Zahvaljujem se narodnom poslaniku Uglješi Mrdiću.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene predstavnice Visokog saveta sudstva, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, naravno, na predlog Visokog saveta sudstva. Ja to uvek naglašavam da je to predlog Visokog saveta sudstva, da građani Republike Srbije znaju da mi kao parlament, kao Narodna skupština Republike Srbije ne predlažemo, nego predlaže kandidate Visoki savet sudstva. Vrlo važno, zato što često imamo kritike na naš račun, ničim izazvane.

Evo, upravo smo čuli da se vodila hajka i da se još uvek vodi hajka na poslanike SNS, samo zato što su poslanici SNS, pri tome su to vrsni pravnici, advokati, gospodin Martinović, predsednik poslaničke grupe SNS, doktor nauka. Znači, ako on nešto kaže, to treba slušati, to treba uvažiti, zato što je najbolji. Dosta je bilo više napada samo zato što smo predstavnici SNS. Pa, to je, ljudi, iluzorno, to je bolesno.

Argumenti, da, ali ako nema argumenata, zašto to radite? Verovatno zato što nemate program. Napravite program, pa se bavite sobom, evo, ići će izbori sledeće godine, pa pokažite šta znate. Ostavite više nas iz SNS. Ako nešto loše uradimo, da, naravno, kritika, ja sam uvek za konstruktivnu kritiku, jer tako društvo ide napred. Ali ne blatite nešto što nema veze s mozgom.

Setite se samo šta su radili našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, kao karikatura, snajper na grudi. Maltretiraju, pljuju njegovu porodicu, decu. Dokle i zašto? Eto, to bi trebalo da se oglase svi, da vidimo zašto.

Idemo redom. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u Skupštini Srbije da je tema vladavine prava izuzetno važna za Vladu i da je zato odlučna da sprovede promenu Ustava kako bi pravosuđe bilo nezavisno, odgovornije i efikasnije.

Pravosuđe jeste nezavisno i 95% sudija časno radi svoj posao. Međutim, uvek se nađe poneko ko, eto, rovari, ko je stranački opredeljen. To ne sme da se desi. Zakon važi za sve. Ja se izvinjavam ovim divnim damama, prosto, to nema veze sa vama, ja pričam generalno, 95% ljudi i sudija i tužioca radi dobro svoj posao, ali uvek ima kukolja. To treba eliminisati. Jer, ljudi, kad dođu izbori, građani Republike Srbije to i pokažu. Zato SNS, mi sami smo imali na pojedinim opštinama i 78% glasača. Imaćemo i dalje, jer mi čistimo sve što iz naših redova ne valja.

O tome kako je radila Demokratska stranka Srbije najbolje govori primer 2008. godine kada je 1.000 sudija ostalo bez posla, zamislite, molim vas, samo zato što nisu trenutno odgovarali vlasti. Hiljadu profesionalaca, pa to ne sme više nikada da se dogodi.

Naravno, 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, kasnije, za godinu, dve dana, mi smo morali da refundiramo troškove, te gubitke tim ljudima. Bila je reforma koja je pogibeljna. Znači, 40 miliona evra je Vlada Republike Srbije tada izdvojila da plati ovim ljudima to što su bili izopšteni. Kako neko može da da, na osnovu čega, kako? Da li je napravio neki prekršaj, da li nije dobro radio posao? Ma, ne, pa svi znamo, samo zato što nisu odgovarali tadašnjoj vlasti. To se ne radi.

Zato ja apelujem da kad se bira predsednik suda, to mora da bude častan čovek, jer od njega zavisi kako će funkcionisati čitav sud. Od njega zavisi kako će raditi i njegove sudije.

Moramo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji, pre svega zbog plata i penzija, između ostalog. Kako to mi radimo, najbolje govori primer 2012. godine prosečna plata je iznosila 320 evra, danas je 700 evra u Beogradu, 550 evra u Srbiji. Prosečna penzija – 29.400 danas, iznosiće 2025. godine, u programu „Srbija 2020-2025“ 440 evra. Prosečna plata će biti 900 evra. E, tome teži SNS, a ne revanšizmu. Tako se radi.

Naša premijerka gospođa Brnabić smatra da članska karta nikada nikome ne može da služi kao pokriće, i svi mi ovde. E, zato je uhapšena i privedena predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, znači da niko nije pošteđen, takođe, predsednik opštine, ne samo jedan, nego više njih, bez obzira na političku pripadnost, niko neće biti zaštićen. Mi imamo nultu toleranciju prema korupciji i kriminalu.

Gospođa Brnabić je rekla takođe da promene oko Ustava su vođene i da je bila široka javna rasprava, a potom prešla na kritike nekadašnje vlasti i reforme pravosuđa, o kojima sam ja malopre govorila.

Znači, niko ne sme da bude zaštićen. Niko ne sme da bude otpušten. Zato su tu dame, zato je tu VSS, kad nekog birate, neka bude najbolji. Nikad ne treba biti surevnjiv nekom. Ako je neko bolji od mene, treba da bude ispred mene. Ja moram da naučim to, šta je to dobro od njega, a ne ja sam možda eto doktor nauka ili neko ko ima mnogo znanja, ko ima reputaciju, ali se nekom ne dopada, radiću pravilno. Pa, naravno, pravilno treba da se radi, zarad građana Republike Srbije, svi radimo zbog njih.

Moj primer, sudim se od 2007. godine. Sudovi su bili toliko spori da sam se ja sudila 20 godina. Pa jel to to? Ne to nije to. Zbog imovinsko-pravnih odnosa. Godine 2012. potpuno drugačija priča. Sudovi su umreženi, mnogo se brže radi. Hvala Bogu, ja sam i dobila tu presudu, i ne samo ja. Ljudi su mnogo zadovoljniji.

Međutim, još uvek ima kukolja. Mora se mnogo toga odraditi na mnogo bolji način.

O tome kako su radili, žuto preduzeće, i šta su sve loše uradili, govori ta neka 2008. godina, kada je otpušteno hiljadu sudija, ali i 400.000 ljudi. Toliko o njihovoj brizi o građanima Republike Srbije. Ma nisu brinuli o građanima Republike Srbije, jer je bilo 27% nezaposlenih, nego o punjenju svojih džepova. Pa tako imamo glavnog tajkuna, zna se na koga se misli, koji danas ima 619 miliona, 35 računa po čitavom svetu i ko zna koliko, 35 nekretnina, a ovi ljudi su ostali bez posla. I oni danas nama kažu – Srbija se prazni. Pa, ne prazni se danas. Danas se u Srbiju vratilo 90.000 mladih, jer smo odvojili 500 miliona evra za projekte zapošljavanja. Zato su se vratili. Ali su otišli 2008, 2009. i 2010. godine. To nije samo 400.000 ljudi, to je milion i 200 ljudi. Neka svako ima po dva člana porodice, pa izračunajte. Tako se ne radi.

