Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pa upravo zahvaljujući ozbiljnoj politici i ozbiljnosti kojom se pristupilo kada je u pitanju poljoprivreda, danas mi imamo rezultate da tri godine zaredom imate porast u poljoprivrednoj proizvodnji, da smo u periodu između 2019. i 2020. godine ostvarili 5% rasta poljoprivrede, kada je u pitanju njen doprinos. Ono što je jako važno, kao što vidimo, raste sam naš bruto domaći proizvod, iako statistika kaže da će se vremenom, kako se naša ekonomija razvija, sam udeo poljoprivredne proizvodnje naravno padati, ne znači da zapravo poljoprivreda ne daje značajan doprinos kada je u pitanju razvoj ekonomije i same Republike Srbije.

Ono što jako važno da kažemo, da upravo zato što ova vlast i uvaženi ministar razgovaraju sa ljudima i zato što je gospodin ministar stalno na terenu, detektovani su ili da kažem utvrđeno je koji su to problemi kada je u pitanju dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i upravo je jedan od rezultata razvoja poljoprivrede i ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama i o kome diskutujemo.

Ovim zakonom mi ćemo urediti konačno kada je u pitanju tržište poljoprivrednih proizvoda i omogućiti da zaista postoji fer utakmica kada su u pitanju i mali i veliki proizvođači, da za razliku od perioda žute tajkunske vlasti, gde ste vi imali intervencije, koje su naravno vršene samo za potrebe pojedinaca i određenog broja tajkuna, kako bi oni mogli da ostvare profit iz poljoprivredne proizvodnje, dok za običnog građanina i poljoprivrednika sa sela koji se mučki bori i radi tokom cele godine ne ostane ništa.

Zahvaljujući merama o kojima je govorio ministar, ali i moje kolege, koje se odnose na mere vezane za podršku poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine, podrška privatnom skladištenju, kao što je u pitanju i javna intervencija na tržištu, omogućiće zapravo da poljoprivreda bude zaista profitabilna grada privrede, da ljudi koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju, kao što je kolega Milićević rekao, poljoprivreda je zapravo jedna fabrika na otvorenom, gde imate veliki broj rizika sa kojima se susrećete, da na taj način umanjimo razmišljanje poljoprivrednika kada su u pitanju ti rizici. Naravno, deo rizika se odnosi na vremenske uslove, ali ono što je jako veliki rizik na koji utiče, to su ti cenovni rizici i da na ovaj način zapravo ne razmišljaju samo o finansijskom delu proizvodnje, već da se koncentrišu na onaj drugi deo koji je jako bitan za plasman proizvoda, a to je podizanje kvaliteta, poštovanje standarda koji se nalaze i da na taj način se i oni kao proizvođači što bolje pozicioniraju, kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu.

Ono što je jako bitno da kažemo, kao što je i uvaženi kolega Dabić rekao, za razliku od perioda tajkunske žute vlasti, mi danas imamo 15 puta veći budžet vezano za poljoprivredu kojim se subvencioniše i nabavka mehanizacije i svega onoga što je potrebno da bi se ta proizvodnja dalje razvila.

Ono što je jako bitno da kažem, da politika koju ova Vlada sprovodi i koja se odnosi na program „Srbija 20-25“, predviđen je zaista veliki iznos sredstava koji treba da pomogne dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji, među kojima je 86 miliona evra za navodnjavanje, 70 miliona evra za komasaciju i 50 miliona evra za nabavku traktora. Tako da, za razliku od žutih tajkuna, kojima je očigledno država dobra kada oni treba preko subvencija da dobiju podršku države, kao što je to uradio obor knez Mika Aleksić iz Trstenika koji je preko subvencija sebi nabavio traktor „foton“, a onda se pojavio pred građanima simbolično sa traktorom IMT, pa me baš ovako interesuje kako je uspeo „foton“ da pretvori u IMT, i ne priča o tome koliko zapravo te subvencije koje je dobio od države pomažu njegovom poljoprivrednom gazdinstvu da on napreduje, ali zato se nalazi za važnu ličnost da kritikuje sve ono što se ovde radi, pa da izađe pred predsednika Vučića i da preti i da podrži svog gazdu Jeremića, čuvenog pivopiju, da izvrše revanšizam nad predsednikom Vučićem, što naravno nisu niti mogli, niti smeju da urade.

Ono što je važno da napomenemo je da je uloženo i dosta napora kada je u pitanju i ublažavanje ovih drugih rizika o kojima pričam, to su ti vremenski, zato što se ulaže u razvoj radarskih centara i posebno kada govorimo o odbrani od grada, to su ti automatizovani protivgradni centri. Sa ponosom mogu da kažem da sam zaista ponosan što deo te opreme dolazi iz „Trajala“, korporacije u Kruševcu, koja je proslavila 132 godine svog poslovanja.

