Zahvaljujem se narodnom poslaniku dr Muameru Bačevcu.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Delibašić, predstavnice Visokog saveta sudstva, najpre bih da kažem da smatram da je raznovrsnost mišljenja i čitava lepeza stavova neophodna za iznalaženje najboljih rešenja i zato smatram da je diskusija koju je inicirao kolega Fila bila izuzetno konstruktivna i smatram da će biti podsticajna za rešenje problema koji postoji na relaciji velikog broja sporova između banaka i građana. Neophodni posrednici su tu advokati, ali svakako da oni nisu niti ključni činilac, niti treba da budu dominantan faktor u iznalaženju tog rešenja.

Onako sa svog stanovišta, nemam ni najmanju sumnju da će zajedno SNS i SPS, odnosno dva predsednika dve najveće partije, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, iznaći rešenja koja će biti na opštu korist svih građana Srbije, što svakako jeste imperativ naravno i ovde nas u Narodnoj skupštini.

Na početku svog izlaganja najpre bih izrazila poštovanje prema sudijama, jer negde smatram da im je u raspodeli državne vlasti dodeljena najosetljivija uloga. Naime, mi ovde u Narodnoj skupštini, onako apstraktno i generalno, donosimo opšte propise, a od sudova očekujemo da ih konkretno primene na pojedinačne slučajeve, što u ne tako malom broju slučajeva znači da će opredeliti ljudsku sudbinu. Zbog toga su nosioci pravosudnih funkcija neretko u žiži interesovanja javnosti, posebno što građani veoma često ne percipiraju da su pravo i pravda isto, odnosno vide određeni nesklad i zbog toga smatram da je neophodno da jačamo poverenje građana u naše pravosuđe.

Mislim da vrlo važnu ulogu u tom zadatku može da ima stručan, posvećen, nezavistan, nepristrastan, dostojan i dostojanstven predsednik suda i zbog toga smatram da su današnje tačke dnevnog reda važne, ali ipak negde sada u kontekstu ustavnih promena koje su već danas pomenute, procedura je pokrenuta, ipak sam na stanovištu da Skupština ne bi trebala da bira predsednike sudova, ne zato što njihova funkcija nije važna. Naprotiv, smatram da jeste, kao što sam i rekla i obrazložiću dalje. Smatram da same kolege sa kojima su sudije radile bolje poznaju njihove sposobnosti, sklonosti, njihove afinitete i, ako hoćete, ambicije i da bi bolje mogli da ocene ko je najadekvatniji kandidat za predsednika suda.

U tom smislu, verujem da će poslanička grupa SPS podržati kandidate koje ste vi predloži, uopšte ne izražavajući ni najmanju sumnju u preporuke koje ste izneli. Juče ste na Odboru za pravosuđe rekli vaše impresije sa razgovora sa kandidatima. Upoznali ste nas sa činjenicom da su svi kandidati ostvarili najviše ocene i tokom vrednovanja, obavljanja sudijske funkcije i da je sam intervju sa kandidatima ocenjen kao izuzetan.

U tom smislu, ponoviću, poslanička grupa SPS će podržati izbor predsednika sudova.

Slažem se sa gospodinom Filom u delu u kom je rekao da je dobro što će ovi kandidati danas, koji su do sada bili vršioci dužnosti, konačno i zvanično stupiti na funkciju predsednika suda, jer smatram da je to, zarad pravne sigurnosti, u interesu funkcionisanja suda, da prosto imaju nekoga za koga će se pouzdano znati da će tu biti najmanje četiri godine.

Sada bih istakla i ono što je negde moja osnovna poruka za kandidate, koje ne bih personalno komentarisala, budući da kandidate ne poznajem, ali bih im dala poruku i ono što svakako jeste osnovna poruka za svakog predsednika suda, nezavisno od ovih konkretnih predloga, jeste da ni u kom slučaju ne budu deo kanala kojim se vrši uticaj na sud pri donošenju odluka, već naprotiv da budu brana, da budu podrška svakom sudiji svog suda u odbrani od svakog nedozvoljenog uticaja ili pritiska.

U tome vidim najvažniji zadatak predsednika suda. Naravno, važan zadatak koji predsednicima sudova dat i Zakonikom o krivičnom i Zakonom o parničnom postupku jeste da odlučuje o izuzeću, a verujem da će takve odluke donositi objektivno i da će na nepristrasan način obezbediti nepristrasno suđenje, što svakako jeste pravo građana.

Ono što je takođe odgovornost predsednika suda jeste staranje, odnosno obezbeđivanje blagovremenog rada suda, što nije nimalo, složićemo se, lak zadatak u uslovima ovakvog opterećenja pravosuđa, posebno kada je reč o beogradskim sudovima. Negde nam je svima poznato da pred pojedinim sudovima danas podnesete tužbu, a pripremno ročište vam zakažu sledeće godine, što je onako prilično demotivišuće za građane kada čuju koliko sudski postupku traju, nekada odustaju i od osnovanih tužbenih zahteva da ne bi toliko dugo vremena bili opterećeni činjenicom da su deo nekog sudskog procesa. To je problem na kome se mora raditi, na kome se vrlo posvećeno mora tražiti rešenje, ne samo zato što prekoračenje razumnog roka košta državu, već zato što onemogućava građane da blagovremeno ostvare svoja prava.

U tom smislu, svakako je poruka za predsednike sudova da podstiču svoje kolege da koriste procesna ovlašćenja koja su im data u pogledu obezbeđivanja procesne discipline, jer negde smo svi svesni sa činjenicom da neretko stranke namerno odugovlače postupak, naravno u cilju izbegavanja odgovornosti. Tome se mora stati na kraj isto kao i drugim učesnicima u postupku koji opstruišu postupak u cilju njegovog dužeg trajanja, ili u cilju nastupanja zastarelosti.

Istakla bih jednu obavezu predsednika sudova koja im je, je li, stavljena u nadležnost sudskim poslovnikom, a to je komuniciranje sa javnošću, odnosno obaveštavanje javnosti o toku sudskih postupaka i njihovom ishodu. Negde, opet jedna poruka da predsednici sudova prosto, ne beže od te dužnosti, od te uloge. Smatram da je važno da javnost bude adekvatno obaveštena o radu sudova. Na samom početku sam istakla koliko je važno da građani imaju poverenje u svoje pravosuđe. U tom smislu, tom cilju bi bilo korisno da se unapredi komunikacija između predsednika suda, ili lica ovlašćenog, lica koje bi predsednik ovlastio, a koje bi bilo nadležno da daje zvanične podatke o sudskim postupcima, naravno, ne ugrožavajući privatnost učesnika. Ali, proto mislim, tj. ne dopada mi se kada mediji, onako, na bazi nekih tračeva izveštavaju o sudskim postupcima. Negde, mislim da bi bilo bolje građanima dati zvanične informacije od strane zvaničnika.

