Hvala vam predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se gospodine Orliću najpre javila za repliku, pošto sam dva puta pomenuta po imenu i prezimenu pa ću na početku iskoristiti da odgovorim na neke navode.
Naime, za repliku sam se javila zato što sam pomenuta da bih ćutala a nikada se kada budem pomenuta da ćutim, ne ćutim, već još jače kažem stavove, pre svega stavove SNS, koja se ovoliko napada proteklih dana.
Želim da kažem ono što se desilo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo zbog građana Srbije, zbog javnosti. Želim da kažem i zbog sebe i zbog mojih kolega i zbog svih koji su podneli autentično tumačenje ali i zbog svih kolega koji sede ovde i dele sudbinu poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo se desila zloupotreba, kada je kolega koji je mene malopre pomenuo izneo dokumentaciju sa Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i dao je predsedniku Advokatske komore Srbije, posle čega su usledile i pljuvačine i pretnje i na račun mojih kolega koji su podneli autentična tumačenja i mene, i na račun SNS i na račun Aleksandra Vučića, koji je na kraju krajeva rekao da su autentična tumačenja povučena i da je to stavljeno ad akta.
Znam čiji sam predstavnik ovde, ja sam predstavnik građana Srbije, mene je ovde delegirala SNS, mene je ovde delegirao Aleksandar Vučić, kao i sve nas koji sedimo ovde u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Mene nije delegirala Advokatska komora Niša, niti Advokatska komora Srbije, a i da me je delegirala, verovatno bih se sa drugim kolegama advokatima svađala kao što oni to rade u svim radnim grupama, pa nikako da konačno advokati daju predlog za neko zakonsko rešenje.
Jer, sa jedne strane, advokati koji žele da preuzmu te advokatske komore moraju da znaju da to neće moći da rade pritiskom na narodne poslanike, a sa druge strane, advokati koji tako čvrsto drže svoje fotelje moraju da znaju da su oni u tim foteljama, da bi im ta funkcija dala mogućnost da se bore za interese advokata a ne da se bore da i dalje ostanu u tim foteljama. U tome je, dame i gospodo, ovde problem, što nikako da se advokati konačno među sobom dogovore šta i kako da rade.
Sada mogu da pređem na ono o čemu sam danas želela da govorim. Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru predsednika sudova koji je podneo Visoki savet sudstva i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ono čime sam ja želela da započnem svoje izlaganje danas, a svakako nisam želela da započnem onako kako sam osećala potrebu da to uradim, jeste da sa sigurnošću mogu da kažem da je Srbija danas drugačija zemlja, drugačija nego 2012, svakako naprednija nego 2014. i 2016. godine.
Danas smo napredniji i razvijeniji nego što smo juče bili, jer svakoga dana možemo da kažemo da vidimo rad i rezultate tog rada. Svakog dana se pregovara sa investitorima, svakog dana se radi na popravljanju životnog standarda građana, jačanju privrede i ekonomije, jačanju političkog položaja Srbije. Svakog dana se radi na jačanju, na snaženju Srbije, pre svega kao lidera u regionu, ali mi naravno želimo da budemo i lider u razvoju svih oblasti u Evropi, pa i u svetu.
Za fundamentalnu promenu naše zemlje, pre svega, bila je potrebna volja, bila je potrebna vizija i odlučnost, smelost i ljubav prema Srbiji koju je uvek imao i prvi pokazao Aleksandar Vučić, naročito posle 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade i preuzeo odgovornost da vodi nezaustavljivo napred.
Tada je jasno stavio do znanja da će uvek interese i građana Srbije staviti, pre svega i tako je ostalo i do danas. Počeli smo da radimo, počeli smo da svi uživamo u rezultatima rada, u novim putevima, bolnicama, školama, boljem obrazovanju i pravosudnom sistemu i uslugama koje nam pružaju državni organi. Sve smo to uspeli zajedno sa građanima, koji su nam na izborima na različitim nivoima davali podršku i legitimitet da se borimo za sutra.
Juče smo u plenumu govorili o direktnim stranim investicijama, zapravo o porastu direktnih stranih investicija za 19% u prvih šest meseci, o rastu BDP, o izgradnji autoputeva, gasovoda, o završetku mnogih velikih projekata, o otvaranju fabrika i radnih mesta.