Za razliku od perioda Đilasa, koji je uspeo da uništi IMT i PKB i sve što se odnosilo na poljoprivredu, a što njemu nije omogućilo da puni svoje džepove i da novac može da prebaci na tajne računa na Mauricijusu, u Honk Kongu, Švajcarskoj, a videćemo i na kojim još destinacijama, za razliku od njih, ova vlast i predsednik Aleksandar Vučić vode politiku koja na poljoprivredu gleda zaista kao na razvojnu šansu i trudimo se da maksimalno iskoristimo sve potencijale koje imamo kao država, sa našim geografskim područjem, klimatskim preduslovima, da se ti potencijali iskoriste, da poljoprivredne proizvode uspemo da izvezemo u inostranstvo i da podignemo što veći kvalitet.

Ona država koja obezbedi svojim građanima da ne razmišljaju o osnovnim potrebama, a jedna od osnovnih potreba je svakako hrana, je država koja može da razmišlja o daljem razvoju i industrijalizaciji, pa i o segmentu digitalizacije, u čemu smo zaista uspešni. Ono što je jako bitno da istaknem, da ovim zakonom imamo i dalji napredak kada je u pitanju digitalizacija unutar poljoprivrede, jer ćemo kreirati i posebne evidencije, kako se popularno kaže, nakupaca, odnosno ljudi će morati sada da se registruju kako bi mogli da oni otkupljuju poljoprivredne proizvode i dalje da ih distribuiraju.

Ovo je zapravo jedan pravi adekvatan primer zakona koji će omogućiti i posebno mladim ljudima, kojih je inače sve više koji se interesuju za poljoprivrednu proizvodnju, a to slobodno mogu da kažem iz prve ruke, jer sam asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, gde mladi ljudi sa kojima realizujem vežbe iz ekonomskih predmeta sami razgovaraju sa mnom i upravo ovo o čemu danas diskutujemo su rešenja tih problema na koje su oni ukazivali meni na časovima, jer veliki broj njih već i radi na gazdinstvima svojih roditelja i imaju ozbiljne ambicije da dalje ulažu i razvijaju ta gazdinstva. Zaista, ovo je jedan pravi primer kako, kao što sam rekao na početku, se ozbiljno radi i kako se taj proces realizuje na ispravan način, ne iz fotelja, već direktno sa terena, kroz komunikaciju sa ljudima, za čije interese se i ovi zakoni svakako donose.

Opet kažem, zaista mi je drago da sve veći broj mladih ljudi u poljoprivredi vidi šansu, ne samo kao nekom dopunskom delatnošću kojom bi se bavili, što je bio period žutih tajkuna, kada su se ljudi bavili poljoprivredom kako bi mogli svoje porodice da prehrane, već kao ozbiljnu šansu za razvoj svog biznisa. Ovakvi zakoni i druge mere koje država sprovodi zaista će omogućiti da se poljoprivreda još više razvije. Ta podrška koja se daje kada je u pitanju brendiranje naših proizvoda samo može dalje da doprinese i razvoju poljoprivrede i podizanju kvaliteta naših proizvoda i naravno daljoj motivaciji mladih ljudi da ostanu na selu, da ostanu ovde u Srbiji i da se bave poljoprivredom.

U danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ sa zadovoljstvom ću podržati ovaj predlog zakona, kao i sve druge zakone koji su za dobrobit i u interesu srpskog seljaka i poljoprivrednika. Hvala.

Hvala i gospodinu Tomiću.
Reč ima Ivana Popović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnikom, drage kolege narodni poslanici, poljoprivreda je, složićete se, jedna vrlo važna grana privrede naše zemlje. U prilog tome svakako na prvom mestu govori činjenica da imamo čak 11,7%, ako se ne varam, poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu i od ukupne proizvodnje u našoj zemlji agroindustrija odnosi čak 25%. Tako visok udeo poljoprivrede u tim makroekonomskim agregatima Republike Srbije svakako na prvom mestu možemo da zahvalimo tom prirodnom bogatstvu, tim prirodnim resursima koje naša zemlja poseduje, ali i činjenici da se mi negde tradicionalno naslanjamo na tu našu ruralnu sredinu, bar kada su to voće, povrće, meso, mlečni proizvodi i prerađevine u pitanju.

Imamo iza nas jedan težak period, period koji je obeležen pandemijom virusa Kovid-19, ali poljoprivreda je i u tom periodu dala jednu jaku partiju.

