Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Replika, Uglješa Mrdić.
...
Srpska napredna stranka

Uglješa Mrdić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Ja bih samo želeo da se zahvalim gospođi ministarki, gospođi Maji Popović na svemu što je rekla. U potpunosti se slažem, ministarka, sa ovim što ste rekli, i posebno da se zahvalim što ste istakli jednu stvar koju sam ja zaboravio da kažem u govoru, to je da ovo sad što ste i vi rekli i što je rekao ministar Vulin neki dan, što je i javnosti prikazana brutalnost tih klanova. Ovo što ste rekli je odlično, da mediji svi moraju da daju punu podršku u borbi protiv mafije. Dakle, svi mediji u Srbiji treba da budu partneri i vama i Ministarstvu unutrašnjih poslova i svim onim državnim institucijama koje se bore protiv mafije. To je jedini naš put. Samo tako nastavite i hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sada reč ima Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodi poslanici i narodne poslanice, pridružujem se čestitkama Kurban-bajrama svim predstavnicima islamske zajednice koji slave ovaj praznik dobročinstva i solidarnosti. Svima želim da ga provedu u miru, dobrom zdravlju i svakog blagostanju sa svojim bližnjima, komšijama i prijateljima.

U svom izlaganju ja ću govoriti o Predlogu za izbor republičke javne tužiteljke i ukoliko mi preostane vremena i o izmenama Zakona o sudijama.

Svaki put kada u ovom domu govorimo o predlozima iz oblasti pravosuđa, mi apostrofiramo i važnost nezavisnosti i samostalnosti, transparentnosti, pravičnosti sudija i tužilaca, kao i njihovu ličnu i profesionalnu odgovornost i integritet.

Položaj i uloga javnog tužilaštva određeni su Ustavom Srbije, kao najvišim pravnim aktom zemlje. Dakle, tužioci su samostalni u svom radu, tužilaštvo je samostalan organ i kada kažemo nezavistan, treba da imamo na umu i da jasno definišemo šta ta nezavisnost tačno znači, u odnosu na koga ili u odnosu na šta nezavisni. Tužioci i sudije su i te kako zavisni u svom radu, odnosno ograničeni zakonima, propisima i pravilima svoje službe. Stiče se utisak da se nezavisnost često u javnosti tumači u odnosu na to kome se sudi, pa se misli da sudije i tužioci treba da budu nezavisni i od zakona po kojima su dužni da sude, a ne da sude po babu i po stričevima.

Republičko javno tužilaštvo je samostalan organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti. Nadležnost republičkog javnog tužioca ili tužiteljke jeste odgovornost za rad javnog tužilaštva. Republičkom javnom tužiocu odgovorni su za svoj rad javni tužioci u zemlji, a on je za svoj rad odgovoran Narodnoj skupštini koja ga i bira na tu funkciju. Da li će to tako biti i nakon ustavnih promena koje su pred nama i na kojima se intenzivno radi ostaje da vidimo, ali u ovom trenutku jeste tako i to je nasleđe Ustava iz 2006. godine, nakon čijeg donošenja je usledila i reforma pravosuđa, o kojoj takođe vrlo često govorimo u ovom domu, i to ne zato da bi se prebacila krivica ili odgovornost onima koji su je osmislili i sprovodili, nego da to i nama samima bude podsetnik i napomena da tako nešto više nikada ne smemo da dozvolimo da se desi. O tome su maločas govorili i kolega Komlenski i kolega Kesar, koji o toj temi govore vrlo stručno, upućeno i odgovorno iznoseći činjenice.

Kolega Kesar je naveo da je reforma koštala građane Srbije 44 miliona evra. Ja mislim da stvarnost potvrđuje da je nematerijalna šteta mnogo, mnogo veća i ako hoćete nesaglediva i da mi i danas živimo posledice te reforme.

One se mogu sagledati i na primer samo kroz curenje informacija iz postupaka u toku, u medijima koji onda najčešće na jedan vrlo tabloidni način te iste podatke informacije predstavljaju javnosti i na taj način se naravno vrlo često krši i pretpostavka nevinosti i pravo na pravično suđenje na zaštitu ljudskih prava, pravo žrtve koje su često u medijima iznova izložene viktimizaciji, zbog načina na koji se o njima izveštava.

To je takođe jedna nasleđena i štetna praksa, štetna najpre po predsednika države, po Vladu i po vas kao ministarku, ali po sve nas i nas kao nosioce zakonodavne vlasti u našim naporima da, konačno unapredimo i vladavinu prava i pravosudni sistem.

Ja ne znam šta Ministarstvo može i treba da uradi po tom pitanju da se to konačno zaustavi. Ja verujem da će naći način da se eventualno u nekim budućim izmenama zakona iz oblasti pravosuđa, pooštre mere kažnjavanja za kršenje prava i pravde svih strana, koje učestvuju u postupku i kada to kažem, mislim i na sudije i tužioce koji su često vrednosno karakterisani u medijima a ne na osnovu činjenica u smislu poštovanja ili kršenja procesno-pravnih radnji.

Verujem da ćemo i predstojećim ustavnim reformama ojačati pravosudni sistem i unaprediti vladavinu prava i vratiti poverenje građana u pravosudne institucije i pravedno i fer suđenje, i ojačati samostalnost i nezavisnost sudstva od bilo kakvih političkih interesnih ili nekih drugih pritisaka, tačnije da ćemo ojačati njihovu zavisnost od zakona i pravila i propisa u službi.

Započete reforme u pravosuđu nose ogromnu odgovornost svih nas i u sudskoj i zakonodavnoj i izvršnoj vlasti.

Građanima je neophodno vratiti osećaj pravde i pravednosti u društvu poštovanja zakona i propisa, njihovo dosledno sprovođenje naročito imajući u vidu da je reforma pravosuđa o kojoj smo govorili iz 2009. godine, bila kap koja je prelila čašu i o kojoj su građani dali svoj nedvosmisleni sud na prvim narednim izborima 2012. godine.