Ne bih danas, mnogo dužila, u svakom slučaju očekivanja od pravosuđa su zaista velika, i građani, često upiru oči u nosioce pravosudnih funkcija. Negde, i činjenica je da su sudovi, u stvari, najvažnija karika pravne države, odnosno da imaju najjaču ulogu u izgradnji pravne države. Ponoviću, tu ulogu treba da imaju i predsednici sudova, koji se nadama se, da će danas biti izabrani. Kao mlada koleginica im želim uspeha u obavljanju te funkcije i naravno, bez ikakve sumnje da će to tako i biti.

Što se tiče predsednice Prekršajnog suda u Zrenjaninu, koja odlazi u penziju, samo bih joj na kraju čestitala na navršenju radnog veka, i kao njena sugrađanka iz Zrenjanina bih joj poželela da ona lepo provede dane u odmogu. To bi bilo sve od mene. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.
Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu nalaze se i dva predloga odluka, Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlog odluke o prestanku funkcija predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu.

U članu 52. Zakona o izboru sudija, navodi se i da predsednik suda predstavlja sud, da rukovodi sudskom upravom, da se stara o blagovremenom i pravilnom radu suda. Zatim, u istom članu ovog zakona navodi se i da predsednik suda je dužan da održava zakonitost, da se stara o otklanjanju nepravilnosti, ali i da sprečava odugovlačenje u radu.

Takođe, ono što je možda i najznačajnije je da dužnost predsednika suda da se stara o održavanju nezavisnosti sudija, ali i ugleda suda. Kada je u pitanje o održavanju nezavisnosti sudija, mislim da je i to naš zadatak ovde, pre svega zbog građana koje mi predstavljamo.

Od dolaska SNS na vlasti insistira se na promenama koje će ojačati nezavisnost pravosuđa, ali ispuniti obaveze u procesu pristupanja EU. U prilog tome mislim na Predlog o izmeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, ali i u nizu zakona koji su doneti prethodnih godina, gde država pokazuje da temeljno pristupa osnaživanju pravosudnog sistema. Ne mogu da ne pomenem značajna ulaganja u pravosudnu infrastrukturu u prethodnim godinama više od 6000 metara kvadratnih je novoizgrađenih objekata. Više od 80.000 metara kvadratnih je rekonstruisano, a više od 100.000 metara kvadratnih saniranih i adaptiranih objekata. U savremenu IT opremu uloženo je više od milijardu dinara. Taj elektronski sistem pravosuđa je značajno olakšao građanima, stvorio uštede i zamenio odlaske na šaltere više državnih organa.

Ovakva značajna ulaganja u infrastrukturu nisu samo u pravosudnom sistemu, ovakva značajna ulaganja su u svaki segment koji je do 2012. godine bio najbrutalnije zapostavljen. To su škole, to su bolnice, putevi, ekologija, itd.

S obzirom da dolazim iz Požege, zaista ne mogu a da ne pomenem auto-put Miloš Veliki. Autoput Miloš Veliki će od Požege i okolnih opština stvoriti mesto za nove investicije, koje će otvoriti nova radna mesta. Osnažiće turistički potencijal i Požege i okolnih opština, ali i povezaće ove opštine sa ostalim krajevima. Izgradnjom auto-puta od Požege do Crne Gore i do Kotromana, povezaće Srbiju i s regionom.

Ono što takođe, ne mogu a da ne pomenem je i izgradnja obilaznice oko Požege ka Kosjeriću, za koji se sada radi projektno-tehnička dokumentacija čija vrednost se procenjuje oko četiri miliona evra. Ali, ono što moram da naglasim je, da se jako mnogo čekalo na izgradnju i obilaznice i ovog auto-puta. U prilog tome moram da pomenem još jedan projekat, to je izgradnja brane i akumulacije u Svračkovu, čija vrednost se procenjuje sa izvođenjem radova na 100 miliona evra. Stvoriće se jezero koje će vodosnabdevati i Požegu i Arilje i Lučane i Čačak i Gornji Milanovac. Takođe, ovaj projekat će imati značaj i u odbrani od poplava. Ovo napominjem zato što se i za ovaj projekat čekalo oko pola veka.

To je samo pokazatelj da se danas završavaju projekti koji su bili neophodni da se završe ranije, ali nijedna vlast za to nije imala sluha ni osećaja. Najmanje sluha i osećaja i dužnosti i odgovornosti prema građanima imala je vlast do 2012. godine. Ona je nekako najviše sluha i osećaja imala za punjenje svojih džepova. Nije nju zanimala nezavisnost pravosuđa. Vlast do 2012. godine je zanimalo kako što više fabrika da zatvori u zemlji, a kako što više bankarskih računa da otvori u inostranstvu. Onda se jedna od njih oglasi i kaže kako Vučić otvara fabrike zbog birača. Vučić otvara fabrike da ljudi imaju gde da rade i da država ide napred. Kamo sreće da su oni otvorili jednu fabriku, iz bilo kog razloga.

Verujem da će naša država nastaviti da radi u cilju jačanja pravosudnog sistema u smislu i nezavisnosti i efikasnosti, a ja ću sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje prihvatiti predložene odluke. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas na dnevnom redu dve odluke i to odluke koje se odnose na predsednike sudova, kao i jedna odluka koja se odnosi na razrešenje sa funkcije sudije zbog odlaska u penziju.

Najpre želim da kažem da kod sudija koje ova Narodna skupština bude imenovala za predsednike sudova, očekujemo da u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom obavljaju svoje dužnosti i interese da sudove u kojima oni budu predsednici učine brzim, efikasnim i kvalitetnim, a sve u interesu građana Republike Srbije, privrede Republike Srbije koji takođe zadovoljenje nekih svojih zahteva koji se tiču pravde i prava, traže pred nadležnim sudovima.

Takođe očekujemo da predsednici sudova u saradnji sa Visokim savetom sudstva i sa drugim višim sudskim instancama rade na ujednačavanju sudske prakse kako se ne bi dešavalo da u jednom istom predmetu, odnosno u jednoj istoj pravnoj stvari sudovi različite nadležnosti ili sudovi iste nadležnosti iz različitih gradova donose različite sudske presude. To svakako ne utiče na sigurnost naših građana i to svakako ne utiče na vladavinu prava onakvu kakvu je zacrtala SNS od dolaska na vlast 2012. godine, a predvođena Aleksandrom Vučićem.