Mi smo tokom cele pandemije imali apsolutno sve neophodne namirnice za našu zemlju, imali smo dovoljno zaliha hrane, imali smo, Bogu hvala i izuzetno dobar rod prošle godine, pa smo iz tog razloga mogli u prošloj godini da se pohvalimo istorijski visokim stepenom, odnosno nivoom izvoza u našoj zemlji u visini od 4,2 milijarde, što je negde za 50% više nego što do pre samo nekoliko godina imali.

Naša država vodi odgovornu politiku, brine zaista o svakom svom građaninu i iz tog razloga se u toj našoj političkoj strategiji, u političkim planovima našla i jedna izuzetno važna tema, a to je tema kvalitetnije, zdravije, nutritivno hranljivije ishrane naše dece u predškolskim i školskim ustanovama.

Nedavno sam imala priliku u Tršiću da razgovaram sa ambasadorima nordijskih zemalja upravo o ovoj važnoj temi da razmenimo iskustva kako njihove zemlje se nose sa ovim pitanjem, kako i na koji način se oni politički usmeravaju kada je u pitanju zdrava ishrana naše dece.

Ono što mi je isto izuzetno drago bilo da čujem jeste da je npr. u Švedskoj svaka druga malina koju konzumiraju došla iz Srbije. To je dobra stvar, to je dobra vest za naše uzgajivače malinare i uopšte uzgajivače svih bobičavih voćkica u našoj zemlji, ali ta odgovorna politika i strategija koju mi sprovodimo ne sme da se odnosi isključivo na prodaju sirovine. Mi smo iz tog razloga strateški u prethodnom periodu vodili računa i tražili najbolje načine da našim poljoprivrednicima, mladim proizvođačima i tim novim poljoprivrednim gazdinstvima damo prostora, damo podstreka da počnu da se bave preradom, da počnu da proizvode gotove proizvode i na taj način tu sirovinu koju proizvedemo, taj njihov rod i trostruko i više puta da naplate.

To je nešto što je izuzetno važno i na čemu je naša država zaista jako puno radila u prethodnom periodu i mogu da kažem da je razmišljala apsolutno bukvalno korak po korak kako i na koji način može da pomogne našim poljoprivrednicima i uzgajivačima. Došlo se čak i do tog dela da pomognemo našim prerađivačima i kad su marketinške usluge u pitanju i kada je ambalaža u pitanju, dakle, apsolutno od početka do kraja i to ne samo za male proizvođače, već i za velike investitore.

Zato danas mi možemo da se pohvalimo izuzetno velikim brojem i svakog dana sve više i više novih proizvođača na našem tržištu i novih inventivnih mladih ljudi koji predstavljaju srpsko tržište na najbolji mogući način, ne samo dakle u granicama naše zemlje, već i u inostranstvu.

Naša država razmišlja i o očuvanju ruralnih sredina. To smo mogli da vidimo u prethodnom periodu ponajviše time što je naša država pomogla mlade ljude da se vrate, da zanove ta poljoprivredna gazdinstva, ta zapuštena ognjišta.

Imali smo priliku da vidimo i da je u svim konkursima koji su bili raspisani od strane Ministarstva poljoprivrede, ta važna stavka u bodovanju bila usmerena upravo na to da mladi ljudi aplikuju i da mladi ljudi dobiju što više prostora i prednosti kada je ova sfera u pitanju. Imali smo u prethodnoj godini i priliku da vidimo da su mladi poljoprivrednici, čak 3.000 mladih poljoprivrednika dobilo subvenciju i pomoć naše države u visini od čak 1,5 miliona dinara.

Naša država je do pre samo četiri godine bila u mogućnosti da za mere ruralnog razvoja izdvoji 600.000.000 dinara. Danas mi smo u mogućnosti da izdvojimo milijardu i po, što je 20 puta više, to je 20 puta veća šansa našim poljoprivrednicima, našim ljudima da obnove svoja gazdinstva, da prošire svoje kapacitete.

Ono što mi je žao da čujem, posebno zbog tih poštenih i vrednih poljoprivrednika jeste da imamo i 20 puta više onih koji žele da malverziraju, onih koji žele da obmanu državu, da kroz falsifikate i razne druge načine dođu do sredstava subvencije. Upravo poručujem tim vrednim i odgovornim poljoprivrednicima da je država prepoznala taj problem, da je na pravi i racionalni način pristupila i da će se kroz inspekcijski nadzor svi ti ljudi koji su probali da prevare državu uloviti i da će apsolutno biti sankcionisani, da će njihova poljoprivredna gazdinstva, ako se tako uopšte ona mogu i nazvati staviti u pasivan status i da će oni biti onemogućeni da aplikuju za bilo koje naredne subvencije.