Tada su jasno pokazali koliko je važno poštovanje prava na pravično suđenje i postupanje, zaštitu ljudskih prava u sudskom postupku, poštovanje pretpostavke nevinosti i o tome takođe treba da mislimo i zato ta reforma iz 2009. godine, treba da nam bude uvek podsetnik da nikada više tako nešto ne dozvolimo. Mnogo je slučajeva o kojima i danas i gledamo i slušamo u kojima su kršena i procesna prava i prava građana na pravdu i pravično suđenje.

Nikada još niko nije odgovarao ili bar javnost ne zna za takve slučajeve, trebalo bi da znaju u kojim predmetima su nekada tužioci, nekada sudije, nisu uvažili činjenice i koliko je građana u nekim takvim postupcima oštećeno. To je pored ostalog i posao republičkog javnog tužioca da po hijerarhiji kontroliše postupanje tužilaca bar u onim predmetima za koje u javnosti vlada veliko interesovanje.

Na nama je odgovornost da se sa predstojećim ogromnim izazovima suočimo zajedno, svako u domenu svoje nadležnosti. Svedoci smo izazova sa kojima se suočavamo, kao jedno moderno društvo kako u vidu klasičnih oblika organizovanog kriminala tako i u vidu novih sofisticiranih oblika i privredno i visoko tehnološkog kriminala.

Odlučno krivično gonjenje, zasnovano na zakonu i dokazima, bliska saradnja i koordinacija sa policijom i drugim državnim organima, kao i neposredna efikasna saradnja sa tužilaštvima i ostalim relevantnim institucijama drugih zemalja pred uslov su uspešne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i svakog oblika teškog kriminala.

Krivično gonjenje svih oblika kriminala odgovoran je i zahvalan posao. To što se Republički tužilac ne oglašava u javnosti ne znači da ne radi svoj posao.

Da li bi trebalo ipak promeniti donekle tu praksu i obezbediti naročito u vreme ogromnih izazova efikasniju i adekvatniju komunikaciju sa građanima kako bi bili upućeni u ono što se radi. Možda je to pitanje i tema o kojoj možemo razgovarati, diskutovati na jedan stručan, ozbiljan i odgovoran način, a ne presretanjem sudija i tužilaca na ulici u drugim javnim mestima, jer to svakako nije put.

Republički javni tužilac kao javni tužioci i njihovi zamenici moraju biti posvećeni profesionalnom, zakonitom i odlučnom krivičnom gonjenju. Oni, sigurna sam, u svoj posao, unose sav svoj profesionalni, stručni i lični kapacitet i integritet. Rezultati rada, vidljivi su u svakodnevnom životu i govore o njihovom radu i posvećenosti i to je ono što građani svakodnevno vide i osećaju kada dođu u bilo koju instituciju sistema, pa i pravosudnog, da rešavaju neki svoj problem ili traže zaštitu nekog svog prava ili zakona.

Dakle, oni su nepogrešivo merilo rada i odnosa pravosudnih organa prema njima samima, prema društvu, državi i njihovim pravima i potrebama. Ne retko se taj trud prepoznaje i u međunarodnim priznanjima i tako je recimo, 2012. godine, tužiteljka koja je i danas kandidat za republičku javnu tužiteljku, dobila od Ministarstva pravde, Vrhovnog tužioca SAD, priznanje za način na koje Javno tužilaštvo Srbije odgovorilo na mnoge teške izazove u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ratnih zločina itd. koji možda može biti primer svim zemljama u regionu. Uprkos svim izazovim, beskompromisna borba protiv svih oblika kriminala i korupcije, mora biti nastavljena i na tom poslu moramo učestvovati svi zajedno.

Vladavina prava, jedna je od glavnih zamerki u proteklim izveštajima Evropske komisije, o napretku Srbije o ispunjavanju uslova za članstvo u EU, i to je ono što ste i vi ministarka detaljno obrazložili, kada smo ovde govorili o predlogu za ustavne promene, preuzimajući punu odgovornost za stanje u pravosuđu i potrebu njegovog unapređivanja, a u korist svih građana i celog društva.

Za kraj, ja bih lično volela da smo danas možda, imali bar dva kandidata o kojima ćemo razgovarati.

U isto vreme razumem svakog tužioca i njegovo pravo da se kandiduje ili ne, za tako važnu funkciju. Ono što često ne razumem i ne samo kada je reč o izboru tužioca, već i u nekim drugim slučajevima, jeste licemerje onih koji su u svojoj karijeri i svojim esnafima često bili jedini kandidati za izbore na mesta predsednika organizacija ili esnafskih udruženja, itd.

Ja se u politici, a i lično u životu, zalažem za princip jednakih šansi, ravnopravnost i iste standarde i aršine, bez obzira na lične animozitete i simpatije i to je uostalom i princip SDPS, i za nas je važno najpre, da li je, i u ovom i u bilo kom drugom slučaju, izbora formalno pravno, sve u skladu sa zakonom i procedurama ili nije.

U ovom konkretnom slučaju jeste i tu za nas nema nikakve sumnje, jer mi uvažavamo činjenice, a ne zaključke zasnovane na vrednosnim sudovima i ličnoj percepciji stvarnosti.

Zato ćemo u danu za glasanje, podržati izbor Zagorke Dolovac, za mesto republičke javne tužiteljke, u veri da će svojim radom opravdati ukazano poverenje.

Meni je već odavno isteklo vreme, a ja se zahvaljujem predsedavajućem što mi je dozvolio da završim svoje izlaganje do kraja.

Mogla sam i pretpostaviti da neće biti vremena da govorim i o izmenama Zakona o sudijama, a u svakom slučaju i taj zakon će poslanička grupa SDPS, podržati u danu za glasanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem. Sledeća je koleginica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i naše zemlje, svakako jeste članstvo u EU.

To naše strateško opredeljenje podrazumeva naravno i prilagođavanje zakonodavnog okvira, sa preporukama i zakonodavstvom EU.

I, ne samo to, ne usaglašavamo mi naše zakonodavstvo samo radi članstva u EU, mi naše zakonodavstvo usaglašavamo da bi bilo brže, efikasnije, odgovornije, profesionalnije u odnosu na građane i privredu.