Što se nas tiče, juče je otvorena fabrika, pa svaki dan se otvori po neka fabrika. Juče je otvorena fabrika „MTU“ u Novoj Pazovi, nemačka korporacija otvorila tu fabriku, kamen temeljac je stavljen. Otvoriće se fabrika, zaposliće se 500 ljudi, a u drugoj fazi još 2.000 ljudi, što znači da će Nova Pazova imati 2% nezaposlenih. To je poenta ove priče i vladavine prava.

Da se vratim na nešto što me tišti već odavno i kad god mogu, ja pričam o tome. To je presuda Apelacionog suda, kršenje prava Romske nacionalne manjine.

Naime, Kancelarija za inkluziju Roma reagovala je na oslobađajuću presudu muškarca koji je obljubio devojčicu od 13 godina. Znamo koji je sudija Apelacionog suda, nećemo mu više izricati ime, neću da mu dam na popularnosti, jer nije zaslužio, naravno, negativna konotacija. Odluku sudije da je u drugostepenom postupku da se oslobodi lice koje je bilo osuđeno za obljubu trinaestogodišnje devojčice, jer kako je on obrazlažući presudu istakao, to je uobičajeno ponašanje pripadnika romske nacionalnosti. Molim vas, silovanje, obljuba nije folklor. Sram ga bilo, i njega i svakog ko tako misli!

Na sudijinu oslobađajuću presudu i skandalozno objašnjenje oglasio se i Miloš Nikolić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma, institucija koja se bavi pitanjima romske zajednice na teritoriji AP Vojvodine. I ne samo on, nego masa nevladinih organizacija, jer to je skaredno da neko kaže da je folklor silovati trinaestogodišnju devojčicu. Užas!

Šta to beše Krivični zakonik? Sramotnom presudom Apelacionog suda oslobođen je muškarac koji je obljubio devojčicu od 13 godina, jer je to, kako je sudija naveo, u njegovoj etničkoj zajednici normalno. Nije normalno, nego je sudija, ne bih da kažem kakvo je njegovo stanje psihičko.

Ovo teško krivično delo je ocenjeno od strane sudskog veštaka kao normalna pojava kod pripadnika romske zajednice i u jednom delu sudske presude se kaže – u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti romske zajednice, u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života, pa tako dalje, na osnovu toga se stiče utisak da okrivljeni ne zna da je samim stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom učinio krivično delo i da se okrivljeni kulturološki ponašao, kao i većina pripadnika njegove zajednice. Kada neko ima 13 godina, to je dete, nije završen psiho-socijalni razvoj, fizički razvoj, nije znao neko od 24 godine.

Ono što je u romskoj tradiciji prepoznatljivo jeste poštovanje različitosti i tolerancije. To je jedan divan narod koji je vrlo tolerantan prema svim ostalim nacijama, nacionalnostima, veseo, drag.

Nemoguće da neko ko ima 24 godine nije znao šta radi, a nemoguće je da sudija koji to, nažalost, nije osudio kako treba ne zna za tako nešto.

Postavlja se pitanje po čemu je romska zajednica prepoznatljiva. Podsetimo - prepoznatljivi su po vedrom duhu, po neverovatnom talentu za muziku i ples, po ogromnoj toleranciji prema svakom i svačemu. Baš zato treba ih zaštititi, a ne uradi nešto kontra.

Prema ovakvim ispadima nadležnih, onih koji trebaju da vode brigu o građanima bez ikakvih predrasuda, ne možemo biti tolerantni i nećemo prećutati kao svaki put do sada. Doživeli smo veliku uvredu, kažu predstavnici Roma.

Ja bih ovde završila. Kad neko ima dete od 13 godina i onda mu neko kaže da je to normalno, pa taj verovatno treba da ide da se poleči u nekoj od naših ustanova.

Kancelarija za inkluziju Roma se nada da će nadležne institucije, prvenstveno Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde, Republičko javno tužilaštvo, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana, reagovati. To je bilo i ne ponovilo se. Takođe, nadamo se da će Republičko javno tužilaštvo podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i da će Ministarstvo pravde doneti nov Zakon o sudskim veštacima kojim će se omogućiti pokretanje disciplinskih postupaka protiv veštaka zbog kršenja zakona, diskriminatornog ponašanja prema romskoj zajednici i da će biti izbrisani sa liste veštaka. Ja se slažem sa ovim.

Kao zaključak, još jednom molim sve ove ljude koji nemaju svoj program, pa se onda ostreme, navale kao orlušine na SNS, da se posvete svom programu, idu izbori, ja im želim da izađu na izbore, da ne bude opet da neće, jer im ne valja ono. Sve uslove koje su tražili smo ispunili tako da gledaju svoja posla, a da nas puste da radimo za dobrobit građana Republike Srbije ono što najbolje znamo, a to su: da gradimo, radimo vredno i da građani Republike Srbije procene ko i kako, da li će neko ostati ili će otići tamo gde mu je mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Ljiljani Malušić.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Poštovane, pre svega, dame, a zatim i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i ono što je meni uvek najbitnije narode Republike Srbije, danas je pred Narodnom skupštinom Republike Srbije jedan zadatak koji mi kao Narodna skupština uskoro više nećemo obavljati, a to je izbor sudija, odnosno u ovom slučaju izbor predsednika sudova u Kragujevcu, Beogradu i Pančevu.

Pre svega, par reči o kandidatima. Sva tri predložena kandidata su veoma dobra, sva tri kandidata su završila državni fakultet, što svakako pozdravljam, i nedugo zatim su položili pravosudni ispit, što je jedna od najvećih muka za svakog ko želi da se bavi ovim poslom tj. da bude u pravu. Sva tri kandidata imaju veoma veliko iskustvo u pravosuđu, do sada su veoma savesno i stručno obavljala svoje funkcije, te uopšte ne sumnjam da će i ovu funkciju predsednika sudova obavljati savršeno i želim im puno sreće u daljem radu, pogotovo sudiji Milici Gavrančić koja će biti predsednik Višeg suda u Pančevu koji je najbliži meni lično.

Uvek kada govorimo o našem pravosuđu moramo reći da postoji veliko nezadovoljstvo građana zbog dugog trajanja predmeta, ali građani donekle moraju da razumeju da postoji zakrčenost naših sudova koja je neverovatna, jer naši sudovi sada imaju tri puta više predmeta nego, recimo, pre samo 10 godina. I sam sam ove godine poslao jednu tužbu Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Poslao sam je 20. februara. Dakle, samo 50-ak dana od kada smo ušli u novu godinu. Nisam dobijao nikakav poziv za ročište, zvao sam, pitao pisarnicu šta se događa i dobio sam informaciju da je pre moje tužbe za samo 50 dana stiglo preko 23,5 hiljade tužbi u Treći osnovni sud u Beogradu. Koji to sud, ne u Srbiji, nego u svetu, može da reši 23 hiljade tužbi za 50 dana? Tako da je ta zakrčenost sudova nešto na šta svakako moramo obratiti pažnju ubuduće u našem radu.

