Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 116 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 147 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Trećeg jula u Novom Pazaru je održan koncert pred 28.000 ljudi na gradskom stadionu. Juče smo imali obznanu direktora Zavoda za javno zdravlje koji kaže da nije bio informisan o tom koncertu i da je važno da inspekcijske službe utvrde da li je bilo kršenja epidemioloških mera.

Moje pitanje je upućeno Kriznom štabu – da li je neko od njih zatražio dozvolu za organizovanje koncerta ovakve vrste pred tolikim brojem ljudi, s obzirom da je rečeno da takvu dozvolu može dati isključivo Krizni štab? Da li su inspekcije vršile nadzor? Da li je uopšte bilo moguće danas organizovati takav skup sa 28.000 ljudi na jednom mestu, kada epidemija još uvek traje?

Juče, na dan 5. jula Novi Pazar je imao 11 zaraženih, za razliku od Beograda koji je imao 28. Ukoliko uzmemo broj stanovništva, to znači da je po broju stanovnika u Novom Pazaru zaraženost u odnosu na Beograd bila deset puta veća. Ovo je zaista vrlo važno i bitno pitanje, s obzirom da je ovih dana navršena godina od prošlogodišnjih nesretnih događaja kada je Novi Pazar bio jedan od najvećih žarišta korone, kada je preko stotinu i više ili nekoliko stotina sugrađana mojih iz Novog Pazara, ali i iz gradova oko Novog Pazara preminulo usled kolapsa sistema, usled neodgovornosti odgovornih u zdravstvenom sistemu i njihovog obmanjivanja javnosti da predoče realnu situaciju.

Umesto da se ovih dana na svaki mogući način prisećamo svih onih koji su zbog neadekvatne medicinske pomoći izgubili živote, mi smo opet postali potencijalno žarište sa okupljanjem 28.000 ljudi na jednom mestu, na jednom estradnom koncertu, u jeku pandemije i u jeku pretnje da se novi soj virusa proširi na našem prostoru.

Zato pitam Krizni štab – da li je neko od njih zatražio dozvolu? Da li su dali dozvolu za organizovanje ovog događaja? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i da li će vršiti nadzor, s obzirom da je direktor Zavoda za javno zdravlje rekao da će vršiti nadzor. Sada je taj događaj završen. Kako će oni vršiti nadzor nad događajem koji je već okončan?

Želim još samo reći da bez obzira što je koncert najavljivan kao humanitarni za lečenje jedne devojčice kojoj je preko potrebna pomoć, gde će moji sugrađani iz Novog Pazara, ali i svi građani Srbije su dali veliko učešće da se toj devojčici pomogne da se sakupi novac kako bi se njoj pomoglo u izlečenju. Ovo nije način da se to sprovede iz razloga što je i cena ulaznice, kako smo videli, bila minorna. To je cena otprilike jedne SMS poruke koja se šalje u humanitarne svrhe, a dovedeno je u opasnost 28.000 ljudi, odnosno dovedeno je u opasnost još stotinu i više hiljada ljudi koji su u neposrednim kontaktima sa tih 28.000 ljudi u rodbinskim vezama, u najbližim konekcijama i ne mogu izbeći da se narednih dana ne sretnu sa njima.

Zato smatram ovo pitanje jako ozbiljnim i želim da nam Krizni štab iznese svoje viđenje, da li je bilo dozvole za organizovanje koncerta ove vrste? Da li je bilo epidemioloških mera opreza? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i, ako nisu, šta će se preduzeti da se oni koji su odgovorni za ovu vrstu okupljanja ovolikog broja ljudi kazne? Da li će se sprovesti pravdi ili će i dalje ostati kao u slučaju odgovorni u novopazarskom zdravstvenom centru od pre godinu dana, sve pod velom zatamnjenih oblaka, dok će građani Novog Pazara oplakivati svoje umrle, evo, i dan-danas, godinu dana posle tog događaja, nemajući zadovoljenje pravde i nemajući pravi podatak o svemu onome što se događalo prethodne godine? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Skupštine Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, 1. jula ove godine Slovenija je preuzela predsedavanje Savetom EU, pod sloganom „Zajedno. Otpornost. Evropa“. Budući da je stav slovenačkog predsedavanja da nema EU bez više zajedništva i više Evrope, kao i da je, kao što znamo, Slovenija tradicionalno za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, očekivano se konačno, nakon dužeg vremena, pitanje proširenja EU našlo konkretno među definisanim prioritetima predsedavanja.

