Hvala puno.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se danas nalazi sedam zakonskih predloga koji su, rekao bih, ključni za dalji ubrzani rast i razvoj naše ekonomije.
Tri su oblasti na koje se odnose ovi zakonski predlozi - dalja izgradnja i unapređenje naše saobraćajne infrastrukture, unapređenje naše životne okoline, dakle, borba za ekologiju i treći sektor, odnosno treća važnost odnosi se na unapređenje rada javnog sektora u Republici Srbiji.
Ukupna vrednost svih ovih sporazuma je 768,8 miliona evra. Dakle, ogroman iznos novca koji ćemo upravo usmeriti u tri prioritetne oblasti koje sam malopre pomenuo, pa da krenem redom.
Prvi predlog zakona pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.
Kao što znate, Velika Britanija je izašla iz EU. Do tog trenutka je odnos između nas i Velike Britanije bio regulisan SSP-om, Sporazumom o slobodnoj trgovini. U ovom trenutku, s obzirom na njihov izlazak iz EU, imamo poseban sporazum, sporazum koji definiše bilateralne odnose između Velike Britanije i Republike Srbije i upravo taj sporazum ovde je pred vama.
Krenuo je da se primenjuje privremeno 20. maja ove godine. Ukoliko se u Narodnoj skupštini tokom sutrašnjeg dana on i ratifikuje, onda ćemo ga u potpunosti i potvrditi.
Inače, odnosi sa Velikom Britanijom su tradicionalno dobri. Prošlo je 184 godine od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Srbije, ali ono što je za nas, kada je privreda u pitanju možda još važnije, od 2016. godine Republika Srbija ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa Velikom Britanijom i upravo ovaj sporazum koji je danas pred vama definiše bilateralne sporazume između dve zemlje na način na koji se podstiču dalje investicije, dalji trgovinski i dalji ekonomski razvoj i dalja saradnja između dve zemlje, a ukoliko nastavimo da ostvarujemo suficit, to naravno ide u korist građana Srbije i privrede Srbije.
Inače, u Srbiji posluje negde oko 500 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici pravna lica iz Velike Britanije. U velikom broju naših privrednih oblasti oni učestvuju, tako da sa te strane upravo ovaj sporazum i njegovo usvajanje je ključno da se ta saradnja nastavi i u budućnosti.
Pred vama su, takođe, i dva sporazuma. Jedan je između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene, a drugi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Radi se o programskom zajmu za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak. Dakle, dva programska zajma, dva sporazuma koja se odnose na unapređenje, efikasnost i transparentnost javnog sektora, s druge strane, i na Zelenu agendu, odnosno zeleni oporavak sa druge strane.
Vrednost ovih sporazuma - Međunarodna banka za obnovu i razvoj, 82,6 miliona evra i Francuska agencija za razvoj dodatnih 50 miliona evra. Kao što znate, vi ste pre samo par nedelja usvojili i novi Zakon o klimatskim promenama. Usvojen je nacionalni plan za smanjenje emisije glavnih zagađujućih materija koje potiču od raznih postrojenja za sagorevanje. Dakle, Srbija je jasno dala signal da ide u borbu za očuvanje i unapređenje životne sredine. Idemo sa tzv. Zelenom agendom. Upravo ovi sporazumi nam daju mogućnost da deo te agende i sprovedemo u delo.
Ono što je za mene kao ministra finansija važno, mi ćemo već do kraja godine izaći i na međunarodno tržište kapitala sa tzv. zelenim obveznicama. Po prvi put ćemo to uraditi. Kandidovaćemo projekte koje država Srbija ima u raznim oblastima koje se tiču naše ekologije i unapređenja životne sredine i očekujem ne samo dobar odziv investitora, nego i veliku potvrdu upravo ove Zelene agende o kojoj smo pričali.
Da bi, takođe, konkretnim ciframa pokazali našu opredeljenost za ekologiju, u rebalansu budžeta u aprilu mesecu vi ste izglasali i povećanje, ogromno povećanje budžeta za ekologiju, dakle, na 24 milijarde dinara, što je rekordan iznos budžeta za Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tako da sa te strane smo i konkretnim merama i konkretnim ciframa pokazali našu opredeljenost za zelenu agendu.
Pred vama su, takođe, i dva sporazuma, jedan koji je vezan za Francusku agenciju za razvoj za projekat modernizacije železničkog sektora u Republici Srbiji, faza 1, i Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Ukupna vrednost ovog projekta je 102 miliona evra, 51 milion evra obezbedila je Francuska agencija za razvoj, a drugu polovinu Međunarodna banka za obnovu i razvoj, dakle, ogroman novac koji će biti upravo usmeren na unapređenje naše železničke infrastrukture.