Voleo bih da vidim neke izmene Zakona o parničnom postupku po tom pitanju, ali bih voleo da vidim i neke izmene Krivičnog zakonika, pogotovo u pitanju samoodbrane. Naime, sada kada biste, ne daj Bože, došli u situaciju da vam neki lopov upadne u kuću ili nešto ukrade, ispada maltene, nije baš tako, ali maltene da ne smete ni da ga opsujete da vas lopov ne bi tužio za uvredu, a kamoli da ga napadnete, povredite, jer se smatra da su njegovo telo i život vredniji od te materijalne stvari koju on želi da vam ukrade, što je potpuna besmislica i trebamo zaštiti naše građane i u tom pogledu.

Što se tiče ovih autentičnih tumačenja zakona, pre svega želim da pružim jaku podršku mojim kolegama koji su neosnovano bili napadani od strane raznih medija prethodnih dana, a svako ko se i malo razume u politiku zna da se su oni neosnovano bili napadani, ali ipak mi je i drago što su ta autentična tumačenja povučena iz skupštinske procedure. Mi moramo nastaviti da štitimo onaj najsiromašniji sloj građana kojima su banke zaista neosnovano naplaćivale i troškove obrade kredita, i praćenja kredita, i osiguranje kredita itd. Svestan sam da postoji zakrčenje sudova i zbog toga, apsolutno sam svestan, ali moramo naći neko drugo rešenje, moramo se boriti.

Meni lično nije jasno zašto banke jednostavno ne priznaju tužbeni zahtev, zašto ne sklope vansudsko poravnanje ili sudsko poravnanje i sve se lepo završi na jednom ročištu. Time bismo i smanjili broj predmeta u sudovima, bili bi zadovoljni i advokati, bili bi zadovoljni i građani i banke bi sebi smanjile troškove. Ostavljam njima na ocenu zašto to ne rade.

Dakle, spomenuo sam da je ovo jedan od poslednjih puta da mi biramo sudije. Mi smo kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održali seriju javnih slušanja na kojima je mogao svako da nam se obrati. Dakle, i ko se slaže sa tim, i ko se ne slaže, čuli smo i kritike, čuli smo i sugestije, čuli smo i pohvale, i to nam je kao Odboru u mnogome olakšalo dalji posao.

Uvek kada govorimo o Ustavu Republike Srbije ja volim da spomenem Sretenjski ustav iz 1835. godine koji je napisao Dimitrije Davidović, naš učeni Srbin iz Austrije. Zašto? Poštovani narode, kada vam neko kaže da su Srbi zaostali narod ili da Srbi nisu moderan narod, samo im recite da su Srbi upravo imali jedan od prvih demokratskih Ustava na tlu Evrope, koji je još pre 185 godina proklamovao načelo podele vlasti, a što je utkano u sve današnje moderne ustave.

Dakle, cilj ovih ustavnih promena jeste depolitizacija sudstva. Moram da kažem svoj lični stav, a to je da odbijam da poverujem da su srpske sudije politizovane samo zato što ih bira Narodna skupština i da nisu objektivne u svom radu, mada u svakom žitu ima kukolja, ne mogu to govoriti za svakog pojedinačnog sudiju.

Ali, koliko je srpsko sudstvo nezavisno i objektivno nam govori jedna činjenica koju su svi već sada zaboravili, a to je da je ove godine doneta presuda, ni manje ni više nego protiv predsednika Republike Srbije. Ja nisam čuo ni za jednu zemlju u svetu, a kamoli u Evropi, da je donela presudu protiv svog predsednika, što govori kolika je zapravo nezavisnost sudstva u Republici Srbiji.

Kada govorimo o promeni Ustava, uvek moramo napomenuti da nema promene preambule Ustava RS da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, te da naš narod na celoj našoj teritoriji, pogotovo na KiM, ne mora da brine. Uostalom, naš narod i zna ko se i koliko bori za njih i zato i glasaju za SNS preko 85%.

Kada govorimo o promeni Ustava, takođe moramo reći uvek da nećemo napraviti novu, katastrofalnu reformu pravosuđa, kao što smo imali 2009. godine.

Moje kolege su do sada puno toga rekle o reformi pravosuđa i ja tu ne znam šta bih dodao, ali bih ispričao jednu situaciju gde sam se ja sukobio sa tom reformom pravosuđa dok sam još bio student na fakultetu. Dakle, imali smo jedan ispit gde smo mogli da izaberemo da li želimo da pričamo o reformi pravosuđa ili da izaberemo neku drugu temu i ja sam izabrao reformu. Odgovarali smo pred većem od tri profesora. Ja naučim to solidno, izađem da odgovaram. Nisam znao za 10, ali znao sam veoma dobro, a ovo veće, kao - da mu damo 6 ili 7, što ja nisam prihvatio jer nisam želeo da dam da me neko ponižava. Sledeći put naučim od "a" do "š" sve, izađem pred isto veće, sve im ispričam, a oni - hajde da mu damo 6, možda 7, na kraju je to bila valjda neka 8 i ja sam video da se borim sa vetrenjačama, prihvatio tu 8, izašao i nije mi bilo jasno zašto mi profesori daju 8 ako sve znam? Sve do prošle godine, kada sam video te iste profesore kako potpisuju neku peticiju protiv SNS, protiv Vučića i tada sam shvatio da su me zapravo demokrate ispitivale o grešci DS i da sami nisu mogli da prihvate kakva je to greška bila i napadali su čak i studente zbog toga.

Tada sam takođe shvatio nešto što me i dan-danas navodi da se borim protiv njih, a to je da nije problem sa našim prijateljima demokratama to što oni ne znaju da nisu u pravu, a žele da dođu vlast, problem je sa njima što oni znaju da nisu u pravu a žele da dođu na vlast, ne bi li nastavili da pljačkaju i da kradu. Ali, to im neće biti dozvoljeno ne od strane SNS, već od naroda ove lepe zemlje. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se pridružujem poslanicima i kolegi Martinoviću koji su izneli problem u kome advokati i sudije žele da disciplinuju Narodnu skupštinu. Ta težnja je očigledna.

Sudije, čast izuzecima, 80%, 20% sudija koji misle da su nezavisni samo od ove vlasti ali ne i od one bivše, da mogu da rade sadašnjoj zakonodavnoj i izvršnoj vlasti ono što god požele. Tih 20% sudija je naviklo da advokati koji sa njima sarađuju naruče presudu, koja se nekada brže isporuči nego kad naručite picu. Naime, 20% sudija su dokaz da ustavne promene koje slede neće baš biti od koristi za pravdu i za sprovođenje te pravde za utvrđivanje istine na sudu.

Gospodine Martinoviću, ja se bojim da onim što ste vi tvrdili potvrđujete moju tezu da ćemo kad ustavne promene stupe na snagu u 20% slučajeva dobiti umesto pravosudnih organa sudova, da ćemo dobiti STR - samostalne trgovinske radnje. A bojim se da će ovaj CEPRIS koji vodi sudija Majić biti tržni centar za sve samostalne trgovinske radnje odnosno pravosuđe, u onom delu u kome je nezavisno od ove vlasti ali zavisno od one bivše i da će progon poslanika u Narodnoj skupštini, progon izvršne i zakonodavne vlasti, biti od strane tih 20%, a verujem da ih ima i više, biti opšti.