Želim da istaknem da je vladavina prava temelj svake uređene demokratske države, a Republika Srbija svakako teži da vladavina prava bude jedan od njenih temelja i svakako jeste i teži tome da bude uređena demokratska zemlja. U skladu sa tim strateško opredeljenje Republike Srbije jeste članstvo u EU, jeste usaglašavanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali ne samo zbog EU, već pre svega zbog naših građana, zbog naše privrede kako bi sudstvo bilo efikasno, kako bi sudstvo na brži i kvalitetniji način donosilo svoje presude i kako bi suđenje, ono što građane i privredu ponekad i najviše boli, bilo završeno u razumnom roku, odnosno kako bi građani u razumnom roku došli do sudskih presuda.

Takođe, želim da istaknem da vladavina, moram da napravim poređenje do 2012. godine i od 2012. godine kada je SNS došla na vlast, a tiče se upravo vladavine prava. Ono što moram da istaknem da je do 2012. godine po rečima i po izveštajima EU, ali i po izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno izveštajima Verice Barać, korupcija u Srbiji bila sistemska i podsticana od strane vladajuće garniture odnosno žutog tajkunskog preduzeća Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića. Oni ne da ništa nisu uradili da se korupciji stane na put, nego su svojim nečinjenjem i podsticali da do toga dođe.

Moram da istaknem da su do 2012. godine zakoni donošeni ne po meri građana, nego su žuti tajkuni zakone donosili po meri tajkuna. Takođe, MMF je označio Republiku Srbiju kao zemlju ogrezlu u korupciji, kao zemlju što se korupcije tiče, koja predstavlja crnu tačku Evrope, i MMF je glavom bez obzira otišao 2011. godine u Srbiju da bi se vratili naravno preuzimanjem od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast i odgovornost za vođenje politike, odnosno za vođenje Republike Srbije.

Ono što takođe moram da istaknem da je do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće što se tiče reforme pravosuđa izvelo jednu reformu pravosuđa koja se tiče masakra sudija i tužilaca, svih onih koji nisu odgovarali i nisu bili simpatizeri, niti članovi žutog tajkunskog preduzeća, odnosno članovi Demokratske stranke.

Moram da istaknem da su u jednom danu hiljade sudija i tužilaca u vreme vlasti Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića ostali bez posla sa rešenjem koje gotovo nije imalo nikakvo obrazloženje, koje je direktno vređalo njihovu dostojnost, njihovu sudijsku dostojnost, njihov moral. Obrazloženja tih rešenja kopirana su - kopi-pejst, bila su jednolična i to je dovelo do toga da samo u jednom danu hiljadu ljudi ostane bez posla.

Naravno, ovakvo protivustavno ponašanje žutog tajkunskog preduzeća Ustavni sud je stavio van snage, ali ono što je važno napomenuti da su za sve to vreme sudije i tužioci pretrpeli veliku materijalnu, ali i nematerijalnu štetu i naravno država Srbija je morala da nadoknadi te troškove i negde oko 11 milijardi dinara nadoknađeni su troškovi sudijama i tužiocima koji su bez ikakvog obrazloženja, samo zato što nisu podržavali politiku žutog tajkunskog preduzeća, bili izabrani za sudije ponovo vraćeni uz naravno isplatu odštete od strane države Srbije.

Takođe, sem masakra sudije i tužilaca, inače moram da napomenem da su oni sem za sudije i tužioce, sem simpatizera svoje Demokratske stranke, postavljali u Požegi na primer, postavili su mrtvog sudiju za sudiju iako su znali da taj sudija nije među živima, a prosto morali su da znaju zato što su čoveku povodom smrti, odnosno porodici isplaćeni pogrebni troškovi. Naravno da nisu imali nikakve kriterijume kada su sudije i tužioce ostavljali bez posla. Jedini kriterijum bila je politička pripadnost, simpatije prema žutom tajkunskom preduzeću i naravno poslušnost prema toj stranci koja je tada vladala, odnosno prema Borisu Tadiću, Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu.

Takođe moram da istaknem da je odlučna borba protiv kriminala i korupcije otpočela tek sa dolaskom Aleksandra Vučića, najpre na mesto premijera a zatim i kao predsednika Republike.

Moram da istaknem da je žuto tajkunsko preduzeće u vreme svoje vlasti od 138 osnovnih sudova, koji su se nalazili na području Republike Srbije, te sudove svelo na 34. Šta je to značilo? To je značilo da sudije iz jednog mesta moraju na posao da idu u drugo mesto koje je najčešće bilo udaljeno najmanje 40 kilometara. Ali, sem što su sudije i tužioci odlazili u druga mesta, ono što je možda još gore od toga, to je da je na taj način građanima onemogućena brza i efikasna dostupnost pravdi, jer su sudovi u nekim situacijama bili udaljeni i po 120 kilometara. Primer je, na primer, sud koji je ukinut, odnosno izmešten iz Priboja u Prijepolje. Građani da bi otišli u Prijepolje na sudsko ročište morali su da u oba pravca, to putovanje je bilo 60 kilometara, a da bi otišli na suđenje u Užice to putovanje bilo je 160 kilometara.

Prema tome, žuto tajkunsko preduzeće i kada je u pitanju mreža sudova ništa nisu uradili što je bilo u interesu ni nosilaca pravosudnih funkcija, a naravno i ništa što je u interesu građana. Naravno da smo dolaskom na vlast mrežu sudova ispravili, formirali veći broj osnovnih sudova i na taj način dostupnost pravde građanima učinili bržom i efikasnijom, i naravno rad i uslove rada sudijama učinili mnogo prigodnijim i mnogo efikasnijim.

Takođe, moram da istaknem da u akciji „Sablja“, koju je žuto tajkunsko preduzeće sprovelo nakon stradanja, odnosno pogibije premijera, da su u toj akciji „Sablja“ uhapsili i priveli preko 10.000 građana. Privodili su kako im je padalo na pamet. S obzirom da su privodili kako im je padalo na pamet, veliki broj tih građana zbog protivpravnog i nezakonitog zadržavanja u zatvoru tražio je kasnije odštete. Odštete od koga? Od države Srbije. Naravno, pošto se to nije ticalo džepova ni Dragana Đilasa, ni žutih drugih tajkuna i te žute hobotnice, njih ni to savršeno nije zanimalo, ali je država Srbija morala da plati milionske odštete zbog nezakonitog držanja u pritvoru lica koja su tokom akcije „Sablja“ privedena.

Naravno, od 2012. godine vraćena je mreža sudova, vraćene su sudije, tužioci, na svoja radna mesta, onako kako je to Ustavni sud i naložio. Takođe, išlo se sa daljom strategijom borbe protiv kriminala i korupcije, jer kriminal i korupcija kao rak razjeda svako društvo i to je pokazala vlast do 2012. godine, vlast žutog tajkunskog preduzeća u kome je korupcija cvetala.