Brzo, efikasno i odgovorno pravosuđe, znači boljitak za svakog građanina Republike Srbije, ali boljitak i za privredne subjekte, za stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, za nove investicije, za nove plate, za nove penzije.

Ono što bih takođe istakla, to je da 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast jedan od strateških opredeljenja, gotovo opredeljenje broj jedan bila je odlučna borba protiv kriminala i korupcije i nulta tolerancija na kriminal i korupciju.

Od toga se sve ove godine nije odustalo, pa je tako planom „Srbija 2020 – 2025“ koju je prezentovao predsednik republike, Aleksandar Vučić, a koji je Vlada prihvatila, od šest ciljeva koji su stavljeni kao prioriteti jedan od ciljeva je odlučna borba protiv mafije i protiv korupcije.

Tu hrabrost niko pre Aleksandra Vučića nije imao i nije osetio potrebu da mapira kao jedno od načina na koji Srbija mora da se bori, jer mafija i korupcija kao rak rana, razaraju i uništavaju svako društvo, a time uništavaju i bolji život i kvalitet života svakog građanina Republike Srbije.

S obzirom da je politika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i predsednika republike Aleksandra Vučića, borba svakodnevna za bolji kvalitet života, svakog građanina Republike Srbije, to će svakako i ova zakonska opredeljenja ići u prilog tome.

Moram da istaknem da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji sa BIA, u saradnji sa Tužilaštvom zadalo jedan od odlučujućih udaraca kriminalnoj mafijaškoj grupi, Veljko Belivuk. Toj mafijaškoj grupi, tim krvolocima koji su klali druge ljude na jedan impresivan način u isto vreme, na više različitih lokacija, svi su pohapšeni. Oni koji su nađeni zatvoreni su, njima svako jeste mesto među rešetkama. Očekujemo da će nadležni državni organi u skladu sa zakonom, a tu mislim i na Tužilaštvo i na pravosuđe, doneti adekvatne presude, odnosno presude zasnovane na činjenicama.

Ono što smo, pre nekoliko dana videli na televiziji, zbilja jeste strašno, zbilja jeste zastrašujuće, šta je ta grupa krvoloka radila, ali moram da istaknem da je to i te kako značajno, jer građani treba da znaju sa kakvom grupom, mafijaškom grupom, sa kakvim koljačkim klanom je bila suočena naša država.

Zahvaljujući hrabrosti i odlučnosti da da podršku svim državnim organima, da rade svoj posao u skladu sa zakonom i da se obračunaju sa mafijom i kriminalom, a to je pre svega podrška Aleksandra Vučića, sa tom borbom se i te kako počelo.

Žuti pljačkaši i tajkuni, oličeni u liku i nedelima Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, tokom reforme pravosuđa koju su izneli 2009. godine, kada su hiljadu sudija i tužilaca ostavili u jednom danu bez posla, bez ikakvog obrazloženja, oštetili građane Srbije za 45 miliona evra.

Ne samo to, oni su lagali, ministarka tadašnja pravde, Snežana Malović i predsednik Republike, naravno, u to vreme Boris Tadić, da su to reforme koje su bile neophodne i koje će doprineti unapređenju sudstva.

Moram da istaknem da je nakon tih reformi Srbija nazadovala za 22 mesta, bili smo zadnji u Evropi, jedino smo bili ispred nekih afričkih zemalja. Na tu katastrofalnu reformu pravosuđa ukazivala je i Venecijanska komisija, ukazivala je i Evropska unija koja je označila Srbiju kao zemlju najviše korumpiranu gde je korupcija sistemska i gde je korupcija podržavana od tadašnje žute tajkunske vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem i ostalima.

Sem što su izvršili seču sudija, oni su imali i 24 spornih pljačkaških privatizacija gde su preko 400 radnika ostavili bez posla. U njihovo vreme desila se i akcija „Sablja“ nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. U toj akciji „Sablja“ privedeno je 11.665 lica, od tih 11.665 lica mali broj njih je osuđen, a svi oni koji su policijski zatvoreni i zadržani u pritvoru ili zatvoru, tužili su državu za naknadu štete. Naravno, to ni Dragana Đilasa, ni Vuka Jeremića, žutu tajkunsku hobotnicu apsolutno nije zanimalo, jer su svu tu odštetu, u stvari platili građani Republike Srbije.

Moram da istaknem da je za ovo vreme ipak dosta promenjeno u pravosuđu u opšte. Najpre, želim da istaknem da je Vlada Republike Srbije od 2014. godine uložila velika sredstva za poboljšanje infrastrukturnih objekata i to, ne samo u Beogradu gde je potpuno rekonstruisana Palata Pravde, jedan od hramova pravde izgrađen sedamdesetih godina prošlog veka, nego rekonstruisala i potpuno izgradila i mnoge druge sudove širom Srbije. Tako je u Raškoj posle 40 godina iznikla prva zgrada, a to je u stvari Prekršajni sud u Raškoj.

Takođe moram da istaknem kada su u pitanju zatvori, izgrađen zatvor u Pančevu po najvišim evropskim standardima, takođe gradi se i zatvor u Kragujevcu i moram da istaknem i izgradnju Palate Pravde u Kragujevcu koja će objedinjavati 11 pravosudnih institucija.

Pored infrastrukturnih projekata, želim da istaknem i niz zakona koji su doneti u cilju sprečavanja i suzbijanja kriminala i korupcije. Jedan od tih zakona odnosi se i na Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u suzbijanju kriminala, terorizma i korupcije, gde su pri višim sudovima formirana specijalna odeljenja za borbu protiv korupcije.

Moram da istaknem da su u prošloj godini imali 2.000 predmeta, da je podignuto 973 optužnica, a da je 673 lica osuđeno. U ovom odeljenju za sprečavanje korupcije i te kako je važna finansijska istraga, odnosno praćenje tokovo novca.

Takođe moram da istaknem da smo usvojili i Zakon o poreklu imovine, čiji je osnovni cilj da se utvrdi poreklo između prihoda i stvarne imovine.