Kao što znate, opredeljenje Vlade Republike Srbije je da investiramo u izgradnju novih autoputeva, u revitalizaciju i rekonstrukciju i regionalnih i lokalnih puteva, a takođe, i u izgradnju nove železnice, u revitalizaciju postojećih železničkih pruga, upravo kako bi kroz razvoj infrastrukture, s jedne strane, ubrzali naš privredni rast, zaposlili našu industriju, ali sa druge strane, takođe, unapredili infrastrukturu, jer ta infrastruktura je osnov i preduslov za dolazak investitora, otvaranje fabrika, otvaranje novih drugih radnih mesta, a to jeste suština ekonomske politike Vlade Republike Srbije.
U ovim sporazumima, da budem malo i konkretniji, dakle, imate rekonstrukcije velikog broja železničkih kružnih, odnosno pružnih prelaza, revitalizaciju železničke infrastrukture, obnova koloseka, obnova tunela u centru Beograda, izgradnja druge faze železničke stanice u centru Beograda, dakle, sve ono što je neophodno kako bi se unapredio sistem železničke infrastrukture u našoj zemlji.
Vi znate da su nam prioritet izgradnja srpsko-mađarske železnice, dakle, brze pruge od Beograda do Budimpešte. To se trenutno gradi i radi. Takođe, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad, krenula je takođe rekonstrukcija pruge od Subotice prema Segedinu. U budžetu smo obezbedili 62 miliona evra za nabavku tri nove „Štadlerove“ vozne kompozicije. Dakle, građane Srbije će prevoziti novi, moderni, savremeni vozovi, a sa druge strane, ići ćemo prugama ne sporije od 160 kilometara na čas. Dakle, ogroman doprinos rastu naše ekonomije, a sa druge strane, naravno, i kvalitetu i životnom standardu građana Srbije.
Naša želja je, kao što znate, da povežemo ceo region. Republika Srbija je dominantna ekonomija u regionu Zapadnog Balkana. Što se više povežemo i putevima i železnicom, to će i izvoz naše robe biti i brži i bezbedniji i efikasniji. Od toga korist imaju građani Srbije i od većeg priliva u budžet, većeg deviznog priliva, što naravno, nama daje mogućnosti za veće plate, veće penzije, a sa druge strane, imate i veći broj radnih mesta u našoj zemlji, što kažem, i jeste osnova naše ekonomske politike.
Pred vama je, takođe, i predlog zakona koji je vezan za Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine, primenom višefaznog programskog pristupa između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ovo je sporazum koji je vredan 78,2 miliona evra i ideja je i želja kroz ovaj sporazum da saniramo nasipe na svim prioritetnim područjima duž koridora reke Save. Daću vam par primera, dakle, obnova nasipa na Kolubari, koja štiti Obrenovac, nasipa na Novom Beogradu, koji štiti Beograd od poplava, podrška za unapređenje lučne infrastrukture u Sremskoj Mitrovici, planiranje i razvoj turizma na koridorima Save i Drine, uključujući i projektovanje master plana za nautički turizam i eko turizam.
Dakle, ne samo da doprinosimo ekonomskom rastu u slivu reke Save i Drine, već i štitimo građane od potencijalnih poplava koje mogu da se dogode.
Pred vama je, takođe, danas i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora za izgradnju gasnog interkonektora od Niša pa do bugarske granice, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ja sam taj finansijski ugovor i potpisao. Dakle, radi se o jednom od najvažnijih infrastrukturnih projekata u ovom trenutku u našoj zemlji, projekata koji treba da obezbedi stabilno snabdevanje gasom, koji treba da diversifikuje takođe i puteve, odnosno načine na koji gas stiže u Srbiju kako bi smanjili zavisnost samo iz jednog pravca, pravca u ovom trenutku koji prolazi preko Mađarske.
Naravno, za našu privredu u ovim uslovima, u uslovima ubrzanog rasta naše ekonomije, od ključne važnosti je da se obezbedi dovoljno gasa. Gas je prirodan, čist, dakle, ekološki prihvatljiv, s druge strane, daje mogućnost fabrikama da povećavaju svoje kapacitete. Zato je ovaj projekat, koji je danas pred vama, izuzetno, izuzetno važan. Za vašu informaciju, to je inače jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru Inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope. Vrednost projekata je 85,5 miliona evra, 25 miliona evra obezbeđuje se od Evropske investicione banke, 49,6 bespovratni fondovi EU, IPA fondovi i ostatak ćemo obezbediti iz budžeta.
Ono što je konačno pred vama, uvaženi poslanici, što je predsednik Skupštine gospodin Dačić i rekao, projekat Moravskog koridora. Dakle, pred vama je takođe i Zakon o potvrđivanju ugovora o finansiranju izgradnje Moravskog koridora, ukupna vrednost 431,6 miliona evra. Ključan projekat za razvoj tog dela Srbije.
Dakle, radi se o projektu koji je od nacionalnog značaja za dalji razvoj Republike Srbije. Deo je plana Srbija 2025, dakle, još jedno obećanje koje je predsednik Vučić dao i koje je krenulo u realizaciju.