Da se odgovorno radi na polju poljoprivrednog tržišta govori i zakon koji nam se danas nalazi na dnevnom redu. Mi smo do sada u poljoprivredi imali dva krovna zakona, a to je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticaju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Sa ovim novim zakonom mi našim poljoprivrednicima pružamo novu mogućnost, pružamo nova tržišta, pružamo jednu stabilnost, kada su poljoprivredni proizvodi u pitanju i negde ih stavljamo u jednaku poziciju sa svim ostalim igračima na poljoprivrednom tržištu i EU, ali i čitavog sveta.

Stubovi ovog zakona su dakle, standardi kvaliteta, intervencije na tržištu i sistem tržišnih informacija. Ono što je izuzetno važno jeste da kroz ovaj zakon mi ćemo biti u mogućnosti da damo alat u ruke Ministarstvu, da upravo u onim trenucima kada je to najpotrebnije, kada dođe do nekog disbalansa na tržištu ili kada dođe do nekih oscilacija u ceni, oni mogu pravovremeno i na pravi način da odreaguju upravo kroz te četiri mere, a to je javna intervencija, podrška privatnom skladištenju i posebne i hitne intervencije. Ono što je važno i meni kroz ovo što negde čitamo između redova, jeste i činjenica, dakle, jedno je što ćemo pružiti našim poljoprivrednicima stabilnost na tržištu, a drugo što ćemo negde pružiti njima prostor da se prošire ti kapaciteti skladištenja u privatnom sektoru, a koji će naravno pratiti sve standarde EU.

Takođe ono što je meni bilo izuzetno drago, jeste što će se pojaviti i taj novi oblik udruženja proizvođačkih organizacija gde ćemo još jednom pomoći našim poljoprivrednicima, ali i rad takvih organizacija će biti u prvih pet godina subvencionisan. Dakle, uz predaju njihovog plana rada, oni će u periodu od pet godina moći da imaju podršku od strane naše države i ministarstva.

Jako mi je drago što ćemo imati taj jasan registar proizvođača voća i povrća. To je nešto što će izuzetno pomoći našem tržištu. Do sada jesmo imali neki vid takvog registra, ali sada će on biti izuzetno pospešen i usklađen sa evropskim standardima i samim tim će naši poljoprivrednici biti u boljoj poziciji.

Takođe, možda i ključna stavka ovde, baš upravo za tog malog poljoprivrednika, jeste i stavka koja kroz ovaj zakon se odnosi na ugovore koji će biti neophodni za potpisivanje. Dakle, ukoliko uzgajivač sarađuje i odluči da sarađuje sa nekim otkupljivačem ili prerađivačem voća, moraće pre toga da se potpiše ugovor o njihovoj saradnji i time je taj mali poljoprivrednik zaštićen od bilo kakve malverzacije, kašnjenja, rokova, ne ispoštovanih dogovora i kao neko ko sarađuje sa poljoprivrednim domaćinstvima.

Kao neko ko je svakodnevno u kontaktu sa ljudima iz ruralnih sredina, smatram da je ovo izuzetno važna stavka i smatram da je ovaj zakon nešto što će izuzetno pomoći našim poljoprivrednicima i iz tog razloga ću zamoliti moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Ivan Ribać.

Hvala predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije.

Zakon o kome danas raspravljamo je inovativan i preko potreban jer postoji zakoni koji se odnose na poljoprivrednu proizvodnju ne sadrže odredbe koje precizno uređuju oblast tržišta poljoprivrednih proizvoda, a regulisanje ovog tržišta je ne samo važan uslov u procesu evrointegracija Republike Srbije već i radi uređenja našeg autonomnog unutrašnjeg tržišta. U tom smislu predloženi zakon treba da zadovolji kako interese kupaca, odnosno njihovu potrebu za kvalitetnim i zdravim proizvodima, tako i interese proizvođača kada se radi o tzv. tržišnom lancu, odnosno plasmanu proizvoda i daljoj preradi.

Ono što moramo da priznamo i samim tim krenemo u otklanjanje nedostataka postojećih regulativa, koje uzgred da kažemo, niko do sada od naših prethodnika niti je menjao niti gledao da poboljša, to je da poljoprivredni proizvodi u Srbiji nisu adekvatno standardizovani po kvalitetu što rezultira da se u maloprodaji na teritoriji Republike Srbije mogu naći proizvodi koji su iste cene ali različitog kvaliteta.