Očekujemo ne samo mi, nego i građani Srbije, da će nadležni državni organi, u skladu sa ovim zakonom, objasniti kako je Dragan Đilas u vreme vršenja vlasti stekao 619 miliona evra, kako je stekao novac na raznim računima po belosvetskim destinacijama i, naravno, kako je stekao 35 stanova koji se ne mere u metrima, nego u hektarima.

Punu podršku dajemo borbi svim nadležnim institucijama, a ovde konkretno mislim i na tužilaštvo i na sudstvo, u borbi protiv mafije, protiv kriminala.

Sudije i tužioci jesu nezavisni, ali su zavisni od Ustava i zakona. Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, bori se za politiku mira i bezbednosti, ali i politiku bezbednosti i sigurnosti svakog građanina i politiku ekonomskog napretka Srbije.

Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja baš nisam siguran da ćemo se obračunati sa mafijom i kriminalom. Naša želja kao zakonodavca, kao predstavničkog doma je u pravcu da se moramo kriminalu suprotstaviti najoštrije što je moguće. Ta želja postoji i kod izvršne vlasti.

Zakonodavna i izvršna vlast ima jaku želju da stavi tačku na kriminal, da kriminal ne stavlja više tačku na poštenje i da ne pokuša da stavi tačku na državu.

Nisam siguran da su za ovakvo pravosuđe. Mi možemo se obračunati mafijom i kriminalom. Nije moguće sprovesti reforme uz ljude koji su sprečavali reforme. Naše pravosuđe je najlošiji deo vlasti.

Naš narod misli da mi upravljamo pravosuđem i da mi možemo da ih nateramo da sude pravedno, brže, pošteno i tako dalje. Mi to ne možemo. Svi govore o pritisku politike na sudstvo. Pre sam iznosio ankete samih sudija koje su sprovedene, koje su rekle da samo 5% na pravosuđe utiče politika i ministri, a da 57% lošeg u pravosuđu je zbog kadrova. Jel tako, gospodine Martinoviću? To su same sudije rekle.

E, sada, treba verovati sudijama koje same kažu da je pravosuđe loše uglavnom zbog loših kadrova i kao drugo, zbog korupcije. Sada treba verovati da ćemo sa tim pravosuđem uspeti stoprocentno da se obračunamo sa kriminalom.

Uz velike napore možemo suzbiti kriminal uz ovakvo pravosuđe. Ovim zakonima čini mi se da sudije još postaju nesmenljivije, da ih je teže smeniti. Pritisak sudija na politiku je daleko veći od pritiska politike na sudstvo. Sudija Majić je najbolji dokaz.

Sudija Majić kao da želi da naruči u Skupštini zakone. Zamislite pravosuđe i zemlju u kojima je sudija Majić sudija? Takva zemlja, sem Srbije, ne postoji. Da li takav sudija može da bude pripadnik nezavisnog pravosuđa? To nigde u svetu ne postoji, postoji samo u Srbiji. To ja tvrdim i ne samo ja. Tvrdi i Vrhovni kasacioni sud.

Presudu sudije Majića i Hadži Omerovića Vrhovni kasacioni sud je ocenio nezakonitom, a pošto nije bila na štetu optuženih, Gnjilanske grupe, koja je surovo ubila preko 80 Srba i mučila preko 200, pošto to nije bilo na štetu optuženih, okrivljenih, suđenje nije ponovljeno.

Ja mislim da je to bila igra između tužilaštva i pravosuđa. Tužilaštvo zatraži posle takve presude i puštanja albanskih terorista, na osnovu Apelacione presude sudije Majića i Hadži Omerovića, mislim da je bila igra, da onda tužilac pokrene postupak da Albanci budu pušteni, a presuda proglašena nezakonitom.

Ako je presuda proglašena nezakonitom, došlo je do kršenja zakona od strane sudije, po meni. Ne znam šta misle drugi poslanici? Ukoliko je presuda u tako teškom slučaju, gde je grupa osuđena na 106 ili 110 godina zatvora, poništena apelacionom presudom sudije Majića. Kasnije je ta presuda Majića proglašena nezakonitom. Znači, na nezakonit način su pušteni svi teroristi koji su ubijali, mučili i tako dalje, koji su ženama sekli dojke i bacali na vatru. Ta grupa je oslobođena.

Kakvo je to pravosuđe i kakav je to Visoki savet sudstva? Kakvi su to organi u pravosuđu koji su dozvolili da sudija Majić bude i dalje sudija?

Po meni, profesionalno ako je napravio takvu grešku na jednoj grupi terorista, nema zemlje koja bi pustila da on i dalje bude sudija, a kod nas on deli još političke packe, pa govori o tome kakvi su zakoni predloženi. Verovatno mu nisu po volji.

Mi bi trebali da donosimo zakone koji su po volji sudiji Majiću i njegovoj družini okupljenoj oko njegovog udruženja CEPRIS.

Znači, mi bi trebali da im udovoljimo i da oni naruče zakon i da mi takav zakon donesemo kao što kod njih, kod pojedinaca, a ima dosta takvih pojedinaca, određeni advokati naručuju presudu.

U tom njegovom CEPRIS-u su zajedno tužioci, advokati i sudije. Često se nađu… Ponekad se nađu, da ne kažem često, i oni koji su u istom predmetu. Recimo, ovi advokati Beljanski itd. Znači, predmet je kod tog sudije, zajedno svi u CEPRIS-u i možemo očekivati presudu koju sudija Majić naruči.

Pritisak suda na politiku, političare i na Narodnu skupštinu je daleko veći od pritiska Narodne skupštine i izvršne vlasti na pravosuđe.

Nezavisno pravosuđe je nezavisno od ove vlasti. To je sigurno. Smem da se kladim u život. Pravosuđe je nezavisno od ove vlasti, ali od bivše nije.

U Inđiji da skupite one sudije, ima da napravite najbrojniji odbor DS srazmerno broju stanovnika.

Gospodine Martinoviću, nije baš za osmeh, ali je to činjenica, to je istina, to i vi znate. Dakle, svi su došli sa direktivom Nataše Kandić i DS. Svi su dodeljeni posle ove raspodele sudskoj jedinici u Inđiji.