Inače smo rekli da ove godine gradimo minimum sedam ili osam novih autoputeva u Srbiji. Moravski koridor je jedan od njih. Izgradnja je već krenula. I taj deo od Pojata do Kruševca biće gotov već naredne godine. Dakle, osim Moravskog koridora, imate izgradnju Preljine-Požege, koja je u toku. Imate izgradnju, takođe, Sremska Rača-Kuzmin, koji je u toku, Ruma-Šabac-Loznica, koji je u toku, to je već četiri autoputa. Takođe se gradi i autoput profil od Novog Beograda ka Surčinu, to je peti. Ono što gledamo da počnemo ove godine, to je izgradnja Fruškogorskog koridora, to je izgradnja autoputa, ako uspemo, Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i tzv. Dunavska magistrala, od Požarevca pa ka Golupcu je takođe projekat koji treba da krenemo ako ne ove godine, onda najkasnije početkom naredne godine.
Obećanje koje smo dali, a jeste deo projekta Srbija 2025 je da će Srbija biti umrežena novom mrežom autoputeva do kraja 2025. godine. I upravo, kao što vidite, obećanje koje smo dali mi i ostvarujemo.
Inače će ovaj Moravski koridor biti i prvi digitalni autoput, dakle, optički kablovi, digitalna oprema će biti postavljena duž njegove trase, što će obezbediti besplatni bežični internet za sve.
Par informacija za građane Srbije, par informacija za vas. Na ovom Moravskom koridoru predviđena je izgradnja 117 većih putnih objekata, 88 čak mostova i podvožnjaka, kao i 29 nadvožnjaka i 11 saobraćajnih petlji. Dakle, ogroman građevinski poduhvat, ali poduhvat koji će dati tom delu Srbije ogroman podsticaj za dalji razvoj.
U ovom trenutku koja su veća naseljena mesta, pošto sam pripremio i to da vam kažem, pa da ne zaboravim, koja će ovaj autoput povezivati, od Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka. Dakle, ogroman potencijal za razvoj ovih gradova, za razvoj tog dela Srbije, za nove industrijske zone, za nove fabrike, za nova radna mesta, za nove projekte. Zato je veoma važno da se ovaj projekat završi u roku.
Ovaj novac obezbeđuje upravo deo finansiranja za završetak ovog prvog dela. Dakle, od Pojata do Kruševca, deo Moravskog koridora biće gotov do kraja naredne godine. Ukupan, odnosno ceo Moravski koridor koji je dužine 112 kilometara, biće gotov do 2024. godine.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, juče smo dobili informaciju od predsednika Vučića da je stopa rasta naše ekonomije u drugom kvartalu 15%. Mi nikada u istoriji nismo imali veću stopu rasta, uprkos tome da nam je pad prošle godine, zbog korone, odnosno Kovida-19, bio samo minus 1%. Dakle, mali pad prošle godine, ali već prvi kvartal plus 1,7, drugi kvartal plus 15%. Dakle, već sa sigurnošću, na osnovu podataka iz prve polovine ove godine, možemo da kažemo da će nam stopa rasta ove godine biti preko 6%.
Sa stopom rasta preko 6% upravo ovi sporazumi će nam dati mogućnost da idemo i više od toga, jer obezbeđujemo novac za možda najvažnije infrastrukturne radove koji se odvijaju u ovom trenutku u Srbiji i koji će se, na karaju krajeva, usvajanjem ovih sporazuma i odvijati i odnose se, kao što sam na početku svog obraćanja i rekao, i na ekologiju i na saobraćajnu, odnosno železničku infrastrukturu i unapređenje efikasnosti javne uprave. Tri jaka, važna stuba koja jesu oslonac našeg privrednog rasta.
Ukoliko nastavimo da rastemo po ovim brzinama, apsolutno se otvara prostor i za dalje povećanje plata, dalje povećanje penzija, uprkos, kažem, najvećoj ekonomskoj krizi, izazvanom Kovidom-19. I dalje vidite da veliki broj zemalja u svetu trpi posledice toga. Za razliku od njih koji su i razvijeniji i veći od Srbije, Srbija ide nezaustavljivo i ubrzano napred. Stope rasta naše ekonomije to potvrđuju. Otvaranje fabrika, kao što je MTU juče, kada je predsednik bio na polaganju kamena temeljca, to potvrđuju. To su stvari koji menjaju Srbiju. Ovi sporazumi menjaju Srbiju. Novi infrastrukturni projekti menjaju Srbiju. Nova radna mesta, veće plate, veće penzije, veća minimalna zarada koju je predsednik, takođe, juče najavio. Očekujemo, naravno, razgovore i sa sindikatima i sa predstavnicima poslodavaca, ali to su, uvaženi poslanici, stvari koje Srbiju guraju napred.
Ja sam ponosan na te rezultate. Mnogo je, mnogo posla još pred nama. Mi ćemo sa ovom stopom rasta sigurno imati udeo javnog duga u BDP-u ispod 60% do kraja godine, kao što smo i obećali, dakle ispod nivoa Mastrihta. Pred vama ćemo biti i u novembru mesecu sa novim budžetom za 2022. godinu i ono što mi je želja, isto, ako ne i više novca izdvojimo za kapitalne investicije i za ulaganje u nove bolnice, u kliničke centre, u škole, u vrtiće, u autoputeve, u železnicu, sve ono što menja našu Srbiju i gura je napred. Hvala puno i ostajem na raspolaganju za pitanja koja možete da imate.