Moram da istaknem da je Narodna skupština donela i veliki broj antikoruptivnih zakona. Jedan od zadnjih je, na primer, Zakon o poreklu imovine, gde je data mogućnost nadležnim državnim organima da svi oni kod kojih se utvrdi nesrazmera između stečenih prihoda i imovine koju su stekli moraće da dokazuju poreklo te imovine. Nadam se da će nadležni državni organi, u skladu sa Zakonom o poreklu imovine, raditi i da će ispitati kako je Dragan Đilas, u vreme vršenja svoje vlasti, uspeo da stekne nesrazmerno bogatstvo svojim prihodima, koje samo u stanovima iznosi oko 35 stanova i ti stanovi ne mere se u metrima kvadratnim, nego u hektarima.

Takođe, očekujemo od nadležnih državnih organa da ispitaju kako je moguće da neko za vreme vršenja političke vlasti stekne prihod od 619 miliona evra i kako je moguće da neko u vreme vršenja vlasti ima milionske račune, kao što je Dragan Đilas, u raznoraznim belosvetskim destinacijama širom sveta.

Moram da istaknem da u borbi protiv kriminala i korupcije donet je i zakon, formirane su udarne grupe za borbu protiv korupcije, kriminala i terorizma pri višim javnim tužilaštvima. Te grupe rade u punom kapacitetu, imaju jedan multidisciplinarni pristup, odnosno povezana je policija, povezano je tužilaštvo, povezani su sudovi. Ono što je značajno reći, to je da nema zaštićenih, nema privilegovanih, ni u odnosu na funkciju, ni u odnosu na bogatstvo, svi su pred zakonom sada jednaki.

Moram da istaknem da je jedan od planova programa „Srbija 2020-2025“ odlučna borba protiv mafije i kriminala. Time je pokazano da je Republika Srbija rešena da pokaže da niko nije jači od države i da u Republici Srbiji nema mesta ni za mafijaše, ni za kriminalce, ni za one koji dilujući drogom ubijaju našu decu. Svi oni moraju biti izvedeni pred lice pravde i, naravno, u skladu sa zakonom sankcionisani.

Ono što je značajno za SNS i poslaničku grupu Aleksandar Vučić, to je, ponovo ponavljam, da su svi građani podjednako jednaki pred zakonom i da nikoga partijska knjižica ili partijska pripadnost neće i ne može da štiti. Mi podstičemo sve državne organe, a tu svakako spada i pravosudni sistem, da u skladu sa zakonom, i samo u skladu sa zakonom, sprovode svoje postupke, a da svoje presude donose samo i isključivo u ime naroda.

Pravosudni sistem, da, jedan je od stubova svake države. Njegova efikasnost znači i bolji kvalitet života i veću pravnu sigurnost svakog građanina Republike Srbije, ali takođe i veću pravnu sigurnost za privredu u Srbiji, jer smo svedoci da od dolaska na vlast SNS i velikog danonoćnog angažovanja predsednika Republike Aleksandra Vučića da u Srbiju dođu nove investicije, novi investitori, takođe zahtevaju pravnu sigurnost, bilo da su oni strani ili domaći.

U tom smislu, Srbija je na putu, i da kada je u pitanju pravosuđe, da ono postane potpuno nezavisno, u tom smislu su rađene i ustavne promene. Znači, ustavne promene se odnose isključivo na oblast pravosuđa, nikako ne dodiruju preambulu Ustava i nikako se ne tiču statusa AP Kosova i Metohije. To je ono što je važno da znaju građani Republike Srbije, jer Aleksandar Vučić je garant mira, garant stabilnosti, garant teritorijalnog integriteta i celovitosti Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke Visokog saveta sudstva o izboru predsednika sudova, i to Apelacionog suda u Kragujevcu, Višeg suda u Pančevu, kao i Privrednog suda u Beogradu. Visoki savet sudstva je u zakonom utvrđenom postupku utvrdio da su predloženi kandidati pre svega stručni, osposobljeni, dostojni za obavljanje ovako odgovorne funkcije.

Drago mi je što mi kao narodni poslanici i što parlament, kao najviše zakonodavno telo, nastavljamo sa vođenjem dobre prakse, a to je da na jedan vrlo odgovoran i transparentan način biramo nosioce i sudijskih funkcija, kao i predsednike sudova. Isto tako mi je drago što opet mi narodni poslanici nismo ovaj parlament pretvorili u tzv. protočni bojler, kao što je to bilo pre 2009. godine, kada su predstavnici tadašnjeg vladajućeg režima samo aminovali ono što su im slali predstavnici Visokog saveta sudstva i što danas o svakom predlogu koji nam uputi Visoki savet sudstva mi debatujemo, raspravljamo i iznosimo naše predloge, iznosimo naše zamerke, što će rezultirati najboljim rešenjima. U prilog tome ide i činjenica da smo pre nekoliko sednica čak i odbili predlog za izbor skoro 20 sudija, čime jasno pokazujemo nameru parlamenta, kao najvišeg zakonodavnog tela, da biramo najbolje, najsposobnije i najčestitije.

I kada se vratimo na početak mog izlaganja, Visoki savet sudstva je u tom postupku koji je on vodio, u skladu sa Zakonom o sudijama i u skladu sa Zakonom o Visokom savetu sudstva, utvrdio da su predloženi kandidati pre svega stručni, osposobljeni i dostojni. Taj termin "dostojnost" je bio vrlo često upotrebljavan na jedan vrlo negativan način krajem 2009. i početkom 2010. godine. Znate, vi kao predstavnici Visokog saveta sudstva i danas, posle deset godina, imate veoma veliko breme na sebi, a to veliko breme se odnosi na to da morate da pokažete javnosti da niste kao predstavnici Visokog saveta sudstva iz 2009. i 2010. godine i nosite veoma veliku odgovornost, svaki član Visokog saveta sudstva, počevši od ministarke, pa do svakog pojedinačno člana Visokog saveta sudstva.

Znate, kada nekog oglasite nedostojnim, nije to samo poraz njegove profesionalne karijere, to je poraz i njega kao čoveka u jednoj društvenoj zajednici. Moja koleginica Milanka Vukojičić je rekla da smo 2009. godine i celokupna javnost to zna, da smo se susreli sa jednom od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije. Nikada do tada nismo videli takav pelcer reforme pravosuđa, ali ta reforma pravosuđa nije rezultirala problemima koje smo imali 2009. i 2010. godine. Ti problemi su počeli već 2005. godine, kada smo bili u obavezi da donesemo novi Ustav Republike Srbije.