Sa druge strane i kada je reč o otkupu poljoprivrednih proizvoda postojeći standardi u našoj zemlji ne odgovaraju standardima koji se nalaze u EU, tako da to otežava plasman poljoprivrednih proizvoda iz naše zemlje na to značajno i veliko tržište. Cilj je da prodavac i kupac na osnovu standardizacije ostvare jednostavnu i lakšu komunikaciju, a to se odnosi samo na otkup nego i na plasman robe. Prodavac će moći da odredi cenu proizvoda na osnovu standarda kvaliteta, a kupac će tačno znati kog kvaliteta robu kupuje za tu cenu koju plaća.

Standardizacija je značajna je u tome što će podstaći konkurentnost među poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji koji će svoje mesto na tržištu imati na osnovu kvaliteta proizvoda. Sa druge strane prerađivači kako mesa, voća i povrća na ovaj način će biti podstaknuti na uvođenje novih tehnologija kako bi poboljšali kvalitet svojih proizvoda i na taj način bili konkurentni na tržištu.

Valja, takođe reći, da će poljoprivredni proizvođači i prerađivači na osnovu ovog zakona biti u prilici da brendiraju svoje proizvode i da ih promovišu sa odgovarajućim oznakama kvaliteta. Razvijane konkurencije u tom smislu kako to pokazuju iskustva razvijenih zapadnih zemalja i razvijenih ekonomija uvek se pozitivno odražava kako na inovacije tako i na odnos cene i kvaliteta.

Suština je da uvođenje standarda treba da jasno klasifikuje proizvode kako bi tržišno nadmetanje moglo da bude zasnovano na osnovu cena, kvaliteta i inovacija u proizvodnji. To ne znači da će ovim zakonom biti ugroženi poljoprivrednici koji ne budu mogli da imaju najkvalitetnije proizvode, međutim i oni će biti ovim zakonom podstaknuti da rade na usavršavanju kvaliteta svog proizvoda i da se na taj način orijentišu na tržištu odgovarajućom ponudom.

Ovaj zakon predstavlja još jedan u nizu propisa kojima se pospešuje razvoj tržišta i sprečava održavanje, da kolokvijalno kažem tzv. divlje ekonomije u koju neizvesnost prati i proizvođače i potrošače. Iz tog razloga ne treba da se čudi ukoliko pod plaštom lažnog dušebrižništva i ovaj zakon bude kritikovan od strane opozicije koja osećajući nemoć da se nametne u političkom nadmetanju nastoji da silom dobije ono što nikako zakonom ne pripada.

Područje politike u uređenom demokratskom sistemu jeste tržište ideja koje se nadmeću na izborima. Kvalitetnije, bolje ideje koje dugoročno zadovoljavaju političke interese birača, u tom smislu zasluženo stiču primat. Zato pretnje nasiljem, pretnje torturom, larmom pred najvišim institucijama sistema nemaju ama baš nikakav izgled na uspeh. Oni koji su pre nekoliko dana hteli da isprovociraju nasilje u zgradi predsedništva, međutim vrlo dobro znaju koliko su minorni na političkoj sceni Srbije. Njihov cilj je bio da isprovociraju, a da se potom zaklone iza institucija sistema, kako bi se predstavili kao žrtve, međutim, ono kako su se predstavili ne želim ni da pominjem niti da obrazlažem.

Za žalosno stanje npr. u kome se nalaze njihove partije, njihovi pokreti i njihova udruženja, nije im kriva niti SNS, niti predsednik Vučić, osim ako nas mogu nazvati krivcima zato što imamo na svakom polju bolju ideju, veću volju za rad i bolji način da olakšamo i omogućimo bolji život građana Srbije. I zato su incidenti poput pomenutog izrazi obesti koji svedoče o nemoći, lošem političkom programu onih koji su svoju nekompetenciju mogli da dokažu dugi niz godina koliko su bili na vlasti.

Poštovani građani, Srbija se pod ovom vlašću demokratizuje, a ova Skupština donosi zakone koji nas iz dana u dan sve više približavaju pravno najuređenijim zemljama, baš kao što je i ekonomski razvoj, obećava dostizanje životnog standarda država zapada. Zakon koji je danas na dnevnom redu je značajan segment tog razvoja i zato je važno da bude izglasan.

Na kraju bih sa malim zakašnjenjem želeo da čestitam građanima Srbije veliki i po srpsku istoriju, jako značajan praznik Vidovdan. Na dan Svetog vida, Srbija je kroz svoju istoriju bila suočena sa mnogo iskušenja, na ovaj praznik zbio se Boj na Kosovu, na ovaj praznik zbila se rasprava o statusu Srbije na Berlinskom kongresu 1848. godine, desio se Sarajevski antentat 14.te, Vidovdanski ustav 21. rezolucija Infobiroa 1948.