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević, ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi koji su danas na dnevnom redu pred narodnim poslanicima u plenumu bili su raspravljani na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na kojoj smo doneli odluku da jesu u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Želim posebno da istaknem jedan ugovor, jedan finansijski ugovor koji se odnosi na gasni interkonektor Niš – Dimitrovgrad – bugarska granica, kao naravno jedan od preduslova za ravnomerni regionalni razvoj koji je još sada predsednik Aleksandar Vučić obećao kada je bio na čelu Vlade i svakako je za pohvalu to što se nastavlja sa trendom razvoja baš svakog dela naše zemlje.

Zašto ovo želim da istaknem? Cilj je, naravno, korišćenje prirodnog gasa, kako u domaćinstvima, tako i u oblasti privrede. Stvaramo veće mogućnosti za modernizaciju industrijskih procesa i podizanje nivoa ekonomičnosti. Vodimo računa o održivom razvoju u oblasti energetike i o posledicama efekta staklene bašte. Sa druge strane, zbog svojih karakteristika koje prirodni gas ima i ekoloških prednosti, upotreba prirodnog gasa u domaćinstvima svakako će popraviti kvalitet života građana Srbije.

Ovaj projekat će povezati naš gasovodni sistem sa susednim zemljama, omogućiće dopremanje prirodnog gasa na tržište. Dakle, unaprediće se sigurnost snabdevanja gasom čitavog regiona i zbog toga je ovaj projekat prepoznat kao jedan od šest prioritetnih projekata EU u okviru inicijative o energetskom povezivanju centralne i jugoistočne Evrope.

