Hvala, predsedavajuća.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke Visokog saveta sudstva o izboru predsednika sudova, i to Apelacionog suda u Kragujevcu, Višeg suda u Pančevu, kao i Privrednog suda u Beogradu. Visoki savet sudstva je u zakonom utvrđenom postupku utvrdio da su predloženi kandidati pre svega stručni, osposobljeni, dostojni za obavljanje ovako odgovorne funkcije.
Drago mi je što mi kao narodni poslanici i što parlament, kao najviše zakonodavno telo, nastavljamo sa vođenjem dobre prakse, a to je da na jedan vrlo odgovoran i transparentan način biramo nosioce i sudijskih funkcija, kao i predsednike sudova. Isto tako mi je drago što opet mi narodni poslanici nismo ovaj parlament pretvorili u tzv. protočni bojler, kao što je to bilo pre 2009. godine, kada su predstavnici tadašnjeg vladajućeg režima samo aminovali ono što su im slali predstavnici Visokog saveta sudstva i što danas o svakom predlogu koji nam uputi Visoki savet sudstva mi debatujemo, raspravljamo i iznosimo naše predloge, iznosimo naše zamerke, što će rezultirati najboljim rešenjima. U prilog tome ide i činjenica da smo pre nekoliko sednica čak i odbili predlog za izbor skoro 20 sudija, čime jasno pokazujemo nameru parlamenta, kao najvišeg zakonodavnog tela, da biramo najbolje, najsposobnije i najčestitije.
I kada se vratimo na početak mog izlaganja, Visoki savet sudstva je u tom postupku koji je on vodio, u skladu sa Zakonom o sudijama i u skladu sa Zakonom o Visokom savetu sudstva, utvrdio da su predloženi kandidati pre svega stručni, osposobljeni i dostojni. Taj termin "dostojnost" je bio vrlo često upotrebljavan na jedan vrlo negativan način krajem 2009. i početkom 2010. godine. Znate, vi kao predstavnici Visokog saveta sudstva i danas, posle deset godina, imate veoma veliko breme na sebi, a to veliko breme se odnosi na to da morate da pokažete javnosti da niste kao predstavnici Visokog saveta sudstva iz 2009. i 2010. godine i nosite veoma veliku odgovornost, svaki član Visokog saveta sudstva, počevši od ministarke, pa do svakog pojedinačno člana Visokog saveta sudstva.
Znate, kada nekog oglasite nedostojnim, nije to samo poraz njegove profesionalne karijere, to je poraz i njega kao čoveka u jednoj društvenoj zajednici. Moja koleginica Milanka Vukojičić je rekla da smo 2009. godine i celokupna javnost to zna, da smo se susreli sa jednom od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije. Nikada do tada nismo videli takav pelcer reforme pravosuđa, ali ta reforma pravosuđa nije rezultirala problemima koje smo imali 2009. i 2010. godine. Ti problemi su počeli već 2005. godine, kada smo bili u obavezi da donesemo novi Ustav Republike Srbije.
Znate, imate određena strukovna udruženja, imate civilne i necivilni sektor koji dolazi na javna slušanja i daje svoje primedbe kako bi trebalo pravosuđe da nastavi sa svojim radom i kako bi ono trebalo u budućnosti da se reformiše na najbolji način, da štiti interese građana. Vi ste tada, prilikom donošenja novog Ustava imali određene primedbe, civilnog i necivilnog sektora, kako da se unapredi pravosuđe. Neke od primedbi su inkorporirane, ali neke primedbe nisu inkorporirane, a nisu inkorporirane one najznačajnije, koje se odnose na Visoki savet sudstva, koji se odnosi na Državno veće tužilaca, koje se odnosi na sam postupak izbora sudija.
Već, 2006. godine nam Venecijanska komisija, znate, izvinjavam se, vratiću se. Vrlo je sramotno da vi ugrožavate zbog svojih ličnih i partijskih interesa, interes Republike Srbije i ugled Republike Srbije u međunarodnim institucijama. Venecijanska komisija, već 2006. godine kaže da izražava ozbiljnu sumnju u nezavisnost pravosuđa, izražava ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg uticaja zakonodavne izvršne vlasti prilikom izbora nosilaca sudijskih funkcija. Godine 2006. posle tih komentara donosi se Strategija razvoja pravosuđa u narednim godinama i niko se ne obazire u tom trenutku na probleme sa kojima se suočava, zbog kritika Venecijanske komisije naše pravosuđe i nastavlja se da se radi na tome.