Na ovaj dan Slobodan Milošević je održao čuveni govor na Gazimestanu, na ovaj dan je ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj 1990. godine, i na koncu, Milošević je izručen Hagu 2001. godine.

Svih ovih nabrojanih vidovih dana, nekada nismo mogli da utičemo na svoju sudbinu, a nekada smo mogli i postavlja se pitanje da li tada kada smo mogli svojim potezima da utičemo na svoju sudbinu, da li smo vukli najbolje poteze, u interesu Srbije i srpskog naroda. Poštovani građani Srbije, o hrabrosti, o junaštvu, o izdržljivosti, o čojstvu srpskog vojnika i države ne treba trošiti reči, jer svaka reč koja se o tome prozbori, ništavna je spram žrtava koje je srpski narod podnosio u vekovima svoje slavne istorije. Ali, treba da pričamo malo više o mudrosti, o mudrosti koja nam je nekada manjkala, mudrosti naše političke elite i mudrosti našeg naroda, koja treba da bude zvezda vodilja za buduće naraštaje i naša pokoljenja.

Nemojmo više davati srpske krvi bez preke potrebe. Nemojmo razmišljati silom, niti se dičiti gordošću. Budimo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, kako je govorio to naš blaženo počivši patrijarh Pavle.

Dajmo punu podršku i veru da će politika naše stranke, predvođena predsednikom Vučićem, na najbolji i najumniji način rešavati svaka teška pitanja koja more našu državu, između kojih je i status KiM.

On će znati da razume i shvatiti balans između misli da postoje države koje kažu, možeš me slomiti, ali me ne možeš saviti i one koje kažu, možeš me saviti, ali me nećeš slomiti.

Poštovani građani Srbije, dosta smo mi bili u našoj istoriji slamani. Nemojte da nas ponekad bude i malo stid, da svojom mudrom, dalekovidom i državničkom politikom, nekada malo i savijemo, ali da nikada više i nikome ne dozvolimo da nas slome. Hvala.

Hvala gospodine Ribać.

Reč ima Sonja Todorović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo kolege poslanici, uvaženi ministre, cenjeni građani, pred nama je predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Rekla bih da je to samo jedan korak u nizu koraka koje SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sprovodi u cilju unapređenja i razvoja poljoprivrede, odnosno privrede Republike Srbije.

Podsećanja radi, postaviću pitanje, šta su oni koji su vodili našu državu pre SNS, učinili za poljoprivredu? Apsolutno ništa, ništa pozitivno.

Doveli su je na najniže moguće grane, poražavajuća je činjenica da je Republika Srbija prvi put tek 2013. godine, donela je zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što dovoljno govori koliko se brinulo o potrebama i tegobama seljaka, još manje o tome kako bi mu se moglo pomoći.

Danas ovaj zakon, sa zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, čini osnovu poljoprivredne politike Republike Srbije.

Još malo ću se zadržati u onoj ne tako slavnoj prošlosti i podsetiću vas na sve one privatizacije srpskih firmi širom naše zemlje kada su stotine hiljade radnika ostali bez posla, mnoge porodice bez bilo kakve egzistencije, a neki se obogatili preko noći. Sećate se svi prodaja poljoprivrednih kombinata, dobara, šećerana, za evro-dva po čitavoj Vojvodini, iz koje ja dolazim, tačnije, dolazim iz opštine Temerin. Nažalost, moram reći da ni naša opština nije bila pošteđena takvih dešavanja.

Sećate se uništenog stočnog fonda, pa onda oni gotovo pomalo smešni pokušaji da se stočaru navodno pomogne pravom prečeg zakupa na državnom poljoprivrednom zemljištu, a samo privilegovani su imali to pravo, pa se izjednačavala vrednost grla živine i goveda, što je apsolutni presedan, neznanje. Ne mogu da verujem da nije to rađeno sa nekom lošom namerom.

Danas se situacija na polju poljoprivrede umnogome popravila. Danas su mnoge nepravde ispravljene. Danas svi stočari u Republici Srbiji mogu da konkurišu i na osnovu vrste stoke i broja grla koje uzgajaju da dobiju državno poljoprivredno zemljište.

Današnji Predlog zakona je još jedan korak u nizu koji pokazuje u kom pravcu i kom boljitku ide poljoprivreda u Republici Srbiji. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda neće samo doneti uređenje akata i izjednačavanje sa aktima EU i neće samo doneti širenje tržišta EU za poljoprivredne proizvode iz Srbije, nego će on svakom građaninu, konzumentu, potrošaču u Republici Srbiji omogućiti na mnogo transparentniji način da zna kog je kvaliteta namirnica koju konzumira, šta kupuje, koliko se zdravo hrani, omogućiće mu, s obzirom da se Predlog zakona u velikoj meri bazira na standardizaciji kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i klasifikaciji istih.