Na kraju, ako se podsetimo da smo u periodu od 2003. do 2012. godine imali situaciju da je oko 400.000 ljudi ostalo bez posla i da je naša privreda realno bila u problemu, treba da kažemo da sada nastavljamo da stvaramo mogućnosti za manje opštine, za manja mesta koja nisu Beograd i ovaj projekat će tome i doprineti, da privreda bolje radi, da se ljudi zapošljavaju i da bolje žive.

Vi ste, ministre, pomenuli stopu rasta od 15% u drugom kvartalu. Sinoć smo još neke informacije mogli da čujemo od predsednik Aleksandra Vučića, a čuli smo informaciju da u doba korone, u godini koju je obeležila korona, u prvih šest meseci nama rastu direktne strane investicije za oko 19%. To je važna vest za Srbiju. Da bismo imali još više ovakvih vesti, treba da podržimo ove predloge koji će uticati, svakako, na brži razvoj i privrede i ekonomije i Srbije uopšte.

Sasvim sam sigurna da će narodni poslanici imati danas konstruktivnu raspravu, naročito naš predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, kolega Mirčetić, koji će obraditi ove teme na detaljan način, a ja ću na kraju iskoristiti priliku da pozovem koleginice i kolege da ove predloge u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na Odboru u maju mesecu još razmatrali ove sporazume o kojima ste vi danas govorili i ono što nas zanimalo je kao članove Odbore jeste kolika je kamatna stopa, koliki je rok otplata ovih kredita i deo koji se odnosi na samu maržu. Kada posmatramo svaki od ovih važnih sporazuma koji nam daju realizaciju projekata koje do sada Srbija nije mogla da sanja, koji govore o infrastrukturi, o zelenom oporavku i javnoj upravu, pokazala da su ovi povoljni krediti, kada govorimo o delu kredita, a i govorimo o tome, o podršci EU za određene strateške projekte koji su odlika saradnje mnogih ekonomskih centara moći od kojih Srbija mnogo zavisi, uopšte njen rast i razvoj, a koji su do sada imali jako puno problema da se, prvo, sporazumeju oko toga.

Kada govorim o tome, mislim na Sporazum o interkonektoru Niš – Dimitrovgrad koji se odnosi na gas i gasnu interkonekciju zato što ste svi svesni toga da EU već dugo godina unazad pregovara sa Ruskom Federacijom kako će gasovod izgledati, kuda će prolaziti kroz Evropu i Srbija je uvek tu negde u tranzitu bila, što nama, naravno, odgovara u tom ekonomskom smislu, ali smo morali da sačekamo da sazru sami ti projekti koji treba da dođu na realizaciju, a i, sa druge strane, Srbija je dala mogućnost davanja tzv. diverzifikacije, energetske diverzifikacije, što znači mogućnost pristupa gasa mnogim zainteresovanim subjektima koji žele da rade sa gasom, a da vrše transport kroz naš gasovod.

