijskom delu proizvodnje, već da se koncentrišu na onaj drugi deo koji je jako bitan za plasman proizvoda, a to je podizanje kvaliteta, poštovanje standarda koji se nalaze i da na taj način se i oni kao proizvođači što bolje pozicioniraju, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu.
Ono što je jako bitno da kažemo, kao što je i uvaženi kolega Dabić rekao, za razliku od perioda tajkunske žute vlasti, mi danas imamo 15 puta veći budžet vezano za poljoprivredu kojim se subvencioniše i nabavka mehanizacije i svega onoga što je potrebno da bi se ta proizvodnja dalje razvila.
Ono što je jako bitno da kažem, da politika koju ova Vlada sprovodi i koja se odnosi na program „Srbija 20-25“, predviđen je zaista veliki iznos sredstava koji treba da pomogne dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji, među kojima je 86 miliona evra za navodnjavanje, 70 miliona evra za komasaciju i 50 miliona evra za nabavku traktora. Tako da, za razliku od žutih tajkuna, kojima je očigledno država dobra kada oni treba preko subvencija da dobiju podršku države, kao što je to uradio obor knez Mika Aleksić iz Trstenika koji je preko subvencija sebi nabavio traktor „foton“, a onda se pojavio pred građanima simbolično sa traktorom IMT, pa me baš ovako interesuje kako je uspeo „foton“ da pretvori u IMT, i ne priča o tome koliko zapravo te subvencije koje je dobio od države pomažu njegovom poljoprivrednom gazdinstvu da on napreduje, ali zato se nalazi za važnu ličnost da kritikuje sve ono što se ovde radi, pa da izađe pred predsednika Vučića i da preti i da podrži svog gazdu Jeremića, čuvenog pivopiju, da izvrše revanšizam nad predsednikom Vučićem, što naravno nisu niti mogli, niti smeju da urade.
Ono što je važno da napomenemo je da je uloženo i dosta napora kada je u pitanju i ublažavanje ovih drugih rizika o kojima pričam, to su ti vremenski, zato što se ulaže u razvoj radarskih centara i posebno kada govorimo o odbrani od grada, to su ti automatizovani protivgradni centri. Sa ponosom mogu da kažem da sam zaista ponosan što deo te opreme dolazi iz „Trajala“, korporacije u Kruševcu, koja je proslavila 132 godine svog poslovanja.
Za razliku od perioda Đilasa, koji je uspeo da uništi IMT i PKB i sve što se odnosilo na poljoprivredu, a što njemu nije omogućilo da puni svoje džepove i da novac može da prebaci na tajne računa na Mauricijusu, u Honk Kongu, Švajcarskoj, a videćemo i na kojim još destinacijama, za razliku od njih, ova vlast i predsednik Aleksandar Vučić vode politiku koja na poljoprivredu gleda zaista kao na razvojnu šansu i trudimo se da maksimalno iskoristimo sve potencijale koje imamo kao država, sa našim geografskim područjem, klimatskim preduslovima, da se ti potencijali iskoriste, da poljoprivredne proizvode uspemo da izvezemo u inostranstvo i da podignemo što veći kvalitet.
Ona država koja obezbedi svojim građanima da ne razmišljaju o osnovnim potrebama, a jedna od osnovnih potreba je svakako hrana, je država koja može da razmišlja o daljem razvoju i industrijalizaciji, pa i o segmentu digitalizacije, u čemu smo zaista uspešni. Ono što je jako bitno da istaknem, da ovim zakonom imamo i dalji napredak kada je u pitanju digitalizacija unutar poljoprivrede, jer ćemo kreirati i posebne evidencije, kako se popularno kaže, nakupaca, odnosno ljudi će morati sada da se registruju kako bi mogli da oni otkupljuju poljoprivredne proizvode i dalje da ih distribuiraju.
Ovo je zapravo jedan pravi adekvatan primer zakona koji će omogućiti i posebno mladim ljudima, kojih je inače sve više koji se interesuju za poljoprivrednu proizvodnju, a to slobodno mogu da kažem iz prve ruke, jer sam asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, gde mladi ljudi sa kojima realizujem vežbe iz ekonomskih predmeta sami razgovaraju sa mnom i upravo ovo o čemu danas diskutujemo su rešenja tih problema na koje su oni ukazivali meni na časovima, jer veliki broj njih već i radi na gazdinstvima svojih roditelja i imaju ozbiljne ambicije da dalje ulažu i razvijaju ta gazdinstva. Zaista, ovo je jedan pravi primer kako, kao što sam rekao na početku, se ozbiljno radi i kako se taj proces realizuje na ispravan način, ne iz fotelja, već direktno sa terena, kroz komunikaciju sa ljudima, za čije interese se i ovi zakoni svakako donose.
Opet kažem, zaista mi je drago da sve veći broj mladih ljudi u poljoprivredi vidi šansu, ne samo kao nekom dopunskom delatnošću kojom bi se bavili, što je bio period žutih tajkuna, kada su se ljudi bavili poljoprivredom kako bi mogli svoje porodice da prehrane, već kao ozbiljnu šansu za razvoj svog biznisa. Ovakvi zakoni i druge mere koje država sprovodi zaista će omogućiti da se poljoprivreda još više razvije. Ta podrška koja se daje kada je u pitanju brendiranje naših proizvoda samo može dalje da doprinese i razvoju poljoprivrede i podizanju kvaliteta naših proizvoda i naravno daljoj motivaciji mladih ljudi da ostanu na selu, da ostanu ovde u Srbiji i da se bave poljoprivredom.
U danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ sa zadovoljstvom ću podržati ovaj predlog zakona, kao i sve druge zakone koji su za dobrobit i u interesu srpskog seljaka i poljoprivrednika. Hvala.