Zato ja govorim, pazite dobro da promenama Ustava ne dobijemo samostalne trgovinske radnje u sudovima a da CEPRIS i ovaj Majić ne postanu nešto što će sve to okupiti, pa to biti neki tržni centar sastavljen od više samostalnih trgovinskih radnji koji će trgovati pravdom, a zajedničko će im biti napad na sadašnju vladajuću koaliciju u Narodnoj skupštini i napad na izvršnu vlast, a posebno na deo izvršne vlasti koju nosi predsednik Republike. To će biti jedan opšti orkestrirani napad i nemoj da se čudite čudnim presudama koje će uslediti.

Zamislite CEPRIS, sudija Majić, zbir advokata, tužilaca i sudija, a to je samostalna trgovinska radnja, ukrštena, gde su svi zajedno. I mogu i te kako, već sada, da utiču na presude koje budu donošene. Često su u tom CEPRIS-u tužilac i advokat i sudija iz istog predmeta, često se poklapaju. I sada vas ja pitam - gde je tu nezavisno pravosuđe?

Onog trenutka kad sudija uđe u političku emisiju, Olje Bećković ili neku drugu, bez dozvole starešine suda, u političku emisiju, tog trenutka je on pljunuo i uneredio nezavisnost pravosuđa. Ne može da bude nezavisno pravosuđe ako se sudija bavi politikom. Ako sudija Majić i njemu slični kritikuju rad narodnih poslanika u pripremi zakona, u predlogu, i traže odgovarajuća rešenja, oni žele da naruče zakon, kao što kod njih neki advokati kroz CEPRIS naručuju presude, a to često može da izgleda, kažem - može da izgleda, koliko stavite na tas boginje pravde, toliko vam na tu stranu vagne pravde ili nepravde, u zavisnosti šta se traži.

Ja imam tog sudiju, a vi niste pomenuli, kada sam ja predložio zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, to je ocenjeno kao nova demonstracija bahatosti u Skupštini. Kaže - jednim udarcem ugasite N1 i Novu S i disciplinovati sve u Savetu REM-a. Pazite, to kaže sudija Majić i još se poziva na neke svoje radnike u CEPRIS-u ili ne znam da li su sudije, advokati itd.

Znači, narodnom poslaniku je osporeno da predloži zakon, nikom od nas nije osporeno da sudija donese presudu. Još nisam našao sudiju koji je rekao da za vreme ove nove vlasti i vladajuće koalicije da je bilo ko od političara, a gospodine Martinoviću, iznosio sam koliko i same sudije, smatrao da svega 5% ministara utiče na pravosuđe, nisu rekli dokaze, ali još nisam našao da se neki sudija žalio na političara koji je naručio presudu, ali evo intencije da sudija Majić, koji je oslobodio pedofila, 11 terorista, evo njegove intencije da naruči zakon. On kaže da je bahatost to što sam predložio zakon. Ja još nisam čuo da je bahatost da je sudija recimo doneo presudu. Ne smatram da je to bahatost. Mislim da je to u skladu sa njegovim ovlašćenjima. Da li je presuda naručena ili nije, to je nešto drugo. Da li je izlobirana ili nije, to je nešto treće, ali još nisam video da je neko optužio sud na način na koji on optužuje Narodnu skupštinu.

Ako ne mogu da predlažem zakone, ako ne mogu da ih branim, tumačim, podnosim amandmane, onda ne vršim svoju funkciju koja mi je Ustavom dodeljena. Kaže – postoji opasnost da zakon bude usvojen. Pazite, opasnost da zakon bude usvojen. Predložio ga je narodni poslanik u Narodnoj skupštini, bez velike pompe sam to predložio, ali on kaže da je to veoma opasno, velika opasnost da bude usvojen.

Pri tome, pošto sam ja to podneo, da se prate zloupotrebe oko navodnog reemitovanja, da „Junajted medija“ sa tridesetak kanala tvrdi da emituje program u Luksemburgu koji se ovde reemituje, istovremeno preuzima. Šta kaže Konvencija o prekograničnoj televiziji, imam ovde, mogu da čitam? Konvencija kaže da je to istovremeno preuzimanje neizmenjenih medijskih usluga. Znači, kao revakcinacija. Bez vakcinacije nema revakcinacije. Bez emitovanja u Luksemburgu ovde nema reemitovanja.

Oni tvrde da reemituju to iz Luksemburga i ovde ne plaćaju ništa. U Luksemburgu ne emituju program, ni tamo ne plaćaju ništa. Oni su virtualni, piratski programi koji se tolerišu zbog njihove buke iz dva ova informativna kanala, a najveći prihodi su iz sporta, iz zabave. Tu imaju „Grand“, 13 „Sport klubova“, itd, tu im je najveći prihod. A i ovi megafoni koji se žale na slobodu medija su političke prirode i time oni žele da prikriju da program uopšte ne reemituju.

To su piratski kanali, zvanični. Luksemburški regulator kaže da oni tamo ne emituju program, a ovde tvrde da ga reemituju iz Luksemburga.

Zamislite njihovu tvrdnju kada kažu, a pravosuđe bi trebalo da deluje zato što je to povreda zakona, zloupotreba službenog položaja članova REM-a koji to dopuštaju, zato što REM treba to da reguliše, oni su u onoj pobuni opozicije tražili da dobiju pet članova REM-a da bi mogli da nastave protivzakonito da rade, zamislite kad kažu – Nikola Radišić, dopisnik jedne televizije, ne govorim ime, ove najglasnije, dopisnik iz Luksemburga. Kažu –dopisnik iz Luksemburga televizije, da ne spominje „Junajted medije“ koja ovde u stvari emituje program, a ne reemituje ga.

Kako je dopisnik u Luksemburgu novinar luksemburške televizije? Oni sami priznaju da nas kradu i da program ne reemituju i time ne plaćaju ništa SOKOJ-u, REM-u, RATEL-u, sve obaveze su izbegli i pri tome novac od pretplatnika plaćaju za fiktivnu uslugu reemitovanja koja ne postoji. Plaćaju po dva evra, do tri evra za svakog korisnika u Srbiji. Plaćaju tim televizijama za navodno reemitovanje koje ne postoji.

Gospođo iz pravosuđa, ako bilo ko od nas plati fiktivnu uslugu inostranstvu koja nije izvršena, izbaci novac, to se zove poreski prekršaj i pranje novca.

Očigledno da naše pravosuđe zahvaljujući ovakvom Majiću koji odmah kaže da mi želimo da uništimo, gle čuda, baš te televizije, da je on tamo rado viđen politički gost. Ako sam ja to napisao da se spreče zloupotrebe prekograničnih televizija koje reemituju program, onda se to odnosi i na „CNN“, na „Skaj“, na „BBS“, na ruske televizije, italijanske televizije, „RAI Uno“. To su prekogranične televizije, klasične koje ovde reemituju program, izvorni program onakav kakav tamo jeste.