Ravnomerni i regionalni razvoj je ono što je Aleksandar Vučić obećao i obećanje koje je ispunio vide svi građani koji se nalaze i malo dalje i malo više od Beograda i koji imaju potrebu za atarskim putevima i za potrebu stvaranja nekih drugih uslova kako bi oni mogli da žive u manjim opštinama, u mestima ili selima.
Mi možemo da kažemo da se primećuju ozbiljni pomaci u razvoju svih delova naše zemlje. Ako se podsetimo kako je izgledala Srbija kada je vlast preuzela SNS, možemo na žalost da se setimo da smo bili na ivici bankrota sa rastućim javnim dugom, sa enormnim deficitom u budžetu.
Bez domaćih ili stranih investicija, bez kapitalnih projekata, sa visokom inflacijom i nestabilnim dinarom i sa stopom nezaposlenosti od oko 26%, sa oslabljenom vojskom i policijom, sa nestabilnim zdravstvenim sistemom, bez otvorenih poglavlja, bez pregovaračkih poglavlja sa EU, sa nestabilnim platama i penzijama, sa gašenjima radnih mesta, a o vladavini prava da i ne govorim, o smenama advokata iz čuvene reforme pravosuđa 2009. godine, o smenama sudija sa čuvenom reformom pravosuđa iz 2009. godine, da ne govorim.
Izgleda da su advokati to zaboravili kako su pomagali svojim prijateljima i sudijama da pakuju kutije i iznose ih iz svojih sudnica u kojima su do juče radili, jer je DS tako rekla.
Ono što je Aleksandar Vuči prvo uradio kada je postao predsednik Vlade 2014. godine, bilo je postavljenje ciljeva, čije je ispunjenje podrazumevalo veliki rad, odricanja i građana i članova Vlade i ogromnu odgovornost, koju su članovi Vlade i Aleksandar Vučić, nosili na svojim leđima, znajući da sprovode mere koje nisu popularne u narodu, ali su bile jedine moguće i dobre, za građane Srbije, da se otvaraju nova radna mesta, da se stopa nezaposlenosti smanji ispod 10%, da se stope uslovi za privlačenje investicija, da se sprovedu reforme u svim oblastima i da se stvore temelji na kojima će se graditi naša zemlja.
Ono što bih ja ocenila kao dobro jeste činjenica da smo svakako imali kontinuitet odnosno Vlade kontinuiteta, odnosno da smo iz godine u godinu završavali započeto i istovremeno započinjali nove projekte i izgradnju infrastrukture i suočavali se sa problemima i rešavali ih, pokazali na taj način, kakve sve benefite će moći građani Srbije da vide i osete u bliskoj ili daljoj budućnosti i nastavljali smo ekonomski i politički kontinuitet, vodili računa o stabilnosti finansija i borili se za brži ekonomski rast.
Govorila sam ranije o šest ciljeva koji su kao prioritet stavljeni pred sve nas - briga o zdravlju građana, jačanje zdravstva, borba protiv korona virusa, briga o interesima našeg naroda na KiM, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnosti Srbije, vladavina prava i sprovođenje reformi koje će značiti da će te reforme dati rezultate u Srbiji da bi naše sudstvo bilo nezavisnije, samostalnije, efikasnije, ali će značiti i da će Srbija zbog toga možda brže postati punopravni član EU i, svakako, dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Ono što smo do sada pokazali jeste da svakako imamo kapacitete, da smo sposobni da radimo istovremeno na ostvarivanju svih šest ciljeva koje smo postavili ispred sebe, naravno uz dobru organizaciju svako u svojoj oblasti i u okviru nadležnosti kojima svima pripadaju.
Želim da se osvrnem i na oblast vladavine prava koja je od fundamentalnog značaja za funkcionisanje naše zemlje, za uspostavljanje visokih standarda na kojima će se zasnivati naš pravosudni sistem, kao i reforme koje će, kažem, doprineti bržem članstvu Srbije u EU.
Punopravno članstvo Srbije u EU je naš cilj, naš spoljnopolitički prioritet, odnosno ne samo u smislu civilizacijskog, kulturnog ili ekonomskog pripadanja toj zajednici, odnosno napretka, već i formalno članstvo u evropskoj zajednici, a spremni smo da stanemo već sada rame uz rame sa mnogim najrazvijenijim zemljama Evrope. Razlozi za takvu težnju nalaze se u dostizanju razvijenijeg, pravednijeg, sigurnijeg društva, izgradnja moderne i savremene države koja će svojim građanima ponuditi ili bolje uslove za život.