To je od velikog značaja za Srbiju, a u tom ekonomskom smislu zato što će imati određene prihode za budžet od naknade za transport, ali i od toga da mi imamo jako dobru bilateralnu saradnju i sa članicama EU i sa Ruskom Federacijom. Samim tim, izdržali smo sve moguće pritiske od 2012. godine do danas i sada kada su se stekli uslovi, ovakav sporazum je od velikog značaja za Srbiju.

Kao što vidite taj inter konektor finansira Evropska unija u vrednosti od 60 miliona evra. Onaj drugi deo je kredit Evropske investicione banke i to je za nas od velikog značaja.

Treba reći da je do sada 280 hiljada priključaka u Srbiji, radi 31 snabdevač i mi smo imali, podsetiću vas, pre dve nedelje i tri sporazuma koja se odnose na gasifikaciju Borskog okruga, Kolubarskog i deo Leskovac-Vranje, što pokazuje suštinski da pored ove infrastrukture koja se odnosi na železnicu, koju imamo kao danas jedan od Predloga Sporazuma i povlačenje određenih kreditnih linija za interoperabilnost razvoja Koridora Save i Drine, kao i za efikasnost javnog sektora, taj zeleni oporavak, odnosno sprovođenje tog četvrtog paketa evropskih direktiva, koje se odnose na zaštitu životne sredine. Mi u stvari danas govorimo o jednom velikom industrijskom iskoraku Srbije i to naravno, pokazuju cifre, kada su u pitanju finansije.

Ono što je vest, juče koju je gospodin Vučić izneo, mislim da je informacija da je u prvih pet meseci priliv stranih direktnih investicija 1,73 milijarde evra, što govori o tome da sa ovakvom dinamikom i projekcijama mi bi ovu godinu trebali da završimo preko tri milijarde evra stranih direktnih investicija, što vam govori o tome da je Srbija poželjna privredna destinacija u kojoj i strani i domaći investitori žele da otvore svoje proizvodne kapacitete.

Očito, informacija da danas u IT sektoru imamo, ne 19 hiljada zaposlenih, već 38 hiljada zaposlenih stručnjaka koji rade u ovoj oblasti, da prosek plata u ovom sektoru nije više 138 hiljada dinara, već 184 hiljade dinara, govori o tome da sledeću godinu izvoz IT tehnologija će preći moguće i izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Znači, Srbija postaje zaista, jedna razvijena moderna država, gde jednostavno priliv stranih direktnih investicija nije samo iz realnog sektora otvaranje fabrika, već zasnovana na znanju. To govori o tome da mi jednostavno, idemo velikom brzinom napred, da je to nezaustavljivo i da taj priliv stranih direktnih investicija može biti veći i da obuhvata, maltene cifru koja će obuhvatati ceo region zapadnog Balkana i da taj razvoj jednostavno, više niko ne može da zaustavi.

Mislim da je velika zasluga Vlade Republike Srbije, premijerke Ane Brnabić, vaša što ste imali razumevanja, da negde zajedno sa gospodinom Vučićem, sve njegove ideje koje je on imao, da jednostavno dobre bilateralne sporazume pretvori u konkretne sporazume, koji će doneti dobrobit svim građanima Srbije i povećanje plata i penzija i veliki zamajac, kada je u pitanju ta četvrta industrijska revolucija.

Mi danas imamo upis na fakultete. Ja ću vas podsetiti da je fokus kompletno na tehničkim fakultetima. Vi ste imali 4.000 dece na prijemnom ispitu, na FON-u, gde se prima 800 studenata. Pet na jedan je konkurisao za mesto za upis na ovaj fakultet.

Svi tehnički fakulteti, gotovo duplo i troduplo više su studenti bili zainteresovani da dobiju indeks na tim tehničkim fakultetima, što pokazuje, suštinski da sve ovo što mi sada radimo, mladi su prepoznali i da je to u stvari budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor je prihvatio u načelu Predlog Sporazuma između Vlade i njenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.