Kako se oni ne bune? Kako se sudija Majić prepoznao baš na ovim kanalima, a samo sam tražio da REM prati da li se taj program stvarno reemituje, da li se radi o reemitovanju ili se radi o prevari koja se skupo plaća, pare od pretplatnika i pare od reklama koje se otimaju domaćim medijima?

Član 27. Zakona o oglašavanju kaže da televizije koje reemituju program ne mogu da emituju reklame, sem onih koje su deo izvornog programa koji se emituje u inostranstvu, a oni emituju, to ste svedoci, emituju brdo reklama, emituju 200.000 sekundi dnevno. Tako uzimaju deo reklamnog tržišta i hleb domaćim kanalima koji plaćaju sve. Plaćaju sve doprinose, plaćaju sve poreze, ovi ne plaćaju ništa i pri tome, zato što reemituju program, ne smeju da pružaju reklame da ne bi uzeli hleb onim domaćim kanalima koji posluju u skladu sa zakonom.

To se dešava, 200.000 sekundi samo po dva evra, a pogledajte kolika je na „sport klubovima“ cena reklame, pa ćemo pasti svi u komu kada saznamo tu cenu. Neka je samo po dva evra, to je 400.000 dnevno, puta 365 dana, koliko je to novca? To je 150 miliona evra.

Oni su počeli da prekrajaju preko „Cas medije“ koja je takođe članica „Junajted medija“, počeli su da prekrajaju i stvarne prekogranične kanale, a pravosuđe ćuti, tužilaštvo ćuti.

Uzmite „Foks muvi“. U jednom filmu od 900 do 1.000 sekundi reklama, a imaju preko 10 filmova od popodne do uveče. Koliko je to novca? Oni na američkom kanalu prekrajaju reklame, ubacuju srpske. Nemoj neko da mi kaže da u Americi ide reklama „Jelen piva“, pa je ovde reemitovanjem došla takva reklama ili „Dijamanta“, itd.

To je jedna laž, prevara, gde se ogroman novac sliva u džepove Dragana Šolaka, Dragana Đilasa koji tim novcem, telom tim novcem zapošljavaju političke protivnike ove vlasti, što nemam ništa protiv, zapošljavaju tobož za stranački rad.

Mi nemamo problem sa opozicijom, mi imamo problem sa Šolakovim biznisom i Đilasovim preduzećem. Oni se finansiraju od ovog novca. Oni se finansiraju od ovog novca. Oni će finansirati sve aktivnosti, ne samo protiv vlasti, već protiv države Srbije da bi se oborila jedna patriotska vlast koja ne da Kosovo, da bi se doveo neki Vuk Jeremić itd, koji će potpisati nezavisnost Kosova. Za to je potrebno prethodno oboriti ovu vlast i oboriti ovu opoziciju koja je sada u Skupštini, oboriti njih bez obzira koliko ih je, da bi se postigao cilj međunarodne zajednice čiji je deo bombardovao ovu Srbiju i želi da neko prizna Kosovo i da se time opravda njihova navodna humanitarna intervencija bombardovanjem, uništavanjem civilnih ciljeva.

NATO nije vodio rat protiv Vojske Srbije, Vojske SRJ, vodio je samo prvih nekoliko dana. Taj rat je prerastao u rat protiv civila prethodno u Republici Srpskoj, a posle 1999. godine u Republici Srbiji. Nemoj neko da mi kaže da neka vojska, koja po meni je bila zločinačka, da nije bila, koja bi vojska gađala mostove, vozove, autobuse, civilno Aleksinac, Niš, itd? Koja bi vojska gađala trafo stanice? Koja vojska bi gađala mostove u Novom Sadu? Ukoliko nije bila namera da se naškodi civilima i da se pobije određeni broj civila da bi vlast u Srbiji popustila. Zato im je cilj i ovaj novac na određen način pretplatnici televizijskog programa, pretplatnici, finansiraju kroz finansiranje "Junajted medije", "SBB", "Totala", "Eona", finansiraju aktivnosti protiv ove države Srbije zato što se novac preko "Cas medija" i plaćanja navodnog reemitovanja programa ispumpava negde u Luksemburg i odande se upućuje prema raznim političkim navodno predstavnicima koji su, gle čuda, svi zaposleni u Đilasovom preduzeću.

Zato govorim, nemamo problem mi sa opozicijom koja je delimično ovde prisutna, delimično sam i ja opozicionar, ni sa vlašću, nemamo mi problem ni sa neposlušnim vladajućim, ni sa opozicionim poslanicima. Mi imamo problem kao država sa Šolakovim biznisom i Đilasovim preduzećem. To ne govorim sad, to kolega Martinoviću govorim tri godine, i uporno nastupam. Tužilaštvo koje sve ovo čuje, pravosudni organi koji sve ovo čuju ne postupaju i ne provere da li stvarno taj REM, a sećate se pre godinu i po dana bila je opšta povika - dajte nam REM. Kada su dobili pet novih i one koje su imali, odjednom više opozicija ne traži REM.

Očigledno da Šolak ima dovoljno članova u REM-u koji treba da kontroliše ponašanje elektronskih medija. Skupština o tome može da diskutuje, Vlada može o tome da diskutuje, ali REM, Regulatorno telo za elektronske medije, upravlja i gleda da li se poštuje Zakon o elektronskim medijima i Konvencija o prekograničnim televizijama.

Sudija Majić me optužuje zato što hoću da sprečim zloupotrebe, odnosno da se utvrdi koji kanali stvarno reemituju program, a koji to fingiraju i koji varaju. Šta je to protiv države Srbije? Šta je to bahatost u Narodnoj skupštini? To sudija Majić, ovo već drugi put pričam, nije našao da mi odgovori.

Zato tvrdim da će određeni delovi sudstva, posle ustavnih promena, biti bukvalno samostalne trgovinske radnje gde će se naručivati presude, ali još gore, naručivaće se u tom delu aktivnosti protiv države Srbije, tobož, kroz aktivnosti protiv političkih predstavnika koji iz patriotskih razloga ne žele da potpišu i otpišu deo svoje teritorije.

Pri tome će nas još ti mediji baš zbog nepopuštanja zvati izdajnicima, koji eto imaju nameru da jednom to učine, samo sa ciljem. Zamislite onog Đilasovog kuma i njegovog suvlasnika u tom preduzeću, on ide Srbijom i on priča o izdaji. On je bio savetnik predsednika Tadića u vreme kada je proglašena nezavisnost Kosova i Metohije od strane kosovskih Albanaca, gde su se oni dogovorili da se to učini tek posle drugog kruga, kada Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, što se i desilo. Dana 14. februara 2008. godine Tadić daje zakletvu i time postaje predsednik Republike Srbije drugi put, nažalost, a Albanci 17-og, tri dana kasnije, poštujući američku ambasadu i zahteve DS, Borisa Tadića, Borka Stefanovića i Vuka Jeremića, tri dana kasnije Albanci proglašavaju nezavisnost. Svi se prave mrtvi i Vuk Jeremić traži neobavezujuće kao mišljenje, da učvrsti tu nezavisnost, a pri tome prstom nisu mrdnuli. Savetnik Mlađan Đorđević, on je u to vreme bio savetnik za Kosovo i Metohiju, on priča kako on nema veze, sad je neka izdaja, a zaboravio je da je počinio akt izdaje tog 17-og kada nisu reagovali jer su bežali u Rumuniju, a Albanci su proglasili nezavisnost.