Reforme koje sprovodimo u oblasti pravosuđa godinama unazad i trud koji ulažemo u kreiranje efikasnog, nezavisnost i samostalnog sudstva pokazuju našu spremnost da stanje u pravosuđu popravimo i da podignemo na viši nivo, ali i spremnost da izvršimo obaveze koje smo kao država preuzeli na sebe u procesu pristupanja EU.
Iz predloga zakona koji nam stižu od strane vlade, iz svih predloga na kojima konstantno radimo, što na skupštinskim odborima, kao i u plenumu, možemo da vidimo da smo na dobrom putu pristupanja Srbije EU i da, osim što smo potpisali određene međunarodne ugovore i na taj način preuzeli određene obaveze na sebe, radimo i u Narodnoj skupštini, zajedno sa Vladom Srbije, na donošenju određenih dokumenata koje ili donosimo nove ili usaglašavamo sa pravilima koja važe u EU.
Svakako, od velikog značaja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je Srbija dobila status države pridružene EU. Tada je potvrđeno da je velika važnost usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i da ćemo pre svega se usredsrediti na osnove elemente pravnih tekovina o pravosuđu.
Kao prioritetne oblasti postavljene su vladavina prava i jačanje institucija, jačanje nezavisnosti sudstva i popravljanje njegove efikasnosti.
U skladu sa tim, rade se i izmene Ustava Republike Srbije koje smo započeli u ovom mandatu Narodne skupštine pre nekoliko meseci, ali koje su zapravo započete jako davno, jer su samo pregovori između Ministarstva pravde i Venecijanske komisije, odnosno ti konsultativni sastanci trajali 14 meseci, posle čega je Venecijanska komisija dala saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na tzv. amandmane kojima bi trebalo promeniti Ustav.
Sada na tome radimo ne samo da bismo postali punopravan član EU i ne samo da bismo zadovoljili zahteve Venecijanske komisije za određenim suštinskim, ali i nekim promenama organizacione prirode ili tehničke prirode, već da bismo pokazali da smo spremni da idemo korak dalje, da bismo pokazali da smo zemlja koja će biti na početku kolone svih tih zemalja koje čine EU, da bismo pokazali da možemo da sa jedne strane istrpimo pritiske, ali sa druge strane da odgovorimo svim zahtevima, da odgovorimo svim potrebama naših građana, ali i potrebama EU.
Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine, koji je revidiran 2020. godine, predviđa konkretne poteze u skladu sa preporukama Evropske komisije iz izveštaja o skriningu za pregovaračko Poglavlje 23.
Dakle, trebalo bi najpre analizirati postojeće odredbe Ustava, predložiti izmene shodno našim potrebama, ali i shodno evropskim standardima i predlozima Venecijanske komisije.
Mi ćemo uskoro imati, pošto smo formirali Radnu grupu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i onlajn miting, ja se nadam, sa predstavnicima Venecijanske komisije, kojima ćemo predstaviti dokle smo stigli i šta smo sve uradili, ali sa kojima ćemo i razgovarati i nadam se uvažiti neka njihova mišljenja i neke stavove kako bismo mogli na najbolji mogući način da završimo te ustavne promene.
Svesni smo činjenice da ovaj proces zahteva suštinske i temeljite promene u pravosudnom sistemu, kao i u oblastima borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava i to kako na nekom normativnom planu, tako i na planu kasnije implementacije. U tom smislu, prilikom kreiranja reformskih koraka u okviru Poglavlja 23 rukovodili smo se prvenstveno pravnim tekovinama EU.
Vlada Srbije radi svakodnevno na jačanju demokratskog društva u kome svi građani imaju jednaka prava i mogućnosti za učešće u svim segmentima političkog, ekonomskog, kulturnog i društvenog života uopšte.
U tom smislu se i borimo protiv diskriminacije, protiv predrasuda i trudimo se da i kao pojedinci, ali i institucionalno jačamo zaštitu ljudskih i manjinskih prava.
Iz svega što sam navela vidi se da pokazujemo spremnost i doslednost u izvršavanju obaveza koje smo preuzeli u procesu koji će za Srbiju značiti punopravno članstvo u EU, ali i mnogo bolji pravosudni sistem koji će za državu i građane značiti, pre svega, pravnu sigurnost, ali i efikasnost u radu pravosudnih organa.