Znate, imate određena strukovna udruženja, imate civilne i necivilni sektor koji dolazi na javna slušanja i daje svoje primedbe kako bi trebalo pravosuđe da nastavi sa svojim radom i kako bi ono trebalo u budućnosti da se reformiše na najbolji način, da štiti interese građana. Vi ste tada, prilikom donošenja novog Ustava imali određene primedbe, civilnog i necivilnog sektora, kako da se unapredi pravosuđe. Neke od primedbi su inkorporirane, ali neke primedbe nisu inkorporirane, a nisu inkorporirane one najznačajnije, koje se odnose na Visoki savet sudstva, koji se odnosi na Državno veće tužilaca, koje se odnosi na sam postupak izbora sudija.

Već, 2006. godine nam Venecijanska komisija, znate, izvinjavam se, vratiću se. Vrlo je sramotno da vi ugrožavate zbog svojih ličnih i partijskih interesa, interes Republike Srbije i ugled Republike Srbije u međunarodnim institucijama. Venecijanska komisija, već 2006. godine kaže da izražava ozbiljnu sumnju u nezavisnost pravosuđa, izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg uticaja zakonodavne izvršne vlasti prilikom izbora nosilaca sudijskih funkcija. Godine 2006. posle tih komentara donosi se Strategija razvoja pravosuđa u narednim godinama i niko se ne obazire u tom trenutku na probleme sa kojima se suočava, zbog kritika Venecijanske komisije naše pravosuđe i nastavlja se da se radi na tome.

To ide po onom sistemu, odlažemo problem za nekada, nećemo mi rešavati te probleme, rešavaće neko posle nas i dolazimo do 2009. godine. Imate tada u potpunosti u državi jedno potpuno rasulo. Zdravstvo nam je na poslednjem mestu u oblasti pružanja zdravstvene zaštite, 500 hiljada građana jednim delom, zbog neažurnosti sudova ostaje na ulici, upravni postupci, radni sporovi se vode po dve, tri, četiri, pet godina, ljudi ne mogu da se vrate na posao, ne mogu da prehrane svoju decu.

Vide tu predstavnici bivšeg režima da im se klima stolica i znaju oni vrlo dobro šta su radili, i ne samo 2009. i 2010. godine, već od 2000. godine. Znaju da postoje tu neke sporne privatizacije, znaju da postoje neka prebacivanja novca na inostrane račune, pa hajde da uradimo ovako, da bismo sprečili da mi za to odgovaramo, hajte da reformišemo pravosuđe onako kako nama odgovara. Ne možemo nešto da radimo kako nama odgovara. Srpska napredna stranka danas da želi da radi ono što samo njoj odgovara, pa mi bismo birali sve sudije koje Visoki savet sudstva nama predloži. Mi to tako ne radimo. Mi dobijemo predlog, pročitamo biografije vrlo detaljno. Ja sam i danas pročitao predloge, odnosno biografije predloženih kandidata. Nismo protočni bojler i nećemo nikada biti protočni bojler i radimo sve stvari samo u interesu građana Republike Srbije.

Moje kolege i ja smo prethodnih tri dana, prebacivani kroz medije, crtana nam je meta na čelu, zato što smo želeli da uradimo nešto što je u interesu građana Republike Srbije, zato što smo podneli zahtev za autentična tumačenja. A šta je to, kakva je to kazna za nas, da se tri dana provlačimo kroz medije.

Zahvaljujem se ovom prilikom, gospodinu Martinoviću što je objasnio o čemu se radilo. Vi imate danas Advokatsku komoru, koja je moje kolege i mene svih tri dana neosnovano napadala. Znate šta, niko nije postavio pitanje – ljudi, ajte da sačekamo ponedeljak ili utorak, dajte da pročitamo to što su oni napisali. E, tako je rađeno i 2009. godine, zato što je ova Skupština usvajala ono što su joj slali iz Krunske ulice. Oni su tada podnosili zahteve za autentično tumačenje, kako bi mogli da odnesu milione van zemlje. Šta smo krivi moje kolege i ja ovde? Šta smo krivi, kome smo krivi?

Krivi smo zato što smo u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu. Kako to da Advokatska komora se nikad nije uzbunila 2009. godine, da kaže – naših hiljadu kolega je ostalo na ulici? Kako to danas da se Advokatska komora nije oglasila što je naša koleginica Biljana Pantić Pilja na naslovnoj strani medija koji se štampa u Hrvatskoj? Ne, nego samo kada su ugroženi njihovi interesi. Pa, što ne popričaju između sebe da vide, odnosno kojim će putem da idu i da reformišu tu Advokatsku komoru.

Trpeli ste Vladimira Gajića, čoveka koji je hapšen u aferi Geneks. Trpeli ste Gajića koji je i hapšen u aferi Geneks i koji se lažno predstavljao za predsednika Advokatske komore. Što tada 2009. godine niste izašli na ulice i rekli – 1600 naših kolega je ostalo na ulici. Pa, niste, zato što to tada nije bilo, a ja sa ove govornice, branim te iste advokate i kažem da su oni bili u nezavidnoj situaciji 2010. godine zato što nisu mogli da rade svoj posao zbog blokade pravosuđa godinu dana.

Da nastavim sada. Nadam se da će moje kolege iz Advokatske komore se drugačije ponašati u narednom periodu zato što, znate, jedno od najviših načela jeste pretpostavka nevinosti. Nećemo mi ovde govoriti o pretpostavci nevinosti, zato što mi nismo ništa loše ovde uradili, ali pretpostavka nevinosti mora da postoji i u medijima. Niko se nije, dragi predstavnici Visokog saveta sudstva, niko nije hteo da kaže – hajte da ostavimo ponedeljak ili utorak, pa da pročitamo njihova predložena rešenja. Ali, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, mi smo tu temu stavili ad akta i nadam se da više nećemo prolaziti kroz ono što su prolazile moje kolege i ja u ova tri dana.

Kada se vratimo na reformu pravosuđa, imamo jednu stvar, a prvo ću vam izneti moja zapažanja vezano za sam postupak reforme pravosuđa, a onda i mreže sudova. Znate, vi ste 2009. godine zato što ste znali da nemate političku podršku hteli da reformišete pravosuđe i postavite svoje sudije. A znate zašto kažem, da postavite svoje sudije? Zato što nisu korišćeni oni podaci koje su uprave sudova dostavljale, koje bi trebalo da dostavljaju Visokom savetu sudstva kako bi mogli na jedan transparentan način da vide koliko sudija ima ukinutih odluka, koliko ne potvrđenih odluka, koliko ima ožalbenih odluka, koliko ima potvrđenih u roku od 30, 60 dana i tako dalje, nego su korišćeni podaci i falsifikovani podaci koji su njima tada odgovarali. Vi oglašavate, tada ministarka Snežana Malović, Nata Mesarović, Homen, Dejan Đirić, ne idu u Ministarstvo da pričaju o reformi pravosuđa nego idu u Krunsku ulicu. Da, i Dušan Petrović. Oni idu u Krunsku ulicu.