Poznato je da je Velika Britanija istupila iz Evropske unije i da je Republika Srbija od njenog istupanja i nedostatka sporazuma između Evropske unije i Velike Britanije bila u nekom određenom težem položaju, u smislu plasmana određene robe i usluga, na tržištu Ujedinjenog Kraljevstva.

Pre svega, moram da kažem, da je to jako izbirljivo, jako zahtevno, jako interesantno tržište, jako zahvalno, ako ste prisutni na tom tržištu i jako teško vraćate pozicije ukoliko ih izgubite na tom tržištu.

Pošto je Ujedinjeno Kraljevstvo istupilo iz EU, prestale su i da važe odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i na srpske proizvode koji su bili prisuti na teritoriji Engleske, uvođene su carine i druga fiskalna davanja. Zato je i Odbor za finansije još u aprilu mesecu ove godine, dao saglasnost Vladi Republike Srbije na privremenu primenu sporazuma između Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske i Republike Srbije i jako mi je drago što u relativno kratkom vremenu imamo sada ovde i konačan sporazum i zakon koji reguliše ovu oblast, imajući u vidu posebno i važnost samog tog sporazuma, ne samo kompanije koje su prisutne ovde u Srbiji, koje su iz Velike Britanije, već i da jedan od najvećih izvoza koje Srbija ima jeste baš iz oblasti poljoprivrede, i to ne one najjeftinije, nego one najsofistiricanije, ekonomski najisplativije. Nedostatkom ovog sporazuma svakako da bi povratak naših poljoprivrednik proizvođača i drugih kompanija na englesko tržište bio sasvim sigurno mnogo teži.

Za svaku pohvalu je što evo posle samo nekoliko meseci imamo jedan tekst ovog sporazuma u Narodnoj skupštini. Preporučujem svojim kolegama, narodnim poslanicima da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum.

Zahvaljujem.
Reč ima Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set zakonskih predloga, tačnije sedam zakonskih predloga u vidu različitih sporazuma, kredita i drugih zajmovnih aranžmana koji kako smo čuli se odnose na tri jako važna područja života koji su značajni za svakog građanina.

Pitanje saobraćajne infrastrukture, pitanje zaštite životne sredine i na kraju pitanje unapređenja javnog sektora je nešto što se suštinski tiče svakog građanina sa jedne strane, a sa druge strane za napredak i dalji rast i ekonomsku stabilnost države jako značajni faktori i parametri.

U pogledu saobraćajne infrastrukture videli smo da će ovi kreditni aranžmani podrazumevati prevashodno modernizaciju i oporavak železničke infrastrukture, što podrazumeva digitalizaciju i sve moderne tokove, uključujući i samu rehabilitaciju određenih železničkih deonica. To je za svaku pohvalu. Železnica je najekonomičniji, najjeftiniji vid prevoza, kako putnika, tako i robe i svakako za razvoj zemlje je jako važna.

Ono što je jako značajno jeste da je potrebno voditi računa da je železnicom pokrivena cela teritorija zemlje. Izneću podatak za koji verujem da svi znate, ali da prosto podstim na važnost i urgentnost delovanja u pogledu nedostatka železnice na području Sandžaka, gradova konkretno koji su u ovom delu zemlje. Naime, imamo činjenicu da železničku prugu imamo do Raške i onda se ona prekida i nastavlja se negde od Bistrice. Dakle, teritorija gradova i opština kao što su Novi Pazar, Tutin, Sjenica nisu obuhvaćeni železnicom.

Vi ste ministre i sami u izlaganju naveli da je nezamislivo bilo kakvo ulaganje ili bilo kakva konkurentnost u pogledu ulaganja investicija u područjima ukoliko nema adekvatne putne, a samim tim i železničke infrastrukture. Možemo reći da je Novi Pazar možda jedinstven slučaj grada koji je sa oko 120.000 stanovnika, i to ne samo u zemlji, već i u regionu, a da nema železnicu.