Da li vi znate da li je neko istraživao da se zbog odluke tih sudija i naručivanja presude od jednog advokata koji presude dobija samo u sudskoj jedinici Inđija? Dalje ne može da dobije zato što je ekspert za pravosuđe u Inđiji. Ekspert. Možda je dopisni član tog njihovog odbora, nisam siguran. Ne znam sa čime je dopisivao. Nešto čudno dopisiva.

Da li znate da se spalio čovek zbog presude? Živ se spalio zbog presude koja je doneta u sudskoj jedinica Inđija. Spalio se u dvorištu advokata koji je bio advokat protivničkoj strani u parnici koju je izgubio. Verovatno je imao toliko obraza, ali nije mogao da pretrpi nepravdu zato što je taj advokat u toj parnici prethodno bio njegov advokat, pa je prešao na protivničku stranu. I to može. Gotovo neverovatno. Kako advokat sa jedne strane može da pređe na drugu, to u sudskoj jedinici Inđija ne mogu da objasne. Čovek to nije mogao da podnese i u blizini suda, pored advokatske kancelarije, odnosno u dvorištu te advokatske kancelarije se spalio i sada mi sa tim sudijama hoćemo da se izborimo protiv kriminala i protiv mafije? Ja se bojim da to neće moći.

Ja vas pitam kakvo je to nezavisno pravosuđe u kome Marinika slobodno šeta? Da li je nanela štetu „Namenskoj industriji“? Ja tvrdim da jeste. Da li je to neko ispitivao zato što je nanela štetu državi Srbiji i „Namenskoj industriji“, jer je ugovor „Namenska industrija“ izgubila zahvaljujući njoj? Dobila ga je Bugarska koja je dala podatke. Da li je neko ispitao to? Da li je neko ispitao afera u Jagodini? Ako je istina to što ona tvrdi, ja nemam ništa protiv da političar ide u zatvor. Ali, ako nije istina, pitam - zašto Mariniku niko nije ozbiljno saslušao, već je ona rekla – ja ću vama reći ukoliko vi ponudite zaštitu za osobe za koje neću da vam kažem ko su?

Pazi, traži zaštitu za osobe za koje neće da kažu ko su. Ako ponudite zaštitu za NN lica, ja ću onda reći ko su NN lica. Kakvo je to uslovljavanje? Kakvo je to onda i tužilaštvo i kakvo je to pravosuđe?

Hajde da pitamo – kakvo je to pravosuđe kad jedan javni funkcioner spoji javnu funkciju sa privatnim biznisom i prihoduje 619 miliona evra, ne 619 evra, nas bi jurili za 619 evra, već 619 miliona evra? Kako je taj podatak nevidljiv za naše pravosuđe?

Da li mislite da je to pravosuđe nezavisno od bivše vlasti kad nije videlo bivšeg funkcionera koji je pomagao mnogim sudijama da se nađu na tim funkcijama i sada nije gonjen? Niko ga ne goni. On se još predstavlja političkom žrtvom, kao žrtvom progona itd, eto, on je kupio neku tamo ili pribavio neku političku stranku koja je ranije bila neka Zelena stranka itd, i sada odjednom politički protivnik, bio kupio jednu poslaničku grupu i sada je on politički protivnik, i kao sad je nedodirljiv za pravosuđe itd.

Nema zemlje u kojoj javni funkcioner, setite se Nemačke, jel Kol bio pod istragom i to ozbiljnom istragom? Nađite mi neku organizovanu državu da je neko javnu funkciju, on je to spojio samo nešto sa izbornom kampanjom, ili tako nešto. Nađite mi negde neku državu u kojoj javni funkcioner može da prihoduje dok je bio na javnoj funkciji, da bude vlasnik medija, da bude vlasnik svih reklama, svih sekundi, da nogom otvara vrata u RTS itd. Nađite mi negde. Tito to nije radio. Tito nije prodavao sekunde. Dakle, i Tito je samo u Kraljevo ono zlato malo sklonio u svoju kasu, ali nije prodavao sekunde Radio televiziji Beograd, Radio televiziji Jugoslavije itd, kako se to zvalo.

Ali, ovaj je prevazišao sve moguće, 619 miliona evra čovek prihodovao spajajući javnu funkciju sa privatnim biznisom i nikom ništa. Sad on još preti nekima, kao revanšizmom, on će nama uraditi tako to i to, pa smo onda mi stoka, šljamovi, ne znam šta više nisu, pa će nas juriti, pa će nas streljati, pa će nas vešati, pa onaj drugi kaže nemojte da ih vešate na Terazijama, tamo vešaju rodoljube. Ja pitam – ko je odgovarao za sve te pretnje? Ako njih neko samo mrko pogleda, to se odmah otvara istraga, reaguje pravosuđe i nisam protiv, ali ukoliko se to odnosi na našu stranu, najcrnje pretnje, uvrede itd, od predsednika Republike do nekih poslanika koji imaju snage da se suprotstave Đilasovom načinu političkog delovanja. Pretnje dolaze svakog dana, prete neki profesori.

Da li je kažnjena Danica Popović zbog falsifikata, pitam? Ova iz Ekonomskog fakulteta, koja je prepisala rad pokojnog kolege i to su sad svi utvrdili, i pri tome prisvojila nekoliko miliona za to prevodilačko delo. Da li je nekada odgovarala? Ne.

Zato je moja poruka, za kraj, da mi moramo malo da povedemo više računa o pravosuđu, kad im damo totalnu nezavisnost i totalnu nesmenjivost, bez ikavke mogućnosti da utičemo na bilo koji način na njih, stvorićemo samostalne trgovinske radnje.

Naše sudske jedinice i naši osnovni sudovi, posebno u unutrašnjosti će postati samostalne trgovinske radnje koje će se udružiti u jedan tržni centar prepun takvih samostalnih trgovinskih radnji.

Pravosuđe ne sme da bude nezavisno potpuno. On nije božanski nezavisno. Ono mora da zavisi i od naroda i od zakona. Ono mora da štiti nevine, a da kažnjava krive.