Da je ova vlast tada bila, nikada Albanci, nikada Albanci ne bi smeli da proglase nezavisnost i kad bi pokušali, to bi bilo sprečeno. Još nešto da kažem, da je ova vlast bila Crna Gora se nikad ne bi odvojila od Srbije. U vreme kad su je odvajali, Boris Tadić je bio predsednik Srbije, predsednik zajednice je bio Marović, Crnogorac, predsednik Crne Gore nije bio Srbin iz Srbije, nego je bio Đukanović. Znači, njih trojica vode dve države i zajednicu i oni se odvajaju sami od sebe. Zato što su se tako dogovorili. Zato, da bi naškodili Srbima i Rusima, po nalogu spolja, oni odvajaju Crnu Goru, da se spreči mogući izlazak nekad Rusa, koji su izašli na more, zato što su oligarsi kupovali tamo neku imovinu, ali da se, eto, spreči, da se izađe, da Srbija ima kao neki izlaz na more itd.

Da ne govorim o Crnoj Gori, koja je Boku kotorsku, koja se 1918. godine priključila ne Kraljevini Crnoj Gori, ne Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ne pre toga državi Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu, nego se priključila, odlukom svih tih nacionalnih veća u Grblju je, konačno, posle svega, proglasila da se ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom, i ta obala je bila od Sutomora do Herceg Novog. To je ta obala koja se priključila bila Kraljevini Srbiji. I Crnogorci kažu – ne priznaju, ne priznaju Podgoričku skupštinu. Ako ne priznaju, vraća se sve na staro, onda je njihova obala od Ulcilja do Sutomora, a ostalo je trebalo da pripadne Srbiji kad je došlo do razlaza, zato što su se oni, kao Srem i Velika skupština Baranja, Banat, Bačka, pripojili svojom odlukom, prvo srpska košulja, pa jugoslovenski kaput, pripojili su se Srbiji.

Mi u Srbiji, zbog kao te neke bratske ljubavi, poštujemo odluku Blaža Jovanovića iz aprila 1945. godine u Kotoru, kada je tema bila snabdevanje građana prehrambenim namirnicama. Druga tačka je bila Razno. Pod tačkom Razno, kožnim mantilom i pištoljem je komunista Blažo Jovanović priključio Boku, navodno pravosnažno, Crnoj Gori. Mi smo to priznali. I oni danas kažu da smo mi okupirali Crnu Goru, koju su prethodno bili okupirali Austrougari. Onda smo je mi reokupirali. Mi smo je okupirali tako što smo im doneli, Jadransku obalu od Sutomora produžili do Herceg Novog. Zato nas optužuju. To je ta politika.

Što se Majića tiče, on je živi dokaz u šta će se pretvoriti naš deo pravosuđa posle ustavnih promena i koliko će politički pritisak na našu zemlju porasti, a novac će stizati iz ovih nelegalnih poslova, nezakonitih poslova Šolakovog biznisa i Đilasovog preduzeća.

Kad smo već kod toga, sinoć ste, neki od vas, i ja, gledali polufinale Evropskog prvenstva. Je li tako? Oni koji su to gledali, gledali su na televiziji koja pripada Šolaku i Đilasu. Je li tako? Da li je to zakonito? Hajde da vidimo da li je zakonito.

Postoji Zakon o elektronskim medijima. Član 64. kaže da najvažnije događaje od interesa za sve građane Srbije mogu da prenose isključivo pružaoci medijskih usluga, to su televizije koje pokrivaju celu teritoriju Srbije i imaju slobodan pristup. To znači da sem kabla možete na antenu, da svi građani, tako piše ovde, od interesa za sve građane, to mogu da gledaju. Listu najvažnijih događaja sastavlja REM.

E sada da vidimo kako su oni to sastavili. Tek toliko da tužilaštvo može da reaguje, ukoliko bude, naravno, želelo i ako bude volje pravosuđa da to uradi. Listu najvažnijih događaja sastavio je REM i u tu listu je uvrstio finale i polufinale Evropskog prvenstva, verovali ili ne. U listu najvažnijih događaja iz člana 64. REM je uvrstio i 2018. i 2021. godine seniorske reprezentacije u polufinalu i finalu Evropskog prvenstva.

Sinoć ste imali polufinalnu utakmicu Italija-Španija. Prenos tog događaja je od interesa za sve građane. Isključivo pravo na prenos imaju pružaoci medijskih usluga koji to prenose za celu teritoriju Srbije i imaju slobodan pristup. To se nije desilo. Koliko su reklame na poluvremenu i pre utakmice donele, ja to ne mogu znati, ali znam da je prekršen Zakon o elektronskim medijima, član 64, i lista najvažnijih događaja koju je sastavio sam REM. Regulatorno telo za elektronske medije ništa nije učinilo, danas nisam video nikakvu vest, povodom toga što se ne poštuje zakon i lista koju su oni sami sastavili, što znači, gospodine Martinoviću, da su članovi Saveta REM-a i funkcioneri REM-a, tamo neki sekretari i izvršni direktori, počinili krivično delo zloupotrebe položaja.

Da li će nego od tužilaštva mrdnuti malim prstom? Po onome što sam video da je sudija Majić ovde napisao, verujem da niko neće mrdnuti malim prstom u tužilaštvu, zato što sudija Majić postaje vođa svih tih 20-ak sigurno posto sudija koji krše zakone nemilice, a koliko vidim, sudija Majić je posebno zainteresovan za medije „Junajted grupe“, gde je rado viđen gost u političkim emisijama, što je još jedno kršenje nezavisnosti sudstva.

Ono što ja želim da sudije urade i ovi predsednici sudova je da utvrde istinu i da sprovode pravdu, a ne nepravdu, da svi pravni subjekti i sva fizička lica budu jednaki pred zakonom, da se više ne događa da štite krive, a da kažnjavaju nevine. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.

Radio-televizija Srbije nas je obavestila da smo u prenosu još nekoliko minuta, do 14.00 časova, a nakon toga se prenosi teniski meč na turniru u Vimbldonu.

Reč ima Snežana Paunović.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi predstavnici Visokog sudstva, poštovane kolege, građani Srbije, da iskoristim tih par minuta, koliko smo u prenosu. Šalim se, naravno, nije to primarni motiv.

Danas biramo predsednike određenih sudova i to je uvek važno. Ja o tome uglavnom govorim sa jedne pozicije i iz jednog ugla posmatrajući važnost izbora tih ljudi. Upravo ću se nadovezati u dobroj meri na ono što je rekao kolega Rističević. Šta je zapravo rekao i na šta je ukazao? Na štetu koju trpimo kao sistem onog trena kada dođe do izbora neodgovornih ljudi ili ljudi koji nemaju svest o tome za šta im je ukazano poverenje.