U prilog tome govori i planirana mera podrške poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine da se planira da se u vrtiće i škole uvedu zdravi obroci bazirani na mlečnim proizvodima, voću i povrću isključivo domaćih proizvođača, sa odgovarajućim standardima i sertifikatima kvaliteta.

Ovaj predlog zakona predviđa čak četiri vrste intervencija na tržištu u slučaju poremećaja tržišta poljoprivrednih proizvoda. Navešću samo kao primer javne intervencije kao direktnu podršku države u slučaju pada tržišne cene ispod referentne cene kod proizvodnje mlečnih proizvoda, goveđeg mesa i određenih žitarica, gde će se država pobrinuti za skladištenje i otkup tih proizvoda u takvim situacijama.

Ovaj predlog zakona je poprilično podsticajan i podstiče poljoprivrednike da se udružuju u poljoprivredne organizacije, što bi u svakom slučaju bilo potpomognuto finansijski od strane države, kako za osnivanje tako i za prvih pet godina njihovog funkcionisanja.

S tim u vezi, ja ne bih mnogo dužila. Želela bih da kažem da je ovaj zakon potpuno inovativan, sveobuhvatan, vrlo precizan i verujem da će doneti mnogo toga dobrog u oblasti uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda, mnogo toga dobrog u oblasti poljoprivrede Republike Srbije, da će mnoge muke današnjih poljoprivrednika rešiti, a na kraju krajeva da će svaki građanin Srbije osetiti dobro od ovog predloga zakona s obzirom da je krajnji konzument poljoprivrednih proizvoda. S tim u vezi, želim da kažem da ću u danu za glasanje ovaj zakon podržati i pozivam sve svoje kolege da isto to učine.

Hvala, gospođo Todorović.
Reč ima Velibor Stanojlović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, gospodine Kataniću, pred nama je jedan vrlo važan predlog zakona o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji sa sobom nosi pre svega jednu veliku odgovornost i hrabrost, pre svega vas, ministre, kojim bi konačno trebali da uredimo odnose trgovaca i poljoprivrednika, jer jedni bez drugih ne mogu. Kako bi svi bili ravnopravni učesnici u poslu a tržište slobodno, ovaj zakon je prosto neophodan kako bi poljoprivreda Srbije nastavila da se razvija.

Jedan od najvećih problema je taj da naši tržišni mehanizmi nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta EU. Da bi naša država mogla da implementira sve zahteve i mere koje se odnose na uređenje tržišta kakva postoje u EU, potrebno je da se uspostavi jedinstveni pravni osnov i zato je krajnje vreme bilo da dobijemo ovakav zakon koji će uneti red i ono što je najbitnije - sigurnost naših proizvođača, tj. naših poljoprivrednika.

Usaglašavanje propisa u ovoj oblasti, međunarodnim propisima i standardima, umnogome će doprineti i povećanju izvoza i standardizacije proizvoda.

Ono što je takođe važno je da se ovim zakonom propisuju intervencije na tržištu kao vrsta mera uređenja za pojedine sektore koji će doprineti stabilnosti tržišta.

Sve ovo nam govori da na ovaj način želimo da nastavimo unapređenje poljoprivrede, a svi znamo koliko se država bori da na svaki način pomogne unapređenju poljoprivrede raznim podsticajima, subvencijama i izdvajanjima za ulaganje u sve sektore.

Dolazim iz Velike Plane, gde se puno ljudi bavi i stočarstvom i voćarstvom i pčelarstvom i ratarstvom i svim tim vrednim i poštenim ljudima želim da poručim, kako njima tako i ostalim poljoprivrednicima u Republici Srbiji, da je ovo samo jedan u nizu načina kako bi pomogli da mogu još brže da se razvijaju i žive od svog rada.

Jedan od glavnih pokazatelja i značaja poljoprivrede kod nas je bila prošla godina, koja nam je pokazala koliko je važna poljoprivreda za našu država i koliko nam je pomogla da očuvamo ekonomski razvoj i napredak.

Sada, kad sagledamo situaciju, građani imaju prilike da vide kolika je borba ove vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, za svaki segment našeg društva i za svakog građanina naše zemlje i koliko je bila teška borba da se naša ekonomija ojača i da se postavi na zdrave i čvrste osnove, da sa ponosom danas možemo da kažemo da je od Subotice pa do krajnjeg juga, na kraju naše zemlje, Srbija jedno veliko gradilište.