Dakle, polazeći od ovog, a i od nekoliko činjenica, kao što je da je na Prvoj međuvladinoj političkoj konferenciji koja je održana nedavno, tačnije 22. juna ove godine, praktično konačno zaista počela primena nove metodologije proširenja i na pregovarački proces Republike Srbije i da je potvrđeno da prema ovoj novoj metodologiji Srbija otvorila prvi klaster, čiju osnovu čine osnovna prava, da je takođe činjenica je je prema novoj metodologiji Republika Srbija spremna za otvaranje dva klastera, za otvaranje klastera tri – konkurentnost i inkluzivni rast, kao i četiri – zeleni dogovor i održiva povezanost, koji su u potpunosti pripremljeni u skladu sa novom metodologijom, kao i da su nedavno u proteklih nekoliko nedelja usvojene još četiri pregovaračke pozicije, dakle, pregovaračke pozicije za četiri poglavlja, konkretno, 10, 15, 16 i 19, da je Srbija zaista jako posvećena jačanju regionalne saradnje, kroz nekoliko inicijativa, najznačajnije su mini Šengen i Berlinski proces, da se iskreno radi na procesima političke stabilizacije i ekonomskog jačanja celog regiona, uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Auto-puta mira“ između Niša i Merdara, da npr. istraživanje Saveta za regionalnu saradnju predstavljenu u Tirani ove godine, konkretno 10. juna, na Samitu lidera Zapadnog Balkana, pokazuje da veliki procenat, 77% građana, veruje da regionalna saradnja jača Zapadni Balkan, kako politički, tako i bezbednosno i ekonomski, i ono što je značajno, o čemu smo čitali ovih dana, da je u 7. tački Manifesta o budućnosti EU, Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske posebno naglasio da nema prosperiteta EU bez članstva Republike Srbije, kao i da su prošle godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijeri, slovenački i mađarski premijer zajedno složili da žele jaku i kompetitivnu Evropu koja je dom različitih naroda.

Moje pitanje koje želim da postavim, kako ministarki tako i Ministarstvu za evropske integracije, a i samoj predsednici Vlade Republike Srbije je - da li tokom slovenačkog predsedavanja, dakle, u drugoj polovini ove godine, možemo očekivati dodatnu političku dinamiku i konačno važne konkretne korake koji će značiti merljiv, konkretan napredak Srbije, pa i celog regiona zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU?

Dalje, da li pored ekonomskih stvari, ekonomske podrške, ne manje značajnog, izuzetno važnog ekonomskog investicionog plana, koji će obezbediti socijalno-ekonomski napredak i oporavak Srbije i regiona, možemo konačno da očeku9je postizanje i političkog konsenzusa između 27 zemalja članica EU za otvaranje klastera tri i četiri, kao snažnog impulsa i nedvosmislene podrške reformama koje Republika Srbija sprovodi? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava tačno tri hiljade dana od kada je potpisan Berlinski sporazum kojim se, između ostalog, Priština obavezala da formira Zajednicu srpskih opština. Tu obavezu ni do danas Priština nije ispunila.

Nažalost, ovo nije jedino pitanje koje je sporno. Priština izbegava da nastavi dijalog u delu koji se odnosi na nestala lica, što je za nas svakako glavna tema, jer nije reč samo o političkom pitanju, već i o duboko humanom i civilizacijskom pitanju pre svega.

Pored toga, Priština na brojne načine svakodnevno sabotira dijalog, a to čini na brutalan i necivilizacijski način, čega smo u poslednje vreme svakodnevni svedoci. Samo u poslednjih nedelju dana, podsetiću, desilo se više napada. Na Vidovdan je uhapšen mladić zato što je branio monahinju. Nedavno je grupa Albanaca organizovala proteste zbog povratka jedne Srpkinje, Dragice Gašić, u svoj stan u Đakovici. Poslednji u nizu takvih napada desio se pre par dana u selu Gojbulji nadomak Vučitrna, kada je grupa Albanaca napala i teško povredila 13-godišnjeg dečaka Nikolu Perića.

Samo od početka godine zabeleženo je gotovo 70 dana. Gotovo svakodnevno desi se bar neki incident, a o rušenju, skrnavljenju srpskih svetinja, srpskih kuća, grobalja, da i ne govorimo. Srpsko stanovništvo na prostoru KiM živi u stalnom strahu i bez perspektive, nažalost.