Ja se potpuno slažem da niko od nas nije ni svemoćan, ni preterano sveznajući da bi mogao da predvidi u kom bi smeru svaki čovek krenuo pod okolnostima da je čovek nažalost kvarljiva roba. Međutim, ono što nas opominje vreme iza nas u današnjem danu, nekako rekla bih posebno, to je upravo šta se dogodi kada možda čak i donesemo presude, a onda sa pozicije u konkretnom slučaju politike zarad nekog trulog kompromisa odlučimo da osuđene teroriste pustimo na slobodu.

Nisam neko ko bi mogao ni da pokuša, a kamoli da uspe da ubedi bilo koga da treba verovati ili ne verovati u šargarepu na štapu, ali šta je recidiv oslobađanja jednog Aljbina Kurtija danas, donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici u tzv. skupštini tzv. Kosova.

Ima jedan deo zbog kog me jedna ovakva budalaština koja se danas dogodila u Prištini veseli, a to je zato što se desila neposredno i par dan nakon donošenja iste nekakve rezolucije u Podgorici. Paradoks jeste u činjenici da bratska država Crna Gora, isključujem iz ove moje diskusije kompletno narod Crne Gore i govorim o predstavnicima, koji sebi nereteko daju za pravo da i lični stav, lični dug, lični interes prezentuju u parlamentu kao nešto što je opšte dobro. To nije zabranjeno, ali ume da donese veliku štetu i nije da je parlament Srbije ili bilo koji parlament na svetu imun na jednu takvu situaciju, svuda se to događa.

Ima narodnih poslanika koji nemaju svest o tome da nose istorijsku odgovornost. Ima narodnih poslanika koji nemaju svest o tome da zdanja poput narodnih skupština pamte svaku reč koja se ovde izgovori. Ima narodnih poslanika koji još uvek nisu shvatili da smo zahvaljujući nekim stenogramima i nekim spisima imali precizan uvid i kako se glasalo 1974. godine o promeni Ustava koje je za Srbiju bilo jako loše. Ima i narodnih poslanika koji imaju svest da svaka izgovorena reč ovde ima težinu i da ostavi mogućnost da za deset godina budemo zbog toga kritikovani ili hvaljeni bez razlike da li ćemo to dočekati ili će se stideti nas ili na nas biti ponosna naša pokolenja.

Zašto kažem da se ne vodi računa? Zato što smo izloženi činjenici da, i opet se delom naslanjam na onu diskusiju koju je imao kolega Rističević, da bratska Crna Gora iskorači na način koji će pokazati uprkos činjenici da je rekla bih jedan većinski procenat stanovnika Crne Gore precizno rekao – ne, jednoj politici koja je bila podanička, jednoj politici koja je bila u dobroj meri poslušna, očekujući da dozvole sebi luksuz da imaju pravo da razmišljaju i svojom glavom, a ne glavom koja će sedeti svejedno je da li negde u Evropi ili negde u Americi ili na koncu ako hoćete negde u Rusiji, probali su da sebi vrate pravo da misle. Nažalost nemaju više to pravo, imali su pravo da misle glavama određenih ljudi koji su sebi dozvolili luksuz donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici i danas overu svoje gluposti, dobili ni manje ni više nego iz Prištine.

E, to je onaj deo koji me sa pozicije narodnog poslanika čije je poreklo iz severne Crne Gore danas veseli, zato što je napravilo jasnu granicu između onoga što su ljudi, predstavnici naroda, narodni poslanici i onoga što su poslušnici koji zarad starih dugova ili nekih budućih obećanja ili obećanih funkcija umeju da ne naprave razliku između onoga što se hoće i može.

Sada zvučim kao da sam ko zna kako daleko otišla od teme, ali nisam, upravo zbog toga što je premijer te tzv. države Kosovo neko koga smo političkom odlukom ne sudskom, i to moram naglasiti, pustili iz srpskih zatvora i napravili najveću grešku.

Kada mi ovde raspravljamo a čak smo i danas imali diskusiju u prvom delu ili u satima kada smo počinjali o tome šta ko od nas misli,, sigurno da se razlikujemo. Sigurno da svako od nas, pre svega, u oblasti svojoj stručnoj ima neka viđenja koja se uglavnom ne poklapaju sa ljudima koji su iz drugih oblasti. Sigurno da moj stav i stav bilo kog od lekara u ovoj sali ne bi bio ni blizu, a kamoli isti, jer ja ne mogu da razmišljam na način na koji oni to rade zato što su školovani. Tako da smo u tom smislu došli i do jedne diskusije koja možda delovala kao napad, delovala kao atak, a ja znam da su teške reči rečene oko autentičnog tumačenja. Ja se osećam pre svega sa svakim predstavnikom ovog naroda u ovom parlamentu koji je samo zbog činjenice da je javna ličnost izložen linču bez bilo kakvog argumenta na temu. Čvrsto verujem da su i kolege koji su podnele autentično tumačenje izložene i imala sam priliku na koncu, da čujem koje kakvim uvredama, koje zaista nisu pre svega, niti bi smele da budu, javni diskurs Srbije, ali šansu da javni diskurs Srbije popravimo smo čini mi se, davno izgubili pa smo kao takvi svi pomalo žrtve.

Sa druge strane, potpuno razumem i uvaženog kolegu Filu koji je probao da objasni kako to vidi iz ugla advokata. Pri tom, moram da naglasim i zaista je to moj respekt pre svega ne zato što on pripada socijalistima, nego zato što je u pitanju ime Tome File da se radi o advokatu parekselans, pa je s toga možda malo pogrešno i shvaćen. Ne pokušavam ja ovde da protumačim Tomu Filu, niti mislim da ga sada treba niti braniti, niti definisati, ja sasvim verujem da su kolege razumele šta je bila njegova težnja i na šta je želeo da ukaže, ali se svesno vraćam na to da ne bismo iz ovoga izvukli kao pre svega ljudi koji imaju zlu nameru, nekakvu ambiciju koja pre svega i uglavnom ne stoji.

Dakle, moramo obratiti pažnju i shvatiti ko su ljudi kojima ćemo u ovoj fazi ukazivati poverenje mi, a o nekoj budućoj fazi opet vi, jer jedan procenat vas iz Visokog saveta sudstva, zato što sudbina naših građana zavisi od odluke tih ljudi. Ja ne mislim da je ona uvek ne podložna nekom uticaju, pa na koncu i ako hoćete onom ljudskom. Svako ima pravo da nekada iako kažu da valjda sudije nemaju pravo ni na emotivnu reakciju, ali ume da se potkrade greška. Male greške nisu kobne za sistem, ali velike greške umeju zaista da budu nepremostiva greška koja ostavlja posledice za buduće generacije.

Zato čvrsto verujem da sve ono što budemo uradili, pre svega u ovom sazivu kao odgovorni ljudi, poznavajući sada već u dobroj meri sve ljude koji sede u ovoj sali, nećemo imati razlog kao što ga nemamo do sada, da se eventualno postidimo neke svoje odluke.