Da li je Krunska ulica institucija? Predstavništvo DS i dogovaraju ovako i kažu – sad ćemo mi da dobijemo spiskove sudija od naših opštinskih odbora, pa ćemo da vidimo šta opštinski odbori kažu, ali ćemo negde da vidimo i tamo gde nam odgovara da pročitamo njihove podatke. Onda kažu, za jednog sudiju kažu dobar čovek, ali nije blizak DS. Za drugog kažu, stručan, voli da popije, ali ne donosi odluke u korist DS.

I to tako ide, DS tada na vrhuncu vlasti, oni imaju svuda opštinski odbor u svakom mestu, sad ga nemaju, jer nemaju ni podršku i ekipa se njihova skupi u Krunskoj ulici na prvom spratu i kažu, da vidimo šta smo dobili. Dobili smo sve podatke i sad ćemo mi da brišemo listu. E, pa ne može tako. Vi ćete da brišete listu, a ko ste vi da brišete liste sudija. Vi ćete nečije biografije da obrišete posle 20 godina. Vi imate tada pet opštinskih sudova. Evo, uzećemo Peti opštinski sud, na primer.

Hajdemo da uzmemo Peti opštinski sud, ja se nadam da vi znate kako je funkcionisao Peti opštinski sud. Teritorija Voždovaca. Kome je postojala potreba da napravi dva osnovna suda, tad jedan osnovni sud 2009. godine i da zatrpa sa tri miliona ukupno nerešenih predmeta, da zatrpa tadašnje pravosuđe?

Kome je to odgovaralo? Zašto je tada, na primer, Peti opštinski sud ili Četvrti, ili Treći opštinski sud trebao da bude kazna za reformu pravosuđa i onda sve sudije postavite u jedan osnovni sud kako biste centralizovano vršili uticaj na njih da se donose presude onako kako vam odgovara?

I tada ti isti ljudi, koji su tada advokati danas nas napadaju mene i moje kolege, pa nemojte, napadate nas što smo hteli da rešimo jedan problem, u koji su uključeni svi relevantni činioci, a niko od vas neće da izađe ni u jedan medije, kaže ljudi pogrešili smo što smo tako reformisali pravosuđe.

Pa, ljudi zbog vas su ljudi umirali, zbog vas nisu mogli da izađu na ulicu, jer su rekli da ste nedostojni kada kažete nekom da je nedostojan, to znači da je neko ukrao, da je neko ubio, da je neko nekoga oštetio. Šta to znači?

Vaš jedan od nepisanih pravila jeste bio da, ukoliko imate dva nosioca studenske funkcije u istoj kući da moraju da razvedu brak da ne bi morali, odnosno da bi dalje obavljali svoju funkciju i imate te primere, imate iz Beogradskog pravosuđa, imate i sudije Apelacionog suda.

Zamislite, ta monstruoznost da vi razvodite, da idete ka tome da razvedete brak dva čoveka, da bi neko obavljao sudijsku funkciju, pa neko je možda od tih 800 sudija, ja znam većinu od tih 800 sudija, pa ljudi su davali po 40 godina robije u skladu sa zakonom, naravno, i onda im dođe neko, ko nije kročio u sud, Snežana Malović posle toga kaže mi ćemo u radne sporove da završavamo u roku od šest meseci, parnično u roku od godinu dana.

Pa, evo, vi nam recite, vi predstavnici Visokog saveta sudstva koliki je rok za rešavanje predmeta, nije ni blizu toga, i neće ni biti blizu toga.

Četrdesetčetiri miliona evra nas košta ta reforma, košta i mene, košta i gospodina Martinovića i vas, i predstavnike Visokog saveta sudstva, to je naš novac, zato što smo trebali da isplaćujemo sudijama po osnovu materijalne i nematerijalne štete 44 miliona evra zato što je neko hteo da pravosuđe formira u skladu sa svojim potrebama.

Pa, zar im nije bilo dosta u parlamentu što su imali većinu, imali većinu u Nemanjinoj među ministrima, hteli ljudi svoje pravosuđe da tako formiraju i svaki dan u medijima, oni konstantno vode hajku protiv nas narodnih poslanika 10 godina kasnije kad mi pričamo o pravosuđu, vodi protiv mene, vodi protiv Bilje Pantić Pilje, vodi protiv gospodina Martinovića, protiv svih nas. Šta smo mi krivi?

Mi koji smo sada pokrenuli inicijativu ovde u ovom domu, za promenu Ustava u delu pravosuđa, kako bismo jasno pokazali nameru i volju da ne ćemo da dozvolimo uticaj zakonodavne i izvršne vlasti, prilikom izbora sudija. E, onda pošto im i to ne odgovara, onda izmisle da mi diramo preambulu.

Koju preambulu mi diramo? Ne diramo ništa što ima veze sa bilo kojim delom Ustava, sem u delu pravosuđa.

Da ja ne bih oduzimao vreme mojim kolegama, u daljoj debati, nadam se da će VSS otkloniti vreme koje javnost smatra da ono ima na svojim plećima, zbog ljudi koji su tada činili prvi i drugi VSS.

Moram isto da vam kažem, izvinjavam se, zaboravio sam ovo.

Vi imate prvi saziv VSS u kojem su Dejan Ćirić, Snežana Malović i Nata Mesarović, i onda su uplašeni kada su shvatili šta su uradili, onda brže bolje menjaju taj, formiraju drugi VSS koji obavlja razgovore sa sudijama, samo da bi oprali svoju savest i ne donesu nikakvu odluku i onda Ustavni sud 2012. godine kada se oslobodio političkog balasta, donese odluku da se ti ljudi vrate na svoj posao. Njihovo, zakonom zagarantovano i Ustavom, pravo, to je pravo na rad i onda ti stručnjaci koji u svojoj biografiji nemaju dva ulaska u jedan sud, koji nemaju nijednu presudu i nijednu žalbu, onda oni pričaju o tome kako su te sudije vraćene zato što su članovi SNS.

Ja bih više pitao, koliko ima među sudijama koji su ostali, ima člansku kartu DS, imali su svoje bliske porodične prijatelje i rođake koji su tada bili u DS.

Znači, vi nastavljate i dan danas anatemisanje tih istih ljudi, pod izgovorom da oni imaju članske karte SNS.