Borba protiv korupcije i svih oblika kriminala svakako je jedan od prioriteta Vlade. Sećamo se da je Aleksandar Vučić bio prvi koji je na nedvosmislen način otvoreno krenuo u borbu protiv kriminala i mafije i pozvao nadležne državne organe da postupaju u skladu sa zakonom kako bi kriminalce priveli pravdi.
Moramo da budemo svesni da organizovane kriminalne grupe žele da prodru u ekonomiju, sport, politiku, medije, pravosuđe. Žele da novac kojim raspolažu ulože kako bi sebi napravili još više novca, kako bi napravili protivpravnu imovinsku korist, vršeći krivična dela, ali na taj način ugrožavajući život građana.
Aleksandar Vučić je ustao protiv mafije i zbog toga doživeo kriminalizaciju sebe, svoje porodice. Niko nije mogao da očekuje da će to toliko daleko da ode, da se čak i preko medija i kroz razne političke partije koje pripadaju tzv. opoziciji, plasiraju laži i dezinformacije o predsedniku Republike i njegovoj porodici, a onda su prešli na pretnje koje su upućivali direktno deci sa najgnusnijim uvredama i na društvenim mrežama i u medijima kako bi uticali na javnost, kako bi pokušali da oslabe poziciju Aleksandra Vučića i njegovu želju da se dalje bori za Srbiju.
Kreiranje afera je trebalo da poljulja poverenje građana u nosioce najviših državnih funkcija i u samu državu, kako bi kriminalci mogli bez problema da se bave svojim kriminalnim radnjama. Međutim, država je reagovala, pravovremeno otkrila
krivična dela, počinioce, klanove, mafijaške grupe i svaki put im zadala udarce koji pokazuju da kriminal nije, niti će ikada biti jači od države, niti je Aleksandar Vučić taj koji će pokleći pod pritiscima koji se svakodnevno njemu upućuju.
Jedan od ključnih uslova za poštovanje vladavine prava je funkcionalno pravosuđe koje sledi osnovne principe i vrednosti, kao što su pravna sigurnost, ravnopravnost sa ostalim granama vlasti i na taj način ćemo pomoći i ekonomskom napretku, zaštićenost od uticaja drugih grana vlasti ili privatnih interesa, kao i stručnost sudija i tužilaca koji će odluke donositi u skladu sa zakonom.
Predstavnici pravosuđa bi trebali da znaju da su sa predsednikom države, sa predsednicom Vlade i članovima Vlade, sa svima nama ovde, narodnim poslanicima, na zajedničkom zadatku, a to je najpre borba protiv kriminala i korupcije, kako bismo znali da ćemo uspeti da sačuvamo ovo društvo od propadanja.
Dok se mi trudimo da sledimo Aleksandra Vučića u borbi protiv kriminala i mafije, moramo istovremeno da budemo svedoci najstrašnije kampanje koja se vodi protiv njega, na najprljaviji način, preko dece, koja se vodi protiv svih nas. Dok se mi trudimo da postulate demokratije dovedemo na visok nivo, kako i treba da bude, trpimo napade sa svih strana. Pri tom se očekuje da niko iz SNS nema pravo da se brani ili da bilo ko iz SNS ima pravo da bar iznese svoje mišljenje, onako tiho, da ga ne bi odmah kritikovali i razapeli u raznim tajkunskim medijima, u raznim saopštenjima nazovi političkih partija, nazovi opozicija koja je oličena i u Draganu Đilasu i u Vuku Jeremiću i u svim ostalim političarima koji zapravo samo možda mogu po stažu da se nazovu političarima, ali po onome što su uradili za građane Srbije svakako ne.
Granica pristojnosti u političkoj borbi svakako je pređena, a sa druge strane imamo i one koji nisu trebalo da budu u politici, koji se bave nekim svojim poslovima ili vrše neke nezavisne funkcije, a koriste političku borbu za sticanje neke lične ili profesionalne statisfakcije.
Sve je to laž, dame i gospodo. Ono što nije laž, to su novi putevi kojim se vozimo dok prolazimo pored novih bolnica, kliničkih centara, pored renoviranih škola. Nisu laž ni nova radna mesta, ni veće plate i penzije, ni investicije i razvoj privrede. Prihvatljivo je da to boli, jer drugi nisu to dovoljno želeli da bi uspeli, a ta bol od političkog neuspeha ne opravdava prljava sredstva borbe protiv onih koji žele, koji umeju i mogu, a to smo mi, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živela Srbija.