Poruka je - ko zlo ne kažnjava, taj novo zlo čini. I čini mi se da veliki broj sudija, za mene veliki broj, možda je to 10%, 15%, kada sudi nekim kriminalcima sitnim da se često dešava da sitni kriminalcima sude oni koji su veći od njih. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Bakarec

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, naravno da ću vrlo rado glasati za ponovni izbor tužiteljke Dolovac.

Ukazaću i nastaviću tamo gde su moje kolege stale. Bile su sjajne diskusije danas. Ukazivali su sa različitih stanovišta na različitu problematiku koja je u tesnoj vezi sa ovim tačkama dnevnog reda.

Ja ću reći da je posao pravosuđa, takođe i posao pravne nauke, to je sprečavanje zloupotrebe pravnog pojma genocid.

Dakle, pravosuđe, između ostalog, mora da štiti državu od lažnih optužbi za genocid i o tome, naravno, vode računa i ministar pravde i VSS i predsednici sudova i Republički javni tužilac i tužioci i državni vrh, jer posledice nesuočavanja sa ovom kampanjom po državu mogu biti višestruko teške, negativne.

Protiv Srbije se ovih meseci, sigurno u ovoj godini, vodi jedna organizovana, a ja bih je nazvao tzv. genocidna kampanja u regionu, u kojoj učestvuju vlasti Prištine, Federacije BiH, Crne Gore, ali i autošovinisti u Srbiji, stranka slobodne pljačke Marinike i Đilasa i ovo dvoje pojedinačno.

Poslednji primer te genocidne kampanje su nastupi Kurtija u Briselu i njegovo haluciniranje o tri genocida Srbije protiv Albanaca.

Dakle, nikakav genocid Srba nad Albancima nikada u istoriji nije se dogodio. Jednostavno, izdvojio bih bezumnu Kurtijevu tvrdnju, citiram ga, kaže – Srbija je došla na Kosovo genocidom i otišla sa Kosova genocidom. Mislim, to je strašno, bezumno, neverovatno i šupljoglavo.

Podsetio bih, Srbi su na Balkan, dakle, i na Kosovo i Metohiju došli mirno, seobama naroda u šestom veku, kada Albanci nisu uopšte postojali na Balkanu, nego prvi istorijski izvori ih pominju tek u 11. veku. Dakle, Srbi su se mirno doselili na Kosovo i Metohiju, a dve trećine Srba, sad opet jedna druga stvar, je 1999. godine etnički očišćeno, sad govorim o odlasku, pod pretnjom smrti i pogroma koji su Albanci počinili pet godina kasnije, odnosno 17.04.2004. godine.

Dakle, Srbi su delimično etnički očišćeni sa Kosova i Metohije pod NATO bombama i pod pretnjom genocida. Toliko o tome da su Srbi sa Kosova otišli tako što su počinili poslednji, kako Kurti kaže, genocid. Ne, nad Srbima je počinjen genocid i najveće etničko čišćenje posle onog u „Oluji“. To je klasična zamena teza od strane Kurtija.

Da podsetim, Kurti je pravosnažno osuđen u Srbiji zbog terorizma na 15 godina, od čega je odležao manje od dve, zbog kada je protivno pravi i moralu, na sraman način pomilovan. I Kurta i Murta se onda usuđuje da obmanjuje javnost o genocidu Srba nad Albancima. Albanci i Turci su, svi ozbiljni istoriografi govore o tome, u 18. i 19. veku počinili genocid nad Srbima, a o tome svedoči i demografija.

Setimo se, 1455. godine, po turskom defteru, po opisu, Srba je na Kosovu i Metohiji, tj. u zemljama Brankovića, gde je izvršen popis zbog naplate harača, Srba je bilo 98%, Albanaca je bilo 1%. A po procenama iz 2019. godine, sada Srba na Kosovu ima 8%, a Albanaca gotovo 90%. I tako su Srbi od ubedljive većine u 15. veku od 98% za 556 godina svedeni na ubedljivu manjinu od 8%, a Albanci su sa 1% skočili na 90%.

Da dodam ono što sam već rekao, i onda su Albanci delimično etnički očistili KiM 1999. i 2004. godine, ne zaboravimo. I onda ko je tu koga ugrozio? Srbi, žrtve genocida i etničkog čišćenja, nikako nisu mogli da ugroze Albance, koje su, setimo se, prvo štitili Turci 500 godina, potom je Albance štitila Austrougarska, potom su ih štitili nemački i italijanski fašisti i unazad 22 godine Albance štiti NATO pakt. O tome svedoči ova demografija koju sam pomenuo.

Kurti želi da svet poveruje da su Srbi, koji su 90% nestali sa KiM, koji su žrtve genocida i pogroma Turaka i Albanaca, da su oni mogli da ugroze narastajuće Albance koji su vazda imali moćne zaštitnike tokom 550 godina. Mislim, da nije tragično, bilo bi smešno.

Zloupotreba izraza genocid dovodi do kompromitovanja i devalviranja naučno-pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije raznih lažnih genocida. Dovodi do obesmišljavanja pojma genocid. Ako bi prihvatili nakaradne muslimanske, albanske, crnogorske i srbomrzačke standarde o genocidu, onda bi svaki veći zločin u bilo kom sukobu na planeti mogao biti proglašen genocidom, što bi potpuno obesmislilo pojam genocida i onemogućilo sprečavanje i kažnjavanje istog.

Jedna od najpoznatijih osoba u Srbiji koja promoviše nakaradne stavove o genocidu je Marinika Tepić, potpredsednica Đilasove stranke slobodne pljačke. Ona je poznata po jednostranoj osudi, isključivo po tome, srpske strane u sukobima u Hrvatskoj, BiH i na KiM, ali nikada nije osudila bilo koji zločin nad Srbima, pa ni genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u ustaškoj NDH.

Marinika Tepić je Skupštini ovoj 2016. godina podnela predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici koji žigoše srpski narod kao genocidan, a upravo je danas završen veliki izveštaj Nezavisne komisije, objavljen na 1.000 strana, koju je osnovala Republika Srpska gde su ugledni naučnici konstatovali da nikakvog genocida u Srebrenici nije bilo.