Kako onda da govorimo o bezbednosti i sigurnosti srpskog stanovništva i srpskih svetinja na KiM, kada je očigledno da Priština želi da prisvoji i naše svetinje, pa čak i da ih pretvori u svoje turističke atrakcije, tražeći za to i spoljnu podršku?

Očigledno je i to da gube strpljenje, ali i podršku nekih zapadnih zemalja na koju su neizostavno računali. Ne dopada im se, recimo, kada američki specijalni izaslanik za zapadni Balkan, Metju Palmer, povodom najavljene tužbe Prištine protiv Srbije za genocid, kaže da ne misli da bi takav pristup doprineo rešavanju spora između Kosova i Srbije i da moraju da imaju osnov za to.

Vratio bih se na tehnički dijalog koji je zakazan za sutra u Prištini. Glavna tema na kojoj će srpska strana da insistira biće svakako formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje nestalih lica, što sam već naveo.

Jedna od tema biće bezbedan, nesmetan i neometan povratak interno raseljenih lica u svoje domove, što u ovom trenutku, nažalost, takođe nije moguće.

Srpskom stanovništvu pogotovo je zabranjeno kretanje. Nažalost, prištinske vlasti u poslednje vreme često su branile ulazak na KiM naših zvaničnika i srpskom stanovništvu, koje je želelo da poseti svoje domove i svoje svetinje.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje, da pružimo, naravno, kao poslanička grupa punu podršku pregovaračkom timu koji će nastaviti pregovore na tehničkom nivou tokom sutrašnjeg dana, ali i da postavimo pitanje direktoru Kancelarije za KiM, gospodinu Petru Petkoviću, koji je na čelu tima koji vodi tehnički dijalog - kakve zapravo aktivnosti naš tim može da preduzme kako bi se prištinska strana aktivirala konačno na sprovođenju preuzetih obaveza iz Briselskog sporazuma, jer u protivnom mi sami sa sobom ne možemo da vodimo ovakvu vrstu dijaloga i ne možemo da dođemo do onoga što jeste naš cilj, a to je kompromisno i pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane?

Šta se očekuje od međunarodne zajednice koja je posrednik u ovom dijalogu i koja očigledno još uvek nema mehanizme kojima može da obaveže Prištinu i zahteva od nje da sporazum sprovodi u delo? Ovako se ima utisak da međunarodni posrednici prećutno prelaze preko svih ekscesa i nedopustivih kršenja ljudskih prava Srba na prostoru KiM. Do sada, evropski posrednici se, nažalost, nisu oglasili. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike srpskih škola i članove udruženja "Srpski nacionalni savet u Makedoniji" iz Republike Severne Makedonije, koji prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Pre nego što pređem na poslanička pitanja, želeo bih da se pridružim pozdravima našim gostima, u svojstvu predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Severnom Makedonijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, kao i Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u. Naime, da li će reagovati na besprizornu hajku jedne tajkunske televizije i namerno neću da pominjem koja televizija je u pitanju, jer građani dobro znaju o kojoj televiziji je reč i koji tajkuni stoje iza te televizije, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Radi se o, a oni to zovu, dokumentarni film, a zapravo je obično propagandno smeće koje služi isključivo za najprizemniju i najprimitivniju kampanju protiv svih političkih neistomišljenika, a ponajviše protiv onih koji se usude da javno podrže politiku Aleksandra Vučića. Taj, nazovi film, "Junaci zlog doba" ili kako su ga već nazvali se emituje već nedeljama na toj televiziji i svake nedelje je posvećen drugoj ličnosti. Ta televizija sa inače sumnjivom registracijom, sumnjivim dozvolama, još sumnjivijim finansijama, inače jedino što radi to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i svima onima koji ga podržavaju. Evo, kako to funkcioniše.

Dakle, dovedu ekipu raznih opskurnih likova, naravno istomišljenika, dežurnih pljuvača, poznatih jedino po tome da su uvek spremni da se stave u službu kada god treba najgore moguće ocrniti i opljuvati Aleksandra Vučića ili nekoga iz njegovog okruženja. Onda pažljivo odaberu metu i onda njihov orkestar krene sa satanizacijom. Gebels da im pozavidi, bukvalno bi Gebels mogao da im pozavidi na tome.