Za kraj ću vam reći, SNS je stranka koja, pre svega poštuje i voli svoj narod. Poštuje i voli svakog pojedinca i radi isključivo u interesu građana, a nadam se da ćemo ovakvim i sličnim odlukama nastaviti da radimo za bolju, lepšu i sigurniju Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena gospođo Kovač, uvaženi predstavnici VSS, želim prvo na početku svog današnjeg izlaganja da kažem da se apsolutno slažem sa svim što je danas rekao na sednici predsednik poslaničke grupe dr Aleksandar Martinović i slažem se sa svim što je rekla i naša draga koleginica, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, gospođa Jelena Žarić Kovačević i sa svim onim što je rekao moj dragi kolega Dejan Kesar.

Zašto se slažem sa njima? Zato što mi iz SNS, za razliku od DS i bivšeg režima se zalažemo za to da Srbija bude ono što danas jeste, zemlja vladavine prava.

Danas je Srbija ozbiljna moderna, demokratska država, uređena koja jača iz godine u godinu, zahvaljujući odličnoj politici koju vodi Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić, pored toga što je predsednik Srbije, koju odlično vodi, on je i predsednik SNS, koja je, što su i pokazali izbori, najjača politička stranka, ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu.

Zato ne mogu da dozvolim da kome god padne na pamet, kada mu god nešto nije jasno, kada je god kritika neke situacije u Srbiji, da napadne predsednika Aleksandra Vučića i narodne poslanike.

Dr Aleksandar Martinović je lepo objasnio danas šta je Skupština Srbije. To je zakonodavno telo, to je najviši državni organ u Republici Srbiji. Mi ovde narodni poslanici, kao oni, moje kolege pravnici treba prvenstveno da poštujemo Ustav, ali opet se dogodilo to da deo sudija, deo tužioca, deo advokata i raznih lobija, kako advokatskog, sudijskog, tužilačkog i raznih lobija, bankarskog i tako dalje, kada im god nešto nije jasno, koga da napadnu? Udri po narodnim poslanicima. Nismo mi narodni poslanici SNS vreće da može da nas udara ko god stigne.

Naravno, ovde mislim na deo sudija i na deo tužilaca i deo advokata, dobar deo sudija, tužilaca i advokata, čestito i profesionalno rade svoj posao u skladu sa Ustavom, ali deo njih putem Đilasovih medija i putem saradnje sa pojedinim političkim organizacijama sa Draganom Đilasom i Jeremićem, koriste svaku priliku da napadnu.

Kako ih nije sramota da napadaju gospođu Žarić Kovačević? Eto, to su ti advokati iz Đilasove i Jeremićeve opcije, to su ti junaci, ne smeju da napadnu nekog muškarca, nego uhvate da se iživljavaju nad jednoj ženi, advokatici, mojoj koleginici i poslanici Jeleni Žarić Kovačević.

Dva dana ja slušam po medijima i čitam po raznim blogovima i po sajtovima, ostrašćene monstruozne napade na poslanicu SNS.

Zašto je kriva? Kriva je, isto što i Dejan Kesar, Veroljub Arsić i Biljana Pantić Pilja. Zato što su narodni poslanici SNS.

Ne napadaju oni nas zbog autentičnih tumačenja, oni samo koriste povod, mi smo ta tumačenja dobili, ja sam isto član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, to je trebalo da bude na sednici, utvrđeno je posle analize da to u određenim segmentima nije dobro, povučeno iz procedure i bože moj. Idemo dalje.

Čekamo da dobijemo to izmenjeno, bolje, sređeno, u interesu svih građana Srbije.

Onda uhvati deo opozicije, deo advokata, sudija i tužilaca da se iživljava nad narodnim poslanicima, zato što su članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i što su se usudili da pročitaju materijal. Zato oni nas napadaju.

Mi smo pokazali, a što se nije moglo dogoditi za vreme bivšeg režima i vladavine DS i njenih satelita, da povuku nešto posle reakcije javnosti. Mi smo bez bilo kakve sujete to povukli. Pa šta, to se dešava. Ko radi, taj i greši.

Da li je to razlog da se deo opozicije i Đilasovih medija iživljava nad narodnim poslanicima? Kakvo je to nepoštovanje prema narodnih poslanicima?

Ja bih voleo da čujem i strukovna udruženja i sudija i tužilaca i advokata. Reagujte. Kada god neko napadne nekog sudiju, tužioca i advokata, mi prvi, narodni poslanici SNS, stanemo u odbranu ustavnog poretka i pravosudnog sistema Republike Srbije. Ako neko popreko pogleda nekog sudiju, mi ga branimo, ali kad krene iživljavanje nad poslanicima SNS - to je dozvoljeno, to su Vučićevi poslanici, to je SNS, udri po njima, udri po njima gotovo u svim medijima. Mi to ne dozvoljavamo zato što smo mi ponositi i zato što mi svaki dan se trudimo da uradimo nešto za Republiku Srbiju. Čestito i pošteno radimo svoj posao.

Svi poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i ja kao narodni poslanik i član SNS ne dozvoljavam takvo iživljavanje i uvek ću stati u odbranu svojih kolega, bez obzira na posledice i bez obzira na eventualne reakcije, pretnje, napade. Pa, šta? Baš me briga, neka udare. Neka udare po meni, a neka ne diraju Jelenu ako su toliki junaci.

Drugo, što se tiče bankarskog sektora, ko je doveo te strane banke u Srbiju? Ko je za vreme i posle 5. oktobra uništavao državne banke? Ko? Demokratska opozicija Srbije. Upadali su sa mašinkama u Narodnu banku, u „Beobanku“, u „Jugobanku“. Ne mogu više ni da se setim svih banaka koje su uništili.

(Aleksandar Martinović: U Narodnu banku, Uprava carina.)

Upali u Narodnu banku, upali u carinu, upadali sa automatskim naoružanjem, kao da je to njihov plen. Nagledali se američkih filmova, „Kum“ itd, o kriminalu, i onda hajde da to primenimo na političkoj sceni. Ko je za to odgovarao? Niko. Ko je spasio bankarski sektor? Spasila je vlast Aleksandra Vučića.

Kada je dinar najstabilniji? Najstabilniji je od 2012. godine, pa do danas. Mi devet godina imamo stabilan dinar.

Gospođa Jorgovanka Tabaković je odličan guverner Narodne banke Srbije, da i to treba javno reći i uvek ću da pohvalim onog funkcionera SNS koji dobro radi svoj posao.

Mi danas imamo ne najbolju finansijsku politiku u istoriji Srbije, nego i najbolju finansijsko-ekonomsku politiku u celoj Evropi. Da, u celoj Evropi, to odgovorno tvrdim i to se sada vidi u vremenu ove teške borbe protiv korona virusa.