To ide po onom sistemu, odlažemo problem za nekada, nećemo mi rešavati te probleme, rešavaće neko posle nas i dolazimo do 2009. godine. Imate tada u potpunosti u državi jedno potpuno rasulo. Zdravstvo nam je na poslednjem mestu u oblasti pružanja zdravstvene zaštite, 500 hiljada građana jednim delom, zbog neažurnosti sudova ostaje na ulici, upravni postupci, radni sporovi se vode po dve, tri, četiri, pet godina, ljudi ne mogu da se vrate na posao, ne mogu da prehrane svoju decu.
Vide tu predstavnici bivšeg režima da im se klima stolica i znaju oni vrlo dobro šta su radili, i ne samo 2009. i 2010. godine, već od 2000. godine. Znaju da postoje tu neke sporne privatizacije, znaju da postoje neka prebacivanja novca na inostrane račune, pa hajde da uradimo ovako, da bismo sprečili da mi za to odgovaramo, hajte da reformišemo pravosuđe onako kako nama odgovara. Ne možemo nešto da radimo kako nama odgovara. Srpska napredna stranka danas da želi da radi ono što samo njoj odgovara, pa mi bismo birali sve sudije koje Visoki savet sudstva nama predloži. Mi to tako ne radimo. Mi dobijemo predlog, pročitamo biografije vrlo detaljno. Ja sam i danas pročitao predloge, odnosno biografije predloženih kandidata. Nismo protočni bojler i nećemo nikada biti protočni bojler i radimo sve stvari samo u interesu građana Republike Srbije.
Moje kolege i ja smo prethodnih tri dana, prebacivani kroz medije, crtana nam je meta na čelu, zato što smo želeli da uradimo nešto što je u interesu građana Republike Srbije, zato što smo podneli zahtev za autentična tumačenja. A šta je to, kakva je to kazna za nas, da se tri dana provlačimo kroz medije.
Zahvaljujem se ovom prilikom, gospodinu Martinoviću što je objasnio o čemu se radilo. Vi imate danas Advokatsku komoru, koja je moje kolege i mene svih tri dana neosnovano napadala. Znate šta, niko nije postavio pitanje – ljudi, ajte da sačekamo ponedeljak ili utorak, dajte da pročitamo to što su oni napisali. E, tako je rađeno i 2009. godine, zato što je ova Skupština usvajala ono što su joj slali iz Krunske ulice. Oni su tada podnosili zahteve za autentično tumačenje, kako bi mogli da odnesu milione van zemlje. Šta smo krivi moje kolege i ja ovde? Šta smo krivi, kome smo krivi?
Krivi smo zato što smo u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu. Kako to da Advokatska komora se nikad nije uzbunila 2009. godine, da kaže – naših hiljadu kolega je ostalo na ulici? Kako to danas da se Advokatska komora nije oglasila što je naša koleginica Biljana Pantić Pilja na naslovnoj strani medija koji se štampa u Hrvatskoj? Ne, nego samo kada su ugroženi njihovi interesi. Pa, što ne popričaju između sebe da vide, odnosno kojim će putem da idu i da reformišu tu Advokatsku komoru.
Trpeli ste Vladimira Gajića, čoveka koji je hapšen u aferi Geneks. Trpeli ste Gajića koji je i hapšen u aferi Geneks i koji se lažno predstavljao za predsednika Advokatske komore. Što tada 2009. godine niste izašli na ulice i rekli – 1600 naših kolega je ostalo na ulici. Pa, niste, zato što to tada nije bilo, a ja sa ove govornice, branim te iste advokate i kažem da su oni bili u nezavidnoj situaciji 2010. godine zato što nisu mogli da rade svoj posao zbog blokade pravosuđa godinu dana.