Do sada su na tapetu bili Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Dragan Vučićević, Milorad Dodik, Ivica Dačić i da se mi odmah razumemo, nije njima naročito značajan ni Siniša Mali, ni Aleksandar Vulin, ni Dragan Vučićević, niko od njih. Znamo da je njima jedino važan kontekst, da su oni neko ko zapravo čini tzv. Vučićevo okruženje.

Upravo u tome je perfidnost ove prljave kampanje.

Dakle, pažljivo odaberu metu, prethodno, uz pomoć onih dežurnih pljuvača o kojima sam govorio, krenu najstrašnije da ga ocrne, da ga satanizuju, da ga demonizuju, bukvalno monstruma od njih naprave, e onda ime poruka – ovo vam je Vučićevo okruženje.

Nema veze što to nije istina, nema veze što su u pitanju gole laži, klevete, poluistine, a znamo da su poluistine opasnije od laži, nema veze što nemaju dokaza za to što iznose, nema veze što je u pitanju manipulisanje činjenicama, izvrtanje iz konteksta, zamena teza, ništa to nije važno, bitno je samo da oni to upakuju nekako u taj sveukupni negativni narativ protiv Vučića.

Uostalom, ovo nije prvi put, predsedavajući, da oni to rade. Sećamo se dobro da je ta ista ekipa, taj isti Slaviša Lekić koji je svojevremeno bio i predsednik NUNS-a, u onom periodu kada im je Đilas davao obilato, i šakom i kapom, i ogromne svote novca, dakle, taj novinar u pokušaju koji se potpisuje kao autor ovog smeća je pre nešto više od godinu dana napravio i onaj sramni film „Vladalac“ iz dva dela, dakle od po sat i po vremena, gde su najgore moguće gadosti i bljuvotine, najgore moguće uvrede, lične uvrede iznosili o Aleksandru Vučiću.

Dakle, čak 442 puta je Vučić negativno spomenut u tom filmu sa preko 40 različitih negativnih epiteta, mislim čak 43, a istovremeno nas optužuju za cenzuru, za medijski mrak, itd.

Pitam – kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak kada možeš da snimaš i emituješ takve gadosti i dlaka ti sa glave ne fali zbog toga?

Pazite još jedan bezobrazluk, predsedavajući – na kraju svake, da kažem, epizode ovog serijala, prilikom odjavne špice, oni objave spisak lica koja su navodno odbila da učestvuju u tome.

Zašto kažem navodno? Zato što se na tom spisku nalazim i ja, uz fotografiju, pri tom nikada me nisu ni kontaktirali, ali to im ne smeta da objave i moje ime i prezime i fotografiju i da napišu kako sam odbio da učestvujem u tome. Doduše, i da su me kontaktirali ja bih to sa gnušanjem odbio.

Sa gnušanjem bih odbio da učestvujem u takvom blatu, ali im to ne daje za pravo da objavljuju moju sliku i ozbiljno se nosim mišlju, da ih tužim zbog toga.

To je, možda, i najbolji dokaz kakvi su lažovi u pitanju. Kad su mogli za ovako nešto da slažu, kako onda da im verujemo za bilo šta drugo?

Na samom kraju, predsedavajući, kada ti mediji, ti isti mediji o kojima smo pričali već godinama generišu mržnju u našem društvu, već godinama stvaraju atmosferu progona i lična političkih neistomišljenika onda ne treba da nas čudi da se pojavljuju ovakvi tvitovi, ovakvi, najblaže rečeno, monstruozni tvitovi.

Dakle, u pitanju je tvit, na njemu je fotografija naših košarkašica, naših reprezentativki koje su osvojile zlato na Evropskom prvenstvu, naših junakinja koje su osvetlale obraz Srbiji.

Taj tvit, odnosno ta fotografija to je, u stvari, selfi nastao u Predsedništvu na zvaničnom prijemu kod predsednika Republike.

Sada je jedan junak našao da napiše – na terenu lavice, van terena glupače i jadnice. Mrš u… U pitanju je psovka, da ne čitam sve, dakle.

Pazite koliko je ovo morbidno, pazite koliko je ovo bizarno, pazite koliko ih mržnja pojede da više ništa nije važno.

Dakle, devojke odu na Evropsko prvenstvo, donesu nam titulu, donesu nam zlatnu medalju, učine nas sve ponosnim i samo zato što su slikale sa predsednikom Republike na zvaničnom prijemu zasluže ovo.

E, zato apelujem na nadležne institucije da reaguju kod ovakvih i sličnih slučajeva.

Zahvaljujem.