Sasvim smo rešeni da na ovom putu koji je Srbija izabrala, a to je put pre svega ka boljem životu za građane Republike Srbije bez razlike kojoj veri, nacionalnosti, narodu pripadaju, da taj put olakšamo, da donesemo akte koji će biti u prilog svemu tome, a da na tom putu čak i ako dođemo do nekih sitnih nesuglasica, one su konstruktivne, one nikako nisu bilo čija tendencija da eventualno uruši ono što bi bilo bolje sutra za sve nas. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Sada određujem redovnu pauzu.

Nastavljamo u 15.05 časova.

Prvi na spisku je narodni poslanik Bratislav Jugović.

(Posle pauze)

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Naša lista se zove Aleksandar Vučić – Za našu decu, pa ću i ja ovo svoje kratko izlaganje da krenem od svog deteta. Još dok je moje dete, odnosno moja kćerka bila u vrtiću, pitala me je, šta su to tata levičari, a šta su to desničari?

Pošto je dete bilo u vrtiću, previše malo, morao sam taj odgovor da uprostim, pa sam joj rekao, levičari su oni političari koji se zalažu da učitelji, doktori imaju bolje plate, da budu bolji i lepši vrtići, a desničari su oni političari koji se trude da imamo veću i snažniju vojsku i da imamo brojniju policiju.

Tako u tim uprošćenim objašnjenjima, u našem društvu, imamo svih tih segmenata koja lako možemo da prezentujemo deci, ali nemamo reč „pravda“.

Pravda, ne postoji, ni u jednom tom objašnjenju, a ona je neprocenljiva i ona se podrazumeva.

Podrazumeva se da i svako domaćinstvo ima vodu, i zaista bi bilo skandalozno da u 21. veku imamo domaćinstvo koje nema vodu, a kao što se podrazumeva da svaki građanin Republike Srbije može da konzumira pravdu. Činjenica je da u 21. veku ne konzumira svaki građanin Srbije, pravdu.

Kada sam već kod ovih banalnih objašnjenja o levičarima i desničarima, evo moj uvaženi kolega Marijan Rističević, da se našao u društvu moje kćerke i mene, on bi rekao mojoj kćerki, levičari su, sine ovi koji se krste levom rukom, ali i ako se meni objašnjenje gospodina Rističevića ne bi dopalo, on ima pravo da konzumira pravdu. On, kao narodni poslanik koji bira ovde sudije, nije konzumirao pravdu.

Zašto mi ne možemo da konzumiramo pravdu? To više nije pitanje za decu u vrtiću, to je pitanje za sve nas ovde. Zato što je sudija jeftin. Zato što sudija prima platu od hiljadu evra. Pravda je neprocenljiva, a sudija ima malu platu.

Pravda je neprocenljiva, a delilac pravde ima malu platu. Delilac pravde, na Vračaru, ne može da kupi pristojan stan na Vračaru, taman da tu svoju platu odvaja ceo svoj radni vek.

Pošto je cena kvadrata preko dve hiljade evra, dakle on jedan kvadrat može da kupi za dva meseca ili ti šest kvadrata za godinu dana. Dakle, on bi negde odprilike, 15 godina trebalo da odvaja celu platu, pa da ne plaća ni onu vodu o kojoj smo malo pre govorili, da bi otplatio taj stan, da bi imao pristojan život.

Dalje sam se udubio u ovu temu, pa sam radio jednu analizu. Razgovarao sam sa deset uglednih advokata, imao sam dva kriterijuma. Prvi je kriterijum, da pola od tih deset advokata ne podržava ovu vlast i da druga polovina podržava ovu vlast.

I drugi, veoma važan kriterijum je, da na godišnjem novu zarađuju više od 30 hiljada evra, dakle da imaju dobra primanja. Postavio sam im pitanje, da li bi pristali da budu sudije? Svi do jednog su rekli ne.

Išao sam dalje u analizu, pitao sam ih, a zašto ne, sudija, pa to je vlast, to je ugled, delilac pravde, valjda svaki student pravnog fakulteta poželi da sutra bude sudija, a oni kažu, pa sudija ima malu platu.

Sada, ja treba da glasam za vaš predlog, ja ću i da glasam za vaš predlog, zato što želim da verujem da su to najbolja moguća rešenja, a to ne znači da vam baš apsolutno verujem. Samo želim da vam verujem.

Zašto želim da vam verujem? Pa, dakle, ako su ti ljudi, koje vi danas predlažete, pristali da za ovu platu obavljaju jednu tako važnu funkciju, da podsetim građane, ta plata jeste sjajna za običnog građanina, ali ovde se radi o nekome ko obavlja veoma važnu ulogu u društvu, dakle on deli nešto što je neprocenljivo i što svi treba da konzumiramo, bez izuzetka.

Nikada nisam čuo, ni vas iz VSS, ni vašu branšu da ste se pobunili, što znači da je nekima i dobro sa tom platom, a onda dolazimo do zaključka, možda su sudije i korumpirane.

Ja opet želim da verujem da nisu, ali dovoljno da ih je 5% ili 10% korumpiranih, pa onda već imamo problem, imamo tu rak ranu u pravosuđu.

Kada sam već kod ovih advokata, postoji jedan čovek u pravosuđu, Mladen Nenadić, u kojeg se danas svi mi kunemo, kada govorimo o borbi protiv kriminala i korupcije, on je Čačanin, moj Čačanin i radi u tužilaštvu. I proteran je iz tužilaštva, zato što je časno i pošteno radio svoj posao. Otišao je u advokaturu, gde je zarađivao ove novce o kojima sam ja govorio da ugledni i dobri advokati zarađuju. Vratio se u tužilaštvo, ne zbog novca, nego iz ljubavi prema Srbiji, iz potrebe da od Srbije napravimo uređenu zemlju, zemlju u kojoj ne cveta kriminal i korupcija.

Ja, sa ove govornice želim da se zahvalim na dosadašnjim rezultatima protiv kriminala i protiv kriminalnih klanova, koji haraju Balkanom, odnosno su harali Balkanom, ne haraju više, pa koji čak imaju i u pojedinim medijima svoje uporište.

Da budem precizan, u medijima bliskim tajkunu Draganu Đilasu i tajkunu Draganu Šolaku, nekako taj kriminal uvek ide i uz tajkune i izgleda da samo oni su u nekim vremenima imali pravo da konzumiraju pravdu. Dakle, nemojte dozvoliti da se advokatura bori za standard sudije, nego i vi sudije prvi treba u tome da učestvujete.

Nemojte dozvoliti da profesor fizičkog vaspitanja, a ja sam profesor fizičkog vaspitanja, se bori za status sudije, jer ako nemamo pravo da konzumiramo pravdu, iako smo žedni pravde u 21. veku, onda ja neću znati svom detetu kada malo poraste, mogao sam da uprostim svoja objašnjenja, da objasnim podelu uloga u društvu. Živela Srbija.