Ko je uništavao banke? Demokratska opozicija Srbije, DS, bivši režim. Uništavali su do 2012. godine. Ostala je čini mi se, od državnih banaka, „Poštanska štedionica“, „Srpska banka“ i mislim nijedna više.

Kada su najbolji kredit za građane, pošto mi iz SNS i svi poslanici se borimo za interese građana Srbije? Najbolji krediti u novijoj srpskoj istoriji, najpovoljniji krediti koje je omogućila država Srbija po dogovoru sa bankama i tim bankarskim sektorom je danas.

Pogledajte koliko mladih ljudi, pogledajte koliko ljudi srednjih mojih godina uzima kredite? Maltene nema porodice da nije uzela nijedan kredit. A ko štiti tog građanina kad uzme kredit? Štiti država, zato što je Srbija danas država, država je država.

Država stoji iza svakog svog građanina. Kada nešto nije jasno nekom građaninu, da li je poljoprivrednik, da li je advokat, da li je sudija, da li je građevinski radnik ili moler, država stane iza njega, ali kada su napadi narodne poslanike, većina medija, deo opozicije, deo advokata, sudija i tužilaca krene sa iživljavanjem.

U pravu je dr Aleksandar Martinović kada kaže neke stvari vezano za pojedine advokate iz raznih strukovnih advokatskih udruženja – nemojte nas narodne poslanike da uvlačite u vaše ratove. Vi između sebe ne možete da se dogovorite. Imamo nekoliko struja u Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Beograda i ko zna još koliko struja u drugim advokatskim komorama.

Drugo, šta je jako bitno da bi građani videli da mogu da se oslone na državu, da mogu da se oslone na vas sudije? Moraju sudovi da budu ujednačeni što se tiče određenih odluka, o čemu danas govorimo. Nemojte da jedan sud donese jednu vrstu odluke, drugi sud drugu vrstu odluke, treći sud, to je sudsko veće i sudija je tumači na jedan treći način i tu nastane haos i onda se građani zbune i onda građani anagažuju advokate - ovo mi nije jasno, mom komšiji su na jedan način presudili, nama na drugi način. E, kada se to desi, tu nije kriv ni narodni poslanik, ni SNS, ni Aleksandar Vučić, tu su odgovorni oni koji su tako tumačili te odluke.

Kao što mi narodni poslanici, Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem, stojimo iza svojih odluka i iza svoga rada i odgovaramo za sve dobro i loše što uradimo, tako bi trebao i svaki sudija u Republici Srbiji da stoji iza svoje odluke i da je tumači onako kako treba, u skladu sa Ustavom i zakonom, a da ne govorim o nekoj drugoj temi, o čemu je opet odlično govorio dr Aleksandar Martinović. Ne hvalim ga zato što je naš predsednik poslaničke grupe, nego zato što je odlično govorio. U pitanju je profesor prava, moj kolega pravnik, koji je stao, kao što treba svaki šef poslaničke grupe da stane iza svojih poslanika, a tiče se pojedinih odluka i nadležnih tužioca i nadležnih sudova kada je u pitanju organizovani kriminal.

Mi smo u Srbiji imali situaciju prethodnih godina da se neko tereti za najteža krivična dela, za ubistva, za otmice, šverc narkotika, bude pušten da se brani sa slobode, bez opasnosti da može da utiče na svedoke. Ne samo da može da utiče na svedoke, nego može da likvidira svedoke, ali to pojedine sudije i tužioci kažu - došao je advokat, a da ne govorim o odnosima pojedinih advokata, pojedinih sudija i pojedinih tužilaca i te vrste lobija interesnog, polukriminalnog, ali opet moram da kažem da većina sudija, tužioca i advokata pošteno i čestito radi svoj posao, i sam sam pravnik, ali ne može se onda dogoditi situacija da kada se uhapsi neki, ko god da je, član SNS, koju god funkciju obavljao sada ili obavljao ranije, da se drži u pritvoru dugo samo zato što je član SNS.

One sudije koje su izabrane na predlog pojedinih opštinskih i okružnih odbora DS su puštale da se brani sa slobode oni ministri iz DS koji su krali od građana do 2012. godine i koji su bili hapšeni posle toga. Mali je broj njih. Ne mali zato što je većina njih nevina, nego zato što sudski tužilački organi i deo policije nisu odradili svoj posao valjano.

Prema tome, na kraju imam nekoliko apela. Prvi apel je da se poštuje ova institucija, da se poštuje Skupština Republike Srbije i da se poštuje svaki narodni poslanik, a naročito da budemo složni i jedinstveni kada krenu ostrašćeni i bolesni napadi na pripadnice lepšeg pola, na naše drage koleginice.

Kako kada je u pitanju Jelena Žarić Kovačević, tako sutra i ako bude neko vas napao, gospođo Elvira Kovač ili bilo koju drugu poslanicu iz bilo koje političke organizacije u Skupštini Srbije, mi poslanici moramo da budemo solidarni zato što u Srbiji mora da se poštuje Skupština Srbije i moramo imati, na kraju krajeva, i taj jedan moralni kodeks, da ne dozvoljavamo napade na dame, bez obzira na političku, stranačku, versku ili nacionalnu pripadnost.

Drugi moj apel je da one sudije koje će biti izabrane za predsednike sudova, da rade profesionalno svoj posao. Nije to nikakva fraza, nego to je suština. Radite profesionalno svoj posao i osudite kriminalce. Ne puštajte kriminalce iz pritvora ako imate dovoljno elemenata da ih zadržite u pritvoru, ali isto s druge strane nemojte neosnovano držati ljude do iživljavanja u pritvoru. Zna se šta je pritvor i zna se šta je zatvor. Zna se šta je kada je neko osumnjičen, zna se kada je optužen, a šta je kada je osuđen.

Moj treći apel je na sve pravosudne institucije da u ovom teškom vremenu i borbe protiv korona virusa i borbe protiv mafije da pokažemo jedinstvo i punu podršku svim onim institucijama i svim onim čestitim policajcima, naročito iz kriminalističke policije i podrška tužiocima, sudovima da rade profesionalno svoj posao i da budu partner države Srbije, Vlade Srbije i Skupštine Srbije u borbi protiv mafije, jer nema nama rezultata ni što se tiče ekonomije, ni što se tiče pravosuđa, ni što se tiče borbe protiv mafije ako tu nismo jedinstveni.

Prema tome, naravno da ću uvek pružati podršku mojim kolegama i još jednom želim na kraju da kažem da Srbija je danas stabilna i jaka, jača sve iz godine u godinu samo zahvaljujući odličnoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića. Živela Srbija!