Da nastavim sada. Nadam se da će moje kolege iz Advokatske komore se drugačije ponašati u narednom periodu zato što, znate, jedno od najviših načela jeste pretpostavka nevinosti. Nećemo mi ovde govoriti o pretpostavci nevinosti, zato što mi nismo ništa loše ovde uradili, ali pretpostavka nevinosti mora da postoji i u medijima. Niko se nije, dragi predstavnici Visokog saveta sudstva, niko nije hteo da kaže – hajte da ostavimo ponedeljak ili utorak, pa da pročitamo njihova predložena rešenja. Ali, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, mi smo tu temu stavili ad akta i nadam se da više nećemo prolaziti kroz ono što su prolazile moje kolege i ja u ova tri dana.
Kada se vratimo na reformu pravosuđa, imamo jednu stvar, a prvo ću vam izneti moja zapažanja vezano za sam postupak reforme pravosuđa, a onda i mreže sudova. Znate, vi ste 2009. godine zato što ste znali da nemate političku podršku hteli da reformišete pravosuđe i postavite svoje sudije. A znate zašto kažem, da postavite svoje sudije? Zato što nisu korišćeni oni podaci koje su uprave sudova dostavljale, koje bi trebalo da dostavljaju Visokom savetu sudstva kako bi mogli na jedan transparentan način da vide koliko sudija ima ukinutih odluka, koliko ne potvrđenih odluka, koliko ima ožalbenih odluka, koliko ima potvrđenih u roku od 30, 60 dana i tako dalje, nego su korišćeni podaci i falsifikovani podaci koji su njima tada odgovarali. Vi oglašavate, tada ministarka Snežana Malović, Nata Mesarović, Homen, Dejan Đirić, ne idu u Ministarstvo da pričaju o reformi pravosuđa nego idu u Krunsku ulicu. Da, i Dušan Petrović. Oni idu u Krunsku ulicu.
Da li je Krunska ulica institucija? Predstavništvo DS i dogovaraju ovako i kažu – sad ćemo mi da dobijemo spiskove sudija od naših opštinskih odbora, pa ćemo da vidimo šta opštinski odbori kažu, ali ćemo negde da vidimo i tamo gde nam odgovara da pročitamo njihove podatke. Onda kažu, za jednog sudiju kažu dobar čovek, ali nije blizak DS. Za drugog kažu, stručan, voli da popije, ali ne donosi odluke u korist DS.
I to tako ide, DS tada na vrhuncu vlasti, oni imaju svuda opštinski odbor u svakom mestu, sad ga nemaju, jer nemaju ni podršku i ekipa se njihova skupi u Krunskoj ulici na prvom spratu i kažu, da vidimo šta smo dobili. Dobili smo sve podatke i sad ćemo mi da brišemo listu. E, pa ne može tako. Vi ćete da brišete listu, a ko ste vi da brišete liste sudija. Vi ćete nečije biografije da obrišete posle 20 godina. Vi imate tada pet opštinskih sudova. Evo, uzećemo Peti opštinski sud, na primer.
Hajdemo da uzmemo Peti opštinski sud, ja se nadam da vi znate kako je funkcionisao Peti opštinski sud. Teritorija Voždovaca. Kome je postojala potreba da napravi dva osnovna suda, tad jedan osnovni sud 2009. godine i da zatrpa sa tri miliona ukupno nerešenih predmeta, da zatrpa tadašnje pravosuđe?
Kome je to odgovaralo? Zašto je tada, na primer, Peti opštinski sud ili Četvrti, ili Treći opštinski sud trebao da bude kazna za reformu pravosuđa i onda sve sudije postavite u jedan osnovni sud kako biste centralizovano vršili uticaj na njih da se donose presude onako kako vam odgovara?
I tada ti isti ljudi, koji su tada advokati danas nas napadaju mene i moje kolege, pa nemojte, napadate nas što smo hteli da rešimo jedan problem, u koji su uključeni svi relevantni činioci, a niko od vas neće da izađe ni u jedan medije, kaže ljudi pogrešili smo što smo tako reformisali pravosuđe.
Pa, ljudi zbog vas su ljudi umirali, zbog vas nisu mogli da izađu na ulicu, jer su rekli da ste nedostojni kada kažete nekom da je nedostojan, to znači da je neko ukrao, da je neko ubio, da je neko nekoga oštetio. Šta to znači?