Sa druge strane imamo bivše žute tajkunske marginalizovane političare koji sprovode jednu agresivnu i sramnu kampanju i koji bi silom da se vrate na vlast i sprovode svoju katanac politiku. E, baš zato građani vide kakva je to skupina ljudi i baš zato daju ovoliku podršku našem predsedniku i politici koju on vodi.

Dok vi, ministre, obilazite sela i sve delove naše zemlje, rešavate probleme seljaka, ova bivša lopovska organizacija napada predsednika i sve druge ljude koji ne misle kao oni. To im više nećemo dozvoliti.

Ja mislim da je njima vrlo jasno i da su im građani pokazali prethodnih nekoliko puta na izborima šta zapravo misle o njima. Iskreno sam uveren i ubeđen da sve ono što smo do sada radili da će i ubuduće videti koju politiku građani Republike Srbije podržavaju.

Iskreno se nadam da će moje kolege iz poslaničke grupe, kao i ostali poslanici, podržati ovakav predlog zakona.

U danu za glasanje ću podržati ovaj zakon i nadam se da ćemo našim seljacima pomoći da se razvijaju i da razvijamo poljoprivredu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stanojloviću.
Reč ima Sanja Lakić.
SANjA LAKIĆ: Hvala, gospodine Orliću.
Poštovani ministre, dragi građani Republike Srbije i kolege, seljak u gunju je stvorio ovu zemlju i ustao je protiv moćnih vladara, carevina i monarhija, odbranio svoje njive, svoja gazdinstva, svoju kuću i njivu. Seljak u gunju je podigao i prve puteve, prve škole, prve varoši i sela i zato kada nestane srpskog sela i kada neke mudre glave u politici odluče da preasfaltiraju čak i taj srpski koren, nestaće i Srbije. Danas to Srbija sa domaćinskom politikom, kakvu vodi predsednik Republike Srbije, ne želi.
Imala sam prilike da u prethodnim danima posetim Negotinsku Krajinu kod kolege Boškovića i ta Negotinska Krajina je pre samo deceniju bila potpuno zaboravljena od srpskih vlasti. Danas kada govorimo o istočnoj Srbiji, kada govorimo o tromeđi Bugarske, Rumunije i Srbije, govorimo o delu naše zemlje koji ima najveći agrarni budžet, govorimo o delu Srbije koji se ubrzano razvija.
Naime, čak možemo da kažemo da ovde postoje brojne subvencije iz oblasti poljoprivrede, posebno usmerene voćarima, posebno usmerene srpskim vinogradarima.
Zbog dobre politike, zbog domaćinske vlasti gde je svaki čovek bitan i gde je svako gazdinstvo važno danas u ovom delu Srbije imamo povratničke porodice, a jedna od njih je porodica Manojlović u selu Karbulova. Iskreno se radujem što su i ministar poljoprivrede i celo Ministarstvo ovim zakonom vadili vruć kesten iz vatre. Radujem se ne samo zbog Manojlovića, nego i zbog mnogih drugih poljoprivrednika i trgovaca od Kosova i Metohije, preko Šumadije do Vojvodine.
Država je danas dovoljno jaka i odlučna da uredi odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda. I ako me pitate šta znači za srpskog seljaka, poljoprivrednika, trgovca šta znači ovaj zakon, znači tri tačke, znači zajedništvo svih subjekata, znači njihovu ravnopravnost i znači naposletku slobodno tržište.
Ovim zakonom će se nered koji jeste postojao u prethodnim godinama pretvoriti napokon u red. Osnovni ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su omogućavanje slobodne trgovine, uvođenje savremenih mehanizama, uređenje tržišta i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
Pored toga, ciljevi koji su navedeni u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine ispunjavaju se donošenjem ovog zakona. To je rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora, održivo upravljanje resursima, zaštita životne sredine, unapređenje kvaliteta života, mogućnost novih radnih mesta u Republici Srbiji i naposletku efikasno upravljanje javnim politikama.
Važna je još jedna stvar zato što ovaj zakon brine i o onim najmlađima, brine i o našoj deci i o našoj omladini u obrazovno-vaspitnim ustanovama i podizanju svesti u široj javnosti o značaju zdrave ishrane u razvoju najmlađih.
Seljak u gunju, kao što sam već rekla na početku, je stvorio ovu državu i izvršna i zakonodavna vlast najmanje što mogu jeste da pokažu odlučnost da uredimo odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda. To je najmanje što zaslužuje i srpska poljoprivreda i srpski stočar i srpski poljoprivrednik i srpsko selo i gunj i opanak koji se nalazi u korenu srpskog identiteta. Hvala.