Bilo je, istorijski gledano, bilo je pokušaja da se izgradi železnička pruga, međutim oni su otprilike nekako da kažemo neslavno završavali, odnosno na ovom polju se konkretno ništa učinilo nije. Ozbiljniji takav pokušaj je bio negde polovinom prošloga stoleća 1949, 1950. godine su zapravo komunističke vlasti i uradile dokumentaciju i projekat i započeta je izgradnja ove pruge, međutim, samo nakon nekoliko meseci radovi su obustavljeni pod izgovorom da će na taj način biti ugrožen drumski saobraćaj i do konkretnijeg nekog pomaka, nažalost, nakon toga zapravo i nije došlo.

Dakle, govoriti o razvoju ovoga kraja ili bilo kog dela zemlje ne možemo ukoliko nemamo adekvatnu infrastrukturu osim železničke. Dosta je loša i putna infrastruktura. Istina da ova Vlada je akcenat i svoje delovanje i dobru volju pokazala u cilju rešavanja ovih problema, ali konkretne rezultate budući da se radi o značajnim i jako zahtevnim projektima očekujemo tek da vidimo negde u budućnosti. Tako da sa tog aspekta je jako važno naglasiti da građani Sandžaka, ovog dela zemlje očekuju punu podršku, jer ukoliko je kontinuitet prethodnih politika bio apsolutno diskriminirajući i ignorantski nastrojen prema ovom delu zemlje, nadamo se i očekujemo, a imamo pokazatelja dobrih da to neće biti politika ove Vlade, uostalom sporazum koji je Stranka pravde i pomirenja i potpisala sa SNS, garantuje niz ovih krucijalnih, rešavanje ovih životnih problema koji su jako značajni za same građane Sandžaka, odnosno svih gradova i opština u ovom delu zemlje.

Sa druge strane, pitanje životne sredine, očuvanja životne sredine, samo pitanje ekologije je pitanje koje smo imali u samoj Skupštini kroz donošenje različitih zakonskih akata. Zaštita životne sredine treba biti i jeste jedan od strateških ciljeva i zadataka, prvenstveno svakog čoveka na zemlji Planeti, a sa druge strane, potrebno je da se pokaže odlučnost i volja od strane sistema, odnosno država koje upravljaju određenim dobrima. Zbog čega? Pa, zaštita životne sredine je zapravo zalog budućim generacijama, a obaveza nas koji sada konzumiramo i koristimo resurse na zemlji da ih ne smemo trošiti nenamenski, bezrezervno, ne razmišljajući, neracionalno, već da imamo odgovoran odnos prema samoj prirodi. Čini mi se da kako čovečanstvo napreduje u tehnološkom i svakom drugom smislu, priroda s druge strane biva sve ugroženija. Jako je važno pratiti svetske i evropske tokove u tom pogledu, a svakako to država i pokazuje kroz donošenje i zelene agende i implementacije svega onoga što ona podrazumeva, ali i brojni drugih dokumenata.

S druge strane, implementacija toga je jako značajna, upravo spustiti sa nivoa centralne vlasti prema lokalnim samoupravama sve ono što se kao zakonodavni akt donese je veoma važno. Dakle, implementacija toga i primena na lokalu ukoliko se poštuje sve ono što se donese je jako značajno. Možda su upravo te manje sredine primer gde stvari treba popravljati i koliko je važna upravo ta nadzorna uloga same države i sistema u pogledu racionalnog korišćenja svih resursa koje nam priroda daje.

U tom pogledu spomenula i pozdravila, zapravo nedavno potpisivanje Ugovora o izgradnji toplane u Novom Pazaru na biomasu, to je nešto što će značajno, to je veoma skup projekat, više milionski projekat, ali veoma značajan iz prostog razloga što je Novi Pazar nažalost zadnjih godina u vrhu same lestvice gradova sa aerozagađenjima različitim vrstama, drugih negativnih primesa i brojni su faktori koji doprinose tome…

Koleginice, samo vreme.