Da se vratim na gospođu Mariniku Tepić Ciobanu Zhivcu. Ona je poznata i po tome, i to je opet tema ovoga, što proganja, uznemirava i uhodi tužiteljku Dolovac, pokušava time da je zastraši. Marinika Tepić je 30. avgusta 2012. godine proganjala tužiteljku Dolovac i protivzakonito je snimala. Marinika Tepić je u oktobru 2020. godine i decembru podnela lažnu krivičnu prijavu protiv tužiteljke Dolovac iznoseći neistinite optužbe, a nastavila je time i proganjanje i vršenje nezakonitog pritiska na tužiteljku.

Isto to je gospođa Tepić učinila i 21. aprila 2021. godine vršeći pritisak na tužiteljku da postupa protivzakonito, a na način koji odgovara Tepićevoj. Takođe, 5. februara Marinika Tepić je opet vršila pritisak i podnosila lažne prijave kada je predala tužilaštvu papirni otpad, navodne dokaze o „Krušiku“ čime je zastupala, o tome je govorio kolega Marijan, interese rumunske i bugarske namenske industrije.

O tome u koliko dugačkom i u kom vremenskom periodu je gospođa Zhivcu Ciobanu proganjala tužiteljku i vršila nezakonit pritisak na nju svedoči izjava Marinike Ciobanu Zhivcu od pre koji dan. U Valjevu 15. jula 2021. godine gospođa Marinika je rekla - ja sam stotine kilograma i kutija materijala od „Krušika“, „Aseka“, trgovine oružjem, partije, bratije, raznih kombinacija nosila na noge Zagorki Dolovac.

Vrlo neoprezna izjava, jer o čemu ona govori? Govori o tome da Marinika Tepić tužiteljki Dolovac nosi i kući i u slobodno vreme je prati i na posao i predaje joj stotine kilograma raznih materijala, zatrpavajući je, samo da bi imala alibi, kao, zaboga, ja nosim tužiteljki dokaze, a o čemu to još svedoči? Svedoči da su Đilas i Marinika najmanje dve godine organizovali praćenje tužiteljke Dolovac, jer su angažovali par lica da je prate, pa kad se ukaže pogodan momenat, dojave Mariniki, a onda Marinika kao naleti slučajno na tužiteljku Dolovac i sve tako jedno pet-šest puta. Kako je to moguće?

Postaviću pitanje – zbog čega Marinika tužiteljki Dolovac, kada joj sve ovo dostavlja, nije nosila materijale o tome kako je Marinikin šef opljačkao Beograd, RTS i Srbiju i nikada nije odnela tužiteljki Dolovac dokaze o nezakonitom poslovanju Đilasove „Multikom grupe“ u kojoj slučajno Marinika radi baš za velike pare? Nije valjda da je Marinika postala Đilasova saučesnica? Ja ne želim da verujem u to. Marinika, svesni smo toga, stalno podržava u medijima navodne uzbunjivače. Evo, sama može da postane vrhunska insajderka i uzbunjivačica koja će razotkriti Đilasove mahinacije. Radi se, kao što vidimo, o dvrostrukim standardima.

Đilas i Marinika, rekao sam, i neki tužilac treba da se pozabavi time, a ne gospođa Dolovac. Kako i koja lica prate tužiteljku Dolovac? Znači, tužiteljka Dolac je uznemiravana kod kuće i u slobodno vreme i o tome svedoče snimci koje gospođa Tepić objavljuje, a kako u slobodnom vremenu tužiteljku Dolovac proganja, želi da joj uruči stotine kilograma nekakvih papira i postavlja joj neka nesuvisla pitanja.

Zna se, u ovoj zemlji barem, kako civilizovani i pristojni ljudi komuniciraju sa nadležnim organima, a pogotovo sa Republičkim javnim tužiocem. Zna se – putem pisarnice i pismena koja sadrže nekakve suvisle činjenice i dokaze, a ne tako što proganjaju tužiteljku. Marinika trčka za njom, prateći je i pokušavajući da joj uruči nekakav otpad.

Marinika Tepić proganja jednu ženu, tužiteljku koja izvanredno radi svoj posao, a istovremeno Marinika Tepić Ciobanu Zhivcu hvali bivšu rumunsku glavnu tužiteljku Lauru Kruducu Keveši koja je inače, a to Marinika nikada ne kaže, 2018. godine smenjena zbog niza zloupotreba službenog položaja i kršenja zakona. Na ovom primeru se vidi da Marinika Ciobanu zastupa interese neke druge države, a ne Srbije.

Pored interesa Rumunije, Marinika Tepić Ciobanu Zhivcu zastupa interese prištinskih vlasti, a o tome ću nešto kasnije.

Marinika Tepić je očigledno navikla da ponižava tužioce i sudije kao 2009. i 2010. godine kada je u doba vlasti Đilasa, upravo Tepićke, Jeremića i Tadića, sve bilo na ponižavajućem nivou, a u ponižavanju institucija Đilas, Marinika, Jeremić i Tadić su najdalje odmakli prilikom ponižavanja pravosuđa, a Srbija je danas, i to moramo da kažemo, za razliku od tog doba, i pristojno, i civilizovano, i pravedno društvo.

Sada da dođemo na nešto čime se pravosuđe bavi i uspešno se bavi. Sudije, tužioci i policija odlično postupaju u borbi protiv kriminala, što se najbolje vidi na primeru procesuiranja kriminalnog, mafijaškog i terorističkog klana Belivuk Zvicer. Pravosuđe treba da zna i ove stvari, koje su političke stvari, da je klan Belivuk Zvicer do pre neki dan imao jednog portparola Vladimira Vuletića koji je inače za potrebe kanibala i kasapina osnovao stranku „Crno na belo“. Međutim, pre neki dan je klan Belivuk Zvicer dobio i još jednog portparola tj. portparolku Mariniku Tepić, svega dan nakon što je ministar unutrašnjih poslova objavio potresne fotografije žrtava klana. Javila se ova nova portparolka klana Marinika Tepić i odmah napala ministra i objavila sramotna saopštenja na društvenim mrežama i na mrežama SSP.