Vaš jedan od nepisanih pravila jeste bio da, ukoliko imate dva nosioca studenske funkcije u istoj kući da moraju da razvedu brak da ne bi morali, odnosno da bi dalje obavljali svoju funkciju i imate te primere, imate iz Beogradskog pravosuđa, imate i sudije Apelacionog suda.
Zamislite, ta monstruoznost da vi razvodite, da idete ka tome da razvedete brak dva čoveka, da bi neko obavljao sudijsku funkciju, pa neko je možda od tih 800 sudija, ja znam većinu od tih 800 sudija, pa ljudi su davali po 40 godina robije u skladu sa zakonom, naravno, i onda im dođe neko, ko nije kročio u sud, Snežana Malović posle toga kaže mi ćemo u radne sporove da završavamo u roku od šest meseci, parnično u roku od godinu dana.
Pa, evo, vi nam recite, vi predstavnici Visokog saveta sudstva koliki je rok za rešavanje predmeta, nije ni blizu toga, i neće ni biti blizu toga.
Četrdesetčetiri miliona evra nas košta ta reforma, košta i mene, košta i gospodina Martinovića i vas, i predstavnike Visokog saveta sudstva, to je naš novac, zato što smo trebali da isplaćujemo sudijama po osnovu materijalne i nematerijalne štete 44 miliona evra zato što je neko hteo da pravosuđe formira u skladu sa svojim potrebama.
Pa, zar im nije bilo dosta u parlamentu što su imali većinu, imali većinu u Nemanjinoj među ministrima, hteli ljudi svoje pravosuđe da tako formiraju i svaki dan u medijima, oni konstantno vode hajku protiv nas narodnih poslanika 10 godina kasnije kad mi pričamo o pravosuđu, vodi protiv mene, vodi protiv Bilje Pantić Pilje, vodi protiv gospodina Martinovića, protiv svih nas. Šta smo mi krivi?
Mi koji smo sada pokrenuli inicijativu ovde u ovom domu, za promenu Ustava u delu pravosuđa, kako bismo jasno pokazali nameru i volju da ne ćemo da dozvolimo uticaj zakonodavne i izvršne vlasti, prilikom izbora sudija. E, onda pošto im i to ne odgovara, onda izmisle da mi diramo preambulu.
Koju preambulu mi diramo? Ne diramo ništa što ima veze sa bilo kojim delom Ustava, sem u delu pravosuđa.
Da ja ne bih oduzimao vreme mojim kolegama, u daljoj debati, nadam se da će VSS otkloniti vreme koje javnost smatra da ono ima na svojim plećima, zbog ljudi koji su tada činili prvi i drugi VSS.
Moram isto da vam kažem, izvinjavam se, zaboravio sam ovo.
Vi imate prvi saziv VSS u kojem su Dejan Ćirić, Snežana Malović i Nata Mesarović, i onda su uplašeni kada su shvatili šta su uradili, onda brže bolje menjaju taj, formiraju drugi VSS koji obavlja razgovore sa sudijama, samo da bi oprali svoju savest i ne donesu nikakvu odluku i onda Ustavni sud 2012. godine kada se oslobodio političkog balasta, donese odluku da se ti ljudi vrate na svoj posao. Njihovo, zakonom zagarantovano i Ustavom, pravo, to je pravo na rad i onda ti stručnjaci koji u svojoj biografiji nemaju dva ulaska u jedan sud, koji nemaju nijednu presudu i nijednu žalbu, onda oni pričaju o tome kako su te sudije vraćene zato što su članovi SNS.
Ja bih više pitao, koliko ima među sudijama koji su ostali, ima člansku kartu DS, imali su svoje bliske porodične prijatelje i rođake koji su tada bili u DS.
Znači, vi nastavljate i dan danas anatemisanje tih istih ljudi, pod izgovorom da oni imaju članske karte SNS.
Za kraj ću vam reći, SNS je stranka koja, pre svega poštuje i voli svoj narod. Poštuje i voli svakog pojedinca i radi isključivo u interesu građana, a nadam se da ćemo ovakvim i sličnim odlukama nastaviti da radimo za bolju, lepšu i sigurniju Srbiju. Hvala vam.