Inače, kao po komandi, ovaj nesporni potez ministra Vulina su osudile sve đilasovske stranke i mediji, a ista ta Marinika, isti ovi ljudi koji su bili nekada u nekim drugim medijima, ali isti ti ljudi, oberučke su svojevremeno pozdravili objavljivanje eksplicitnih fotografija ubijenih pripadnika zemunskog klana, ubistava u Srebrenici, filmova snimljenih u Srebrenici i posmrtnih ostataka iz Batajnice, i to na javnim servisima. To su opet dvostruki standardi. Tada je to bilo dobro, a danas kada država prikazuje kako se uspešno bori i kako pokazuje kakvi strašni zločini, ali na prihvatljiv način, su počinjeni, mislim prikazuje na prihvatljiv način kakvi zločini su počinjeni, onda to odjednom postaje sporno. Zašto postaje sporno?

Da još jednom objasnim onome kome je potrebno, očigledno gospođi Ciobanu Zhivcu Tepić, zašto je potez ministra Vulina nesporan. Nesporan je zbog toga što je deo borbe protiv mafijaškog klana Belivuk i Zvicer. Taj klan takođe vodi propagandni rat protiv države. Mnogi ljudi ne veruju da je klan kasapio i klao ljude. Sada kada je ministar Vulin i kada su određeni mediji prikazali samo mali i ublaženi deo stravičnih dokaza, sada ljudi, verovatno, više veruju.

A deo borbe protiv mafije je propagandna borba, jer koljački klan ima svoje i političko i medijsko krilo, ima veliku podršku u medijima. I kada država pokaže na prihvatljiv način o kakvim se zločincima radi i kako ima dokaze protiv koljača, onda biva napadnuta od medijskih i političkih zastupnika mafije.

Postoji, i to treba da znamo, najmanje dve stranke koje zastupaju klan. A svojim napadom na ministra, umesto da ga pohvale, Đilasovske stranke i mediji su se opet stavili na stranu ubilačkog mafijaškog klana Belivuk Zvicer. I Marinika, umesto trunke saosećajnosti i empatije prema žrtvama koljača, kasapina i kanibala, portparolka klana Marinika Ciobanu Zhivcu je objavila saopštenje u kojem staje na stranu klana Belivuk, a ovom koljaču glavnom ona tepa - Velja. Samo što ne kaže - moj Velja. A koljače naziva navijačima i hvali njihovo skandiranje protiv predsednika. Marinika zamenjuje teze, jednostavno, žrtve pretvara u krivce a krvnike u žrtve. I umesto da osudi zločine, ona ih hvali. A umesto da pohvali pravosuđe i policiju, ona ih satanizuje.

Evo jedne rečenice koja je nešto najsramotnije što sam skoro pročitao. Marinika u tom svom saopštenju kaže da su objavljeni dokazi o zločinama laž, a da se ona i Đilas i SSP, citiram: "Ne obaziru na te laži, osim humorom". Dakle, za Mariniku i Đilasa su dokazi o kasapljenjima laž, na koju treba reagovati humorom. Zbog čega to Marinika ne kaže porodicama žrtava?

Možemo da zaključimo da je Marinika ozbiljno shvatila onaj ironični predlog da promeni dilera. Dakle, ranije svog višedecenijskog saradnika, dilera Filipovića, zamenila je očigledno Belivukom. Sada ima još jednog dilera i sponzora.

Podsećam sudije i tužioce da je Marinikin bivši diler pred nadležnim organima, ali i pred javnošću, posvedočio da je od Marinike Tepić dok je bila pokrajinski sekretar protivzakonito, i naveo je čak koje zakone je kršila, dobio milion dinara. Ja molim pravosuđe da reaguje.

Kao što vidite, ima dve stvari ovde - Kurti i Marinika su na istom zadatku. Oboje optužuju Srbiju za genocid koji Srbija nije počinila. I Kurti i Marinika su počinili niz krivičnih dela. Rekao sam, Kurti je već osuđivan, 15 godina u Srbiji, međutim, on je u poslednjih desetak godina dva puta pravosnažno osuđivan i na Kosovu i Metohiji. I Kurti i Marinika imaju direktne veze sa kriminalcima. I Kurti i Marinika traže od Srbije da se suoči sa prošlošću tako što će da prizna nepostojeće genocide. I to je deo ove kampanje o kojoj sam govorio. A Marinikina i Đilasova stranka slobodne pljačke zastupa ovde Kurtija u Srbiji, a to čine i đilasovski mediji svaki dan, koji propagiraju Kurtijevu politiku.

I završavam sa ovim - geopolitički ciljevi optužbi za genocid i svih ovih poplava rezolucija i zaraze o rezoluciji o genocidu su višestruki. Cilj je slabljenje znatno ojačale Srbije, ojačale pod predsednikom Vučićem, cilj je žigosati uzletelu Srbiju, uzletelu čak i u poslednjih šest meseci pod epidemijom, poništiti sav pozitivni imidž koji je Srbija stekla u toku epidemije i toku vakcinacije, ali i tokom proteklih devet godina uspešne vlasti državnika Vučića. I cilj je, naravno, ukidanje Republike Srbije. I cilj je kampanja o žigosanju Srbije za navodne genocide, a cilj je i slabljenje pregovaračkog položaja Srbije u vezi pregovora o KiM.

I još jednom za kraj da podsetim, Albanci su počinili genocid nad Srbima u 18. i 19. veku. U oba svetska rata borili su se na strani zla. Ubijali su Srbe 1999. i 1998. godine. Ubili su hiljadu Srba otimajući im organe 1999. i 2000. godine. Ubijali su srpsku decu u Goraždevcu od 2004. godine. Počinili su pogrom 17. marta 2004. godine i tada etički očistili deo KiM i ubili takođe mnogo Srba.

Kada bi mogle, albanske vlasti, ove sada, Kurtijeve, bi pobile ovih 95 hiljada Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, ali ne smeju. Zašto ne smeju? Ne smeju zbog toga što je predsednik Vučić učinio Srbiju jakom i uzdigao je ekonomski i vojno. Hvala vam, živela Srbija!